http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/13.htm
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)
Drugi pisu:
05.7.2002.
IZVINJAVANJE ZA POCINJENE ZLOCINE JE PRAZNA PRICA
Vojislav KOSTUNICA, predsednik SR Jugoslavije
Moderator: Radovan BOROVIC
RFE Gospodine predsednice, ovo je prvi put da neki
predsednik Jugoslavije
daje intervju Radiju Slobodna Evropa. Vasi prethodnici
nisu zeleli da govore
za RSE. Vi ste tokom predizborne kampanje cesto
gostovali u programu
ovog radija, ali niste bili spremni za intervjue. Danas
smo ovde kod Vas u
Palati federacije. Sta se promenilo u odnosu na raniji
period i da li su u
pitanju vreme i obaveze koje imate kao predsednik
drzave?
KOSTUNICA Pre svega vreme i obaveze, a s druge strane
jedno gledanje
na to da javni funkcioneri treba da budu izlozeni sudu
javnosti. Protiv sam
preteranih izjava, preteranih objasnjavanja. Vrlo cesto
te izjave, intervjui,
kojima je zasuta, zatrpana nasa javnost, sluze da se
opravdaju vec za
nekoliko dana pogresni potezi, dvosmislenosti u
izjavama i u svemu
ostalome. Naravno, i kada je rec o Slobodnoj Evropi
mogao bih reci da ovo
"prvi intervju" moze da se odnosi na neke druge medije
u Beogradu. Eto,
pre nekoliko dana, pre nekoliko nedelja, dao sam prvi
intervju za jednu
veoma vaznu televiziju u Beogradu - Studio B. To je
zaista bio prvi
intervju koji sam dao za Studio B. Pre nepunih godinu
dana dao sam prvi
intervju TV Politici. Prosto imam takav odnos prema
javnosti i prema
medijima.
RFE Razresenje nacelnika Generalstaba Nebojse
Pavkovica na zapadu je
ocenjeno kao korak blize civilnoj kontroli vojske.
Domaca javnost
kritikovala Vas je zbog nacina smene, a posebno tvrdnji
iznetih na racun
Vaseg kabineta. Mnogi su Vase savetnike protumacili kao
kljucne ljude u
politickom zivotu. Da li ste u medjuvremenu razgovarali
sa Vasim
savetnicima i da li oni pobijaju ono sto general
Pavkovic tvrdi?
KOSTUNICA Reci cu vam nesto o samim razlozima za ovu
smenu na vrhu
Vojske Jugoslavije. Podseticu na obrazlozenje koje sam
dao prilikom
odlaska generala Pavkovica. Mi smo u vojsci imali vazne
organizacione
promene, transformaciju - prvo racionalizaciju, zatim
reorganizaciju vojske
koja treba da je ucini manjom, jeftinijom,
pokretljivijom i prilagodjenu
standardima koji vaze u svetu, u nasem okruzenju. Te
promene, u kojima
je ucestvovao i bivsi nacelnik Generalstaba, ne bi
imale svoju tezinu
ukoliko organizacione promene ne bi bile pracene i
odredjenim personalnim
promenama. Ja sam imao na umu da je Pavkoviceva
karijera bila vezana za
otpor NATO agresiji, i to vrlo uspesan, moram reci, da
je bila vezana i za
akcije koje su preduzimane protiv albanskih terorista
na jugu Srbije, da su
se, na kraju krajeva, 5. oktobra i vojska i sam
Pavkovic nasli na strani
demokratskih snaga u zemlji, ne ulazeci naravno u
motive svih pojedinaca,
ali to je bilo tako. Pavkovic se na neki nacin
ukljucio, podrzavao i
rukovodio ovim organizacionim promenama. To je
prakticno dovoljno da
ispuni jednu karijeru, imajuci u vidu da je rec o
vojniku koji je, da tako
kazem, jednom nogom stajao u rezimu Slobodana
Milosevica, a drugom u
jednom demokratskom poretku koji je kasnije bio
uspostavljen. Bilo je
potrebno u jednom trenutku obezbediti taj kontinuitet i
on je postignut.
Test svake organizacione promene - da li i novi ljudi
mogu da nose te
promene. Ja sam najavio ovu smenu na vrhu vec u
decembru prosle
godine i naravno sad je doslo vreme za nju. O njoj se
razgovaralo u dva
navrata. To su razgovori u sustini konsultativne
prirode, jer ovu odluku,
kada je rec o karijerama generala, donosim sam. Dakle,
u dva navrata se
razgovaralo u Vrhovnom savetu odbrane o smeni na vrhu
Generalstaba. U
onom prvom razgovoru 28. marta i 1. aprila stavovi
druga dva clana
Vrhovnog saveta odbrane su bili nesto drugaciji. Na
nasem poslednjem
Vrhovnom savetu odbrane prilike su se promenile. Uz
neke nijanse,
predsednik Srbije je bio uzdrzan, ne protiv, ali
uzdrzan. Predsednik
Djukanovic nije bio protiv. Ja sam imao stav i jednog i
drugog clana
Vrhovnog saveta odbrane i ni jedan ni drugi nisu bili
protiv ove smene. Bilo
je pitanje trenutka. Zakljucio sam da je dobro da do
nje dodje i tako sam
tu odluku i doneo.
RFE General Pavkovic izneo je niz optuzbi na racun
Kabineta i Vasih
saradnika. Da li te tvrdnje mogu biti tacne i da li ste
Vi o tome razgovarali
sa Vasim savetnicima?
KOSTUNICA Tvrdnje generala Pavkovica o Savetu i o
nekoj mracnoj ulozi
Kabineta ili savetnika su nesto sto nije samo izneo
general Pavkovic. To je
iznoseno vise puta u javnosti, vise puta je
demantovano. Problem
generala Pavkovica je sto je svoje stavove izneo posto
je napustio
funkciju, a nije to cinio ranije. Za sve one druge koji
su u medijima ili na
drugi nacin iznosili te stavove postavlja se jedan
ozbiljan problem kada je
rec o dokazivanju tvrdnji - i cinjenicno, a s druge
strane, i u jednoj drugoj
ravni. Moje delovanje je naravno povezano s politickom
strankom na cijem
sam celu. Ta stranka je u proteklih godinu i po dana
izgubila veliki broj
svojih funkcionera na odredjenim mestima, voljom
Demokratske stranke i
ostatka DOS-a. Dakle, ostala je bez jednog broja
poslanika u republickoj
skupstini, ostala je bez jednog ministra u saveznoj
vladi, dakle potpuno je
nepredstavljena u saveznoj skupstini, ostala je bez
predsednika Skupstine
i da ne nabrajam dalje. Odrekla se u jednom trenutku
toga,
neodgovarajuce njenoj snazi, da ima i svoje
predstavnike i ministre u
republickoj vladi. Dakle, neko ko je bio u toj vrsti
politicke defanzive,
uprkos snazi koju ima u birackom telu, koju potvrdjuju
svakodnevne
ankete, i neko ko je toliko manje ili slabije
zastupljen u medijima u odnosu
na ovaj drugi deo DOS-a predvodjen DS-om, ne moze
nikako biti u stanju
da odigra tu mracnu, manihejsku ulogu koja se pripisuje
bilo DS-u, bilo
mom kabinetu. Te cinjenice, da ne ulazim u pojedinacne
jer bi to bila duga
rasprava, najbolje demantuju celu stvar. Ocigledno da
su napadi dolazili sa
druge strane, da je otimacina poput tih poslanickih
mandata dolazila sa
druge strane i to je prava prilika za zabrinutost i za
otvaranje jedne
ozbiljne teme o tome kakvo drustvo gradimo i kakve
institucije gradimo
danas.
RFE Savezna skupstina obrazovace anketni odbor koji
treba da utvrdi
cinjenice i okolnosti koje tvrdi gospodin Pavkovic. Da
li cete se pojaviti?
KOSTUNICA Poznato je da su se poslanici DS-a zalozili
za formiranje
anketnog odbora, ali koji bi ozbiljno pretresao mnogo
stosta u ovom
drustvu. Poigravanje s necim sto je drzavna tajna...
Nesumnjivo je da sa
mnogih sastanaka drzavnog rukovodstva podaci cure u
javnost.
Nesumnjivo je da se na neki neverovatan nacin u junu
mesecu prosle
godine jedan telefonski razgovor koji sam imao sa
premijerom Srbije, sa
manjim izmenama, pojavio u jednom broju nasih medija.
To je nedopustivo
i zahteva jednu ozbiljnu istragu. Dakle, sva ta pitanja
treba otvoriti u radu
anketnog odbora.
Ti problemi su se pojavili mnogo ranije. U nasim javnim
zivotima ima mnogo
elemenata necega sto je partijska drzava, sto je
poigravanje sa drzavom i
njeno rasturanje, sto ima u sebi elemente mafijaske
drzave, korupcije i
organizovanog kriminala i citav taj splet pitanja je
nesto o cemu mora da
se razgovara u saveznoj skupstini. Na tu vrstu
razgovora, i razgovora u
okviru anketnog odbora, spreman sam. On mora da otvori
pitanje mnogih
javnih licnosti, nacina njihovog rada, odgovornosti ili
tacnije
neodgovornosti i naravno nedopustivo velike kolicine
ili provale necega sto
je organizovani kriminal i korupcija u drustvu koji ni
na koji nacin nije
suzbijen.
RFE General Pavkovic je pominjao i personalna pitanja
nakon njegovog
razresenja. Pominjao je i ime gospodina Ace Tomica za
koga tvrdi da nema
adekvatno generalsko skolovanje za mesto koje obavlja.
Da li ce u tom
smislu biti nekih izmena u Vasem kabinetu?
KOSTUNICA O tome ne odlucuje moj kabinet, naravno, ne
odlucuje ni
vojni kabinet. Radi se o pitanjima koja moraju biti
resena na jedan valjan
nacin postujuci vazece propise. Ponavljam jos jedanput,
mnogo onoga sto
je izneto, sto je doslo iz usta bivseg nacelnika
Generalstaba i otislo u
javnost, mnogo od toga se nije otvaralo kao problem dok
bivsi nacelnik
Generalstaba nije postao bivsi nacelnik. S druge
strane, mnoge od odluka
koje bivsi nacelnik Generalstaba pominje vezane su za
kadrovske poteze
koji su vuceni u njegovo i Milosevicevo vreme. Veliki
deo toga je
nasledjen, veliki deo toga sam ja nasledio i, naravno,
jedan deo toga je
ispravljen, a ono sto nije ispravljeno ispravljace se i
dalje, nesumnjivo uz
postovanje odgovarajucih propisa. Sve to nije moguce
uciniti preko noci,
sto znaci da zateceno stanje - daleko od toga da je
sjajno.
RFE Privodi se kraju pisanje Ustavne povelje. Stalno
prisustvo Evropske
Unije pokazuje izvestan strah i zelju, rekao bih, da se
sto pre definisu
odnosi. Iz Podgorice jos uvek smatraju da se Vi
zalazete za prikrivenu
hegemoniju Srbije nad Crnom Gorom.
KOSTUNICA Tesko da se to moze na taj nacin objasniti,
a i mislim da se
raspolozenje u crnogorskoj javnosti jako promenilo.
Moji razgovori sa
predsednikom Djukanovicem su me u to uverili -
preovladjuje jedna druga i
sasvim drugacija klima. Jedan deo mozda najradikalnije
crnogorske
javnosti, neke javnosti u nas, ali zaista minoran, je
sklon tome da misli da
zastupa jedan ovakav stav. Kad je rec o stavu Crne
Gore, sem pojedinih
najiskljucivijih glasova, stvari su se potpuno
promenile, promenile su se za
sto osamdeset stepeni. Ko je mogao ocekivati da ce
predstavnici
crnogorskuh Liberala dolaziti u Beograd, da ce
ucestvovati u radu na
pisanju Ustavne povelje? To je sve po meni, vrlo, vrlo
pozitivno.
Pisanje Ustavne povelje privodi se kraju, taj rad se
odvija dosta dobro.
Ocigledno da ce, na kraju krajeva, ostati nekoliko
pitanja spornih. I u
ekonomskoj i u politickoj sferi - kad je rec o
politickim institucijama. Kad je
rec o politickim institucijama, tu ce se na samom kraju
ove debate pojaviti
i ostati neka otvorena pitanja. Jedno od tih otvorenih
pitanja je,
nesumnjivo, pitanje prirode izbora za savezni
parlament. To pitanje u
razgovorima i u utvrdjivanju Beogradskog sporazuma nije
reseno, ostalo je
otvoreno, ostalo je da se nacin izbora definise
Ustavnom poveljom.
Zastupao sam tada preovladjujuci stav u Srbiji, dobro
poznat, u prilog
neposrednim izborima, uz jedno obrazlozenje koje je
vise nego uverljivo:
ako se poslanici u Evropski parlament iz petnaest
drzava biraju
neposredno, onda nema nikakvog razloga, zaista, da se u
okviru jedne
drzave, pak jedne drzave, na isti nacin poslanici
biraju. Mislim da ce ovde
biti, kao i u nekim drugim slucajevima, pronadjena
odgovarajuca resenja.
RFE Da li cete se Vi kandidovati za predsednika
Srbije, i ukoliko se
kandidujete, hocete li pre toga podneti ostavku na
mesto predsednika
Jugoslavije, sto je u skladu s dobrim parlamentarnim
obicajima?
KOSTUNICA Sto se tice predstojecih predsednickih
izbora, ja bih prvo
podsetio na sve rezerve koje sam imao na njihovo
odrzavanje. I podsetio
bih da sam u nekoliko navrata ukazao na to da se rad na
Ustavnoj povelji
mora ubrzati, kako bi se zatim sa Ustavnom poveljom
usaglasili Ustavi
Srbije i Crne Gore. I zatim izbori u Srbiji -
parlamentarni, predsednicki -
odrzali u skladu s novim Ustavom. Ovako cemo doci, i
mozemo doci, u
jednu situaciju u kojoj bi imali prvo predsednicke
izbore - naredne jeseni u
skladu sa starim Milosevicevim ustavom - i predsednika
po Milosevicevoj
meri, dakle, neku vrstu Milosevicevog naslednika u toj
zamisli kako bi
trebalo da izgleda pozicija predsednika Srbije. A zatim
bi na jedan potpuno
besmislen i neracionalan, i na skup nacin - onog
trenutka kada se Ustav
Srbije usaglasi sa Ustavnom poveljom - morali ponovo da
raspisemo izbore
za predsednika Srbije, ali sada po novom, promenjenom
Ustavu - po meni
po potpuno novom Ustavu Srbije. Pazite, to je politicki
i ekonomski vise
nego necelishodno i besmisleno - da birate predsednika
Republike dva puta
za manje od godinu dana, verovatno. U razmaku od
nekoliko meseci... To
je moj prvi razlog, na to sam upozoravao i to je nesto
na sta moram da
ukazem.
Sto se tice mogucnosti kandidovanja na tim izborima, ja
tu mogucnost
imam. Funkcija predsednika SRJ nije nespojiva sa
funkcijom kandidata na
predsednickim izborima u Srbiji. Pri cemu, apsolutno,
dobri parlamentarni
obicaji ne nalazu da se u tom slucaju podnese ostavka
na jednu funkciju i
da je to tako navescu samo jedan primer. Predsednik
Sirak se kandidovao
kao predsednik Francuske. U Americi, na kraju krajeva,
gde postoji
mogucnost da se jedan predsednik kandiduje i dvaput, a
kod Francuza to
nije slucaj, nema ogranicenja. Ali u Amerci gde to
ogranicenje postoji,
aktuelni predsednik se moze jos jedan put kandidovati -
on je u nekom
pogledu, moze se reci, u povlascenom polozaju, moze
biti u povlascenom
polozaju, ako je vodio dobru politiku. Ako je vodio
losu politiku onda nije u
povlascenom polozaju. On je u povlascenom polozaju, ali
sigurno da nece
podneti ostavku na tu svoju funkciju. Prema tome, tu
su, u stvari, pravno
stvari potpuno ciste, i ja sam prosto hteo na te
momente da ukazem.
Postoji to pravo, o tome cu ja odluku doneti naknadno,
ali nesumnjivo je
da je jako mnogo propusteno da Srbija dobije,
jednostavno, predsednika
posle Milosevica i Milutinovica koji ce u svemu
odgovarati nekim
demokratskim standardima.
RFE Status Kosova regulisan Rezolucijom 1244 daje
odredjene pozicije
Pokrajini. Kako Vi vidite buducnost Kosova?
KOSTUNICA Vidim, jednostavno, na duzi rok u
ispunjavanju onoga sto je
predvidjeno Rezolucijom 1244. Za tri godine je veoma
malo ispunjeno.
Naime, reci cu odmah jedan deo rezolucije nesumnjivo je
ispunjen, i
ispunjen je zahvaljujuci velikom zalaganju, odricanju,
pa i riziku od strane
srpskog i nealbanskog stanovnistva na Kosovu koje je
odlucilo da izadje na
parlamentarne izbore 17. novembra prosle godine.
Zahvaljujuci tome
formirane su institucije Kosova i Metohije. Najesen bi
trebalo da budu
odrzani po drugi put izbori, ovog puta, verovatno, uz
ucesce Srba i srpskih
stranaka. Kazem verovatno, jer treba videti kako ce se
stvari tamo
odvijati. Dakle, stvorene su institucije i ove
kosovske, i stvaraju se neke
opstinske institucije - naravno, one imaju privremen
karakter, onako kako
su predvidjene i dimenzionirane Rezolucijom 1244.
Ali kada je rec o ljudskim pravima stvari stoje jako
lose. Prava Srba i
nealbanaca su ugrozena, poznato je na koji nacin,
bezbednosti nema
uprkos svemu. Mislim da je jedini izlaz u saradnji sa
predstavnicima
medjunarodne zajednice, sa UNMIK-om, taj stav nasih
vlasti i naroda dole
mora biti konstruktivan. Ne moze ici u pravcu
konfrontacija, mora se teziti,
stalno upozoravati na ono sto nije na Kosovu ostvareno.
I upozoravati,
jednostavno, na jednu cinjenicu da se medijski i
politicki prikriva to kako
stvari stoje sa ljudskim pravima na Kosovu. I mora
upozoravati na to da
nikakvog konacnog statusa Kosova ne moze biti dok se
ova pitanja ne
rese. Inace, ako se krene ovim putem onda cemo umesto
konacnog
statusa imati konacno resenje - dakle etnicki cisto
Kosovo.
RFE Boravicete u Sarajevu zajedno sa hrvatskim
predsednikom i clanovima
Predsednistva Bosne i Hercegovine na jednom regionalnom
samitu. Da li
postoji spremnost da zarad buducnosti politicki lideri
Bosne, Hrvatske i
Jugoslavije utvrde odgovornost nacionalne politike
vodjene proteklih
desetak godina i simbolicnim gestom izvinjenja otvore
novu stranicu u
istoriji naroda na Balkanu. Da li ste Vi spremni da
podrzite ovakav gest?
KOSTUNICA Mislim da je sarajevski susret veoma vazan.
On je ranije
pripreman i zalagao sam se za njega od samog pocetka.
Dakle, to je ideja
da se predstavnici Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i
Hercegovine nadju na
jednom mestu da porazgovaraju pre svega o pitanjima
izbeglica, raznim
imovinskim pitanjima i da ohrabre tim svojim susretom i
razgovorima
normalnu saradnju izmedju tri drzave, uz apsolutno
postovanje njihovog
suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pri cemu se
to, naravno, posebno
odnosi na Bosnu i Hercegovinu. U nizu bilateralnih
susreta to je do sada
ispoljeno. Ja sam razgovarao sa hrvatskim predsednikom
Mesicem u
nekoliko navrata, prvo na samitu sefova drzava
Centralne Evrope, zatim
na Bledu na skupu iste vrste. Iz tih nasih razgovora su
proizasle odredjene
deklaracije u kojima se prakticno bavimo svim ovim
pitanjima manjina,
dakle, i hrvatske u Jugoslaviji, i srpske i crnogorske
u Hrvatskoj, njihovih
prava, imovine, izbeglica, i svega ostalog. Jako mnogo
susreta sam imao i
sa predstavnicima vlasti u Sarajevu. Postoji jedno telo
- Medjudrzavni
savet za saradnju Jugoslavije i BiH, preko kojeg se ta
saradnja ostvaruje.
Tih kontakata sa clanovima Predsednistva BiH je bilo i
u Beogradu i u
Sarajevu. To je sve veoma pozitivno. Ovog puta se srecu
predstavnici,
sefovi sve tri drzave. Ekonomija ili ekonomska saradnja
je krenula. Kada je
rec o Bosni i Hercegovini, ima jako mnogo povratka,
poboljsanja u stvarima
o povratku izbeglica i to je sve pozitivno. Vise od
toga ne treba ocekivati.
Vise od toga je prazna prica, vise od toga ne resava
nista, vise od toga je
manifestaciono. Kada kazem vise od toga, mislim na
izjave da se neko
nekom izvinjava za pocinjene zlocine. Zlocina je bilo
na svim stranama, bio
je to tezak rat, bilo je odgovornosti na svim stranama,
a u slucaju
Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, na sve tri
strane. Dodacu i
cetvrtu stranu, a ta certvrta strana je medjunarodna
zajednica, koja je
takodje odgovorna, a u nekom pogledu jos odgovornija,
zato sto je njena
moc veca od bilo koje od vrhuski koje su se nasle na
vlasti u Beogradu, u
Sarajevu i Zagrebu u tom trenutku. I mi treba da
ucinimo da saradnja
izmedju ove tri drzave bude normalna, da bude stabilna,
da granice budu
otvorene, da se zalazemo za sto vecu slobodu trgovine i
da se sve
barijere koje postoje, kada je rec o protoku roba i
ljudi, otklanjaju i to ce
polako menjati stvari. Na kraju krajeva, ako se krecemo
u ovoj
manifestacionoj ravni, onda neki od susreta, gestova
kada je rec o kulturi,
sportu, itd., ima mnogo veci uticaj nego sto bi mogle
imati izjave sefova
drzava Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
RFE U pojedinim krugovima Vam prebacuju da ste
konzervativni i umereni
nacionalista. Kako komentarisete te izjave?
KOSTUNICA Ako bih opisao svoje stavove, tacnije receno
svoja uverenja,
onda bih rekao da ona izgledaju ovako: drzim do onoga
sto jesam, drzim
do svoje srpske nacionalnosti, ali ni po koju cenu da
bi to moglo da nanese
stetu ili bilo kako povredi pripadnika neke druge
nacionalnosti. Isto kao sto
mi je drago to osecanje, i normalno i ljudsko, kada je
rec o meni, potpuno
mi je i razumljivo i drago kada je rec o pripadnicima
drugih naroda koji zive
u SRJ. To na kraju krajeva govori da je zemlja u kojoj
zivimo vrlo
raznovrsna. I moram reci da vise volim zajednicu koja
je raznovrsna nego
onu koja je jednolicna. Mislim da problem nastaje onog
trenutka i da kritike
dolaze od onih koji bi da se zapravo potpuno odreknu
svog nacionalnog
identiteta i da sa tog stanovista posmatraju druge.
Moram reci da i meni
to stanoviste, ma koliko mozda u necemu neobicno, nije
tudje. Potpuno
razumem da se neko moze osecati Srbinom, Hrvatom,
Bosnjakom,
Madjarom, Albancem, a da se neko moze osecati
gradjaninom sveta. Ja ne
znam sta znaci biti gradjanin sveta, posto taj svet ili
svetska zajednica u
nekakvom obliku ne postoji. Ali i to mi je osecanje
potpuno legitimno, isto
onako kao sto postoje ljudi koji veruju i oni koji ne
veruju. I jedno i drugo
je pravo covekovo.
RFE Vratimo se na domacu politicku scenu. Po mnogim
procenama, ukoliko
bi se odrzali parlamentarni izbori, odnos snaga bio bi
manje-vise identican
danasnjem. Da li biste opet pravili koaliciju sa
strankama DOS-a, mozda i
postizbornu, ukoliko dodje do izbora?
KOSTUNICA Sigurno je da koalicije treba praviti posle
izbora, ako postoji
potreba za njima i da su to jedine zdrave koalicije,
kao sto je to mahom u
celom svetu. Jer, onda se zna realna snaga svih
stranaka koje ce u tu i
takvu koaliciju uci. Ne moze se sa jednim ovako
usitnjenim stranackim
sistemom dugo izdrzati. Pravo je cudo da stvari jos
funkcionisu s ovolikim
brojem stranaka. Potrebno je da se tu stvari preciste.
Podseticu na jednu
zemlju koja je imala partijski sistem koji je bio vrlo
neracionalan, koji je
vodio ka visokom stepenu politicke neodgovornosti, koji
je netragom
nestao - to je Italija. Italija ima potpuno nov sistem
od pre nekoliko
godina, uz neke partijske promene, uz neke promene u
izbornom sistemu.
Mnoge stranke koje su ranije postojale, demohriscani i
ostali koji su vladali,
drmali Italijom, vise ne postoje. Ali postoji jedan
drugaciji, zdraviji
stranacki sistem i tako nesto je potrebno i nama.
RFE Vase politicko rivalstvo sa premijerom Djindjicem
analiticari vide kao
ozbiljnu prepreku brzoj uspostavi demokratskih odnosa.
Vi kritikujete Vladu
Srbije da nije ucinila dovoljno u reformama. Mozda bi
vasa stranka
srazmerno politickom uticaju mogla vise doprineti
aktivnim radom u samoj
Vladi. Da li je u pitanju sukob koncepta ili nesto
drugo, recimo personalni
momenat?
KOSTUNICA Rec je pre svega, posmatrano bar iz ugla
DS-a ili kao moje
gledanje, o koncepcijskim razlikama. O njima je bilo
mnogo reci. Da li cemo
reforme, ne obaziruci se na nesto sto je pravni okvir i
nacelo pravne
drzave? Da li cemo reforme partijski dirigovane,
reforme utemeljene na
nacelima partijske drzave ili pravne drzave? Da li cemo
reforme koje
uvazavaju nasu stvarnost, postujuci naravno i neke
zahteve koji nam se
postavljaju spolja od medjunarodnih finansijskih
institucija, ali vode racuna
o socijalnoj situaciji zemlje? Da li cemo reforme na
recima i obecanjima ili
cemo reforme koje kao boljitak u svom zivotu osecaju
obicni ljudi? Tu se
mi razlikujemo.
Uz sve razlike koje postoje, ja ne mislim da nisu
moguci razgovori, neka
vrsta kompromisa, ali ne naravno po cenu da jedna
strana drugoj namece
svoje stavove. Mi smo se sa tim suocili. Dakle, mi
nismo na taj nacin mogli
da pristanemo, do te saradnje nije doslo i to, naravno,
jos jedanput
upucuje na cinjenicu da je jedini zdrav oblik saradnje
republickih stranaka
ako se za njom ukaze prilika posle izbora, a ne pre
izbora.
RFE Ovih dana otvorena je javna polemika o radu
Ministarstva unutrasnjih
poslova. Ministar policije Dusan Mihajlovic
apostrofirao je DS da se povlaci
iz aktivnog rada u drzavnim organima nakon svake afere.
Posle afere
Gavrilovic vi ste napustili Vladu, nakon ubistva
policijskog generala
napustili ste parlament, kaze gospodin Mihajlovic,
ministar policije. Kako
komentarisete ovakve navode i tvrdnje da pojedine
domace i
medjunarodne grupe nameravaju destabilizovati
demokratsku vlast, pa cak
i atentatima na pojedine politicare?
KOSTUNICA Ono sto je ministar Mihajlovic rekao treba
dokazati. Treba se
prosto suociti sa cinjenicom kakvo je stanje u zemlji i
sta je MUP uradio, a
sta nije uradio. Ja sam duboko svestan da je situacija
teska, da je
nasledje tesko, da je mozda u toj oblasti najteze, ali
sam siguran da se to
sto jedna stranka ne ucestvuje u Vladi, ili sto hoce da
svoju poziciju s
obzirom na to neucestvovanje jasno objasni, ni na koji
nacin ne moze
povezati sa stvarima koje su se desavale ovde. To
jednostavno nema
nikakve veze sa realnim cinjenicama. Uostalom, najbolji
primer je ovo
poslednje sto je ministar Mihajlovic potegao kao
nekakav argument.
Demokratskoj stranci Srbije su oteti ili pokradeni
mandati u republickoj
skupstini. I ona je zakljucila u jednom trenutku, da
dok se to pitanje ne
resi preko odgovarajucih sudskih institucija, Ustavnog
suda, ne ucestvuje
u radu Skupstine, a da svoje neslaganje sa poslanicima
vecine u toj
skupstini izrazava preko stavova vlade u senci. Dakle,
tako su stvari
pocele. Posle toga je doslo ubistvo generala Buhe.
Ministar Mihajlovic je
jednostavno zaboravio redosled poteza. Zaboravio je
kako je sve pocelo.
On bi trebalo da stavi prst na celo i da se zapita kako
je, zasto, na
osnovu kojih propisa neko jednoj politickoj stranci, na
zgrazanje celog
sveta, OEBS-a, Saveta Evrope - te reakcije vec dolaze -
mogao da krade
mandate na onaj nacin na koji je Milosevic krao. Pa
krao je i njemu, Novoj
demokratiji Dusana Mihajlovica je, pored svih ostalih,
krao mandate. Tu
stvari pocinju i mozda jos ranije. I ako se nesto moze
prikazati kao
element destabilizacije ili kao nesto sto je uticalo na
ubistvo jednog
policijskog generala, onda ga treba traziti u toj
sramnoj skupstinskoj
kradji.
RFE Cesto potencirate pitanje legalizma. Kazete da
treba postovati
zakone koje je usvojila bivsa vlast. To je formalno
ispravan pristup.
Medjutim, zasto ti zakoni nisu menjani brze, jer kazete
nisu bili ni legitimni
ni demokratski?
KOSTUNICA Treba postovati vazece pozitivne zakone.
Treba se truditi da
se ti zakoni menjaju, da sto manje onog sto je
prevazidjeno, zateceno od
starog rezima ostane na snazi, a da sve vise novog,
reformskog bude
usvojeno. Toga nije bilo mnogo. Nije DS jedini
odgovoran zbog toga sto su
te preko potrebne zakonodavne reforme kasnile ili sto
smo umesto
zakonodavnih reformi imali uredbodavne reforme. Hteo
sam jednu stvar da
istaknem. Da mi moramo postovati pravo onako kako
jeste. Ono nije
dobro, u mnogim elementima treba da se menja, ali dok
se ne promeni
bolje je postovati jedan zakon, nego ga ne postovati.
Sve drugo nas vodi
u anarhiju i to je nesto na sta sam upozoravao, vodi
nas u voluntarizam,
vodi nas jos jednom u jacanje elemenata necega sto je
partijska drzava,
umesto necega sto je ovoj zemlji preko potrebno, a to
je pravna drzava.
RFE Gospodine predsednice, da li imate vremena za
naucni rad, kao i za
odmor? Nedavno ste vidjeni na koncertu Bore Corbe.
KOSTUNICA Vrlo malo. Malo uspevam da saberem neke od
onih stvari koje
sam ranije pisao. Nekakvu gradju skupljam, manje
fizicki, vise u glavi,
razmisljajuci kako bi u jednom trenutku tim poslovima
ponovo trebalo da se
vratim. Ono sto me zanima jesu neki siri procesi koji
su se odvijali na ovom
prostoru u kojem je nestalo komunizma. Ne zanima me ono
se desavalo pre
desetak godina, ne zanimaju me cak ni pojedine licnosti
i njihove karijere,
odnosi ovde. Pomalo sam od svega toga umoran. Zanima me
sta se sve
desilo kada se jedna velika nada posle 1989. probudila,
od pada Berlinskog
zida, sve do Moskve, sta se zapravo stvaralo. Kako
izgleda taj svet
danas, i kako izgleda onaj drugi svet u koji smo nekada
decenijama gledali
s velikim nadama i ocekivanjima, taj slobodni svet ili
slobodna Evropa, kad
vec vodimo razgovor za vasu radio-stanicu koja ima to
ime. To je ono sto
me zanima.
Moram reci da su ta percepcija i ta ocekivanja potpuno
drugacija nego sto
sam ih imao pre deset i vise godina. I kad je rec o
postkuministickom
svetu i kad je rec o zapadnom svetu. I jedan i drugi mi
izgledaju na neki
nacin daleko od necega sto su bila moja realna
ocekivanja. I to je, mozda,
jedna od tema koja me okupira i kojom cu, nadam se, u
nekom trenutku
imati priliku da se pozabavim.
RADIO SLOBODNA EVROPA
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
