Ruska informativna agencija RIA “Novosti”
specijalno za Artel-Geopoliitku
Moskva, jula
2002
Nikolaj KOTOV
Nedavno je u Moskvi odrzan seminar “Dijaspora i migracija – dva
spojena suda”, posvecen razmatranju problema ruskih gradjana u inostranstvu. Na
seminaru, koji je organizovao Institut zemalja Zajednice Nezavisnih Drzava i
Komisije za medjunarodne veze Generalnog saveta Sveruske partije “Jedinstvena
Rusija”, koja nezvanicno vazi za “partiju vlasti”, ucestvovali su predstavnici
Saveta Federacije, Drzavne dume Rusije, vlade Moskve, naucni radnici,
politikolozi, predstavnici vojske, policije i sudstva, predstavnici dijaspore,
novinari.
“Ruska dijaspora – problemi i ocekivanja”
Upravo je pod ovim nazivom oglasena tema osnovnog referata, koji je
podnela sef odelenja dijaspore Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Drzava
Aleksandra Dokuccajeva, koja ovaj problem poznaje ne po cuvenju, jer je u toku
niza godina zivela u Alma-Ati, gde je bila predsednik Slovenskog pokreta “Lad”.
Prema istrazivanjima koja je izvrsio Institut zemalja ZND, kazala je ona, posle
raspada Sovjetsklog Saveza, 25 miliona Rusa i 5 miliona predstavnika drugih
korenitih naroda Rusije naslo se izvan njenih novih granica. Snazni migracioni
potoci potekli su po svim postsovjetskim prostorima. Za 10 godina Rusija je
prihvatila preko 9 miliona ljudi iz blizeg i daljeg okruzenja. Migracija se u
Rusiji nastavlja i prema orijentacionim procenama u narednoj deceniji u Rusiju
moze pristici jos oko 4 miliona ljudi. U ukupnom migracionom potoku preseljenici
iz Kazahstana i drzava Srednje Azije cine preko 60 procenata, iz Zakavkazja –
oko 18 procenata, a preostali deo je iz Ukrajine i Pribaltickih drzava.
Najveci broj zemljaka – 1,2 miliona stigao je preko kazahstanske granice,
450 hiljada njih preslo je preko granice Uzbekistana, 400 hiljada stiglo je iz
Kirgizije, 350 hiljada iz Tadzikistana, 250 hiljada iz Turkmenistana. Posle
1994. godine Kazahstan svake godine “daje” od polovine do jedne trecine svih
novopridoslih gradjana u Rusiju. Migracioni potoci imaju ocigledno izrazeni
etnicki karakter. “Iz novih suverenih drzava istiskuju se Rusi, koji su tamo
izgubili ne samo vodece pozicije u upravljackoj i ekonomskoj sferi, nego su
podvrgnuti diskriminaciji u mogucnostima sticanja obrazovanja na maternjem
jeziku, nemaju perspektive da grade karijeru a najcesce ostaju i bez posla,
kojeg se lisavaju u prvom redu. U Rusiji, opet, doseljenici – Rusi ne uzivaju
nikakve privilegije”.
A.Dokuccajeva je citirala predsednika Rusije Vladimira
Putina, koji je, govoreci na kongresu dijaspore 11. oktobra 2001. godine kazao
da je “Rusija zainteresovana za povratak ruskih gradjana, da je to diktirano
ekonomskim i moralnim razlozima”. On je podvukao da je sada odnos prema onima
koji se preseljavaju u Rusiju, negativan. “Na zalost, prema tim ljudima se
odnose kao prema nezvanim gostima”, - kazao je on. Dalje se podnosilac referata
pozvala i na izlaganje direktora Instituta za etnologiju i antropologiju Ruske
akademije nauka V.A.Tisskova, koji je u Drzavnoj dumi 4. maja 2002. godine
kazao: “Posle raspada istorijske drzave nacinjena je greska sto nije
ustanovljen, recimo, desetogodisnji rok u kome bi gradjani jedinstvene
istorijske drzave nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti mogli da biraju
zemlju u kojoj zele da zive. Tu gresku sada vec ne mozemo ispraviti.
Prirodno je da bi trebalo da postoji konkurencija za to stanovnistvo koje se
naslo podeljeno granicama 15 drzava, ali do konkrencije nije doslo zbog
postojeceg etnickog nacionalizma, emigrantskih fobija i niskog nivoa
kompetencije upravljaca u novim postsovjetskim drzava, ukljucujuci i Rusiju. Pa
ipak, Ruska Federacija je bila u dobitku i ostala najprimamljivije mesto za novo
staniste preseljenih ljudi. Jedino su Balticke zemlje ispred nje u tom pogledu.
Rusija i moze, i duzna je da gradi svoju politiku na daljem privlacenju
migranata iz zemalja bivseg SSSR. Njena teritorija i resursi, kao i potrebe za
radnom snagom u potpunosti mogu omoguciti prijem najmanje jedan million
migranata godisnje.
Sta je potrebno uraditi u vezi sa namerama drzave da
reformise migracionu politiku i zavede red u datoj sferi?
Pre svega,
potrebno je hitno resiti problem olaksavanja registrovanja i nalazenja posla
milionima privremeno nastanjenih u zemlji, ali jos neregistrovanih migranata. To
treba da podrazumeva i davanje ruskog drzavljanstva. Izjednacavanje gradjana
zemalja ZND sa svim drugim strancima kod ulska u Rusju i nastanjivanja u njoj –
to je samorazarajuci korak sa aspekta ekonomike i politike. Uzgred receno,
samorazarajuci ce biti i program “Preseljavanje zemljaka”. Iz Istocne Ukrajine i
sa Severnog Kazahstana treba preseliti u Rusiju ne Ruse, vec pre svega “dobre”
migrante koji mogu govoriti na ruskom jeziku i kojima nema dostojnog rada u tim
zemljama, ukljucujuci Uzbeke, Kazahe ili Kirgize. U krajnjem slucaju, to je
bolje nego dovoditi posle emigrante iz Kine ili iz Afrike”.
Na neophodnost
da se pruzi osetnija pomoc i podrska migrantima iz zemalja ZND ukazivali su
mnogi govornici na seminaru. A pravni zastupnik Mihail Artjunov se kriticki
osvrnuo na nedavno donetu odluku da se rad na pitanjima migracije prenese u
nadleznost Ministarstva unutrasnjih poslova, ciji se saradnici, po milsljenju
govornika, slabo snalaze u datoj sferi. Povodom novog ruskog zakona o
drzavljanstvu on je kazao, da taj zakon “stavlja gvozdenu zavesu na mogucnost
dolaska nasih zemljaka u Rusiju”. Govoreci o znacaju preseljavanja u Rusiju,
Artjunov je istakao, da je povecanje brojnosti stanovnistva znacajno i sa
aspekta odbrane zemlje, jer je sada odnos stanovnistva Sibira i susedne drzave
1:50.
Zamenik predsednika drustvenog saveza “Jedinstvo” u gradu Pavlodaru
Jurij Ccernov je, obracajuci se predstavniku MIP, koji je ucestvovao na
seminaru, izrazio nezadovoljstvo povodom preterano slozene procedure
ofomljavanja prijema u rusko drzavljanstvo. On je, izmedju ostalog, izpricao da
famozni “kulturni centar”, koji funkcionise u Pavlodaru kao posrednik izmedju
ruskog konzulata i gradjana, za pomoc oko oformljenja ruskog drzavljanstva i
izdavanja pasosa uzima 40 hiljada tengi, sto je ekvivalentno 300 dolara.
Da li je moguce primiti u Rusiju “odmah i sve” koji to zele?
Ucesnici seminara su svesni nemogucnosti trenutnog resenja tog
pitanja. U zavrsnom izlaganju tim povodom direktor Instituta zemalja ZND
Konstantin Zatulin je kazao “da treba uciniti sve sto je moguce kako bi se
sugradjani na Ukrajini, u Belorusiji, Kazahstanu, Letoniji i Estoniji afirmisali
na mestima svog boravka, urastajuci u hijerarhiju, ali ostajuci u vezi sa
Rusijom, pod uslovom da uzivaju podrsku i od strane lokalne
vlasti.
Vanredni kongres za zastitu prava migranata
Skoro istovremeno sa seminarom “Dijaspora i migracija – dva spojena
suda” u Moskvi je odrzan vanredni kongres za zastitu prava migranata,
organizovan uz ucesce Moskovske Helsinske grupe, drustva za zastitu prava
“Memorijal” i Komiteta “Gradjanska pomoc”.
Zasto je kongres nazvan vanrednim
i koji su njegovi ciljevi objasnila je predsednik Moskovske Helsinske grupe
Ljudmila Aleksejeva. “I zakon o migraciji, i bezobrazno rasisticko izlaganje
gubarnatora Krasnodarske pokrajine, koje niko nije osudio, ukazuju na ono sto
znamo po glasinama, na zalost, samo po glasinama, da se u predsednickoj
administraciji priprema nova koncepcija migracije, koja je suprotna onoj kakva
je postojala do sada.
Sve dosad se smatralo da migrant nije teret, vec dobro
za Rusiju, a sadasnja koncepcija, po svoj prilici, polazi od toga da sto je
manje migranata, tim je bolje, bez obzira na katastrofalnu demografsku situaciju
Rusije. Ako se menja koncepcija potajno od drustva, ako se Zakon o drzavljanstvu
Ruske Federacije, uprkos preporukama Predsednika na nedavnom Gradjanskom forumu
donosi bez konsultacija sa zainteresovanim gradjanima, tojest, preseljenicima i
kompetentnim organima, to znaci da je situacija vanredna: znaci da se mi kao i
pre moramo braniti od vlasti. Vanredni kongres je prvi korak u tom pravcu”.
