Zoran �in�i� je hteo da idem u drugi krug izbora sa Milo�evi�em
Ko�tunica: Nije postojalo nare�enje, niti ideja o upadu u vladin Biro, nije se �ak ni znalo da je to vladina zgrada. Postojale su samo odre�ene informacije koje je valjalo ispitati. To je, uostalom, i du�nost vojne bezbednosti. Isti oni koji iznose optu�be o nekakvom planiranju vojnog upada jesu oni koji mi ina�e prebacuju odsustvo odlu�nosti. Prizna�ete da je ideja o upadu sama po sebi prili�no radikalna
Autori: Rade Stani�/�eljko Cvijanovi�
Politi�ki �ivot u Srbiji poslednjih meseci po�eo je da se odvija izme�u dve afere, u �ijem centru su redovno jugoslovenski predsednik Vojislav Ko�tunica i srpski premijer Zoran �in�i�. Na pitanje da li je u tako zatrovanim okolnostima uop�te mogu� normalan politi�ki �ivot, predsednik Ko�tunica, u ekskluzivnom intervjuu za „Blic News“, tvrdi da je to ipak „predstava od koje polaze mnogi mediji“.
- Naravno - ka�e Ko�tunica - u motive u�esnika u politi�kom �ivotu se mo�e sumnjati, ali, na neki na�in, ve�ina tih afera je naknadno stvorena, i ne mojom voljom. Ilustrova�u to na nekoliko primera. Ono �to se desilo u slu�aju tzv. afere Peri�i� prosto je ne�to �to se odavno pripremalo, kao �to je i odlazak biv�eg na�elnika General�taba odavno pripreman. Ja nisam mogao do kraja da pretpostavim da �e to proizvesti sve one posledice koje je proizvelo, ali i u jednom i u drugom slu�aju, sa stanovi�ta onoga �to je dr�avni interes druga�ije se nije moglo postupiti. U jednom trenutku, ljudi koji su radili na ovom prvom slu�aju smatrali su da tu stvar radi za�tite dr�ave i njenih interesa treba isterati do kraja. U drugom slu�aju sam smatrao da je potrebno da zapo�ete organizacione promene u vojsci treba da budu propra�ene i personalnim promenama. To je ne�to �to sam najavio.
Da li je mogu�e da niste o�ekivali da �e to rezultovati sukobima i aferama?
- Ni u jednom ni u drugom slu�aju nisam o�ekivao da �e to u medijima dobiti onaj karakter koji je dobilo i da �e biti izvrtano na onaj na�in na koji je izvrtano. Dakle, i u jednom i u drugom slu�aju, namera mi nije bila - svako mo�e u to poverovati ili ne - da se proizvedu nekakvi slu�ajevi kao �to mi namera nije bila, naravno, da na osnovu tih slu�ajeva zao�travam sukobe sa bilo kojim predstavnikom vlasti u Srbiji.
Sukobi su se, me�utim, desili.
- Razlike koje postoje izme�u mene i premijera su koncepcijske, ali i u metodima. One su vrlo jasne same po sebi. I nemam ni�ta protiv toga i za to sam da se one do kraja razjasne, ali ne pomo�u ovih slu�ajeva. To odvra�a pa�nju, rasipa energiju.
A koga zapravo smatrate odgovornim za pravljenje tih afera?
- Ja vam mogu re�i samo ono �to je moja namera. Nesumnjivo je da i medijski i u nekakvoj predstavi u javnosti, verovatno zbog velikog broja stranaka, sukobi postoje permanentno i onda se skoro nijedna stvar, nijedno pitanje, nijedan otvoren spor koji mo�e biti krajnje na�elan ne mo�e re�iti koncepcijski. Uvek se re�ava personalno. Uvek je pitanje ko �e koga, ko je kome.
Da se vratimo na aferu Peri�i�. Tu imamo jedan sporan momenat - da general Pavkovi�, koji je tada bio na�elnik, nije znao za taj trenutak hap�enja Peri�i�a. Da li su tu prekr�ena neka pravila?
- Tu se radi samo o a�urnosti u izve�tavanju na�elnika General�taba i o drugim koracima koje je mo�da trebalo br�e preduzeti. Mo�da bi se �teta tim umanjila.
Vi kao da mislite da ti propusti nisu najva�niji?
- Naravno, sve to ne sme da nas odvrati od ne�eg bitnog. Kad imamo tu aferu pred sobom, dovoljno je samo se osloniti na praksu drugih zemalja kada se radi o �pijuna�i i videti kako se u takvim slu�ajevima ta pitanja re�avaju ne ulaze�i ba� u sve proceduralne lavirinte. Postoji ne�to �to je iznad svega, a to je dr�avni interes, dr�avni razlog i te stvari se re�avaju vrlo jednostavno i onih dilema i naknadnih rasprava, kakvih je bilo u na�oj javnosti, nema. Oni se zapravo svi trude - i ona strana koja je gubitni�ka, i ona koja je na dobiti - da se ta stvar bez velike gu�ve �to pre okon�a.
Ovde kao da je ba� postojao interes da se napravi gu�va?
- Da, ali unutar zemlje. Ako se mo�e opisati ovaj istorijski trenutak, �ini mi se da bi njegova najjednostavnija dijagnoza bila slede�a: u jednom trenutku imate priliku za jedan nov po�etak u pravom smislu re�i, i kad je re� o srpsko-crnogorskim odnosima, i kad je re� o odnosu prema me�unarodnoj zajednici, i na�im susedima i svemu tome. I u tom trenutku imate jednu neverovatnu koli�inu neodgovornih ljudi i neodgovornih izjava.
�ta bi za vas bio najpre�i put da se takve stvari zavr�e?
- To su izbori. Ne ka�em da bi se na taj na�in stvari do kraja razre�ile, ali bi veliki korak bio u�injen. Pored izbora, imam u vidu italijansko iskustvo sa partijskim sistemom koji je u jednom trenutku zapao u potpunu dekadenciju i strahovitu fragmentaciju iz koje se iza�lo reformom izbornog sistema. Pitanje politi�kog zdravlja zemlje je da se stvori jedan druga�iji izborni sistem - demokratski naravno - koji �e omogu�iti da postoji ono �to je politi�ki relevantno i da se zaista volja bira�a adekvatno izrazi na izborima.
Vi ste se zalagali za promenu ustava pre izbora, posebno pre ovih predsedni�kih izbora. Da li verujete da je uop�te mogu�e dovesti do bilo kakve promene ustava?
- Kada bi postojala politi�ka volja, to bi se moglo posti�i. To uop�te nije posebno komplikovano. Nas na to obavezuju potpisi stavljeni na Beogradski sporazum od 14. marta ove godine. Njime se prvo predvi�a usvajanje ustavne povelje dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore, a zatim usagla�avanje ili dono�enje novih ustava i Srbije i Crne Gore. Ustav Srbije mora se zameniti novim. Ja verujem da je to bilo mogu�e i verujem da je jo� uvek mogu�e.
Da li je mogu�e i posle oduzimanja mandata u republi�koj skup�tini?
- Sve su to doga�aji koji ote�avaju stvari, ne samo kad je re� o na�im unutra�njim odnosima nego i kad je re� o odnosima sa svetom. To sam mogao �uti u razgovoru sa predsednikom Parlamentarne skup�tine Saveta Evrope Peterom �iderom, koji je nesumnjivo zainteresovan za to da Jugoslavija postane �lanica Saveta Evrope. Taj predlog ide Parlamentarnoj skup�tini 24. septembra. Ali i sam �ider morao je da uka�e na to da bi daljim politi�kim sporovima, uklju�uju�i i ovo nere�eno pitanje mandata, moglo to da se ote�a. Dakle, ti unutra�nji sporovi ote�avaju na�u situaciju ne samo unutar zemlje ve� i prema spolja.
Da se vratimo jo� malo na ovu pri�u o aferama. Nisam stekao utisak da onaj va� izlazak u javnost sa onim �etvoro�ilnim kablom zapravo dokazuje to prislu�kivanje. Da li ste rekli sve �to znate ili ste ostavili jo� ne�to?
- Znate, postojala je sumnja. I to je dovoljno. Ta sumnja je briga odre�ene slu�be u Vojsci Jugoslavije, kad je re� o predsedniku SRJ. Tako je dr�ava ure�ena. To je ne�to �to je zate�eno i nasle�eno. Kao �to je poznato, nijedna civilna slu�ba bezbednosti ne postoji na nivou savezne dr�ave niti postoji ne�to �to bi vodilo ra�una o tim raznim aspektima bezbednosti �efa dr�ave. To je prepu�teno vojsci posle 1992. godine, posle upada u Savezni MUP. Vojska je imala indicija. Nije bitan subjekt kad je o prislu�kivanju re�. Bilo je va�no samo da li to postoji i da li je time ugro�en �ef dr�ave i da li je ugro�ena bezbednost. Oni su se time rukovodili.
Kakav je bio njihov krajnji zaklju�ak?
- Zaklju�ili su da, pored toga �to te indicije postoje, one se do kraja ne mogu dokazati, i da pogotovo u onom trenutku koji je bio jako rovit, u tome ne bi trebalo i�i dalje. Treba se setiti �ta smo mi preturili preko glave - od Milo�evi�evog hap�enja, prilikom kojeg, hvala bogu, nije pala nijedna ljudska �rtva, pa njegovog izru�enja u Hag koje je bilo ne�to kasnije, ali su ga ve� pripremili. Kad �ovek ima na umu kako je sve to rovito vreme i kako je sve to bilo, na tome se na neki na�in stalo, ali ta vrsta reagovanja meni se �ini normalnom.
Ho�ete li iza�i sa nekim novim dokazima o prislu�kivanju?
- U toj stvari ne�u dalje da idem. Ja sam naveo samo neke primere koji izgledaju �udno: da jedan broj rasprava ili podataka koji imaju karakter poverljivosti dospe u medije. Verovatno da �e te sumnje ostati i da �e biti razloga da se time ozbiljno pozabavimo.
Za�to se niste obratili javnosti onog trenutka kad ste imali indikacije da vas prislu�kuju?
- Ta stvar je bila komplikovana sa stanovi�ta daljeg utvr�ivanja, a okolnosti su bile takve da nam jo� jedan potres nije bio potreban.
Na kraju, da li je postojalo nare�enje ili ideja o upadu u vladin Biro?
- Ni jedno ni drugo, nije se �ak ni znalo da je to vladina zgrada. Postojale su samo informacije koje je valjalo ispitati. To je, uostalom, i du�nost vojne bezbednosti. Ina�e, cela stvar ima jednu gotovo humornu dimenziju. Isti oni koji iznose optu�be o nekakvom planiranju vojnog upada jesu oni koji mi ina�e prebacuju odsustvo odlu�nosti. Prizna�ete da je ideja o upadu sama po sebi prili�no radikalna.
Da li se vi u ovom momentu ose�ate bezbedno �to se ti�e prislu�kivanja?
- Ja se ose�am bezbedno u jednom drugom smislu. Govorim o ljudima koji se staraju o mojoj bezbednosti, ne samo kad je re� o prislu�kivanju nego i na drugi na�in. Ali prosto, name�u vam se neka pravila sa kojima se ranije nije ra�unalo. Ja sam �esto ponavljao da sam, po�ev�i da se bavim ovim poslom, shvatio da sam i, pored moje duboke vere u na�ela vladavine prava, do�ao do saznanja da postoji ne�to �to je iznad Ustava - jedno je malo dosadno i bezopasno �to je protokol, a drugo je dosadno i optere�uju�e i vezano je za bezbednost. Prihvatio sam to kao neminovnost. Ali ja bih se ose�ao bezbedno i bez njih i bez njihove uloge. Ono �to sam govorio javno, po pravilu, bilo je radikalnije od onoga �to sam saop�tavao u privatnim i telefonskim razgovorima. Tako da to mene uop�te ne optere�uje.
Kako obja�njavate to �to je va� kabinet, u delu javnosti koji vam nije sklon, zapravo sporniji od vas?
- Obja�njenje je vrlo jednostavno - tako je lak�e. Vi�e je nego jasno da sam ja na izborima 2000. godine dobio, naravno i u sklopu DOS, ali i mimo DOS, veliki broj glasova. Zanimljivo je da mojih glasova ima skoro 500 hiljada vi�e nego �to ih ima DOS. I ta podr�ka javnosti, naravno sa jednim padom koji je normalno do�ao posle te euforije, nastavila se i dalje. Nekoga ko ima tu vrstu podr�ke javnosti i, na kraju krajeva, uz to ima jednu javnu karijeru i nekoliko decenija pre toga - te�e je napasti. Za�to onda ne bi napali njegove saradnike?
Da li vas ti napadi dovode u isku�enje da preispitate kvalitet svojih saradnika?
- Svaki od tih napada je napad usmeren na mene, i ja te napade tako i tuma�im. I naravno, u tom pogledu sam potpuno solidaran sa ljudima koji su radili svih ovih godina sa mnom. Svako od nas je pravio odre�ene gre�ke, ali nijedna od tih gre�aka nije takve prirode i nije onakva kakvom je prikazana u javnosti. Na kraju krajeva, manje-vi�e sve ono �to su oni radili radili su javno dok, s druge strane, imamo slu�ajeva da svoje delovanje, pojedini �inoci ili oni koji su savetovali i koji su predstavljali ovo dru�tvo i politi�ko mi�ljenje u Srbiji, daleko kriju iza vela tajnosti.
Da li se ose�ate ranjiviji sa svojim kabinetom?
- Ne. Ono �to predstavlja jednu vrstu iznena�enja, mada ne velikog iznena�enja, jesu metodi koje druga strana koristi da bi te razlike dokazala.
Da li ste sami izabrali sve svoje saradnike koji do vas nisu do�li izbornim putem?
- Da. Ja sam sve ljude koji su dolazili birao sam. U nekoliko slu�ajeva oslanjao sam se i na preporuke onih koji su tu ve� bili. Pored toga, sve je to pro�lo kroz neku proveru. Morali smo brzo da reagujemo i bilo je tu dosta spontanosti.
Mo�ete li da nam opi�ete neki od tih spontanih izbora?
- Jo� pre 5. oktobra, �ini mi se i pre 24. septembra, razgovarao sam sa Pavlom Jevremovi�em, koji je sada ambasador pri EU u Briselu. Video sam da se pribli�avamo velikom broju susreta sa strancima i potrebu da reagujemo na neke stvari. Moramo se setiti jer to je zaboravljeno - 24. septembra i 5. oktobra bilo je poku�aja i u zemlji i van zemlje da se ide u drugi izborni krug. Ko sve tu nije bio tu upleten, koji sve predstavnici nisu u tome u�estvovali i ko se sve od sada�njih lidera DOS nije u tu igru upleo...
Da li sam vas dobro shvatio? Uo�i 5. oktobra neko iz DOS bio je za drugi krug izbora?
- Bilo je toga.
n Ko je bio za drugi krug izbora?
- Daleko bli�i drugom krugu izbora bio je u kontaktima sa predstavnicima me�unarodne zajednice premijer �in�i�. Vi �ete se setiti da je u jednom trenutku bilo raznih poku�aja Moskve i Berlina da se ipak ide u drugi krug. Tako je bilo pre 5. oktobra. A 5. oktobar je ne�to drugo. U njemu su svi odigrali onu ulogu koju su odigrali kako je zabele�eno, pribli�no ili ne�to druga�ije, pa i sam �in�i�. Ali tendencija je bila da se poku�a i ne�to drugo.
To je novo. Kad se prelomilo na ovu stranu da nema drugog kruga?
- Bio je jedan skup posle koga vi�e nije bilo povratka. Ja sam rekao da drugog kruga ne�e biti jer, ako bi do�lo do drugog kruga, onda bismo mi postupili isto onako kao �to je radio Milo�evi�. Izneverili bismo volju bira�a zato �to je bilo jasno da je Milo�evi� te izbore izgubio. Tu se lomilo. Ali to kolebanje, ta podela nije oti�la u javnost. Ostala je ta prepiska, sugestije. Jedna od osoba koja je mislila da treba i�i u drugi krug izbora bila je, recimo, i Vesna Pe�i�. Nije to ni�ta neobi�no. U te�kim situacijama �ovek se lomi.
Mo�emo da se vratimo na savetnike. Re� je bila o g. Jevremovi�u.
- Dakle, i pre nego �to sam bio definitivno izabran, video sam da je potrebno da delujemo diplomatski i u taj deo posla se uklju�io Pavle Jevremovi�. S druge strane, moju samostalnu predsedni�ku kampanju, nezavisno od DOS, vodila je Ljiljana Nedeljkovi�, s kojom sam u DSS sara�ivao godinama, pa sam joj poverio i da rukovodi radom kabineta. Ostale savetnike ili �lanove kabineta sam na razne na�ine znao odranije i oni, za razliku od Ljiljane Nedeljkovi�, nisu bili funkcioneri DSS. To su na samom po�etku bili Dragana �uri�, Slobodan Samard�i�, Petar La�evi�, Aleksandar Nikitovi�, Predrag Simi�, Aleksandar Tijani�...
A Gradimir Nali�?
- Nali�a sam znao kao advokata i preko njegovog anga�ovanja u Jugoslovenskom komitetu pravnika.
Ka�ete da ste ve�inu svojih saradnika poznavali pre nego �to ste do�li na vlast. Da li ste poznavali i generala Acu Tomi�a?
- Ne. Generala Tomi�a sam upoznao 6. oktobra. Susret je uprili�en preko jednog mog prijatelja novinara. Tad sam ga prvi put sreo zajedno sa generalom Pavkovi�em. Onda se ispostavilo da se tada planirao i jedan drugi susret... To je bio susret sa Milo�evi�em, koji je meni do�ao kao iznena�enje, ali sam ga prihvatio u trenutku, u okolnostima koje su verovatno bile i riskantne.
I tada ste prvi put sreli generala Tomi�a?
- Da, i njega i generala Pavkovi�a u isto vreme. Dakle, obojicu sam sreo u ve�ernjim �asovima 6. oktobra, a i tre�u osobu sam prvi put u �ivotu sreo. Slobodana Milo�evi�a.
Dakle, nemaju osnova pri�e da je general Tomi� va� prijatelj od pre?
- Ne. Ja �ak ni za to ime nisam znao.
A da li ste imali bilo kakav uticaj jula pro�le godine, prilikom njegovog izbora za prvog �oveka vojne obave�tajne slu�be?
- Pa, mislim da je on dobar oficir i da dobro radi taj posao. Ja sam, na osnovu neposrednog uvida i na osnovu svedo�enja ljudi o njegovom delovanju, zaklju�io da je on pogodan za taj posao. Razgovarao sam sa vi�e ljudi i uo�io da postoji onaj stari tip pripadnika te slu�be koji svoj posao gradi na intrigama i da postoje oni drugi koji rade taj posao bez mnogo pri�e, na �injenicama. I uverio sam se da general Tomi� spada u tu drugu kategoriju.
Da li to zna�i da ste vi presudili prilikom njegovog imenovanja?
- Smatrao sam da je on �ovek koji ima kvalifikacije da se na�e na tom mestu.
General Pavkovi� je bio protiv?
- Ne, nije bio protiv.
On ka�e da je bio protiv.
- To protivljenje dolazi naknadno. Kao i neka druga zakasnela saznanja generala Pavkovi�a. Sem toga, kad je re� o unapre�enjima oficira, generala, mo�e �ovek imati neke rezerve. Mo�da ih je on imao. Nije se ba� istakao u isticanju tih rezervi, ali moje pravo je, i kad je re� o unapre�enjima i razre�enjima, da kao predsednik dam poslednju re�.
Da li i poslednje najave ubistava u politi�kom �ivotu vidite kao ozbiljnu pretnju ili jo� jedan elemenat medijske kampanje?
- Pre svega, kao stvar politi�ke kampanje. Ova poslednja najava mene neodoljivo asocira na aferu „Pauk“. Vidim tu mnogo neslaglasnosti. S jedne strane, ministar dramatizuje stanje, a neko ko je nad ministrom - premijer - tvrdi da je taj obra�un sa mafijom sistemski zapravo dovr�en, da je u pore�enju sa nekim drugim zemljama poput Rusije stanje kod nas pravi de�ji vrti�. A Srbija je manja od Moskve.
Da li mislite da je obra�un sa kriminalom potpuno izostao?
- Nesumnjivo je izostao. On zapravo nije ni po�eo. I to je ono �to zabrinjava i to je jedna opasna perspektiva ove zemlje.
Da li je izostala politi�ka volja za to ili je ne�to drugo posredi?
- Svakako da ima nekih problema koji su metodolo�ke prirode, ali mislim da bi se oni prevazilazili i da bi stvar odmakla i krenula dalje da je postojala jasnija politi�ka volja da do tog obra�una do�e. Prosto, postoje neke teme koje skoro nisu ni otvorene. Postoji jedan deo Beograda koji je s tog stanovi�ta zanimljiv. To je Sur�in. Mo�da je to zaista nekakvo izmi�ljanje. Mo�da je Sur�in na� �angaj. Dakle, Kinezi imaju jedan fin grad u kome su reforme najuspe�nije i koji slu�i kao uzor celoj Kini. Na primeru �angaja, vidi se kako �e Kina izgledati kroz nekoliko decenija. Da li je Sur�in jedno takvo mesta�ce u Srbiji gde se mo�ete obogatiti za nekoliko godina, gde postoje ipak nekakve veze politi�ara s ljudima koji su se obogatili itd. Ali, isto onako kao �to je pri�a o �angaju potpuno transparentna, da upotrebim tu modernu re�, pri�a o Sur�inu je potpuno netransparentna.
Po�to pre zvani�nog raspisivanja izbora za predsednika Srbije ne �elite da se izjasnite ho�ete li iza�i na njih, da li mo�ete da identifikujete te uticaje koji vas guraju u njih i one koji vas teraju u suprotnom pravcu?
- Verovatno da postoji i jedan i drugi uticaj. Ja zaista mislim da je postojala mogu�nost i da jo� uvek postoji mogu�nost da se prvo re�i pitanje ustavne povelje i da se onda vrlo brzo Ustav Srbije usaglasi sa saveznim, odnosno donese novi, i da se onda ide na republi�ke izbore, parlamentarne i predsedni�ke.
Vidite li neke dublje razloge za�to se nije postupilo tim redom?
- Na moje iznena�enje, kod jednog broja vode�ih ljudi iz DOS i G17 plus �uo sam ocenu da �e biti jako te�ko doneti novi ustav Srbije jer je, prema sada�njem Ustavu, potrebna dvotre�inska ve�ina u Skup�tini i referendum. Meni je to potpuno neobja�njivo i mogu to jedino da tuma�im na slede�i na�in - ho�e se odlo�iti svaki izbori u Srbiji sve do 2004. godine. Neka ostane vlast po Milo�evi�evoj meri, po Milo�evi�evom ustavu, samo da se taj ustav ne menja jer bi to vodilo novim izborima.
Kako, kao pravnik, mislite da je mogu�e to otkovati?
- Jeste da je po sada�njem Ustavu Srbije predvi�ena dvotre�inska ve�ina, jeste da je predvi�en referendum, ali mi se nalazimo u podru�ju ne�ega �to je diskontinuitet. Mi moramo izvr�iti te promene po�tuju�i neke standarde kad je re� o ustavnoj promeni, ali ne u svemu. I da je to tako, vidi se kako se odnosimo prema promeni saveznog ustava. Ustavnom poveljom �emo menjati savezni ustav. Mi ne po�tujemo u svemu postupak promene saveznog ustava. Ako bismo ga po�tovali, opet bismo se zakovali. Bilo je pojedinih ljudi iz DOS koji su na to ukazivali, prakti�no se zalagali za neku modifikovanu proceduru promene ustava. Ina�e, dogura�emo do 2004. godine bez promenjenog ustava, bez obzira na to �to smo se Beogradskim sporazumom obavezali da ga usaglasimo do kraja godine. U jednom trenutku se mora napraviti taj rez i bojim se da je ta cela igra oko izbora i odnosa prema ustavu zapravo samo - daj da izbora skoro ne bude. Tu se suo�avamo sa, za mene neverovatnim, pani�nim, do kraja neobja�njivim strahom od izbora. Na izborima se ne gubi glava, deset godina smo to ponavljali obra�unavaju�i se sa Milo�evi�em. Nije ni�ta stra�no izgubiti izbore.
Novi predsednik Srbije ima ustavno pravo da raspi�e izbore. Da li vas to motivi�e da se kandidujete?
- Izbori nisu raspisani. Ja jo� uvek imam problem sa onim �to sam rekao. U svakom slu�aju, najva�nije mi je da imam pravo na kandidaturu i pored ove funkcije na kojoj se nalazim, a sve ostalo da prepustimo vremenu.
|
Nisam
u ratu s medijima |
Sti�e se utisak da u poslednje vreme lako ulazite u sukob sa nekim medijima. Kako to obja�njavate?
- Pa nisam ba� ulazio u sukobe s medijima. Mo�da sam u nekoliko navrata, ali sasvim ovla�no, reagovao na jednu vrstu pisanja - na svrstavanje i izmi�ljanje. Mo�da to nekad i nije trebalo uraditi. Mo�da je trebalo ostati do kraja neutralan, ali mislim da mediji mogu da budu zadovoljni onim �to sam radio. Prvo, nisam ni na koji na�in uticao na njih, apsolutno nikad. Dao sam verovatno poseban doprinos slobodi medija omogu�avaju�i pojedinim medijima da se bave mojim odlukama, da se bave izmi�ljanjem, da krivotvore ili da mi pripisuju ne�to �to nisam �inio. Setite se pri�a o Titovom name�taju u avionu na mom putu za Kinu. Mislim da nikada nije bilo toliko izmi�ljanja. Znate �ta je sve bilo, radi se o vama, radi se o ljudima koji sa vama sara�uju i onda �itate ne�to �to zaista deluje kao literatura. Nema nikakve veze sa stvarno��u. I �ovek se pita za�to je to potrebno. Mislim da tu imamo jedan problem sa ne�im �to je vrlo opasno po tome �to mo�e da zatruje i samu javnost. Ali onda pomislim koliko je tu javnost trovao Slobodan Milo�evi�, pa nije uspeo.
