|
Proma�eni svedokSvedok optu�nice K-25 u unakrsnom ispitivanju se pretvorio u svedoka odbrane i odbacio sve optu�beKao u nekoj dinami�no re�iranoj filmskoj drami, ju�e je izvo�enjem za�ti�enog svedoka K-25 pred optu�enog Milo�evi�a do�lo do (ne)o�ekivanog obrta, koji tu�ila�tvo u samom fini�u kosovskog segmenta stavlja u nezavidan polo�aj. Prvi srpski policajac, koji je kao svedok optu�be do�ao u Hag, govorio je uz mere za�tite koje mu prekrivaju lik i iskrivljuju glas, tako da ga je te�ko razumeti, a nemogu�e prepoznati. Svi koji sede u sudnici, tu�ioci, optu�eni, odbrana, sudsko ve�e, kao i prijatelji suda unapred znaju ko je i o �emu �e svedo�iti svaki "Ka": on radi za�tite svoje bezbednosti ostaje nepoznat samo �iroj publici. Time je zagonetnije za�to je tu�ila�tvo dovelo ovog svedoka, koji je uz sve mere za�tite, "iz prve ruke" kao specijalni srpski policajac sa terena, opovrgao sve navode iz optu�nice koja tereti Slobodana Milo�evi�a za zlo�ine na Kosovu. Proma�eni svedok Optu�enom Milo�evi�u, koji se ve� peti mesec na ovom su�enju energi�no sam brani, u ulozi sopstvenog advokata, nije �ak bilo potrebno ni da podi�e ton ni da ponavlja pitanja, kako je to radio sa drugim svedocima: svedok optu�be je glatko i jasno potvrdio sve tvrdnje optu�enog: – pre po�etka svake policijske operacije sa ciljem potiskivanja terorista, radi za�tite su se izvla�ili civili kako se ne bi na�li izme�u polo�aja policije i OVK; – nikada od svojih komandanata nije dobio bilo koji zadatak koji bi se protivio zakonu ili pravilima slu�be; – Nikada nije video nijednog policajca da plja�ka, pali, ubija, siluje ili proteruje; – Re� �i��enje nikad nije upotrebljena u drugom kontekstu osim kao obaveza da se potisnu teroristi koji su ugro�avali bezbednost stanovni�tva, bilo koje nacionalnosti... Re�ju, ako bi se izjava K-25, uzela zdravo za gotovo, radi se o
savr�eno disciplinovanoj, humanoj i duboko moralnoj policiji koja je
obavljala svoje zadatke pod te�kim uslovima, ali nije odustajala od svojih
visoko postavljenih normi slu�be.
Za�to je onda tu�ila�tvo dovelo takvog svedoka, to je te�ko odgonetnuti. Neverovatne su one teze koje govore da tu�ila�tvo jednostavno �ini "tim neznalica" i da je nespremno, nedoraslo i nezrelo do�ekalo dugo najavljivano "su�enje stole�a", mada su me�u na�im pravnicima koji borave u Hagu one najrasprostranjenije. Nije ba� verovatno ni da optu�eni Milo�evi�, sa svojim saradnicima, iz �eveningenskog zatvora dr�i sve konce u beogradskoj policiji i diriguje njome kao drvenim lutkama. Re� je ipak o balkanskim gudurama, optere�enim te�kim istorijskim bremenom �iji su odnosi i snage komplikovaniji i neuhvatljiviji od svih raznolikih eksperata koje mo�e da obuhvati jedno su�enje. Jednom kada se u taj iracionalni lavirint u�e, te�ko je prona�i logi�ni izlaz iz njega, pogotovo kad sve treba da se svede bar deklarativno na ne�to tako idealno kao �to je pravda. Jer svako na Balkanu ima svoju pravdu, kako je to potvrdio i ovaj retki Srbin koji je pristao da kao svedok o njoj pri�a u Hagu. Nagodba sudije Meja i optu�enog Drasti�no svedo�enje �urete Beri�e, izvedene odmah posle srpskog policajca, samo potvr�uje da �e sudskom ve�u biti jako te�ko da sklopi pravi�an mozaik krvavih kosovskih okr�aja. �uretin mu� i �etvoro dece ubijeni su u Suvoj Reci 26. marta 1999. godine. Policija je, prema njenom iskazu, bez ikakve selekcije rafalnom paljbom zasula ljude, �ene i decu koji su se u gomili sklonili u jednom kafi�u. Njeno najmla�e dete, koje je poginulo, imalo je tek ne�to vi�e od godinu dana. Ona se pretvarala da je mrtva, pa je utovarena sa ostalim le�evima u kamion, iz kojeg je ranjena isko�ila i slu�ajno pre�ivela. Sve je upravo negativ od iskaza prethodnog svedoka. Slobodanu Milo�evi�u je sugerisano od strane Ri�arda Meja da iz pijeteta prema tragediji �urete Beri�e po�tedi ovog svedoka unakrsnog ispitivanja. On je na to pristao, ali uz jedan uslov, da se u sudska dokumenta uvrsti i iskaz jednog svedoka koji je za pokolj u Suvoj Reci okrivio naoru�anu razbojni�ku bandu, me�u kojima je bilo i nervno poreme�enih. �ureta je ipak imala prilike da na ovaj iskaz, koji je munjevito prona�en, saop�ti svoje primedbe. Ona je odlu�no porekla da su ih tog dana napali civili, tvrde�i da su masovna ubistva neza�ti�enih civila po�inili srpski policajci. Raspolu�ena stvarnost Kosova sve je o�iglednija u ha�koj sudnici, a
ostalo je samo jo� dvadesetak svedoka koji bi mogli da razjasne �ta se
stvarno de�avalo u toj ta�ki balkanskog bureta baruta. Su�enje se
nastavlja do letnje pauze, 26. jula. Direktna veza Milo�evi� – Pavkovi� Biv�i britanski vojni ata�e u Beogradu pukovnik D�on Krosland, rekao je ju�e kao tre�i svedok, da je od leta 1998. godine Vojska Jugoslavije upotrebljavala te�ka oru�a protiv civilnih naselja na Kosovu, protivno �enevskoj konvenciji. Krosland je, kao svedok optu�be, rekao da je to sam video tokom 11 poseta Kosovu i da je upozoravao vojni vrh, ali da su mu tada�nji na�elnik General�taba VJ Mom�ilo Peri�i� i na�elnik Uprave bezbednosti G� Aleksandar Dimitrijevi�, tokom vi�e susreta, rekli da komandant Tre�e armije Neboj�a Pavkovi� deluje izvan propisanog lanca komandovanja u VJ i da su oni "zaobi�eni" i veoma zabrinuti zbog toga. "Bilo je o�igledno da Peri�i� i Dimitrijevi� nisu bili u potpunosti informisani o zbivanjima na Kosovu i da je lanac komandovanja i�ao od Pavkovi�a direktno ka Milo�evi�u i Nikoli �ainovi�u, koji je bio svakodnevno zadu�en za Kosovo", kazao je Krosland, �iji je lik tokom svedo�enja bio skriven. On je kazao da je o tome dugo razgovarao sa generalima Peri�i�em i
Dimitrijevi�em i da je zaklju�io da je "lanac komandovanja bio politi�ki
ignorisan u cilju agresivnijeg pristupa na Kosovu, koji je uklju�ivao VJ
kao direktnu podr�ku delovanju MUP-a". Peri�i� i Dimitrijevi� se, po
svedoku, s tim nisu slagali. UPRKOS ODLUCI SUDSKOG VE�A �ainovi� i Ojdani� jo� u �eveningenu Privremeno "zamrznuta" prethodna odluka da se brane sa slobode Glavni branilac generala Dragoljuba Ojdani�a, Tomislav Vi�nji�, rekao je ju�e u telefonskom razgovoru za "Politiku" da sudsko ve�e jo� nije potvrdilo odluku o privremenom pu�tanju njegovog klijenta na slobodu, i da je neizvesno kada �e se o ovome odlu�iti. Ha�ki tribunal je 26. juna privremeno "zamrzao" prethodno donetu prvostepenu odluku o pu�tanju �ainovi�a i Ojdani�a da se brane sa slobode, po�to je tu�ila�tvo na nju najavilo �albu. U predvi�enom roku od 24 �asa �alba, me�utim, nije podneta, a Florans Artman, portparol tu�ila�tva, ju�e je potvrdila da su advokati odbrane i tu�ila�tva "razmenili dokumente", koje sudsko ve�e treba da razmotri. Ona je dodala da nema odre�enog roka do koga sudsko ve�e mora da donese odluku. Sudsko ve�e Ha�kog tribunala je 26. juna odlu�ilo da privremeno oslobodi najbli�e saradnike Slobodana Milo�evi�a, uz obrazlo�enje da po�tuje garancije Beograda da �e se optu�eni pojaviti na su�enju i u znak priznanja zbog usvajanja zakona o saradnji sa Tribunalom u jugoslovenskom parlamentu. Zorana �uvakovi� Radomir Markovi� svedo�i�e u Hagu Biv�i na�elnik Resora dr�avne bezbednosti (RDB) Ministarstva unutra�njih poslova Srbije Radomir Markovi� pojavi�e se u sudnici Ha�kog tribunala kao svedok optu�be u procesu protiv Slobodana Milo�evi�a, pre letnje pauze koja po�inje 26. jula, javio je ju�e radio B 92. Markovi�ev advokat Du�an Ma�i� izjavio je tom radiju da je njegov branjenik zahtevao da se u sudnici Tribunala pojavi bez ikakvih mera za�tite. (Tanjug) Miroslav Deronji� se ne ose�a krivim Bosanski Srbin Miroslav Deronji� izjavio je ju�e na prvom pojavljivanju pred sudijom ha�kog tribunala, da se ne ose�a krivim po ta�kama optu�nice za ratne zlo�ine tokom rata u Bosni. Deronji� je optu�en za ratne zlo�ine po�injene u maju 1992. godine nad muslimanskim civilima u selu Glogovac kod Bratunca. Tokom napada jedinica Teritorijalne odbrane iz Bratunca, u tom selu je, navodi se u optu�nici, ubijeno 60 muslimanskih mu�karaca. Z. �. Radovan Stankovi� u petak pred Tribunalom Hag, 10. jula (Tanjug) Me�unarodni krivi�ni sud za biv�u Jugoslaviju u Hagu potvrdio je danas da je bosanski Srbin Radovan Stankovi�, koga su ju�e snage Sfora uhapsile u okolini Srbinja, preba�en u Hag, a pred Tribunalom �e se pojaviti u petak, saop�tila je pres-slu�ba Tribunala. Optu�nica protiv Radovana Stankovi�a podignuta je 5. oktobra 1999. godine, a tereti ga za kr�enje zakona i obi�aja ratovanja. Po�to su snage bosanskih Srba u aprilu 1992. preuzele vlast u Srbiji (Fo�a), pripadnici vojne policije u pratnji vojnika po�eli su da hapse muslimane i Hrvate, navodi se u optu�nici. Tokom hap�enja mnogi civili su navodno ubijeni, tu�eni ili seksualno zlostavljani. Muslimanske �ene, deca i starci su dr�ani u zato�eni�tvu u ku�ama, stanovima i motelima u Srbinju i okolnim selima, kao i u zato�eni�kim centrima, navodi se u tu�bi. |
<<01_08.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
