B I L T E N V E S T I
12. JUL 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SKUPSTINA-PAVKOVIC: VECE GRADJANA NIJE FORMIRALO ANKETNU KOMISIJU
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - Vece gradjana Savezne skupstine
danas
nije formiralo anketnu komisiju koja bi utvrdila da li je bilo
"zloupotrebe
sluzbenog polozaja najvisih drzavnih funkcionera i neovlascenog
postupanja
lica u njihovoj sluzbi", sto je, povodom "slucaja Pavkovic" predlozila
poslanicka grupa DOS u Vecu.
Posle burne dvocasovne rasprave, tokom koje su razmenjene i
ostre
reci koje su pojedini poslanici okarakterisali i kao uvrede, pa i
fabrikovanje nove afere, u kojoj je i predsednik Veca Dragoljub
Micunovic
i odbijao da pokatkad da rec poslanicima, za predlog DOS glasala su
43 poslanika.
Takav ishod glasanja usledio je posto su propali
celodnevni pokusaji da se predlog DOS-a "pomiri" sa predlogom DSS koji
je trazio da se anketni odbor osim eventualnom zloupotrebom
sluzbenog polozaja pozabavi i time da li je bilo prisluskivanja,
odavanja
drzavnih vojnih tajni i njihovog neovlascenog objavljivanja u stampi.
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - Poslanik DOS u saveznom
parlamentu,
jedan od lidera te koalicije i srpski ministar pravde Vladan Batic
veceras
je izjavio da je DSS lobirao SNP da ne glasa za formiranje Anketne
komisije povodom slucaja Pavkovic, cime je "dovedena u pitanje koalicija
DOS i 'Zajedno za Jugoslaviju'". Batic je ocenio da je dovodjenjem u
pitanje koalicije postavljeno i pitanje opstanka Savezne vlade. On je
misljenja da ce dogadjaji imati posledica i na rad Ustavne komisije na
pisanju Ustavne povelje. Prema njegovom misljenju, vecerasnji ishod u
saveznom parlamentu bi trebalo da bude povod za zasedanje Predsednistva
DOS.
Prema misljenju poslanika DOS i saveznog ministra unutrasnjih
poslova Zorana Zivkovica, koalicije DOS i "Zajedno za Jugoslaviju" na
saveznom nivou vise ne postoji, jer su celnici crnogorske koalicije
izjavili da imaju dva koaliciona partnera - DOS i DSS. Prema koalicionom
sporazumu, Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" ima jednog partnera i to
je
DOS, rekao je Zivkovic. "To ne znaci da ce zato pasti parlament ili
vlada,
ali ja ne vidim kako mogu vise da usaglasavam stavove sa kolegama iz
Koalicije 'Zajendo za Jugoslaviju'", kazao je on.
Sef poslanickcog kluba DSS u Vecu gradjana i potpredsednik te
stranke Zoran Sami je negirao tvrdnje o lobiranju SNP. "Nismo sklopili
nikakav dogovor sa SNP, naprotiv, u danasnjim razgovorima ucestvovali su
ostatak DOS, DSS, SNP i SNS", naglasio je on. Sami je rekao da nije
tacan
utisak da je DOS bio spremniji za kompromis oko formiranja komisije i
da o
tome govori to sto su pred Vece izasli sa neizmenjenim predlogom. On
je,
ipak, ocenio da ce Anketna komisija biti formirana. Moguce je da vlada
zatrazi vanredno zasedanje na tu temu, a ako do toga ne dodje, za mesec
dana pocinje redovno zasedanje kada ce na dnevni red doci predlog DSS o
formirnju Anketnog odbora, objasnio je Sami.
SRJ-GRCKA-KAKLAMANIS: OTVARANJE SKUPSTINE ISTORIJSKI DAN
BEOGRAD, 11. jula 2002. (Beta) - Otvaranje renoviranih delova
Saveznog parlamenta predstavlja veliki dan za prijateljstvo dve zemlje,
ocenili su danas predsednik grckog parlamenta Apostolos Kaklamanis,
predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic i
predsednik
Veca republika Srdja Bozovic. Micunovic, Bozovic i Kaklamanis, koji se
nalazi u dvodnevnoj poseti Beogradu, svecano su otvorili kabinete
predsednika oba skupstinska veca. Kabineti su renovirani donacijom
grckog
parlamenta.
Kaklamanis je ocenio da otvaranje obnovljenih delova skupstine
predstavlja pocetak nove faze u odnosima dvaju naroda i njihovih
zemalja.
On je takodje istakao znacaj solidarnosti dva prijateljska naroda.
"Svaka zemlja ima prijatelje i neprijatelje, a mi imamo jednog
trajnog prijatelja - Grcku", rekao je Dragoljub Micunovic i dodao da su
"prijatelji tu" da pomognu u obnovi onog sto je sruseno.
Srdja Bozovic je ocenio da otvaranje dela Savezne skupstine,
koja
je stradala u petoktobarskim demonstracijama, predstavlja "veliki dan za
nasu zemlju", a prijateljstvo izmedju SR Jugoslavije i Grcke nazvao
"iskonskim".
Kaklamanis je danas razgovarao sa Micunovicem i Bozovicem, a za
petak su planirani susreti sa predsednikom i premijerom SRJ, Vojislavom
Kostunicom i Dragisom Pesicem.
MADJARSKA-SRJ-KOVAC: JUGOSLAVIJA MNOGO BOLJI PARTNER NEGO RANIJE
BUDIMPESTA, 11. jula 2002. (Beta) - Madjarski MIP Laslo Kovac
izjavio je na danasnjoj konferenciji za stampu u Budimpesti da je
"Jugoslavija mnogo bolji partner nego za vreme Milosevica".
Odgovarajuci
na pitanje o bilateralnim odnosima dve zemlje Kovac je podsetio na to da
se
"u istoriji prvi put desava da se na prostoru celog Balkana na vlasti
nalaze demokratsko izabrani parlamenti i vlade".
Kovac je dodao da ce na sastanku sa jugoslovenskim MIP Goranom
Svilanovicem, predvidjenim za sredinu sledece nedelje, sigurno
razgovarati
o polozaju manjina, jer je to "neizbezno pitanje" u odnosima dve zemlje.
Madjarskoj je jedan od strategijskih ciljeva da ima "normalne
odnose sa svojim susedima", sto je dobro i za Madjarsku i za stabilnost
u
regionu.
SMIP DEMANTUJE PROTICA
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - "Povodom neistina I dezinformacija
koje se u poslednje vreme pojavljuju u pojedinim sredstvima javnog
informisanja da Savezno ministarstvo za inostrane poslove prisluskuje
svoje
diplomate, obavestavamo javnost da SMIP I strucne sluzbe ministarstva
nemaju zakonska ovlascenja, kadrovske I tehnicke mogucnosti za
obavaljanje
takve delatnosti. Shodno tome, SMIP ne raspolaze prislusnim uredjajima,
niti se bilo ko u SMIP-u bavi poslovima prisluskivanja.
Podsecamo javnost da je prisluskivanje regulisano saveznim I
republickim zakonima, po kojima jedino Vojska Jugoslavije I republicka
ministarstva unutrasnjih poslova imaju ovakva ovlascenja, koja su u
nadleznosti njihovih odgovarajucih tehnickih sluzbi.
Savezno ministrastvo za inostrane poslove smatra da ovakve
izjave
predstavljaju insinuacije nekompetentnih I neogovornih pojedinaca".
Milan St.Protic je u utorak na konferencij za stampu
Demohriscanske stranke Srbije, ciji je predsednik Politickog saveta I
koji
je bivsi ambasador SRJ u Vasingtonu,, izjavio da su ga prisluskivali, a
danas je to potvrdio i optuzio SMIP Gorana Svilanovica da laze kad je
demantovao navode o prisluskivanju. "Izgleda da je laganje ovde postalo
zarazna bolest. Ocigledno je da je sa (Vojislava) Kostunice preslo
na Svilanovica", izjavio je Protic. On je ponovio da SMIP
poseduje uredjaje za prisluskivanje.
OEB-SANINO: PODRZAVACU SRJ NA PUTU U EVROPU
BEOGRAD, 12. jula 2002. (Beta) - Sef misije OEBS u SRJ Stefano
Sanino, koji uskoro odlazi na duznost savetnika predsednika Evropske
komisije, izjavio je da ce i na novom poslu u Briselu nastaviti da
podrzava
punu reintegraciju Jugoslavije u Evropu.
"Mislim, i uvek sam to kao sef ove misije naglasavao, da je
buducnost ove zemlje u Evropi. Nadam se da cu u Briselu biti u prilici
da
na jedan drugaciji nacin nastavim posao zapocet u Beogradu i podrzim
reintegraciju Jugoslavije u evropske strukture i institucije", rekao je
Sanino u intervjuu Beti.
On rekao je da je misija OEBS u proteklih godinu i po dana,
koliko
je bio na njenom celu, uspela da postigne "jedan potpuno drugaciji odnos
zemlje (SRJ) i OEBS i to obostrano". "Nadam se da se sada u ovoj zemlji
jasno shvata da je OEBS organizacija koja pokusava da pomogne i podrzi
tranziciju i konsolidaciju institucija, kao sto se nadam da u (sedistu
OEBS) u Becu postoji jasna predstava o tome da je ovo zemlja u kojoj je
demokratija dobro uspostavljena i da ona pokusava aktivno da radi na
konsolidaciji svojih institucija. Verujem da to nije malo", kazao je
Sanino.
On je naveo da je misija OEBS u proteklom periodu pokusala da
pruzi podrsku jugoslovenskim vlastima i zajednici u mnogim oblastima, od
policije, preko parlamenta, do sudstva i medija, ali je "kao najveci
poduhvat i konkretni uspeh" izdvojio "podrsku u resavanju krize na jugu
Srbije".
"Kada smo poceli da radimo na jugu Srbije, taj region je u
sustini
bio u fazi konfrontacija, svi su bili u uniformama i naoruzani a sada
postoji politicka konfrontacija, u najboljem mogucem smislu te reci. Sve
je
prebaceno u politicku arenu i nadam se da smo iz jedne vanredne faze
presli
u fazu normalnog stanja. Sada se na jugu Srbije ne razgovara o odvajanju
vec o konkretnim pitanjima poboljsanja uslova zivota, stvaranja
mogucnosti
za zaposljavanje, bolje obrazovanje, o veoma konkretnim pitanjima od
interersa za gradjane", rekao je Sanino.
Ocenjujuci tok demokratskih reformi u Jugoslaviji Sanino je
kazao
da misli da su "na izvestan nacin sve relevantne oblasti demokratkskog
zivota dotaknute reformama".
"Vrlo je tesko izdvojiti neku oblast u kojoj, na ovaj ili na
onaj
nacin, nesto nije zapoceto ili ucinjeno. U svim oblastima, od medija,
preko
parlamenta do vojske i policije ucinjeno je po nesto i ne bi bilo mudro
reci da u nekim oblastima reforme zaostaju, jer su neke oblasti
komplikovanije od drugih i potrebno je vise vremena za promene", rekao
je
Sanino.
"Obicno u istrazivanjima javnog mnjenja najnizi rejting imaju
policija i sudstvo. Postoji nepoverenje u ove institucije, ali istina je
takodje da ovim institucijama treba vise vremena da se reformisu i
poprime
drugaciji oblik", dodao je sef misije OEBS.
Sanino je kazao da smatra da bi u buducnosti vecu paznju
trebalo
posvetiti jacanju institucija, u generalnom smislu. "Takodje je vazno da
se
institucije ne personalizuju, ne vezuju za licnosti. One su relevantne i
vazne same po sebi i to je nesto sto treba da se shvati. Postovanje
prema
policiji, sudstvu, parlamentu, medijima vazan je element bez obzira ko
sedi
u tim institucijama", dodao je.
Govoreci o reformama u vojsci, policiji, sluzbama bezbednosti
Sanino je naglasio da je "civilna kontrola oruzanih snaga jedan od veoma
vaznih elemenata demokratskog zivota".
"U ovom slucaju nije rec o uspostavljanju civilne kontrole, jer
ona vec postoji, vec o njenom jacanju i potrebi da se uspostavi i osnazi
parlamentarna kontrola oruzanih snaga u kojoj bi mogle ucestvovati sve
politicke snage", rekao je.
"Mislim da je debata oko ovih pitanja pocela i to je ono sto je
po
mom misljenju pozitivno. Rec je zapravo o definisanju pravila ponasnja i
bilo bi dobro da sve politicke snage budu u mogucnosti da daju svoj
doprinos tome", dodao je.
Sanino je kazao da je optimista kada je rec o izgradnji
medijske
scene primerene demokratskom drustvu, dodajuci da je situacija sada
znatno
drugacija od one za vreme Miloseviceve vladavine.
"Nezavisni mediji koji su se tada suprotstavlajli rezimu i
pokusavali da se izbore za demokratiju sada bi trebalo da budu nezavisni
od
bilo koje politicke partije i da pronadju svoje mesto na trzistu", rekao
je.
"Mediji moraju da budu konkuretni na slobodnom trzistu, dakle
mora
da se radi veoma mnogo na kvalitetu, ali i na postovanju etike. Mnogo se
govori o slobodi medija, ali to podrazumeva i visok nivo etike".
Sef misije OEBS naglasio je znacaj zakona o radiodifuziji jer
bi
on trebalo da stvori okvire "za pocetak fer trke" u kojoj ce i mediji
koji
su propatili za vreme Milosevica startovati ravnopravno sa drugima.
"Nadamo se da ce to biti dobar zakon koji ce obezbediti te
okvire,
obezbediti medijima sto je moguce vise nezavisnoti, a drzavnoj TV
omoguciti
da postane istinski javni servis koji ce sluziti gradjanima a ne
vladajucim
partijama".
Sanino je, govoreci o reformama u pravosudju, ocenio da sudovi
koji su kao "i druge institucije ove zemlje bili zloupotrebljavni za
vreme
Milosevica sada izlaze iz te teske situacije". "Mislim da su preduzeti
neki
znacjani napori kako bi se poboljsali kvalitet, standardi i
funkcionisanje
sudova, ali to nije lak zadatak jer postoji siroka lepeza sudova na
razlictim nivoima koji treba da budu redormisani.
Treba obezbediti obuku za sudije, unaporediti radne uslove,
poboljsati plate, doneti odgovarajuca pravila kako bi se povecala
efikasnost i primena zakona. Za to je zaista potreban zajednicki napor i
volja kako bi se promenilo lice sudstva. Ja bih to nazavo 'pakt za
pravdu'", kazao je Sanino.
On je reako da su sudjenja za ratne zlocine na domacim sudovima
"veoma konkretna mogucnost" kojoj bi trebalo posvetiti paznju, ali je
dodao
da je za to potrebno ispuniti odredjene uslove.
"Jasno je da se sudjenja za ratne zlocine ne mogu voditi po
svim
sudovima u zemlji jer se ne mogu svim sudovima obezbediti isti uslovi i
potrebna pomoc. Zato je dobra ideja o nekom posebnom vecu sa posebnim
sudijama, tuziocima, istraznom procedurom, zastitom svedoka... U tim
uslovima sudjenja za ratne zlocine pred domacim sudovima bi bila veoma
znacajna. A nedavno sudjenje u Prokuplju pokazalo je da postoji
sposobnst
za to", naglasio je Sanino.
Upitan da kao diplomata koji je sluzbovao u Beogradu i za vreme
Miloseviceve vladavine uporedi postovanje ljudskih prava i prava manjina
tada i sada, Sanino je rekao "da se to jednostavno ne moze porediti".
"Bilo bi neposteno reci da se situacija poboljsala jer su
promene
toliko radikalne i stav vlasti toliko drugaciji da se ne moze ni
porediti
sa prosloscu", kazao je Sanino. On je dodao da mozda postoje "neki
pojedinacni slucajevi netolerancije" ali je naglasio da "ne vidi nikakvu
vrstu politike na drzavnom niovu koja na bilo koji nacin vredja osecanja
ili ugrozava interese nacionalnih manjina".
Sef misije OEBS izrazio je uverenje da ce i Srbiji i Crnoj Gori
zajednicka drzava olaksati put do EU. "To su jasno rekli i Solana, Paten
i
drugi evropski lideri naglasavajuci da fragmentacija regiona u svakom
slucaju nece doprineti procesu evropske integracije". Sanino je izrazio
nadu da ce "nova struktura dve republike biti postavljena" ali je
naglasio
da to u mnogome zavisi od spremnosti dve strane.
"Ne postoji carobna formula. To je svakako tesko i ja ne
potcenjujem teskoce i problema koji se mogu javiti u organizaciji odnosa
Srbije i Crne Gore. Ali, sasvim sam uveren da to moze da funkcuionise".
rekao je.
Ocenivsi da je "nedavni sporazum ministara finansija Srbije i
Crne
Gore pozitivan znak spremnosti da se stvori zajednicka osnova" Sanino je
kazao da su "dve republike pokazale visok nivo politicke zrelosti
potpisivanjem sporazuma i pocele da postaju instrumenti regionalne
stabilnosti.... Ako pozitivni elementi postanu evidentni onda je zivot
dve
republike u zajednickoj drzavi vise nego moguc", kazao je Sanino.
Sanino je ocenio da sada nema opcije koja bi sada predstavljala
najbolje niti brzo resenje za Kosovo gde je situacija veoma komplikovana
jer "za razliku od Crne Gore postoji velika mrznja i destrukcija bivseg
rezima". On je dodao da je pitanje konacnog statusa Kosova nesto sa cime
ne
bi trebalo previse zuriti.
"Mislim da je medjunarodna zajednica ne samo sentimentalno vec
i
vrlo racionalno privrzena ideji o multuietnickom Kosovu, sto podrazumeva
jako i vazno prisustvo Srba. Ali, za to treba da se obezbede uslovi. Mi
smo
pokusali da uspostavimo veze sa misijom OEBS na Kosovu, da vidimo u
kojim
oblastima mozemo da saradjujemo, kako bi se stvorio utisak da dijalog
postoji i da veze nisu prekinute. Voleo bih da toga bude vise, da se oko
Kosova ne dizu ograde, vec mostovi koji ce ga povezati sa susednim
podrucjima", rekao je Sanino.
Sanino je kazao da je tesko proceniti koliko ce dugo misija
OEBS
biti prisutna u Jugoslaviji. "To je kao i psihoterapija. Ne moze se reci
koliko ce trajati, ali u odredjenom trenutku i terapeut i pacijent
shvate
da vise nije potrebna".
Sanino je, medjutim, naglasio da OEBS nije prisutan da bi
obezbedio bilo kakav patent za demokratiju ili davao ocene za ponasanje
vlasti, vec da podrzi proces izgradnje i jacanja demokrastkih
institucija.
"Mi smo tu zbog mira i bicemo tu sve dok i zemlja (domacin) i mi kao
organizacija budemo mislili da je to korisno i prikladno".
SRBIJA CRNA GORA - POVELJA
ISAKOV: USTAVNA POVELJA DO KRAJA JULA ILI NAJKASNIJE DO SREDINE AVGUSTA
NOVI SAD, 11. jula (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije i clan
Komisije
za izradu Ustavne povelje Miodrag Isakov izjavio je danas da ce taj
dokument, kojim se regulisu buduci odnosi Srbije i Crne Gore, biti
zavrsen
do kraja jula ili najkasnije do sredine avgusta.
Posle sastanka sa predsednikom Skupstine Vojvodine Nenadom Cankom,
Isakov
je u razgovoru sa novinarima ocenio da Ustavna povelja "nece biti zbir
nasih zelja o izgledu buduce zajednicke drzave, nego realan presek
politickih okolnosti, kako unutrasnjih, tako i svetskih". On je rekao
da
je razgovor sa Cankom deo konsultacija s predstavnicima najvaznijih
pokrajinskih institucija, partija, clanica Vojvodjanskog saveza i
nevladinih organizacija, kako bi on, kao predstavnik Vojvodine u
Komisiji,
mogao da zastupa stvarne interese gradjana Pokrajine.
"Vec samom cinjenicom da Vojvodina ima svoje predstavnike u ustavnoj
komisiji, priznata je Pokrajini autonomnost i konstitutivnost u
nastajanju
nove srpsko-crnogorske zajednice, u koju cemo uci svojom voljom, kao
neotudjivi deo Srbije", zakljucio je Isakov.
USTAVNA POVELJA: POTKOMISIJA NASTAVILA RASPRAVU O LJUDSKIM PRAVIMA
BEOGRAD, 11. jula 2002. (Beta) Potkomisija za izradu ustavne
povelje buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore nastavila je danas u
Skupstini Srbije sednicu raspravom o regulisanju pitanja ljudskih prava
i
sloboda u buducoj drzavi.
Clan komisije za izradu Ustavne povelje, potpredsednik GSS
Dragor
Hiber rekao je da su i u pristupu resavanju ovih pitanja medju clanovima
potkomisije "zastupljena dva koncepta". Razlike u konceptima idu od
insistiranja na pridrzavanju odredbi koje su vec propisane ustavnom
poveljom do maksimalistickih ideja da se predlog usvoji posebnom
poveljom
ili deklaracijom, rekao je Hiber.
Potkomisija danas zavrsava sa radom u Skupstini Srbije.
Sednica potkomisije ce biti nastavljena iduce nedelje u Crnoj
Gori
ako tako bude dogovoreno na danasnjoj sednici.
Hiber je potvrdio da ce sutra u beogradskom hotelu
Interkontinental biti odrzana plenarna sednica komisije za izradu
ustavne
povelje buduce zajednice. On je izrazio ocekivanje da ce na toj sednici
biti doneta "resenja za neka sporna pitanja koja se postavljaju".
SAMI: POTKOMISIJA ZAVRSILA POSAO O INSTITUCIJAMA
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - Clan Potkomisije Ustavne komisije za
pisanje
Ustavne povelje Zoran Sami izjavio je da je Potkomisija zavrsila deo
Ustavne povelje koji se odnosi na institucije zajednicke drzave i da ce
o
tome sutra biti reci na zasedanju Ustavne komisije.
On je najavio da bi od ponedeljka Ustavna komisija trebalo da nastavi
rad
u Beogradu i to u organizaciji Savezne skupstine, a tema je ekonomija.
Komentarisuci najnovije dogovore ministara finansija Srbije i Crne Gore,
Bozidara Djelica i Miroslava Ivanisevica, o ekonomskom delu buduce
zajednicke drzave, Sami je rekao da su skupstine dale mandat za pisanje
Povelje Ustavnoj komisiji, a ne vladama. Sve sugestije dobronamernih
ljudi
su dobrodosle, ali su one samo sugestije, istakao je Sami.
VUJANOVIC: KONCEPCIJSKE RAZLIKE ODUGOVLACE IZRADU USTAVNE POVELJE
PODGORICA, 11. jula (Tanjug) - Mandatar za sastav nove crnogorske vlade
Filip Vujanovic kazao je danas da su se u izradi Ustavne povelje buduce
drzavne zajednice Crne Gore i Srbije javile krupne koncepcijske razlike,
koje mogu dovesti do toga da se ona ne usvoji u predvidjenom roku, do
kraja jula.
"Mi smatramo da Sporazum nije tesko pretociti u Ustavnu povelju,
odnosno
da je to vise stvar jedne normativno zanatske tehnike, a ne kreacije, i
ne
vidimo potrebu za odugovlacenjem njene izrade", rekao je Vujanovic
Radiju
Crne Gore.
On je kazao da beogradski sporazum "treba sto prije
doslovno implementirati", a Ustavnu povelju izraditi u predvidjenom
roku -
do kraja jula.
"Medjutim, sam rad u Ustavnoj komisiji ne daje realnu nadu i sansu za
to.
Mislim da se otvaraju krupni problemi i prave koncepcijske razlike,
odnosno da se odugovlaci sa izradom Ustavne povelje", naveo je
Vujanovic.
REPUBLIKA SRBIJA
VLADA: PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI BEOGRAD, 11.
jula (Tanjug) - Vlada Republike Srbije na danasnjoj sednici
usvojila je Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i
uputila
ga Narodnoj skupstini na usvajanje po hitnom postupku.
Ovim zakonom obrazuje se Bezbednosno-informativna agencija kao posebna
organizacija, ciji se poslovi odnose na zastitu bezbednosti Republike
Srbije i otkrivanje i sprecavanje delatnosti usmerenih na podrivanje
ili
rusenje ustavom utvrdjenog poretka, kao i istrazivanje, prikupljanje,
obradu i procenu bezbednosno-obavestajnih podataka i saznanja od
znacaja
za bezbednost zemlje i informisanje nadleznih drzavnih organa o
tim podacima.
Radom Agencije rukovodi direktor koga postavlja i razresava Vlada. Na
zahtev Narodne skupstine i Vlade direktor ove organizacije duzan je da
podnese izvestaj o radu i o stanju bezbednosti Republike Srbije.
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - Vlada Srbije utvrdila je danas nacrt Zakona
o
bezbedonosno-informativnoj agenciji kojim se Sluzba drzavne bezbednosti
stavlja pod civilnu kontrolu, izjavio je danas ministar unutrasnjih
poslova Dusan Mihajlovic.
On je na konferenciji za novinare objasnio da ce se ovim zakonom tajne
sluzbe izdvojiti iz MUP i staviti u nadleznost republicke vlade i
parlamenta. ''Ovim zakonom drzavna bezbednost se stavlja pod civilnu
i parlamentarnu kontrolu, jer ce na zahtev skupstine Srbije direktor
ove
agencije podneti izvestaj o radu i stanju bezbedonosti u zemlji", rekao
je
Mihajlovic.
Pripadnici novoformirane agencije nece moci da budu clanovi politickih
stranaka i sindikata, a samim time bice profesionalniji i
kvalifikovaniji
za taj posao, dodao je on.
COVIC-DJUKANOVIC-PISMO: NEPRIHVATLJIV NACIN ZA ISELJAVANJE RASELJENIH U
KAMENOVU
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo
i
Metohiju Nebojsa Covic uputio je danas pismo predsedniku Crne Gore Milu
Djukanovicu u kome je ocenio da je intervencija crnogorske policije u
kolektivnom centru Kamenovo kod Budve da nasilno iseli 120 raseljenih
sa
Kosova i Metohije, neprihvatljiv i nehuman nacin postupanja prema
prognanicima.
Covic je naveo da je iznenandjen nacinom na koji se pristupilo
resavanju
problema iseljavanja ljudi koji vec tri godine zive u tom nepriznatom
kolektivnom centru. "Nadam se da cete se sloziti sa mnom da ljudi koji
zive
u kolektivnim centrima imaju prava da od predstavnika drzavnih organa
ocekuju ne samo pomoc pri obezbedjenju uslova za odrzivi povratak, nego
i
strepljenje i saosecanje za zivot u uslovima nedostojnim za 21. vek",
ukazao je Covic u pismu Djukanovicu.
On je podsetio da su radnici Koordinacionog centra obisli interno
raseljene u Kamenovu i da su upoznati sa problemima sa kojima se ti
ljudi
suocavaju.
"Smatram, gospodine predsednice, a nadam se da i vi delite to
misljenje,
da je upotreba sile kao nacina za resavanje imovinsko pravnog statusa
objekta u kome borave interno raseljena lica za svaku osudu", istakao je
Covic.
MILOVANOVIC: VLADA SE ZALAZE ZA PRIVATNO PREDUZETNISTVO BEOGRAD, 11.
jula (Tanjug) - Republicki ministar za rad i zaposljavanje
Dragan Milovanovic rekao je danas, na promociji vodica za samostalno
otvaranje i vodjenje firmi, da je Vlada nizom novih mera pokazala da se
zalaze za razvoj privatnog preduzetnistva u Srbiji kao jednim od
primarnih
nacina za podsticanje i brze zaposljavanje.
Prema njegovim recima, srpska vlada je novim zakonom o preduzecima,
smanjenjem poreza na finansijske transakcije, posebnim programima za
podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeca i aktivnoscu Fonda za
razvoj
stvorila mogucnosti za brzi razvoj privatnog preduzetnistva.
Ministarstvo je, uz stampanje prakticnih prirucnika "Kako zapoceti svoj
biznis" i "Kako voditi svoj biznis", izdvojila, kako je ministar kazao,
"podsticajna sredstva od 30.000 dinara za otvaranje novog radnog mesta
i
iznos od 150.000 dinara za udruzivanje deset i vise lica, koji, po
socijalnom programu, primaju otpremnine". Vlada je i iz dnevnice
solidarnosti izdvojila sredstva i preko Fonda za razvoj, pod odredjenim
uslovima, namenila po 400.000 dinara malim i srednjim preduzecima, za
prosirenje procesa proizvodnje, rekao je Milovanovic.
Direktor Republickog Zavoda za trziste rada Svetozar Krstic je istakao
da
se u cilju smanjenja broja nezaposlenih lica u Republici, kao i podrske
novim projektima Ministarstva, na Trzistu rada ljudi obucavaju za
vodjenje
privatnog biznisa. Rec je o kratkim trodnevnim kursevima i tromesecnim
poslovnim skolama za sticanje znanja o pravljenju poslovnog plana,
vodjenju poslovnih knjiga, poslovnoj komunikaciji i slicno. "Srbija bi,
u poredjenju sa susednim zemljama, trebalo da u sektoru usluga
ima oko milion malih radnji, a njih je do sada registrovano jedva
375.000",
naveo je Krstic.
OEBS SALJE POSMATRACE NA JUG SRBIJE
BUJANOVAC, 11. jula (Tanjug) - Kancelarija za demokratske institucije i
ljudska prava (ODIHR) pri OEBS formirala je Izbornu posmatracku misiju
koja
ce 28. jula nadgledati lokalne izbore u opstinama Bujanovac, Presevo i
Medvedja na jugu Srbije.
U saopstenju ODIHR se navodi da ce u sastavu ove misije biti i
strucnjaci
stacionirani u Bujanovcu, a glavni zadatak posmatraca bice da utvrde da
li
ce izbori biti u skladu sa relevantnim principima OEBS i srpskim
zakonima.
Osim toga posmatracka misija ce nadgledati i predizbornu kampanju i
nacin
na koji ce kampanja biti pracena u medijima.
Uoci izbora, na jug Srbije bice upucena i dodatna grupa posmatraca koji
ce
nadgledati sprovodjenje izborne procedure na sam dan izbora - glasanje,
prebrojavanje glasova, prenosenje izbornih rezultata na glasackim
mestima
i tabelarno prikazivanje podataka. Dan nakon izbora posmatracka misija
ce
izdati saopstenje sa preliminarnim zakljuccima i podacima, dok ce
sveobuhvatni izvestaj biti objavljen mesec dana nakon zavrsetka izbora.
KOSOVO - METOHIJA
OEBS PODRZAVA POLITIKU UNMIKA NA KOSOVU
BEC, 11.jula 2002.(Beta) - Stalni savet OEBS uputio je danas
podrsku sefu UNMIK Mihaelu Stajneru, izrazavajuci zadovoljstvo
postignutim
u pokrajini.
Ambasador SRJ pri OEBSu Branislav Milinkovic je, u svom govoru,
na
skupu u Becu, izrazio zadovoljstvo sto su u protekle dve nedelje
postignuti
sporazumi izmedju UNMIK i Beograda na brojnim poljima, naglasavajuci da
treba nastaviti sa dijalogom izmedju UNMIK i SRJ, i predlozio da se
istrazi
mogucnost dalje saradnje misije OEBS u SRJ i UNMIK.
Milinkovic je medjutim, kada je rec o bezbednosnoj situaciji na
Kosovu, rekao da se ne slaze sa ocenama Mihaela Stajnera.
Jugoslovenski ambasador je istakao da stopa kriminala na Kosovu
po
tvrdnjama UNMIK opada samo zbog cinjenice sto su Srbi i ostali nealbanci
naucili kako da izbegavaju opasne situacije. On je podvukao da to nema
veze sa poboljsanjem bezbednosne situacije, ukazujuci na dalje probleme
oko
slobode kretanja, nedavne slucajeve skrnavljenja spomenika i groblja,
navodeci da je i ombudsmen na Kosovu Marek Antoni Novicki digao svoj
glas
protiv skrnavljenja srpskih nadgrobnih spomenika.
Ambasador Milinkovic je podsetio sefa UNMIK na dato obecanje da
je
najvazniji deo njegove strategije na Kosovu postovanje prava Srba na
odrziv
povratak i da je to ono sto moze da doprinese razvoju u pokrajini, i
priblizavanju te regije Evropi.
U ime EU, delegacija Danske, zemlje koja predsedava zajednicom,
pozdravila je cinjenicu sto je skupstina na Kosovu pocela da usvaja
zakone,
ali i napomenula da bi Stajner i dalje trebalo da ostane poslednja
instanca
u resavanju pitanja da li je neki cin u mandatu parlamenta ili ne.
EU je kritikovala pokusaj sklapanja memoranduma o ekonomskoj
saradnji Kosova sa Albanijom, zbog cega je diplomatski predstavnik
zvanicne
Tirane na zasedanju morao da objasni taj potez.
Na vise mesta u izvestaju Danska je pozdravila pojacanu
saradnju
izmedju UNMIK i Beograda, ukazujuci da je ta kooperacija vazna za
povratak
izbeglica.
Takodje, EU je osudila svako nasilje i pretnju povratnicima,
ocenivsi da sila nije u interesu Kosova. EU je podrzala nastavak
zajednickog rada UNMIKa i jugoslovenskih vlasti na planu Procesa
stabilizacije i asocijacije.
STAJNER: PRVO STANDARDI, PA STATUS
BEC, 11. jula 2002. (Beta) - Sef UNMIK Mihael Stajner danas
posle
podne je, na kraju svoje dvodnevne posete Becu, istakao da pre resavanje
pitanja statusa Kosova najpre treba uvesti medjunarodne standarde. On
je
naglasio da se njegova politika na Kosovu moze opisati "prvo standardi,
a
onda status".
"Prvo na Kosovu treba stvoriti institucije koje bi mogle da
obezbede da ta pokrajina samostalno funkcionise i uziva supstancijalnu
autonomiju, kao sto je propisano Rezolucijom UN 1244. Tek potom je
moguce
razgovarati o statusu Kosova", objasnio je on.
Stajner se, takodje, zalozio za uspostavljanje vladavine prava
glavnog preduslova za bilo koji napredak, kao i multietnicnosti. U tom
kontekstu on je izrazio zadovoljstvo dogovorima sa Beogradom, posebno
kada
je rec o povratku srpskih sudija sa Kosova u tu pokrajinu. "Dogovor oko
povratka srpskih sudija sa Kosova u tu pokrajinu doprinece uklanjanju
paralelnih, ilegalnih, struktura, i pospesice proces povratka izbeglica,
a
ujedno i multietnicnosti", naglasio je Stajner.
Kada je rec o sudijama, nemacki diplomata je objasnio da sve
sudije, poreklom sa Kosova, imaju pravo da, individualno, podnesu zahtev
za
prijem u kosovsko pravosudje i da ce da ce njihove molbe, kao i ostalih
sudija, biti razmatrane.
On je, medjutim, dodao da se u kosovsko pravosudje nece primati
ljudi koji su krivicno gonjeni, ili koji su ucestvovali u donosenju
diskriminisucih presuda tokom Milosevicevog rezima.
Stajner je podvukao da se ne radi o transferu srpskih sudija na
Kosovo. "Povratak izbeglica na Kosovo je moguc i ne treba misliti da je
neizvodljiv. Realnost iz Bosne i Hercegovine pokazala je da je povratak
izbeglica u manjinske krajeve moguc. To sto je moguce u Bosni sigurno se
moze primeniti i na Kosovu", kazao je i dodao, medjutim, da je potrebna
pomoc medjunarodne zajednice.
Sef UNMIKa je istakao da je, za trajniji povratak, potrebna
finansijska podrska medjunarodne zajednice u realizaciji projekata za
stvaranje uslova zivota.
Sto se tice predstojecih lokalnih izbora, Stajner je ukazao da
je
ucesce Srba veoma vazno, jer se radi o njihovom ukljucenju u nivo na
kojem
se vodi prava politika. "Beograd treba i dalje da ohrabruje Srbe da
ucestvuju u izborima, jer je to u interesu srpske zajednice. Vazno je da
Srbi budu zastupljeni u lokalnim strukturama i za povratak izbeglica",
ocenio je on.
STAJNER: ZA POVRATAK SRPSKIH IZBEGLICA NA KOSOVO POTREBAN NOVAC BEC, 11.
jula (Tanjug) - Sef UNMIK Mihael Stajner apelovao je danas na
medjunarodnu zajednicu da obezbedi znacajna finansijska sredstva uz
ciju
bi se pomoc omogucio povratak 240.000 srpskih izbeglica u ovu pokrajinu.
Ovaj apel Stajner je izneo u intervjuu austrijskom drzavnom radiju,
obracajuci se pre svega OEBS.
On je takodje iskoristio priliku da naglasi da ce se misija UN na
Kosovu
boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala u pokrajini, prenosi
agencija Asosijejtid pres (AP).
Podsecajuci da stopa nezaposlenosti na Kosovu iznosi 57 odsto, sef
UNMIK
je rekao da je jedan od najznacajnijih zadataka otvaranje novih radnih
mesta, cime bi se smanjilo i emigriranje sa Kosova.
On je rekao da je, ipak, najvazniji zadatak stvaranje multietnickog
drustva, dodajuci da je problem povratka srpskih izbeglica i dalje
neresen
jer se "na Kosovo vratilo samo nekoliko hiljada Srba". "Dosli smo na
Kosovo da bismo branili osnovna ljudska prava. Konacan rezultat nasih
akcija trebalo bi da bude stvaranje multietnickog drustva. To znaci da
etnicke podele ne mogu biti pozeljna opcija. Da bi se problem izbeglica
resio potreban je novac", zakljucio je Stajner, podsecajuci da je EU do
sada u Kosovo investirala samo dva miliona evra.
UNMIK: SUZAN MANUEL DEMANTUJE NOVICKOG
PRISTINA, 11. jula (Tanjug) - Portparol UNMIK u Pristini Suzan Manuel
izjavila je da je "apsolutno neosnovana" jucerasnja ocena ombudsmana za
Kosovo Mareka Novickog da UNMIK "stvara surogat drzavu" na Kosovu.
Povodom
ocene Novickog da UNMIK ne postuje elementarna ljudska prava na Kosovu,
Manuel je rekla da je "gospodin Novicki u svom izvestaju o trenutnom
stanju na Kosovu izneo mnogo podataka, ali i zakljucaka bez ikakavih
dokaza". "Tako nesto je u punoj suprotnosti sa nasim mandatom koji je
preciziran Rezolucijom 1244 i mi zelimo da stvorimo jaku
kosovsku administraciju, da osavremenimo javne sluzbe i to je deo
naseg cilja", istakla je Manuel.
Ona je naglasila da je "apsolutno pogresna tvrdnja Novickog da UNMIK
donosi zakone koji stite interese zaposlenih u medjunarodnim
institucijama, a da se pri tom ne vodi racuna o interesu gradjana
Kosova".
"Mozda UNMIK osoblje ima neku vrstu imuniteta, ali ukoliko su te osobe
umesane u neki veliki kriminal, onda im taj imunitet nista ne znaci i
mi
hapsimo te ljude", rekla je Manuel.
Nas je zadatak da na Kosovu stvorimo jaku autonomiju koja ce biti
trajnog
karaktera, rekla je Manuel i dodala da UNMIK jos ne moze da preda
kompletnu vlast prelaznim institucijama. "Najpre zelimo da se uverimo
da
se u potpunosti postuju prava manjina, kao sto su Srbi koji u ovom
trenutku nemaju slobodu kretanja, siguran i slobodan zivot. Zelimo da
se
uverimo u apsolutnu vladavinu zakona u Pokrajini, a tek kada se resi
krajnji status Kosova - onda cemo prelaznim institucijama predati
vlast", istakla je Manuel.
Ona je rekla da je dobro kada jedan region, kao sto je Kosovo, ima
ombdusmana i kada taj ombdusman kritikuje vlast, a to je u ovom slucaju
UNMIK, ali nije dobro kada "gospodin Novicki iznosi podatke i
cinjenice, a
da pri tom nema dokaze za izreceno". "Onda je to lose i za njega i za
UNMIK i za buducnost regiona", smatra Manuel.
JUGOSLAVIJA HASKI TRIBUNAL
LILIC NA PUTU ZA HAG, POZVAN DA SVEDOCI
BEOGRAD, 11. jula 2002. (Beta) - Bivsi predsednik SRJ Zoran
Lilic
danas je otputovao u Haski tribunal, gde treba da svedoci na sudjenju
Slobodanu Milosevicu optuzenom za ratne zlocine u BiH, Hrvatskoj i na
Kosovu.
Lilicev advokat Dragan Saponjic rekao je beogradskoj televiziji
Studio B da je Lilic oko 18 sati otputovao u Hag posto je primio poziv
Okruznog suda u Beogradu da svedoci u procesu protiv Milosevica.
Saponjic
je rekao da Lilic nije priveden vec da se odazvao pozivu beogradskog
suda.
U pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta Lilic je naveo da
ga
je danas oko podne kontaktirala predsednica beogradskog Okruznog suda
Vida
Petrovic-Skero koja ga je obavestila da ce mu danas biti urucen poziv
sudskih vlasti za svedocenje pred Haskim tribunalom, nakon cega ce
morati
da otputuje u Hag.
"On je savestan i odgovoran gradjanin koji postuje zakone ove
drzave, dakle nije morao da bude privodjen silom", rekao je Lilicev
advokat.
On nije mogao da kaze kada ce se Lilic pojaviti pred sudijama.
Iz Okruznog suda veceras je agenciji Beta dostavljena sluzbena
beleska u kojem se potvrdjuje da je sekretar Okruznog suda u Beogradu
danas
urucio Lilicu Odluku Haskog tribunala kojim je pozvan da svedoci pred
sudom. Tu odluku potpisao je Ogon Kvon.
U pisanoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta bivsi predsednik
SRJ
Zoran Lilic razgovarao je prethodnih dana sa najvisim drzavnim
funkcionerima Jugoslavije i Srbije oko mogucnosti da se kao svedok
pojavi
pred Haskim tribunalom. Lilic je naveo da je o toj mogucnosti 9. jula
razgovorao sa predsednikom Vlade Srbije Zoranom Djindjicem, istakavsi da
"ne zeli da ide u Hag po principu dobrovoljnosti, vec samo ako mu se
zvanicno uputi poziv od strane jugoslovenskih vlasti". Lilicev drugi
uslov
je da se njemu i njegovoj porodici obezbedi puna sigurnost, kao i da
bude
oslobodjen od cuvanja drzavne tajne.
Lilic je naveo da je juce razgovarao sa predsednikom SRJ
Vojislavom Kostunicom koji mu je rekao da "nije bio obavesten da mu je
vec
urucen nalog Sudskog veca Haskog tribunala za svedocenje u procesu koji
se
sada vodi pred tim Tribunalom". Kostunica mu je, kako je naveo,
predlozio
da se licno obrati pismom Komitetu za saradnju sa Haskim tribunalom,
kako
bi bio oslobodjen cuvanja vojne i drzavne tajne, navodi se u pismu.
Lilic je taj predlog odbio, istakavsi da to nece uraditi, vec
je o
tome duzan da se brine Vrhovni savet odbrane. Kostunica je na to rekao,
da
ce sednicu Vrhovnog saveta odbrane zakazati kada dobije inicijalni
predlog
Komiteta za saradnju sa Haskim tribunalom.
Lilic je danas o tome razgovarao i sa saveznim ministrom
inostranih poslova Goranom Svilanovicem. "Nazalost, posle citavog
niza pokusaja prethodnih godina da SRJ zastiti svoje interese pred
Haskim
tribunalom, ocigledno je da osim pojedinacnih obecanja institucije ove
zemlje ostaju neme na svoje obaveze, kako prema drzavi, tako i prema
svojim
gradjanima", zakljucuje Lilic.
BEOGRAD, 11. jula 2002. (Beta) - Supruga bivseg predsednika SRJ
Zorana Lilica, Ljubica Lilic izjavila je veceras agenciji Beta da njen
suprug nije dobrovljno prihvatio da otputuje kao svedok pred Haski
tribunal
i da je u Hag danas popodne odveden od strane sluzbenika tribunala.
"On je dobio nalog sudskog veca da svedoci u Hagu, ali je to
odbio, jer ga drzavni organi nisu oslobodili cuvanja drzavne tajne",
kazala
je Ljubica Lilic i dodala da trenutno nije u kontaktu sa suprugom.
HAG-ARTMAN: ZA LILICA IZDAT OBAVEZUJUCI NALOG PO KOJEM JE POSTUPLJENO
HAG, 12. jula 2002. (Beta) - Portparol Tuzilastva u Hagu
Florans
Artman potvrdila je danas da je Haski tribunal, na zahtev Tuzilastva,
izdao
obavezujuci sudski nalog (subpoena) za svedocenje nekadasnjeg
jugoslovenskog predsednika Zorana Lilica i da je po tom nalogu
postupljeno.
"Mogu samo da potvrdim da je obavezujuci nalog izdat i da je po
njemu postupljeno. Sve stvari vezane za svedoke su poverljive i njih ne
razmatramo, ali ovo kazemo samo zbog toga zato sto su se od ljudi van
Tribunala cule neke optuzbe", rekla je Artmanova.
Upitana da li moze objasniti kakav je status svedoka koji u Hag
dolaze po obaveznom sudskom nalogu, na primer, da li su cuvani ili mogu
da
setaju, predstavnica Tuzilastva je rekla da je Lilic "svedok, a ne
osumnjiceni".
Koliko je javno poznato, to je prvi slucaj da je, tokom
sudjenja
Milosevicu, Haski tribunal ovakvim nalogom obavezao svedoka da se pojavi
pred sudijama.
SVILANOVIC: PROCEDURA U "SLUCAJU LILIC" NAREDNE NEDELJE BEOGRAD, 11.
jula (Tanjug) - SMIP i predsednik Nacionalnog saveta za
saradnju sa Haskim tribunalom Goran Svilanovic izjavio je veceras da ce
procedura oko oslobadjanja nekadasnjeg predsednika SRJ Zorana Lilica od
cuvanja sluzbene i drzavne tajne biti pokrenuta naredne nedelje. Bivsi
predsednik SRJ Zoran Lilic pozvao me je telefonom u nekoliko
navrata, a poslednji put smo se culi danas, pre nekoliko sati, kada mi
je
rekao da bi uskoro trebalo da ide u Hag, rekao je Svilanovic RTS. Prema
njegovim recima, procedura "u takvom slucaju" trebalo je da bude
pokrenuta na sednici Nacionalnog saveta za saradnju sa haskim sudom
pocetkom iduce nedelje, kada ce se razgovarati o tome da Lilic bude
oslobodjen obaveze cuvanja sluzbene i drzavne tajne. Potom bi trebalo
da
usledi preporuka Savezne vlade, a Svilanovic je izrazio uverenje da bi
vlada o tome mogla da raspravlja i odluci na prvoj sednici, koja bi
mogla
da bude odrzana u naredni cetvrtak.
IZDAT NALOG ZA HAPSENJE GENERALA MILOSEVICA
BEOGRAD, 11. jula (Tanjug) - Okruzni sud u Beograd danas je Odeljenju
za
potrage beogradske policije prosledio nalog za hapsenje haskog
optuzenika,
penionisanog generala Vojske Republike Srpske (VRS) Dragomira
Milosevica,
izjavio je sef istraznog odeljenja tog suda Branislav Todic. On je
rekao da je Savezno ministarstvo pravde juce Okruznom sudu dostavilo
novi zahtev za predaju i potvrdjenu optuzunicu protiv Milosevica.
Postupak protiv generala Milosevica pokrenula je jos 14. aprila 1998.
godine bivsi tuzilac Haskog tribunala Luiz Arbur, ali je optuznica
drzana u
tajnosti sve do novembra 2001. godine da bi se, kako se veruje, olaksalo
generalovo hapsenje.
Milosevica, koji je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS,
optuznica tereti za ratne i zlocine protiv covecnosti tokom
troipogodisnje
opsade Sarajeva, u vreme rata na prostoru BiH. Milosevic, koji je
jugoslovenski drzavljanin, ne nalazi se na spisku od 24 lica koje je
Savezna vlada u aprilu pozvala da se dobrovoljno predaju Haskom
tribunalu.
LJUDSKA PRAVA U JUGOSLAVIJI
HRV: POTREBNO VECE POSTOVANJE LJUDSKIH PRAVA U SRJ
BEOGRAD, 12. jula 2002. (Beta) - Medjunarodna organizacija za
zastitu ljudskih prava Hjuman rajts voc ocenila je da SRJ treba vise da
se
zalozi za postovanje ljudskih prava, s obzirom na njeno nastojanje da
pristupi evropskim strukturama. U izvestaju HRW objavljenom u cetvrtak,
navodi se da evropske institucije moraju da izvrse pritisak na SRJ da
radi
na popravljanju stanja ljudskih prava u okviru integracionih
procesa. Jugoslavija je zatrazila prijem u Savet Evrope, Proces
za
stabilizaciju i asocijaciju sa EU i Partnerstvo za mir, navodi HRW,
dodajuci da se od svih zemaljaclanica tih organizacija i programa
zahteva
postovanje medjunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava.
Izvrsni direktor ogranka HRW za Evropu i centralnu Aziju
Elizabet
Andersen ocenila je da je u SRJ doslo do "ociglednog poboljsanja od
Miloseviceve ere", dodajuci da "vlasti u Srbiji i Crnoj Gori moraju da
posvete ozbiljnu paznju pre nego sto bude moguce da se kaze da su se oni
zaista zalozili za ljudska prava".
U izvestaju se navode detalji o nedovoljnom sudjenju za ratne
zlocine, prekoracenju policijskih ovlascenja i nezasticenosti romske
manjine od diskriminacije u SRJ.
Takodje se navodi da je od svrgavanja Milosevica sa vlasti
doslo
do smanjenja ili potpunog nestajanja uznemiravanja aktivnosti politicke
opozicije ili gradjanskih aktivista, ogranicenja slobode govora,
politicki
motivisanih sudjenja, apsolutne nekaznjivosti ratnih zlocina i progona
etnickih manjina.
HRW ocenjuje da je i dalje slab napredak u saradnji sa Haskim
tribunalom, dodajuci da SRJ i dalje stiti najmanje 15 osoba optuzenih za
ratne zlocine, kao i da se tom sudu onemogucava pristup arhivama i
svedocima.
Savezni ministar unutrasnjih poslova je 23. maja sugerisao da
je
samo pet ili sest optuzenih pred tribunalom i dalje u Jugoslaviji, ali
je
istog dana istrazni sudija Okruznog suda u Beogradu rekao da nema dokaza
da
je bilo koji optuzenik pobegao iz SRJ, navodi organizacija za zastitu
ljudskih prava.
"Ministrova izjava povecava zabrinost da vlada nalazi izgovor
za
buducu neaktivnost u pogledu hapsenja optuzenih za ratne zlocine", rekla
je
Elizabet Anderson.
HRW dodaje da su, uprkos retorickom zalaganju vlade za sudjenje
za
ratne zlocine pred domacim sudovima, samo dva sudjenja te vrste u toku.
Organizacija takodje navodi da jos uvek nisu pokrenuti krivicni
procesi, godinu dana nakon sto je u Srbiji otkrivano pet masovnih
grobnica
sa vise od 300 leseva kosovskih Albanaca ubijenih 1999. godine, dodajuci
da
vlasti nisu objavile informacije o identitetu zrtava, kao i o
okolnostima
njihovog ubistva.
U Srbiji je i dalje prisutno surovo postupanje policije prema
gradjanima, ocenjuje HRW, navodeci da su organizacije za zastitu
ljudskih
prava u Srbiji zabelezile na desetine slucajeva torture i nehumanog ili
ponizavajuceg postupanja tokom 2001. i 2002. godine. Takodje se navodi
da
su rasprostranjene policijska brutalnost prema Romima i njihova
diskriminacija u raznim oblastima javnog zivota.
U izvestaju HRW vlastima u Beogradu preporucuje nekoliko mera
za
poboljsanje stanja ljudskih prava.
Organizacija navodi da "vlasti moraju da, sto je moguce pre,
uhapse i predaju Haskom tribunalu sve preostale optuzene koji su na
slobodi
u SRJ", kao i da "izmene zakon o saradnji sa Tribunalom tako sto ce se
ukloniti sva ogranicenja u pogledu optuznica izdatih nakon usvajanja
zakona".
"Vlasti u Beogradu treba da preuzmu hitne korake koji ce
Tribunalu
omoguciti pun i neometan pristup trazenim dokumentima u posedu vladinih
ministarstava", ukljucujuci i one u posedu VJ, SMIP, Drzavne
bezbednosti,
predsednika SRJ, Savezne vlade, Saveznog ministarstva odbrane,
predsednika
Srbije i Vlade Srbije, navodi HRW.
Takodje se apeluje na vlasti u Beogradu da hitno preduzmu mere
kojima ce se tribunalu omoguciti pristup potencijalnim svedocima, kao i
da
se vlasti javno i principijelno zaloze za saradnju sa sudom.
Povodom navoda o policijskoj brutalnosti, HRW poziva vlasti da
prestanu sa poricanjem slucajeva policijskog nasilja i da pokrenu
krivicnu
istragu povodom tih tvrdnji.
MUP Srbije trebalo bi da izvrsi reviziju personalnog sastava i
otpusti one pripadnike policije za koje se ustanovi da su pocinili
povrede
ljudskih prava za vreme vladavine Milosevica, kao i da se ispitaju
navodi o
policijskom nasilju nad Romima, zakljucuje se u izvestaju HRW.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
