KOSOVO NAJSKUPLJA SRPSKA REC I ZIVA RANA
@ Mirko VOJVODIC
Pod kupolama najvece srpske svetinje u Americi, manastira Nova Gracanica, prosle
nedelje je u organizaciji Srpske narodne odbrane, na najlepsi moguci nacin
obelezena krsna slava i odrzan parastos svim bivsim clanovima SNO. Domacin
svecanosti bio je Slavko Panovic, koji je 29. juna ponovo izabran za predsednika
SNO.
Najava da ce, pored ostalin
uvazenih gostiju, svecanosti prisustvovati i njegovo visokopreosvestenstvo
mitropolit Amfilohije Radovic, za Srbe Cikaga, Indijane i Viskonsina bio je
povod da, i pored nesnosne vrucine, u ogromnom broju dodju i uvelicaju ovaj skup
i odaju postovanje onome koji ga u ovim teskim vremenima sigurno zasluzuje.
Posle uvodne reci oca Urosa, prisutnima se obratio episkop Longin, vladika za
Severnu Ameriku i Kanadu.
- Ovo je
zaista jedinstven dan, i mi smo Bogu blagodarni da imamo ovako divne, nama drage
i celom srpstvu veoma znacajne goste, u nasoj lepoj Gracanici. Blagodarim nasem
bratu Slavku Panovicu, sto je Gracanicu izabrao da ove godine bude mesto naseg
zbora i naseg dogovora. Neka Bog sve nas blagoslovi, i da ostanemo na nasem
svetosavskom putu, da nase srpsko sutra bude bolje nego nase neveselo danas -
rekao je vladika Longin.
Salve aplauza
usledile su kada je najavljeno obracanje mitropolita crnogorsko-porimorskog,
zetsko-brdskog i skenederijskog, i egzampa Pecke patrijarsije Amfilohija
Radovica.
– Gospodin Amfilohije uvek je
bio, sada je, i uvek ce biti dragi gost srpskog naroda u Americi. On je danas na
celu srpskih duhovnika koji vode brod Srpske pravoslavne crkve pravim putem. Mi
svi znamo da u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, kao i na Kosovu, strada srpski
pravoslavni narod od tudjina, ali strada, nazalost, i od svojih. Mitropolit cuva
taj preostali pravoslavni narod, i vodi ga putem pravde. On danas, ne samo u
Srbiji i Crnoj Gori, nego i u rasejanju, zblizava rasturene, spaja razdvojene,
miri zavadjene, hrani nas nadom u bolje sutra – naglasio je otac
Uros.
- Ovaj dan praznujemo i radujemo
mu se, a u toj radosti ponekad moze da se desi da zaboravimo da je Kosovo nasa
najskuplja rec, i ne samo rec, vec i nasa najdublja rana. I to ne samo rana od
pre sest vekova, vec rana koja krvari neprekidno, a danas vise nego ikad. U 14.
veku bilo je nade za Kosovo. Ta nada se nije gasila, i ona je urodila plodom u
jednom istorijskom trenutku, kada su Srbi prvi put posle 500 godina postali
jedna dusa. Nije bilo Srbina od Pecuja, Knina, Gospica, Djevdjelije do Cetinja,
koji nije goreo istim ognjem, istim zarom. To svedoce i brodovi koji su iz
Amerike u ono vreme prevozili hiljade onih koji su ostavljali svoje domove
hrleci da pomognu braci po bespucima Albanije, Krfa, Kajmakcalana. I veliki broj
njih zavrsio je zajedno sa onima kojima su hrlili, u Plavoj grobnici na Krfu.
Blagodareci tom jedinstvu, i blagodareci ondasnjim vodjama kralju Petru I,
Nikoli I Crnogorskom, velikim drzavnicima kakav je bio Pasic, velikim
vojskovodjama Bojovicu, Janku Vukoticu... mi smo se posle toliko vekova
udostojili da Bog uslisi nas vapaj. Srpski narod se objedinio. A danas, pocetkom
21. veka, sve je to prokockano. Ponovo smo se nasli na pocecima 19. veka.
Svedoci smo sta se radi u Beogradu, Podgorici, ko su i kakvi su oni sa kojima
zapocinjemo istoriju u 21. veku. Ponadali smo se spasu, ali izgleda da Bog jos
nije pogledao nevino prolivenu krv. Blagodareci zrtvenim glavama svetog Jovana
Vladimira, velikomucenika Lazara, vozda Karadjordja, djenerala Draze Mihailovica
i svih onih koji su zivot zrtvovali za veru i otacestvo, daj Boze da se tim
duhom ponovo zadojimo. Jednim krstenjem, jednom verom, jednim svetim semenom
koje je zasejano na Balkanu. Zato, braco, velika je i duboka rana. Neka nam Bog
dadne svete sloge. Neka kane ovde, na ovom mjestu, nici ce neki bozur sveti i
ovde, i u Srbiji, i u Crnoj Gori - reci su mitropolita Amfilohija.
Mitropolit
crnogorsko–primorski Amfilohije eskluzivno za "Svedok"
SEKTU MIRASA DEDEJICA
FINANSIRAJU
I MUSLIMANI
Mitropolit Amfilohije
Radovic, i pored toga sto je imao naporan dan, nasao vremena da za
"Svedok" odgovori na neka otvorena
pitanja.
Svedok: Gledajuci i sa ove
vremenske distance, covek ne moze da se ne seti Kosova, srpske svetinje i
golgote. Da se ne seti manastira Pecka patrijarsija, Visoki Decani,
Gracanica... Ili, kako Vi rekoste, najskuplje srpske reci i najdublje rane
koja krvari vekovima. Odmah posle bombardovanja, 15. juna 1999, prvi ste
stigli do Pecke patrijarsije, u pomoc preostalim svestenicima. Kosovo tada
i danas?
Amfilohije Radovic: Kad
sam tog nesrecnog dana isao ka nasoj svetinji, ka nasoj braci i sestrama,
nekad srpski grad je jos bio obavijen dimom od spaljenih srpskih kuca. Uz
pratnju vojnih vozila italijanskih jedinica, u cijoj je nadleznosti Pec i
okolina, nekako sam stigao do onih koji su bili ostali bez gotovo ikakve
nade, prepusteni divljim hordama ubica. Moram da kazem da su italijanski
vojnici bili vise nego korektni, ali su to ipak samo vojnici koji
izvrsavaju naredjenja i sprovode odluke koje se donose daleko od
njih.
S: Na nekim privatnim
snimcima videli smo da su, posle upada vandalskih hordi, nase svetinje
opasane bodljikavom zicom, a svuda okolo tenkovske cevi. Kakva je sada
situacija?
A.R: Nazalost, slika
nije mnogo izmenjena, mada ima nekih znakova poboljsanja. Tenkovi i dalje
obezbedjuju nase svetinje, i niko ne zna dokle ce to potrajati. Pecka
patrijarsija je stalna meta siptarskih ekstremista. Jednom su projektili
stizali iz sela Ljevosa, koje je pre onog nesrecnog bombardovanja bilo
naseljeno iskljucivo srpskim zivljem. Italijani su odmah reagovali i
napadi se vise nisu ponavljali. Ovih dana se cak pominje i vracanje naseg
naroda bas tu iznad Patrijarsije uz pomoc Unmika. Izvestan broj Srba se
vec vratio u Osojane i okolna sela, i to daje neku nadu da ce sadasnja
garnitura nesto uciniti po tom
pitanju.
S: Kako vojnici, koji
obezbedjuju nase manastire, saradjuju sa svestenstvom? Koliko im je vazno
to sto, kao hriscani, ne bi imali gde da se pomole Bogu da nije tih nasih
svetinja, posto je Kosovo ponovo u islamskim
rukama?
A.R: U Peci ima katolicka
crkva, gde oni cesto idu, ali mi se cini da to ne menja mnogo stvar kad je
u pitanju odnos prema svestenstvu. U Decanima je slika nesto drugacija,
jer im je manastir jedina spona sa Bogom. Verovali ili ne, umetnici koji
slikaju ikone ne mogu da naslikaju koliko imaju porudzbina od italijanskih
vojnika. Oni su veoma pobozni ljudi, svaki od njih hoce da ima svoju
amajliju. Iako je situacija jos i te kako teska, ipak ima nekih znakova
poboljsanja. Smanjen je broj napada na svestenike, ali i na preostalo
srpsko stanovnistvo.
S: U Crnoj
Gori takodje ima mnogo nesporazuma. Bilo je cak i napada, pokusaja
otimanja crkvene imovine, pa i vandalskih nasrtaja. Kako vlasti gledaju na
sve to?
A.R: Bilo je nasrtaja i
uznemiravanja. Sada je situacija nesto mirnija i nadam se da cemo zajedno
prevazici te nesporazume. Narod Crne Gore je rekao sta je trebao i imao da
kaze. Ipak je rec o sekti, nas pravoslavni srpski narod je to lako uocio.
Vlada Crne Gore je preduzela neke mere i doslo je do
smirivanja.
S: Ko finansira Mirasa
Dedejica i njegovu sektu, tzv.
CPC?
A.R: Eto, stizu im neki
pozdravi i podrska od nekih katolickih svestenika, a tokom boravka u
Cikagu, saznao sam i da im je "crnogorsko" drustvo "Rumija", koje okuplja
muslimane, poslalo i finansijsku pomoc, pa sami procenite ko pomaze tu
sektu!?
ITALIJANI
BILI KOREKTNI
S: Koliko Vam je pomoglo
dobro poznavanje italijanskog jezika i kako su ti vojnici odnosili prema
preostalim Srbima, posto su i oni
hriscani?
A.R: I te kako je
pomoglo. Komandant italijanskih jedinica nije krio odusevljenje kad je
saznao da mozemo da razgovaramo i na tecnom italijanskom jeziku. Sve sto
je bilo u njihovoj moci, mora se priznati da su preduzeli. A, verujte, da
im posao nije nimalo
lak.
