1. Siptarski (albanski) separatisticki pokret i njihov
lobi - sistem, elementi, izvori finansiranja
Siptarski
separatisticki pokret glavni oslonac svojoj ideji o nezavisnom Kosovu jos uvek
vidi u SAD mada je u poslednje vreme primetno njihovo priblizavanje Evropskom
parlamentu i to preko infrastrukture koja je izgradjena jos osamdesetih godina i
koju predvode nekadasnji celnici "Kosovske vlade u egzilu" i sam Ibrahim Rugova.
Oslonac u SAD ide preko njihovog lobija skoncetrisanog u "Albansko-americkoj
gradjanskoj ligi" koga predvodi kongresmen Diogardi i nalazi se pre svega u
americkom Kongresu, Senatu i Predstavnickom domu, delovima stare Klintonove
administracije koje je zadrzao predsednik Bus i nekim od instituta i nevladinim
organizacijma u kojim su sad zaposleni bivsi celnici Bele kuce.
"Albansko-americku gradjansku ligu" osnovao je 1989., Dzozef Dzo Diogardi
republikanski kongresmen iz Njujorka. Diogardi vodi poreklo iz albanske
zajednice u italijanskoj provinciji Pulja a svoj uspon u americkoj politici
duguje albanskoj dijaspori u Njujorku, u prvom redu novcu koji je dobijao od
Albanaca, vlasnika lanaca picerija i restorana. Ova liga otvoreno zagovara
velikoalbansku ideologiju o cemu govori i karta "Velike Albanije" koja ima
centralno mesto na njenom Internet sajtu kao i njen simbol, u kome su kao
"albanske zemlje" nabrojani zapadna Albanija, Kosovo, jug Srbije, zapadna
Makedonija, i ju�ni Epir (alb.: Camerija). Najpoznatiji Diogardijev politicki
saveznik je Robert - Bob Dol, lider republikanske vecine u Kongresu od 1993. do
1996. Pored Dola, Diogardi je od sredine osamdesetih godina uspostavio bliske
veze i s izvesnim brojem uticajnih clanova Komiteta za medunarodne odnose
Predstavnickog doma i Senata koje su jos uvek aktivne. Albansko-americka
gradanska liga (Albanian American Civic Ligue AACL) je tokom devedesetih godina
imla velikog uticaja na americku politiku prema Kosovu, Srbiji i Jugoslaviji
Najznacajniji promoteri i zastupnici siptarske ideje u kongresu i senatu su:
Liberman, Mek Kejn, Mic MekKonel, Patrik Lejhi i Dzo Bajden, Eliot Eaglen i
Dzejms Trafikanti. Prestavnici Kongresa i Senata koji su pod uticajem albanskog
lobija zauzimaju znacajna mesta u ovim institucijama i zahvaljujuci svom
polozaju u stanju su da u njima nametnu ona pitanja koja su vazna za siptarski
separatisticki pokret i pitanja kojima se posredno slabe pozicije SRJ prema KiM
a da odgovori i stavovi ovih institucija budu u korist "siptarske stvari".
Osnovni motivi zalaganja kongresmena i senatora za "siptarsku" stvar
su:
- Kongresmeni i senatori predstavljaju interes naroda u ovom slucaju
albanske zajednice koja zivi u SAD koja je zahvaljuci svojoj invetivnosti uspela
da dopre do njih i da im obezbedi glasove i podrsku za izbore.
- Albanska
zajednica predstavalja znacajn izvor finansiranja njihovih kandidatura.
-
Osecanja da se za jedan "mali" i "napaceni" narod tamo negde na Balkanu cini
velika stvar i da ce zbog toga uci u njihovu istoriju kao oni koji su im
podarili nezavisnost.
Sto se tice administracije koja okruzuje americkog
predsednika Busa u njoj su ostali brojni zvanicnici iz Klnitonove administracije
a kojima je neposredni nadredjeni bila Medlin Olbrajt. Najznacajni medju njima
je svakako sadasnji pomocnik drzavnog sekretara Mark Grosman koji je bio
pomocnik Medlin Olbrajt za evropske poslove. Kad je rec o nevladinim
organizacijama i institutima u kojim su zaposleni bivsi celnici bele kuce tu je
pre svega Nacionalni demokratski institut ciji je jedan od direktora Medlin
Olbrajt koja je pre par meseci dobila nagradu od Albansko-americke gradjanske
lige zbog svega sto je ucinila za "siptarsku stvar" i Nacionalna zaduzbina za
demokratiju u kojoj su sad zaposleni Ricard Holbruk i Vesli Klark. Potporu
njihovom delovanju daju i nevladine organizacije kao sto su "Medjunarodna krizna
grupa", "Balkanska inicijativa" i PR agencija "Rodzer Fin - globalni
zahvati".
Medjunarodna krizna grupa sa sedistem u Briselu se predstavlja kao
"privatana visenacionalna organizacija" koju finansiraju brojne dobrotvorne
fondacije, kompanije, donatori i vlade sa svih kontinenata osim Amerike. Za
razliku od ostalih slicnih grupa kojima je posao da analiziraju kriticna mesta i
predlazu resenja ali bez zagovaranja posebne politike, Medjunarodna krizna grupa
odlazi korak dalje, putem kancelarija sirom sveta istrazuje uzroke krize, i ne
ustrucava se da predlaze sasvim konkretna resenja. Cak sta vise clanovi grupe i
ne kriju da im je osnovni cilj da prakticne predloge nametnu politicarima koji
kreiraju globalnu politiku, sto im uglavnom i uspeva. Prakticne predloge
Medjunarodna krizna grupa daje na osnovu izvestaja i prognoza koje su u velikom
broju pune pristrasnih kvalifikacija, nategnutih istina a neke od tih procena su
skandalozno pogresne. Kao ilustraciju jedne pogresne procene dacemo primer da je
upravo Medjunarodna krizna grupa prognozirala da opozicija "ne moze da pobedi na
izborima 2000. godine da ce svojim ucescem dati legitimitet rezimu Slobodana
Milosevica, koji je tada ocenjen kao jaci nego ikad i da je biracko telo u
Srbiji bezvoljno i nezainteresovano za izbore".
Osnivac Medjunarodne krizne
grupa je Norton Abramovic ekspert za medjunarodno pravo, zagovornik doktrine
"humanitarnog bombardovanja" Srbije i jedan od clanova albanskog tima u
Rambujeu, presedavajuci je Marti Ahtisari, a tu su jos i Luiz Arbur, Ema Bonino,
Pedi Esdaun, Dzordz Soros i Vesli Klark. Medjunarodna krizna grupa je tokom
devedesetih godina imala jedan od kljucnih uticaja na americku politiku prema,
Bosni, Srbiji , Jugoslaviji i Kosovu.
Najveci deo aktivnosti Medjunarodne
krizne grupe usmeren je danas na Srbiju i predlaganje resenja u vezi sa
buducnoscu Kosova i Metohije sto se moze videti i iz izvestaja sa nazivom
"Putokazi za buducnost Kosova-resavanje konacnog statusa".
Koliko njihove
aktivnosti mogu da predstavljaju opasnost mozda je najsveziji primer od marta
ove godine. Naime, civilna kontrola vojske i saradnja sa Hagom su dva od cetri
uslova koje je Medjunarodna krizna grupa predlozila kljucnim evropskim i
amrickim institucijama (sto je i prihvaceno) u izvestaju o stanju reformi u
Srbiji, a odnose se na prijem Srbije u te institucije.
Za medijsku promociju
albanskog lobija u Sjedinjenim Dr�avama anga�ovana je ista Public Relations
kompanija koja je tokom ovih godina uspe�no promovisala njihove interese "Rodzer
Fin - globalni zahvati".
Sve ove aktivnosti u cilju sticanja nezavisnosti
koordinirane su i usmeravane od strane mozgova siptarskog separatistickog
pokerta koji su skoncetrisani u trustu saveza fisova, najuticajnijih porodica i
klanova Albanca u SAD i zapadnoj Evropi a koji sacinjavaju i pojedini poznatih
albanski politicara kao sto su Adem Demaci, Redzep Cosaja i Hidajet Hisani, sto
predstavlja citav jedan organizovani i sitematski nastup prema ostvarenju
sopstvenij interesa.
1.2 Osnovni izvori finasiranja
Novac za
finasiranje aktivnosti ovog sistema dolazi od vlasnika prodavnica, restorana,
picerija, gradjevinskih firmi i sl. Osim toga novac daju i pojedinci vodjeni
idejom ranije "Velike Albanije" danas sve vise "Nezavisnim Kosovom" kao
pijemontom okopljanja svih Albanca sa Balkana. Jedan od takvih darodavaca je i
Berat Derala iz Tetova, nastanjen u Njujorku. Derala poseduje lanac restorana i
kao takav je krupan donator fondova iz kojih se finansira ovaj sistem ali
teroristi. Aktivno je finansijski pomagao brigadu "Atlantik" iz koje je 400
terorista tokom NATO agresije doslo da se bori u redove OVK . Sav novac koji se
prikupi se sliva u fondove a najjaci fond u SAD je Fond Nacionalne Slobode na
cijem je celu Muharem Dobrovoljni, aktivni agitator za prikupljanje dobrovoljac
koji iz SAD dolaze da se bore u redove terorista sa juga Srbije i u Makedoniji.
Slicni fondovi postoje i u Evropi, a sef svih fondova za Evropu je Mustafa
Dzaferi iz mesta Zajec u Makedoniji, trenutno nastanjen u Cirihu. Postoje
ozbiljni dokazi da se citav projekt "Nezavisno Kosovo" a samim tim i ovaj sistem
finansira dobrim delom i od poslova organizovanog kriminala pre svega od
trgovine narkoticima. O tome su u SAD najvise govorili i pisali eksperti iz
Americke federacije naucnika (FAS) i Americkog instituta za strategijska
istrazivanja.
2. Strategija posrednog nastupanja
Strategija delovanja siptarskog lobija u SAD predstavlja strategiju
posrednog nastupanja koja se sustinski sastoji u preklapanju stavova Kongresa i
Senata sa stavovima administracije povodom pojedinih neresenih pitanja na
relaciji SAD-SRJ i medjunarodna zajednica-SRJ. Neresena pitanja koriste se kao
izgovor za nastavak pritiska na SRJ ali i kao povod da se parafrazirano "SRJ i
Srbiji kao jednoj neposlusnoj drzavi nametnu novi uslovi i novi pritisci, kako
bi se njene pozicije oslabile i ona bila prinudjena da izvrsi ono sto se od nje
zahteva". Ti novi uslovi i pritisci vezani su za Kosovo i Metohiju.
Drugim
recima, siptarski lobi, pod budnim oko americkih strucnih sluzbi, striktno
sprovodi u zivot sve odredbe doktrine i strategije sukoba niskog intenziteta,
bas onako kako ga je zamislio njegov tvorac americkig general Volas Nuting, jos
davne 1986.godine, kada je ta strategija i promovisana kao jedna o zvanivnih
strategija nastuap SAD prema stranim zemljama s ciljem realizaovanja svojih
politiuckih ciljeva "skrivenim metodama" i "nedokazivnom umesanoscu"
(www.2net.co.yu?apis - sukob niskog intenziteta).
Koristeci preklapanje
politike Busove administracije sa politikom Senata i Kongresa pre svega u vezi
Haskog tribunala ali i u vezi sa Republikom Srpskom albanski lobi je uspeo da
izdejstvuje obustavljanje dalje finansijske pomoci nasoj zemlji (kasnijom
odlukom drzavnog sekretara Pauela je nastavljena). Patrik Leji predsedavajuci
Potkomiteta za spoljne odnose Senata SAD i Mic Mekonel clan Potkomiteta za
spoljne odnose SAD clanovi albanskog lobija u pismu Predsedniku Kostunici i
Premijeru Djindjicu promovisali su jednu novu floskulu "SRJ i Srbija kao raj za
medjnarodno optuzene ratne zlocince" floskula koji moze biti eksploatisan na
razne nacine i koji moze jedan od kljucnih prilikom pravdanja pritisaka koji
mogu uslediti. U pismu dvojice senatora takodje je nedvosmisleno ukazano da se
na zakon o saradnji sa Hagom u SAD gleda samo kao na akt vlade SRJ kojim se pred
sopstvenim stanovnistvom opravdava politicka odluka o izrucenjima. Za SAD taj
akt ne vazi i svi optuzeni i oni koji ce eventulano biti optuzeni moraju biti
isporuceni: " Za nas se sradnja sa Tribunalom meri transferom
optuzenih..." kazu u svom pismu senatori Mekonel i Leji. "Cak i ako
Srbija pocne da saradjuje, krajem marta, oklevacemo da podrzimo napore da
se odrzi nova donatorska konferencija sa SRJ ..." ovom recenicom senatori
Mekonel i Leji nedvosmisleno s obzirom na svoje polozaje u Senatu ukazuju da ce
albanski lobi biti taj koji ce kreirati uslove koje SRJ treba da ispuni da dalja
finansijska pomoc bude nastavljena (za fisklnu 2003) ali politicki kurs SAD
prema SRJ. Na znacaj albanskog lobija u kongresu i opasnost koja od njega preti
upozorava i Dzon Halsman, analiticar Hetridz fondacije koji u najnovijem broju
casopisa Geopolitika kaze: "Kongres i senator Bajden, veruju da su dosadasnji
pritisci na Srbiju bili uspesni i da sa tom praksom treba nastaviti."
Sve
to prakticno znaci da postoji realna i velika opasnost da albanski lobi u
Kongresu i Senatu koristeci svoj uticaj a preko "Haskog problema" i novog
vezanog za nereseni status Kosova i Metohije nametne nove uslove Srbiji koji se
ticu deblokade sredstava u americkim bankama, status "najpovlascenije nacije" u
trgovini sa SAD, otpisivanje dugova prema pariskom klubu...I da ti uslovi budu
uneti u Zakon o americkoj pomoci inostranstvu koji za novu fiskalnu godinu stupa
na snagu 1., oktobra.
3. Analiza govora senatora Bajdena
3.1 Umirujuce izjave Dzemsa Lajona i Danijela Servera
Senator Dzozef Bajden, predsednik Komiteta za spoljnu politiku
Senata SAD, kljucni covek u kreiranju medjunarodne politike Kongresa SAD,
govoreci u Njujorku na skupu Albansko-americke gradanske lige (Albanian American
Civic Ligue AACL) oznacio je 4 oblasti koje su kljucne za opredeljivanje SAD za
obnavljanje bilateralne pomoci Srbiji i medjunarodne podrske Jugoslaviji,
suspendovanih 31. marta. Govor senatora Bajdena nije preneo ni jedan americki
mediji iz jednostavnog razloga jer su uslovi koje SRJ mora da ispuni da bi joj
bila odobrena dalja finansijska pomoc vec definisani i da se sto se ove
fiskalane godine koja traje do 30-tog septembra tice novi uslovi ne mogu
dodavati. Medjutim to sto ni jedan americki mediji nije preneo njegov govor i
sto neki analiticari kao sto je Danijel Server direktor Balkanske inicijative za
mir pri Americkom institutu ili Dzems Lajon iz Medjunarodne krizne grupe taj
govor "navodno" smatraju Bajdenovim licnim misljenjem, njegovim dobro poznatim
stavovima, ili pocetni udarac u odmeravanju snaga izmedju republikanaca i
demokrata pre donosenja novog budzeta nikako ne sme da zavara politicko
rukovodstvo SRJ!
Izjave ovakivih analiticara iz organizacija koje su uvak
radile na stetu srpskog naroda i koje pripadaju sistemu americko-siptarskog
lobija po tipu politickih izjava su umirujuce. Tako Danijel Server u izjavi za
Blic News kaze:" Osim zahteva za izvinjenje, ostale tacke su stalno mesto u
nastupima senatora Bajdena i one su njegovo licno misljenje". Medjutim Bajden
ranije nije pominjao "negativan uticaja Beograda na politicki zivot na Kosovu"
kao ni prekid podele Kosovske Mitrovice i da u tom prekidu Beograd treba da
odigra glavnu ulogu uticuci na tamosnje Srbe. "Detaljno osluskujem sta se desava
u americkoj administraciji i mogu vam reci da trenutno nema nikakvih nagovestaja
bilo kakvih pritisaka ili novih zahteva upucenih vlasti u Beogradu" deluje
umirujuce Server. Dzejms Lajon iz Medjunarodne krizne grupe isto u izjavi za
Blic News kaze: " Svake godine kad se usvaja budzet SAD, dolazi do borbe izmedju
republikanaca i demokrata, jer od strukture tog budzeta zavisi kakva ce biti
buduca spoljna i unutrasnja politika" definisuci Bajdenov govor kao pocetni
udarac u toj borbi.
I Server i Lajon u svojim izjavama uslovljavanje SAD
smatraju necim sasvim normalnim, u tom smislu Server kaze:" Ako neko zeli da
postane deo zapadnog drustva, onda mora da postuje odredjene standarde koji u
tom drustvu vladaju. Ne mozete da trazite da budete deo zapadnog sveta, a
ponasati se mimo toga,". A Lajon iz Medjunarodne krizne grupe :" Kad bi vasa
vlada, recimo davala pomoc Albaniji ili nekoj drugoj zemlji, sasvim je logicno
da bi zauzvrat trazila nesto." Posto je uslovljavanje SAD nesto sasvim normalno,
ispunjenje tih uslova je karta za ulazak u zapadni svet, SAD je najznacajnija
svetska sila a SRJ samo jedna mala siromasna zemlja, i to uslovaljavanje se
upotrebljava radi dobrobita SRJ i Srbije, ukljicivanja i integracije u zapadni
svet, SRJ i Srbija treba samo da slusaju i izvrsavaju, i nema potrebe da svojom
diplomatijom i medjunarodnim poltickim aktivnostima bar pokusaju da uticu na to
kakvi ce se uslovi kreirati, ako su pozicije takve i ako SAD kreiraju i
postavljaju uslove. Njihovu sadasnjost i buducnost projektovace i kreirace u
prvom redu SAD jer SAD zna sta je najbolje za SRJ i Srbiju, i sta je srpski
nacionalni interes. Politicko rukovodstvo SRJ i Srbije treba da bude samo
menadzment srednje linije (egzekutivne funkcije) koji sprovodi u delo zadatke
koje je dobilo od SAD kao vrhovnog menadzera jer ispunjenje tih zadataka vodi
korak po korak u zapadni svet. I kao takvo politicko rukovodstvo SRJ i Srbije
nema potrebe da projektuje i planira sudbinu vlastite zemlje, nema potrebe da
ima svoj lobi u najmocnijm centrima odlucivanja, da se koristi agencijama za
odnose sa javnoscu i sl.
Server "ocigledno" zaboravlja da se SAD kao deo
zapadnog sveta, zemlja koja se u tom "zapadnom svetu" vec nalazi, toj
"medjunarodnoj zajednici", protivi uspostavljanju stalnog medjunarodnog
krivicnog suda za ratne zlocine. Da li se time SAD protivi vec uspostavljenim
pravilima? Iili samo pokusava da u okviru medjunarodne zajednice ocuva primat
najvece globalne sile? Treba li zbog toga SAD da budu iskljucene iz UN-a? SAD se
diplomatskim putem bori da svoje vojnike oslobodi od bilo kakvog evenutalnog
krivicnog gonjenja. To je njen interes i SAD se za ostvarenje tog interesa bori
svim sredstvima. Zbog cege onda Srbija ne bi mogla i ne bi smela da se za svoje
interese bori svim diplomatskim, politickim, propagandnim i drugim sredstvima?
Zar SAD zna najbolje sta je srpski nacionalni interes? Ili se floskula "Ako
zelite da budete deo medjunarodne zajednice morate postovati uspostavljena
pravila" koristi od istih kao jedan od instrumenata za uvodjenje tihog
protektorata?
Ono sto zabrinjava jest to da istovetne stavove imaju i
pojedine nevladine organizacije koje se samo uslovno mogu nazvati nevladinim jer
se neki od njihovih najistaknutijih clanova zauzimaju istaknuta mesta i u
drzavnim institucijama i putem svojih istomisljenika u medijima plasiraju ovakve
stavove javnosti Srbije.
Ovakve izjave samo sluze da se maskira sustina ovog
govora, namere albanskog separatistickog faktora i njihovog lobija i da
politicko rukovodstvo SRJ odvede u pogresnom pravcu. U tome su donekle i uspeli
sto se moze videti kroz izjave nasih politickih zvanicnika, tako recimo
potpresednik savezne vlade gospodin Miroljub Labus u intervju za Nedeljni
telegraf 15.05.2002 kaze: Ne treba da se nerviramo zbog izjave kongresmena
Bajdena. Nema novih uslova Amerike prema nasoj zemlji." Medjutim ubrzo se
pokazalo da izjave Bajdena uopste nisu bez znacaja. Americki predsednik Dzordz
Bus Mladji je majskim ukazom produzio vanredne mere protiv SRJ, a razlog tome je
kako se navodi u zvanicnom saopstenju i neresena situacija oko Kosova i
Metohije.
3.2 Pravci posrednog nastupanja albanskog lobija
Senator Dzozef Bajden je ovim govorom jasno definisao pravce
posrednog nastupanja albanskog lobija odnosno ono sto ce zastupnici siptarskog
interesa u americkom kongresu i senatu koristiti kao argument za uslovljavanje
SRJ, pre svega Srbije a u cilju slabljenja pozicije prema Kosovu I Metohiji.
1) Obustavljanje negativnog uticaja Beograda na politicki zivot na Kosovu i
u Republici Srpskoj.
2) Potpuno ispunjavanje svih obaveza prema Medjunarodnom
tribunalu za ratne zlocine, pre svega hvatanje i predaju Hagu svih optuzenih iz
ratova u bivsoj Jugoslaviji, pocevsi s Mladicem, ukoliko se jos nalazi u
Srbiji.
3) Prekid sadasnje podele Kosovske Mitrovice, time sto ce biti
dozvoljeno da se desetak hiljada kosovskih Albanaca vrati svojim kucama u
severnom delu tog grada, u zamenu za povratak vise hiljada Srba i Roma u juzni
deo grada.
4) Obaveza Kostunice i Djindjica da se javno izjasne o ponasanju
Srbije u devedesetim godinama, sa izvinjenjem za "genocidnu kampanju" na Kosovu,
u Hrvatskoj i Bosni.
5) Na pomenutom skupu Bajden je takodje rekao: "Pre
toga, Kosovari moraju da dokazu svetu, a i sebi samima, da su sposobni da
sprovode stvarnu demokratiju, s ljudskim i gradjanskim pravima za Srbe i sve
ostale manjine na Kosovu. Ako u sledecih nekoliko godina Kosovari to budu uspeli
da postignu, bice otvorena mogucnost za primenu principa samoopredeljenja".
U prvoj recenici Bajden pominje pojam "Kosovari", pojam promovisan u knjizi
Noela Malcolma "Kosovo - kratka istorija", a "Kosovo i Metohiju" naziva samo
"Kosovom" pojmom takodje promovisanim u pomenutoj knjizi koja je stampana od
novca siptarskog separatistickog pokreta. Osnovna namena ove knjige je bila da
se da autoritativna osnova zahtevima siptarskih separatista za otcepljenjem
Kosova i Metohije sa osnovnom porukom da je "Kosovo samostalan
politicko-istorijski entitet sa svojim stanovnistvom-Kosovarima pod okupacijom
Srbije i da kao takav ima pravo na otcepljenje". Uz pomoc Albansko-americke
gradanske lige, albanskog separatistickog pokreta u Zapadnoj evropi i agencije
"Ruder Fin-globalni zahvati", odnosno izuzeno organizovane
psiholosko-propagandne i paradiplomatske kampanje, istorijske neistine
promovisane u ovoj knjizi postale su istine i kao takve prihavcene u krugovima
onih koji odlucuju o globalnoj svetskoj politici.
"Kosovo - politicko
istorijski entitet sa svojim stanovnistvom-Kosovarima" je danasnje zvanicno
shvatanje Kosova i Metohije od velikog broja predstavnika medjunarodne
zajednice. Ovakav stav imamo i u "Ustavu Kosova". U poglavlju 1., osnovne
odredbe, kaze se" Kosovo je entitet pod privremenom medjunarodnom upravom koji,
sa svojim stanovnistvom, ima jedinstvene istorijske, pravne, kulturne i jezicke
atribute. '' Stanovnistvo Kosova-Kosovari'', je pojam koji je takodje ugradjen u
ustav: "Uva�avajuci istorijski, pravni i ustavni razvoj Kosova; i uzimajuci u
obzir legitimne te�nje stanovni�tva Kosova da �ivi u slobodi, u miru, i
prijateljskim odnosima sa ostalim stanovnicima u regionu."
"Pre toga,
Kosovari moraju da dokazu svetu, a i sebi samima, da su sposobni da sprovode
stvarnu demokratiju..." kaze Bajden, cime otkriva osnovu strategije
zajednickog delovanja siptraskog sparatistickog pokreta i njihovog lobija: "u
narednom periodu uveriti medjunarodnu zajednicu da privremene unstitucije u
kojima ce dominirati Albanci mogu same bez icije podrske da upravljaju Kosovom i
Metohijom postepenim preuzimanjem ingerencija od UNMIK-a". "Ako u sledecih
nekoliko godina Kosovari to budu uspeli da postignu, bice otvorena mogucnost za
primenu principa samoopredeljenja" zavrsava Bajden otkrivajuci konacni cilj,
primenom principa samoopredeljenja Kosova kao politicko-istorijskog entiteta
ostvariti otcepljenje od SRJ. Detaljnije o nastupu senatora Bajdena videti na
sajtu APIS (www.2net.co.yu/apis), rubrika "Kosovo i Metohija".
Rezime
Rezimirajuci navedeno moze se
zakluciti da se strategija siptarski separatista i njihovog lobija sastoji u
sledecem: albanski lobi u SAD i zapadnoj Evropi ce zahvaljujuci svom uticaju u
krugovima odlucivanja i dalje potencirati los imidz SRJ i Srbije (SRJ raj za
medjunarodno optuzene ratne zlocince, drzava koja jos uvek razbija Bosnu, Srbija
negativno ucite na izgradnju kosovskog drustva..). Naglasavace jedan novi pojam
"srpski ekstremizam" i da je on prisutan na severu Kosova i Metohije kao faktor
podrzavan iz Beograda a koji ometa razvoj kosovskog drustva. Plan savezne vlade
o decentralizaciji vlasti bice proglasavan planom za podelu Kosova na entitete i
kao takvim ne primenjivim jer vodi podeli po etnicko principu. Naglasavace da je
severni deo Kosovske Mitrovice "oaza" za kriminalce raznih boja , da su oni tamo
ne dostupni i za SRJ i za UNMIK i da zato medjunarodna zajednica treba da zavede
red u tom delu grada. Vlada Bajrama Redzepija po toj strategiji postepeno treba
da od UNMIK-a preuzima jednu po jednu funkciju neprestano ponavljajuci da su
Srbi sa severa i Srbija oni koji ometaju razvoj Kosova. Zahtevace se od
medjunarodne zajednice da zbog izrazenog srpskog ekstremizma ukine enklave.
Svako zalaganje politickih zvanicnika SRJ bice nazvano "velikosrpskim
nacionalizmom"... Sto se tice odnosa prema medjunarodnoj zajednici naglasavace
se da je odluka o konacnom statusu Kosova i Metohije sama po sebi od kljucnog
znacaja za ostvarenje stabilnosti kako na samom KiM tako i u citavom regionu.
Strah da bi eventalno davanje nezavisnosti KiM izazvalo slicne secesionisticke
zahteve i u ostalim delovima Balkana i Evrope pravdace se time da izmedju
slicnih problema u ostalim delovima sveta i Kosova i Metohije nema nikakve
slicnosti i da svaki drugi pokusaj secesionizma treba da bude odlucno odbijen.
Uopsteno govoreci ono sto siptarski separatisticki faktor i njihov lobi u
SAD i Evropi teze u ovoj fazi secesije od SRJ jeste preuzimanje ingerencija od
UNMIK-a, konacno etnicko zaposedanje pokrajine kupovinom srpskih imanja i
stanova, populaciono i vlasnicko zaposedanje preostalih srpskih naselja i
enklava sa posebnim naglaskom na severni deo Mitrovice kao prostora gde je
etnicko cisnjenje zaustavljeno, vlasnicko zaposedanje privrednih objekata cime
se drzava Srbija i privredni subjekti iz Srbije trajno dezintegrisu iz
ekonomskog sistema Kosova i Metohije, i na kraju ove faze dobijanje statusa
"Uslovne nezavisnosti uz medjunaradono starateljstvo", koja s jedne strane znaci
kidanje svih veza sa SRJ, i brisanje bilo kakve mogucnosti da se institucije
drzave Srbije i SRJ vrate na KiM, a s druge strane nastavilo bi se vojno i
civilno starateljstvo medjunarodne zajednice, pod izgovorom zastite nacionalnih
manjina.
Status "Uslovne nezavisnosti uz medjunaradono starateljstvo" u ovoj
fazi secesije je prihvatljiv za siptarsko separatisticko vodjstvo zato sto on
predstavalja kompromis izmedju dijametralno suprotnih stavova koji u okviru
medjunarodne zajednice vladaju po pitanju daljeg statusa Kosova i Metohije. Osim
toga oni su svesni da takva kvazidrzavna tvorevina ne bi mogla da opstane ni u
ekonomskom ni u vojnom smislu ako bi bila lisena medjunardodnog starateljstva.
Ovakvo resenje predlaze Medjunarodna krizna grupa sto se moze videti i u
njihovoj studiji "Putokazi za buducnost Kosova-resavanje konacnog statusa". Ovaj
dokument je na dobrom putu da postane zvanicna projekcija politike velesila na
Balkanu (vec se nalazi na stolovima svih relevantnih politicara medjunarodne
zajednice) a da se u njemu po prvi put od kad postoji kosovski problem, resenje
trazi iskljucivo prema zeljama siptara i interesa medjunarodne zajednice.
Ukoliko se ovom predlogu ne bude stalo na put, posledice ce biti da se drzava
Srbija i SRJ nece vise nizasta pitati. Naime prema studiji Medjunarodne krizne
grupe, Srbija je potpuno iskljucena kao strana od koje je potrebno traziti
saglasnost o uslovnoj nezavisnosti Kosova i Metohije, osim formalne.
Zakljucak
Iako su siptarski separatisti i
njihov lobi, odnosno citav sistem koji radi na nezavisnosti danas u prednosti u
smislu ostvarenja svojih ciljeva ta prednost nije nenadoknadiva, iako zlokobno
plasi cinjenica da je malo drzava, korporacija, udruzenja i sl., koja drze do
statusa na americkoj i svetskoj pozornici a da nemaju svog ambasadora i svoje
lobiste u Vasingtonu. Srbija je jedan od njih! Vezano za potrebu postojanja
lobista jedan od lobista srpskog porekla Dejvid Vujic, savetnik firme " Viliams
Malen stratedziks" tim povodom kaze: Ne moze se lobirati iz Milvokija,
Pitsburga ili Klivlenda. Lobista mora da bude 24 sata dnevno u Vasingtonu, sedam
dana u nedelji i to neko ko razume politicki proces i poseduje dva vazna
instrumenta: pristup i uticaj. One zemlje koje nemaju svoje lobiste u Vasingtonu
za kongresmene, senatore i druge politicke zvanicnike gotovo da i ne postoje."
"Istina" koju su siptari plasirali svetu zasnovana je na istorjiskom
falsifikatima, price o masakrima takodje falsifikati, postoji obilje dokaza i
inidcija da je siptarski separatisticki pokret i njihov lobi ranije i danas
finansiran od strane organizovanog kriminalima, veze sa islamskim terorsitima i
kapitalom onih koji taj terorizam sponzorisu, polozaj preostalih Srba, neuspeh
misije UN-a, KiM kao zona kriminala, podrska Hetridz fondacije i Cato instituta
nasoj zemlji, nasi ljudski resursi sa znanjem iz PR-a, lobiranja, propagande i
sl., samo su neki od faktora koji se u jednoj organizovanoj kampanji koja
podrazumeva pravljenje sistema slicnog tipa kavog vece poseduju siptari, mogu
iskoristiti da se njihove prednost istopi da i zapadno javno mnjene i politicari
preobrate svoje stavove.
Jos uvek je to moguce jer se resavanje pitanja
konacnog statusa KiM nalazi u prvoj fazi, u fazi u kojoj se od strane SAD i
drugih globalnih sila angazuju instituti, strucnjaci i drugi "trustovi mozgova"
koji organizuju studijske posete, konferencije, "okrugle stolove" i razne druge
projekte o ovom problemu, testira se javno mnjenje na odredjena moguca resenja i
sl. I to je faza u kojoj je moguce nametnuti svoj interes. U tom smislu (prva
faza) treba shvatiti i i izlaganje Stivena Majersa, profesora univerziteta za
nacionalnu odbranu u Vasingtonu, i nekadasnjeg zamenika sefa Radne grupe za
CIA-e za Balkan i izvestaj Medjunarodne krizne gupe. Ako se prva faza propusti
sve onda postaje daleko teze jer se u drugoj fazi strucnjaci povlace iz javnosti
i podnose izve�taje i predloge o kojima se narednih meseci raspravlja u Savetu
za nacionalnu bezbednost, Stejt departmentu, Pentagonu, Centralnoj obave�tajnoj
slu�bi ali i privatnim "trustovima mozgova" koji poka�u interesovanje za taj
problem. I tu se malo toga moze uciniti. U trecoj fazi se odredjuju konacni
stavovi prema odredjenom problemu. Posle iscrpne analize i na osnovu nacionalnih
interesa administracija utvrduje politicke stavove koje u javnost najce�ce
iznosi diplomata ili politicar srednjeg ranga i, ako ih politicki krugovi
(narocito Kongres) i javnost prihvate, oni postaju zvanicna politika Sjedinjenih
Dr�ava koja se kasnije te�ko menja!
