| Autor: Tošo
BORKOVIĆ |
Mir dok traje gotovina
A. JEKIĆ 7/21/2002, 7:26:22 PM
BEOGRAD - Pošto su im otpremnine (6.000 dinara za svaku godinu staža) koje su uzeli kad su ostali bez posla na izmaku, nekadašnji bankarski službenici prikupljaju dokumentaciju i podnose zahteve za invalidsku penziju.
Oni, očigledno, nisu poslušali savet direktora Republičkog zavoda za tržište rada Svetozara Krstića da dobijeni novac ne troše, već da ga odmah u nešto ulože, makar udružujući ga sa drugim kolegama.
Da je, od nekoliko ponuđenih mogućnosti, novčani iznos za našeg čoveka najprimamljiviji, pokazuje i primer radnika Robnih kuća “Beograd” i lozničke “Viskoze” gde se ovih dana najveći broj zaposlenih izjasnio baš za ovu varijantu.
Zvanično, niko ne prati dalju sudbinu ovih radnika. Ako se ima u vidu najnoviji podatak Republičkog zavoda za tržište rada da je broj nezaposlenih krajem aprila bio oko 780.000, a krajem juna bezmalo 820.000, jasno je da je većina otpremnine iskoristila za preživljavanje ili vraćanje dugova i sada na birou čeka novi posao.
Posao na određeno
STRAH od otkaza, pokazuju najnovija istraživanja, je postao noćna mora zaposlenih u Srbiji. Procene s početka godine ukazuju da će u 2002. bez posla ostati oko 100.000 ljudi, od toga oko 60.000 u preduzećima koja u restrukturiranje idu po programu republičke Vlade.
- To nije dramatična brojka - smatra Mirosinka Dinkić, direktor Sektora za socijalnu politiku u Institutu G 17. - Deo ljudi će se odmah snaći, jer im je odavno postalo jasno da će ostati bez posla, pa su se na neki način na to već pripremili. Neki već rade u sivoj zoni, a u doječerskim preduzećima su se zadovoljavali malom platom, kako bi imali penzijsko i zdravstveno osiguranje. Sada će biznis legalizovati, pa čak iskoristiti i finansijsku podršku Zavoda za tržište rada.
Naša sagovornica smatra da ono što daje država (maksimum 5.000 maraka) nije dovoljno da se otpočne neki posao. Upravo zato ljudi uzmu novac, nadajući se da će se, već, naći neko rešenje.
- Valjalo bi razmisliti da, umesto gotovine, radnici dobiju vaučere, da bi ih dali preduzetnicima koji će im obezbediti posao - zalaže se Dinkić. - Sada se naveliko forsira osnivanje malih i srednjih preduzeća, nude se programi, daju kreditne linije... Nevolja je, međutim, što naši poslodavci za tako nešto nisu previše zainteresovani. Više ne mogu da se izgovaraju na neizvesnost, mada bi im izgleda više odgovarala, jer su navikli da uzmu kredite od države i da ih ne vraćaju. Država bi morala više da ih stimuliše, da ih u početku oslobađa poreza, pogotovo ako zapošljavaju više ljudi.
Što se tiče onih koji traže posao svejedno da li su početnici ili imaju dugogodišnje iskustvo - sigurno je da će morati da promene radnu filozofiju. Malo je onih koji će odsad ići u penziju odande gde su započeli radni vek. Naša sagovornica kaže da već sada podaci pokazuju da se veliki broj ljudi zapošljava na određeno vreme, pri čemu prednjače žene, a na pitanje hoće li masovno otpuštanje dovesti do socijalnih potresa odgovara negativno:
- LJudi se, očigledno, na razne načine snalaze, dosta se radi na crno, prihodi od imovine rastu.
PARE ODLAŽU PROBLEM
PARAMA koje dobije od države, radnik koji ostaje bez posla ne može da uradi ništa, one samo odlažu neke probleme. To se najbolje vidi po radnicima “Zastave” koji su prvi “legli na rudu” i pristali na tolike sume. Da su nastavili sa protestima, sigurno bi izvukli više - smatra Milenko Smiljanić, predsednik Samostalnog sindikata Srbije - Ali, pošto su mnogi godinama bili bez posla i već su prežalili radna mesta, učinilo im se da će tim parama moći nešto da započnu. Novac su brzo potrošili i sada tamo tinja nezadovoljstvo, pitanje je samo kad će da bukne.
Prvi čovek najbrojnijeg sindikata tvrdi da zaposleni danas žive u velikom strahu, pošto im nad glavom stalno visi otkaz, ali da niko ne može pouzdano da proceni koliko će ljudi zadesiti ta sudbina, niti šta će sa njima na kraju biti.
- Socijalni program, koji mi, inače, ne priznajemo, jer je donet bez učešća sindikata, postoji samo za firme koje se restrukturiraju pod patronatom republičke vlade, a i on je improvizovan. O ljudima se govori kao o krompirima, kad pitamo šta će biti s njima, sledi odgovor da je tako u svim zemljama u tranziciji - navodi Smiljanić. - Jasno je da se ne može napraviti program kojim će svi biti zadovoljni, ali on mora da postoji za sve radnike koji ostaju bez posla i da se utvrdi način njihovog zbrinjavanja.
Ukoliko Vlada ne počne da se bavi radnicima i ne sedne sa sindikatima za sto, prvi čovek Samostalnih sindikata za jesen najavljuje generalni štrajk:
- Ili ćemo dobro prodrmati vlast, ili pokazati da smo u ovoj stvari nemoćni - kaže Smiljanić.
“MALI” OTKAZI
OD početka primene novog Zakona o radu oko 5.000 ljudi dobilo je otkaze, mimo bilo kakvih programa - tvrdi Smiljanić. - U pitanju je takozvana strategija “malih” otkaza. Po zakonu, kad otpušta manje od deset odsto radnika, poslodavac ne mora da pravi program za rešavanje viška, što podrazumeva i isplatu otpremnina od dve do pet plata. To mnogi zloupotrebljavaju, jer u ovom slučaju radnik nema nikakva prava i preostaje mu jedino da ide na sud.
A. JEKIĆ 7/21/2002, 7:26:22 PM
BEOGRAD - Pošto su im otpremnine (6.000 dinara za svaku godinu staža) koje su uzeli kad su ostali bez posla na izmaku, nekadašnji bankarski službenici prikupljaju dokumentaciju i podnose zahteve za invalidsku penziju.
Oni, očigledno, nisu poslušali savet direktora Republičkog zavoda za tržište rada Svetozara Krstića da dobijeni novac ne troše, već da ga odmah u nešto ulože, makar udružujući ga sa drugim kolegama.
Da je, od nekoliko ponuđenih mogućnosti, novčani iznos za našeg čoveka najprimamljiviji, pokazuje i primer radnika Robnih kuća “Beograd” i lozničke “Viskoze” gde se ovih dana najveći broj zaposlenih izjasnio baš za ovu varijantu.
Zvanično, niko ne prati dalju sudbinu ovih radnika. Ako se ima u vidu najnoviji podatak Republičkog zavoda za tržište rada da je broj nezaposlenih krajem aprila bio oko 780.000, a krajem juna bezmalo 820.000, jasno je da je većina otpremnine iskoristila za preživljavanje ili vraćanje dugova i sada na birou čeka novi posao.
Posao na određeno
STRAH od otkaza, pokazuju najnovija istraživanja, je postao noćna mora zaposlenih u Srbiji. Procene s početka godine ukazuju da će u 2002. bez posla ostati oko 100.000 ljudi, od toga oko 60.000 u preduzećima koja u restrukturiranje idu po programu republičke Vlade.
- To nije dramatična brojka - smatra Mirosinka Dinkić, direktor Sektora za socijalnu politiku u Institutu G 17. - Deo ljudi će se odmah snaći, jer im je odavno postalo jasno da će ostati bez posla, pa su se na neki način na to već pripremili. Neki već rade u sivoj zoni, a u doječerskim preduzećima su se zadovoljavali malom platom, kako bi imali penzijsko i zdravstveno osiguranje. Sada će biznis legalizovati, pa čak iskoristiti i finansijsku podršku Zavoda za tržište rada.
Naša sagovornica smatra da ono što daje država (maksimum 5.000 maraka) nije dovoljno da se otpočne neki posao. Upravo zato ljudi uzmu novac, nadajući se da će se, već, naći neko rešenje.
- Valjalo bi razmisliti da, umesto gotovine, radnici dobiju vaučere, da bi ih dali preduzetnicima koji će im obezbediti posao - zalaže se Dinkić. - Sada se naveliko forsira osnivanje malih i srednjih preduzeća, nude se programi, daju kreditne linije... Nevolja je, međutim, što naši poslodavci za tako nešto nisu previše zainteresovani. Više ne mogu da se izgovaraju na neizvesnost, mada bi im izgleda više odgovarala, jer su navikli da uzmu kredite od države i da ih ne vraćaju. Država bi morala više da ih stimuliše, da ih u početku oslobađa poreza, pogotovo ako zapošljavaju više ljudi.
Što se tiče onih koji traže posao svejedno da li su početnici ili imaju dugogodišnje iskustvo - sigurno je da će morati da promene radnu filozofiju. Malo je onih koji će odsad ići u penziju odande gde su započeli radni vek. Naša sagovornica kaže da već sada podaci pokazuju da se veliki broj ljudi zapošljava na određeno vreme, pri čemu prednjače žene, a na pitanje hoće li masovno otpuštanje dovesti do socijalnih potresa odgovara negativno:
- LJudi se, očigledno, na razne načine snalaze, dosta se radi na crno, prihodi od imovine rastu.
PARE ODLAŽU PROBLEM
PARAMA koje dobije od države, radnik koji ostaje bez posla ne može da uradi ništa, one samo odlažu neke probleme. To se najbolje vidi po radnicima “Zastave” koji su prvi “legli na rudu” i pristali na tolike sume. Da su nastavili sa protestima, sigurno bi izvukli više - smatra Milenko Smiljanić, predsednik Samostalnog sindikata Srbije - Ali, pošto su mnogi godinama bili bez posla i već su prežalili radna mesta, učinilo im se da će tim parama moći nešto da započnu. Novac su brzo potrošili i sada tamo tinja nezadovoljstvo, pitanje je samo kad će da bukne.
Prvi čovek najbrojnijeg sindikata tvrdi da zaposleni danas žive u velikom strahu, pošto im nad glavom stalno visi otkaz, ali da niko ne može pouzdano da proceni koliko će ljudi zadesiti ta sudbina, niti šta će sa njima na kraju biti.
- Socijalni program, koji mi, inače, ne priznajemo, jer je donet bez učešća sindikata, postoji samo za firme koje se restrukturiraju pod patronatom republičke vlade, a i on je improvizovan. O ljudima se govori kao o krompirima, kad pitamo šta će biti s njima, sledi odgovor da je tako u svim zemljama u tranziciji - navodi Smiljanić. - Jasno je da se ne može napraviti program kojim će svi biti zadovoljni, ali on mora da postoji za sve radnike koji ostaju bez posla i da se utvrdi način njihovog zbrinjavanja.
Ukoliko Vlada ne počne da se bavi radnicima i ne sedne sa sindikatima za sto, prvi čovek Samostalnih sindikata za jesen najavljuje generalni štrajk:
- Ili ćemo dobro prodrmati vlast, ili pokazati da smo u ovoj stvari nemoćni - kaže Smiljanić.
“MALI” OTKAZI
OD početka primene novog Zakona o radu oko 5.000 ljudi dobilo je otkaze, mimo bilo kakvih programa - tvrdi Smiljanić. - U pitanju je takozvana strategija “malih” otkaza. Po zakonu, kad otpušta manje od deset odsto radnika, poslodavac ne mora da pravi program za rešavanje viška, što podrazumeva i isplatu otpremnina od dve do pet plata. To mnogi zloupotrebljavaju, jer u ovom slučaju radnik nema nikakva prava i preostaje mu jedino da ide na sud.
