HAG U BEOGRADU

Miroslav Antic Sun, 04 Aug 2002 10:46:46 -0700

Title: Message

SPECIJALNI SUD ZA RATNE ZLOCINE

HAG U BEOGRADU

Usvajajuci zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, srpska Skupstina prakticno otvorila mogucnost da se pred specijalnim sudom procesuiraju i ratni zlocini koji su do sada bili predmet interesovanja Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju

Pise: Ljubisa OBRADOVIC

POSLE izglasavanja, i to po hitnom postupku, tzv. antimafijaskog zakona 18. jula, domaca javnost se uglavnom zabavlja(la) pitanjem ko ce biti srpski Eliot Nes! Medjutim, istim aktom, koji se zvanicno zove Zakon o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, raspisan je prakticno i konkurs za - srpsku Karlu del Ponte! Ili, ako vam je, doduse samo uslovno, lakse za Ricarda Goldstona (prvi glavni tuzilac Haskog tribuna). Uslovno, jer se posle odlaska iz Haga Goldston posvetio, izmedju ostalog, i propagiranju "uslovene nezavisnosti" za Kosovo!
Cinjenica je, ipak, da je haska dimenzija Zakona prosla do sada gotovo nezapazeno u ovdasnjoj i strucnoj i politickoj javnosti. Da li zbog nezgodnog predizbornog tajminga, da se ne iritirati deo javnosti vrucim temama ili nekih precih stvari (svako se svojim jadom zabavlja, a gradjani Srbije ocigledno misle da im je mafija veci problem), tek pravno utemljenje specijalnog suda za procesuiranje ratnih zlocina ostalo je nekako u zapecku, iako je Srbija/Jugoslavija na taj nacin postala treca drzava, posle Sijera Leonea i Kambodze, koja ce se sa svojom tamnijom stranom istorija suocavati na taj nacin. Istine radi, oni (tj. Amerikanci u liku ambasadora za ratne zlocine) koji su najvise pomogli(!) srpskim vlastima da se odluce na takav korak vec uveliko "nagovaraju" hrvatsko i bosansko pravosudje da se opredele za slicna resenja.

Americki arsini

Utisak o provlacenju ispod zita, medjutim, nije bas formalno tacan. Naime, vec u drugom clanu Zakona stoji da ce se on primenjivati i radi otkrivanja i krivicnog gonjenja pocinilaca krivicnih dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava. A to se sigurno ne odnosi na mafiju. Prica o sudjenjima u Beogradu po "haskom kljucu", takodje, nije nova. Krajem dvehiljadite tadasnji drzavni sekretar SAD Madlen Olbrajt govorila je o mogucnosti da se zvanicni Beograd i Tribunal nagode o "dislokaciji" nekih procesa, ali obe strane za to tada nisu bile zainteresovane. Potom je, pod poznatim okolnostima, doslo do hapsenja i izrucenja Slobodana Milosevica i paznja javnosti je preneta na pripremu i pocetak "najznacajnijeg sudjenja posle Nirnberga", dok je mogucnost procesa u Beogradu ozbiljnije aktuelizovana u prvom ovogodisnjem polugodju, i to u vreme kada je postalo ocigledno da ce biti formiran Stalni krivicni sud koji SAD ne priznaju.
Amerikanci, naime, zastupaju doktrinu po kojoj ad hok sudovi, poput Haskog tribunala, ili sud za ratne zlocine u Ruandi (sa sedistem u tanzanijskom gradu Arusi), imaji razlog postojanja ako drzave na cijim teritorijima su pocinjeni zlocini nisu spremne ili ne zele same da sude pociniocima, a da su medjunarodni sudovi, poput stalnog Medjunarodnog krivicnog suda koji je osnovan 1. jula ove godine, nepotrebni za zemlje razvijene demokratije. Otuda i podrska SAD sudovima za bivsu Jugoslaviju i Ruandu, finansijska i politicka, ali i odbijanje i same pomisli da se bilo koji Amerikanac izved pred bilo kakav medjunarodni krivicni sud.
Naravno da je za konzistentnost prethodno skicirane politike bilo potrebno i nesto prakticnih dokaza, pa je "tamo gde treba" odluceno da sudovi u Hagu i Arusi okoncaju rad do 2008. godine (njihovi celnici su ranije sami sebi davali rok do 2016. godine), a da njihov posao preuzmu, ili nastave, nacionalna pravosudja kojima je ugled u americkim ocima sve vise rastao sto je pominjani 1. jul bio blizi.

Gde suditi Milutinovicu

Tako je srpska javnost, zahvaljujuci americkom ambasadoru Pjeru Ricardu Prosperu, najpre u aprilu mogla da sazna da SAD administracija "podrzava nastojanja Vlade Srbije da deo postupka protiv optuzenih za ratne zlocine bude prenet na nacionalno sudstvo", a mesec dana docnije i da bi se predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu moglo sudi u Beogradu.
Prosper je tada rekao da je u Vasingtonu "veoma prisutno politicko raspolozenje" da pitanje Milutinovicevog izrucenja Hagu bude zamrznuto do isteka njegovog predsednickog mandata, u decembaru ove godine, s tim sto administracija SAD iskazuje spremnost da posle toga Milutinovicu eventualno bude sudjeno u Beogradu na osnovu optuznice Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine. "Spremni smo da i u Srbiji podrzimo, politicki, finansijski i tehnicki, lokalna sudjenja za ratne zlocine", izjavio je Prosper, da bi, 15. juna, gotovo skicirao i scenario za osnivanje specijalnog suda za ratne zlocine koji je kasnije "harmonizovan" i sa gorucom domacom potrebom da se udje u borbu protiv organizovanog kriminala.
U duhu Prosperovih preporuka, iznetih na skupu koji je pod nazivom "Ratni zlocini i drzavna odgovornost" odrzan u Beogradu u organizaciji OEBS-a, bile su, inace, i sugestije zamenika tuzioca Haskog tribunala. Grejem Bluit se tada zauzeo za osnivanje "posebnog tuzilastva u Srbiji koje bi bilo zaduzeno za ispitivanje zlocina koje su gradjani Srbije pocinili u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu", dok je sef misije OEBS-a u SRJ Stefano Sanino ponudio pomoc OEBS-a u pripremi sudija, tuzilaca i branilaca.
Srpska politika i pravosudje mogli su se, dakle, pohvaliti (ali nisu!) da su jednim udarcem ubili dve muve - i to o tudjem trosku! Naime, u obrazlozenju jednog Nacrta zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, koji datira od 29. juna, nesto transparentnije nego u usvojenom Zakonu stoji da su razlog i ciljevi zbog kojih se on donosi namera da se omoguci efikasnije suzbijanje "organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i kao nasledje nedavne proslosti i oruzanih sukoba na teritoriji bivse Jugoslavije, efikasnije gonjenje pocinilaca teskih krivicnih dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava", dok se u delu koji se odnosi na finansiranje kaze da su predstavnici SAD i EU "obecali svu potrebnu finansijsku i tehnicku podrsku". (U Zakonu koji je usvojen, naravno, pise da ce sredstva biti obezbedjena iz budzeta Republike.)

Politicari bolji od naroda

Posebna tema je zasto su predlagaci Zakona (Ministarstvo pravde) bili tako skromni u prezentaciji dela posla koji je oko ratnih zlocina namenjen specijalnom tuzilastvu i sudu. Zvanicnih objasnjenja nema, ali iz jednog ranijeg intervjua ("Danas", 18. mart 2002.) republickog javnog pravobranioca Seada Spahovica moze se zakljuciti o cemu je rec. Govoreci o mogucnosti procesuiranja ratnih zlocina u Srbiji Spahovic kaze:
"Prvo treba da postoji politicki ambijent da se to uradi, a politicki ambijent rezultira politickom voljom da se to radi. Mi taj uslov ne ispunjavamo. Ne postoji ni politicki ambijent kod naroda, pa samim tim ne moze da postoji ni politicka volja. Vlast nije luda da radi nesto sto ce da iritira narod. Gledao sam neka istrazivanja kod nas i 3,6 odsto ljudi u Srbiji podrzava Haski sud, a oko 20 odsto podrzava izrucenja, saradnju sa Tribunalom. Znaci, tu nema govora o politickom ambijentu.
Ogromna vecina ljudi je indoktrinirana time da to nisu zlocini, da je to legitimna samoodbrana, itd. Ne postoji politicka volja da se to radi i tacno se zna koji su ti ljudi na vlasti koji to ne daju, koji se ogorceno bore protiv toga i koji na tome zaradjuju ogromnu popularnost kod gradjana. Mi nemamo materijalno-tehnicke uslove da organizujemo takve procese. Mi nemamo nacina da ovde dovedemo svedoke iz Hrvatske, Bosne. Ne moze ovde, gde je, prakticno, drzava pod sumnjom da je to radila, da ta ista drzava sada treba da nekome garantuje sigurnost da dodje", izjavio je Spahovic iznoseci i procenu da sudjenja nece biti "ni u narednih dvadeset godina", da bi celu pricu ovako poentirao:
"Mislim da su politicari razumniji ljudi od naroda. Mislim da je narod problem. Narod nece da se pomiri s tim sta je radjeno", procenjivao je u martu republicki pravobranilac.

Nova neizvesnost

Da li se potom narod popravio, ili je Spahovic mozda nesto pogresno procenjivao zbog nedostatka informacija, sada je manje vazno jer je, posle ubistva generala policije Boska Buhe, 10. juna, rad na antimafijaskom zakonu ubrzan i u njega je uz (obecanu) malu pomoc prijatelja sa Zapada ugradjena i mogucnost za sudjenje ratnim zlocincima. Pri tome uopste nije bilo prethodne javne strucne rasprave, recimo, da li se preko specijalni sudova trebalo svrstavati u red drzava kakve su Sijera Leone ili Kambodza, ili je, napokon, trebalo naterati redovne pravosudne organe da rade svoj posao, pa, izmedju ostalog, i da procesuiraju dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava koja su odavno kodifikovana u domacem zakonodavstvu (Glava 16 Krivicnog zakona SRJ). Kako bilo, Grejem Bluit kaze da hasko tuzilastvo sada vodi 25 istraga "koje ce verovatno rezultirati sa oko 35 optuznica protiv oko stotinu pojedinaca - Hrvata, bosanskih Hrvata, Bosnjaka, bosanskih Srba, OVK", kao i da ce biti optuznica za zlocine pocinjene u Makedoniji. I tu ce verovatno biti stavljena tacka na Hag.
Ostatak, a portparol glavnog tuzioca Haskog tribunala Florans Artman kaze da, prema procenama strucnjaka, na Balkanu ima izmedju 4.000 i 16.000 osoba koje bi mogle biti osumnjicene za ratne zlocine, "pripasce" eks-jugoslovenskim pravosudjima. Kako ce beogradski specijalno tuzilastvo i sud izaci na kraj sa "srpskom" kvotom tek treba da se vidi, ali sigurno nece cekati 20 godina, jer svakog oktobra Amerikanci usvajaju, a krajem marta "cekiraju", "Foreign Operations, Export Financing and Related Programs Appropriations Act, Fiscal Year ..." na osnovu koga se "sertifikuje" ekonomska i sva ostala americka pomoc drzavama poput Jugoslavije.
Sto se tice samog Milutinovica, hasko tuzilastvo kategoricki odbija da se osumnjicenima njegovog ranga moze suditi pred nacionalnim sudovima. "Ni hrvatskom i srpskom pravosudju nece biti prepusteno da sudi svojim gradjanima, optuzenim za ratne zlocine pred Haskim tribunalom", izjavila je nedavno Artmanova. Prosper, nekadasnji tuzilac u Arusi, medjutim, u ime americke administracije iznosi drukciji stav. Eto, dakle, jos jedne neizvesnosti!

c.gif
Description: GIF image

HAG U BEOGRADU

Одговори путем е-поште