B I L T E N V E S T I
09. AVGUST 2002.
Sr jugoslavija
KOSTUNICA: Povelja da razgranici nadleznosti clanica i zajednice
BEOGRAD, 8. avgusta 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica izrazio je nadu da ce Ustavna povelja nove drzave
Srbije
i Crne Gore biti zavrsena u avgustu, prenose danas beogradski mediji.
Kako prenose mediji, u intervjuu japanskom dnevniku "Jomiuri
simbun" Kostunica je rekao da bi ustavna povelja trebalo da jasno
razgranici nadleznosti republika i zajednicke drzave i razjasni trenutno
nerazjasnjena pitanja.
Jugoslovenski predsednik stvaranje nove drzavne zajednice
ocenio
je kao "pozitivnu poruku" u regionu u kome se u poslednje vreme dosta
drzava raspalo i dodao da je vazno dati sansu novoj drzavi.
Priznanje za rezultate u politici prema manjinama u SRJ
BEOGRAD, 9. avgusta (Tanjug) - Savezni ministar nacionalnih i
etnickih zajednica Rasim Ljajic upoznao je danas Filipa Rudoka, ministra
za
imigraciju, multikulturalne i domorodacke poslove Australije, sa novom
manjinskom politikom u SRJ, naglasivsi vaznost nastavka politickog
procesa
na jugu Srbije, usmerenog na stabilizciji prilika u tom podrucju i
integraciju Albanaca u institucije sistema Srbije i Jugoslavije.
Naglasivsi
slicnost problema sa kojima se u ovoj oblasti srecu Australija i
Jugoslavija, australijski ministar Rudok je ministru Ljajicu odao
priznanje
i izrazio podrsku za postignute rezultate na planu unapredjenja
manjinskih
i ljudskih prava u nasoj zemlji. Takodje je istakao spremnost svoje
zemlje
da pruzi pomoc i podrsku u daljem radu i projektima ministarstva
nacionalnih i etnickih zajednica, saopsteno je iz Saveznog sekretarijata
za
informisanje.
Sredstva za finansiranje tuzbe BIH protiv SRJ nisu odobrena
SARAJEVO, 8. avgusta (Tanjug) - Savet ministara Bosne i
Hercegovine (BIH) nije danas na sednici odrzanoj u Sarajevu usvojio
zahtev
Predsednistva BIH za finansiranje tuzbe BIH protiv Savezne Republike
Jugoslavije pred medjunarodnim sudom pravde u Hagu, javljaju sarajevski
mediji.
Prema tom predlogu iz rezervi budzeta institucija BIH trebalo
bi
izdvojiti sredstva u iznosu od 95.000 evra. Predsedavajuci Saveta
ministara
BIH Dragan Mikerevic izjavio je novinarima da ovaj zahtev Predsednistva
BIH
nije dobio potreban broj glasova ministara i da je i on licno bio
protiv.
BiH je pre nekoliko godina podnela sudu u Hagu tuzbu protiv SRJ
za
navode agresiju i genocid u toj bivsoj jugoslovenskoj republici.
Republika srbija
Djindjic za konsultacije sa EU u vezi inicijative SAD
BEOGRAD, 8. avgusta (Tanjug) - Srpski premijer Zoran Djindjic
izrazio je danas uzdrzanost u pogledu najnovije inicijative Busove
administracije za potpisivanje medjudrzavnog sporazuma sa Beogradom o
zastiti americkih vojnika od pojavljivanja pred novoosnovanim
Medjunarodnim
krivicnim sudom u Hagu.
Djindjic je najavio da ce to pitanje biti razmotreno u
zvanicnim
razgovorima sa evropskim partnerima. Sustina predloga americke
administracije, kako se moglo razabrati po prvim izvestajima, je da se
zvanicni Beograd obaveze da pred tim sudom nece pokretati postupke
povodom
eventualnih zlocina americkih vojnika ili civilnih predstavnika na
jugoslovenskoj teritoriji.
Djindjic je ocenio da je to "suvise ozbiljno da bi o tome mogla
da
se naprecac donese valjana odluka". "Moramo sa nasim evropskim
partnerima
razmotriti to pitanje", istakao je Djindjic, uz napomenu da je to i
jedna
od tema koju bi trebalo da razmotre organi buduce zajednice Srbije i
Crne
Gore.
DJINDJIC: BILO KO DA POBEDI BICE DEMOKRATSKI KANDIDAT
BEOGRAD, 8. avgusta 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je danas da ce ko god bude pobedio na predsednickim izborima 29.
septembra biti "demokratski kandidat".
"Bilo koji kandidat da pobedi on je demokratski kandidat i ne
vidim zasto bismo sada pravili neku odbrambenu koaliciju, kakva je bila
protiv Milosevica", rekao je Djindjic novinarima prilikom obilaska
gradilista sportske hale na Novom Beogradu.
On je rekao da je DOS formiran kao koalicija za savezne i
republicke izbore 2000. godine i dodao da nema nista protiv formiranja
"novog DOSa" za ovogodisnje predsednicke izbore u Srbiji, ali da
"problem
sada nije toliko akutan jer ne postoji nedemokratski kandidat".
"Ko god da pobedi, mi cemo ga prihvatiti. Sve stranke treba da
ga
prihvate kao demokratski izabranog kandidata. Srecom, istrazivanja
javnog
mnenja pokazuju da ce pobediti demokratski kandidat i ne vidim zasto bi
iza
jednog kandidata trebalo da stanu sve stranke. Ako neko zeli da bude
kandidat, a nema podrsku drugih, neka isproba svoju srecu", rekao je
Djindjic.
Na pitanje da li smatra da je sporan rok za utvrdjivanje
birackog
spiska, Djindjic je rekao da bi biracki spisak trebalo objaviti sto pre,
ali u skladu sa pravilima, kako ne bi bilo propusta.
"Jako je vazno da izbori budu regularni i da ih niko ne
osporava,
ukljucujuci i one koji budu izgubili", rekao je premijer Srbije.
Djindjic: Albancima na Kosovu treba omoguciti da glasaju
BEOGRAD, 8. avgusta (Tanjug) - Predsednik srpske vlade Zoran
Djindjic zalozio se danas da se u dogovoru sa UNMIK-om Albancima na
Kosovu
i Metohiji omoguci da glasaju na izborima za predsednika Srbije.
Odgovarajuci na novinarsko pitanje da li je to u ovoj situaciji
izvodljivo, odnosno da li ocekuje da bi na predsednickim izborima
glasali
kosovski Albanci, Djindjic je ocenio da to u ovom trenutku "nije
realisticno". "Za one za koje se zna da nece ucestvovati (na izborima)
ne
znam koliko je realisticno racunati u neko fiktivno biracko telo", rekao
je
Djindjic i upozorio da to ne prejudicira nikakvu odluku o karakteru
drzave
Srbije.
Djindjic, medjutim, smatra da sa predstavnicima UNMIK-a ipak
treba
razgovarati o organizaciji birackih mesta na Kosovu - i u naseljima gde
zivi albansko stanovnistvo, bez obzira da li oni zele da glasaju za
predsednika Srbije ili ne.
Djelic: Srbija ima "najcistiji" porez u Evropi
KRAGUJEVAC, 8. avgusta (Tanjug) - Prema proceni medjunarodnih
eksperata Srbija ima "najcistiji" porez u Evropi, izjavio je danas
srpski
ministar finansija Bozidar Djelic u razgovoru s privrednicima
Kragujevca,
tvrdeci da je u suzbijanju sverca i sive ekonomije postignut znacajan
napredak.
Fiskalni zakoni su bili rasparcani, ali je ova oblast sada tako
uredjena da o visini poreza ne moze da odlucuje pojedinac, kazao je
Djelic
i najavio da predstoji druga faza reformi poreskog sistema. On je rekao
da
"duvanska industrija sada cveta" i dodao da ce se to odraziti na
postizanje
cene prilikom privatizacije fabrika, od cega ce i Kragujevac imati
koristi,
jer ce se ovde izgraditi nova fabrika.
Uredjena je i oblast prometa goriva, tako da sada pare odlaze
za
revitalizaciju naftne industrije, a ne u dzepove pojedinaca kao ranije,
naglasio je Djelic, isticuci da se radi na izgradnji naftovoda kroz nasu
zemlju, sto nam geografski i strateski i pripada, on je rekoa da "kada
se
to desi niko vise nikakve sankcije nece moci da nam uvodi, jer cemo biti
deo sveta".
Prema recima ministra Djelica, poreska politika nije najbitnija
za
privlacenje stranih investicija, vec pravna sigurnost i politicka
stabilnost. Tako je postizanjem finansijske ravnoteze prihoda i rashoda
u
odredjenim oblastima dovelo do vecih realnih primanja zaposlenih i
penzionera, kao i otkup psenice bez stampanja novih para i ispunjavanje
obaveza vlade prema preduzecima, medju kojima je i "Zastava".
Nas krajnji cilj je da nam poreska politika bude
najatraktivnija u
svetu i privalacna za ivensticije, zatim dalje suzbijanje sive ekonomije
u
sportu, na estradi i svugde gde je utaja poreza mogoca i prosirivanje
poreskih osnovica a smanjivanje stopa. To ce doprineti da ukupna novcana
masa od poreza bude veca, rekao je Djelic, najavljujuci "dubinske
reforme"
i opremanje poreske uprave koja obavlja naplatu.
KSU trazi da dijaspora glasa na izborima
BEOGRAD, 8. avgusta (Tanjug) - Kongres srpskog ujedinjenja
(KSU)
zatrazio je danas, povodom predstojecih predsednickih izbora u Srbiji,
da
se izborno pravo biraca stalno nastanjenih izvan SRJ moze ostvariti u
diplomatsko-konzularnim predstavnistvima u inostranstvu, ukoliko to nije
zabranjeno zakonima zemalja u kojima zive.
Prema recima potpredsednika KSU i Saveta dijaspore Jasmine
Vujic,
zatrazeno je da Skupstina Srbije razmotri amandman po kome bi nasi
drzavljani u dijaspori, ukoliko je to zabranjeno zakonima zemalja u
kojima
zive, mogli da ostvare pravo glasa u najblizoj susednoj zemlji -
direktno,
putem pisma, ili po ovlascenju.
KSU radi na resavanju pitanja vaznih za dijasporu, kao sto su
mogucnost dobijanja naseg drzavljanstva i ukljucenje predstavnika
dijaspore
u rad Komisije za izradu Ustavne povelje, receno je na konferenciji za
novinare.
Predstavnici iz dijaspore traze prava da budu birani u buducu
Skupstinu drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i u skupstine obeju
republika, zatim formiranje ministarstva za dijasporu i izmenu zakona i
propisa o privatizaciji, stranim ulaganjima, porezima, carinama i
deviznom
poslovanju.
Potpredsednik KSU za Evropu Olga Danilovic je rekla da je za
izmedju 200 i 300 hiljada nasih ljudi u Austriji i za oko 800.000
sunarodnika u Nemackoj veoma vazno ostvarivanje drzavljanstva i prava
glasa. Potpredsednik za ekonomska pitanja KSU Edita Krunic je
ocenila
da su za dolazak stranog kapitala i investicija neophodne izmene u
oblasti
zakonodavstva, kao i resavanje problema korupcije i
kriminala. Odgovarajuci na pitanja novinara, predsednik KSU,
Miroslav Majkl Djordjevic je kazao da je neimenovanjem naseg ambasadora
u
SAD propusteno da "sredimo odnose sa Amerikom".
Predstojeca godisnja skupstina KSU, organizacije Srba sa
sedistem
u SAD i sa vise od 50 ogranaka sirom sveta, od 4. do 6. oktobra u
Cikagu,
bice posvecena razmatranju mogucnosti efikasnije pomoci dijaspore nasoj
zemlji.
Susret portugalskog i srpskog ministra poljoprivrede
LISABON, 9. avgusta (Tanjug) - Ministar poljoprivrede Srbije
Dragan Veselinov i njegov portugalski kolega Armandos Sevinate Pinto
razgovarali su danas u Lisabonu o mogucnostima medjusobne saradnje i
razmenili misljenja u oblasti agrikulture. Tom prilikom ministar
Veselinov
detaljno je upoznao svog sagovornika sa dosadasnjim merama Vlade Srbije
i
postignutim stepenom liberalizacije trzista. Domacin je, sa svoje
strane,
preneo portugalska iskustva u procesu tranzicije i istakao znacaj
beneficija koje Portugalija, u ovom sektoru, uziva iz fondova EU.
Najveci
deo razgovora odnosio se na teme koje su od znacaja u procesu
priblizavanja
nase zemlje Evropskoj Uniji. Na kraju razgovora ministar Pinto je pozvao
svog gosta u zvanicnu posetu Lisabonu sto je ministar Veselinov sa
zadovoljstvom prihvatio i uzvratio poziv portugalskom ministru da poseti
Beograd, saopstila je Ambasada SRJ u Lisabonu.
MEMORANDUM O MADJARSKOM KREDITU POTPISACE SE KRAJEM AVGUSTA
BUDIMPESTA, 8. avgusta 2002. (Beta) - Madjarsko ministarstvo
inostranih poslova danas je izdalo zvanicno saopstenje o jucerasnjem
razgovoru delegacije Srbije sa predstavnicima madjarskog MIPa.
Sastanku su prisustvaovali zamenik drzavnog sekretara
madjarskog
MIPa Istvan Major, podpredsednik vlade Srbije Jozef Kasa i ministar
finansija Srbije Bozidar Djelic.
Madjarski MIP je objavio da je na dnevnom redu sastanka bio
pregled moguceg koriscenja kredita koji ce madjarska vlada pruziti
Srbiji u
okviru Pakta stabilnosti u jugoistocnoj Evropi.
U saopstenju se dodaje da su dve delegacije razgovorale o
pitanjima privredne saradnje i da su postigle dogovor oko uslova
pruzanja
kredita.
Madjarski MIP dodaje da je srpska delegacija pruzila
informacije o
prvirednoj situaciji u Srbiji i najavila je da ce Beograd uskoro predati
predlog za resenje madjarskih zahteva koji se javljaju u obracunu
izmedju
zeleznicka preduzeca dveju zemlalja.
Major je, posle sastanka sa delegacijom vlade Srbije, izjavio
Beti
da su stavovi dve strane veoma bliske u vezi osnovnih uslova pod kojima
ce
kredit biti odobren, ali je dodao da jos postoje neka pitanja koje treba
da
rese pravni i finansijski strucnjaci dve zemlje.
Kosovo metohija
Stajner se zalaze za funkcionalne institucije
PRISTINA, 9. avgusta 2002. (Beta) - Sef UNMIK Mihael Stajner
rekao
je da se zalaze za funkcionalne institucije koje ce biti u stanju da
upravljaju Kosovom, pre nego sto pocnu razgovori o konacnom statusu te
pokrajine.
On je u intervjuu za Televiziju Kosovo kazao da ima strateski
plan
za resenje stanja u Kosovskoj Mitrovici i izrazio nadu da ce doci do
ujedinjenja dva dela toga grada, kao i da u njemu funkcionise jedinstven
pravni sistem.
Prema njegovim recima, u Kosovskoj Mitrovici ce, pored policije
UNMIK, boraviti i Kosovska policijska sluzba, kao i na citavom Kosovu.
"Nastojecemo da prenesemo ovlasti na lokalnom nivou, a ne na
teritorijalnom nivou, sto znaci da smo odlucno protiv crtanja novih
granica", kazao je Stajner i dodao da plan o Kosovskoj Mitrovici
predvidja
i brzi ekonomski razvoj, koji zavisi i od politicke stabilnosti.
Stajner je upozorio da grese oni koji kazu da na Kosovu nije
postignut znacajan napredak, ali je dodao da jos uvek ima ljudi koji
zele
da sprece taj napredak.
Sef UNMIKa je odbacio najnovije optuzbe makedonskih vlasti o
postojanju nove grupe paravojnih albanskih snaga na Kosovu, koje zele da
destabilizaciju situaciju u Makedoniji.
"Ja nemam informacije o postojanju takvih grupa i takve optuzbe
makedonske vlasti su neosnovane", kazao je on.
Komentarisi akciju policije UNMIKa o hapsenju lidera Srpskog
nacionalnog veca sa severa Kosova Milana Ivanovica, Stajner je ocenio da
"vladavina zakona nije igra" i da ona "stiti gradjane".
"Ukoliko se objavi poternica za nekim, tada osoba protiv koje
je
ona izdata treba sama da se preda policji", rekao je Stajner za
Televiziju
Kosovo.
UNMIK: MILAN IVANOVIC OSUMNJICEN ZA POKUSAJ UBISTVA
KOSOVSKA MITROVICA, 8. avgusta 2002. (Beta) - Misija UNMIKa
pozvala je danas lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milana
Ivanovica da se preda nadleznim vlastima posto je izdat nalog za njegovo
hapsenje zbog pokusaja ubistva.
"Nalog za hapsenje izdao je medjunarodni istrazni sudija na
zahtev
medjunarodnog tuzioca kao posledica dogadjaja tokom nasilnih
demonstracija
u Mitrovici 8. aprila 2002", rekla je agenciji Beta portparol UNMIKa
Suzan
Manuel .
Tokom tih demonstracija, povredjena su 22 pripadnika UNMIK
policije posto su napadnuti rucnim bombama i iz snajpera, rekla je ona.
"Doktor Ivanovic je obavesten o nalogu za njegovo hapsenje i
zato
treba da se preda nadleznim vlastima. Nalog za hapsenje izdat je 30.
jula
2002", rekla je Suzan Manuel.
M. IVANOVIC: NIKADA NISAM DOBIO OPTUZNICU
KOSOVSKA MITROVICA, 8. avgusta 2002. (Beta) - Predsednik
Srpskog
nacionalnog veca severnog Kosmeta Milan Ivanovic, koga je jutros
pokusala
da uhapsi policija UNMIKa, izjavio je da nikada nije dobio optuznicu
medjunarodnog sudije koja ga tereti za pokusaj ubistva prilikom
demonstracija u Kosovskoj Mitrovici u aprilu ove godine.
Ivanovic je novinarima u Mitrovici rekao da je za tu optuznicu
saznao iz medija na albanskom jeziku. On je ocenio da su pokusaji
njegovog
hapsenja "rezultat sinhronizovane akcije albanske strane sa jedne, i
UNMIKa
i Kfora sa druge strane".
Ivanovic je jos dodao da "nikakvog kontakta sa oruzjem" nikada
nije imao.
"Ovim se zeli da se napravi ravnoteza izmedju pojedinih ratnih
zlocinaca koji su uhapseni i mene sa druge strane, kako bi se stvorila
lazna simetrija", rekao je Ivanovic.
Milan Ivanovic je ocenio da moze biti optuzen "jedino za javno
iznosenje politickih stavova".
Clanovi Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova i Metohije osudili su
danas pokusaje hapsenja lidera veca, Milana Ivanovica, ocenivsi da su
politicki motivisani i predstavljaju dodatni pritisak na Srbe sa
severnog
Kosova.
"Ovo je jos jedan u nizu pokusaja da se Srbi sa Kosova isele i
stvore uslovi za formiranje nezavisnog Kosova. Imali smo period od pet
meseci mira i kada smo pomislili da se situacija smirila, pripadnici
medjunarodne zajednice su ovakvim gestom pogorsali situaciju," rekao je
Marko Jaksic, clan izvrsnog odbora SNV severnog Kosmeta.
On je izrazio ocekivanje da ce jugoslovenska vlada i
Koordinacioni
centar za Kosovo i Metohiju, na cijem je celu potpredsednik vlade Srbije
Nebojsa Covic, stati u zastitu Srba sa Kosova i spreciti njihov ponovni
egzodus.
Covic: Pokusaj hapsenja Ivanovica nepotrebna provokacija
BEOGRAD, 8. avgusta (Tanjug) - Sef Koordinacionog centra za
Kosovo
i Metohiju Nebojsa Covic veceras je pokusaj hapsenja predsednika Srpskog
nacionalnog veca severnog Kosova Milana Ivanovica ocenio kao potpuno
nepotrebnu provokaciju.
"Nikakve veze nemamo sa tim, niti smo imali bilo kakvu
informaciju. Sve nase aktivnosti ce biti obustavljene dok ne dodje do
razjasnjavanja svega ovoga", rekao je Covic Radio-televiziji Srbije i
dodao
da to ocekuje od sefa UNMIK-a Miahela Stajnera. Istakavsi da je dobio
"uveravanja da ce nam se objasniti sve sto se dogodilo", Covic je rekao
da
je danas do daljenjeg obustavljeno i potpisivanje protokola o
registarskim
tablicama, "dok se ne vidi sta se, zapravo, dogadja".
Stojber posetio Prizren, nemacke vojnike i srpska sela
PRIZREN, 8. avgusta 2002. (Beta) - Premijer nemacke savezne
drzave
Bavarske i kandidat za novog nemackog kancelara Edmund Stojber (Stoiber)
posetio je u Prizrenu vojnike Bundesvera iz sastava Kfora i upoznao se
sa
bezbednosnom situacijom u oblasti koja je pod nemackom kontrolom.
Stojber je sinoc i danas boravio u Prizrenu i tom prilikom
posetio
sediste Eparhije raskoprizrenske Srpske pravoslavne crkve. On je obisao
i
vojnike koji obezbedjuju naselje Potkaljaju u kome je pre rata zivelo
vise
desetina srpskih familija, a sada je ostalo devet Srba.
Premijer Bavarske je u pratnji komandanta Multinacionalne
brigade
sektora Jug, nemackog generala Volfa Ditera Skodovskog (Wolf Dieter
Skodowski) posetio i spaljeno, napusteno selo Noveke u kome je pre rata
zivelo stotinak srpskih porodica.
General Skodovski Stojberu rekao da postoji nada da ce se
srpsko
stanovnistvo vratiti u to selo.
"Okolno albansko stanovnistvo pristalo je na povratak Srba u
Noveke", rekao je Skodovski i dodao da je "vise humanitarnih
organizacija
obecalo da ce ucestvovati u obnovi sela", ali da je "za ovu godinu
kasno".
"Verujem da ce se to desiti u naredne dve do tri godine", rekao
je
on.
Stojber je izrazio odlucnost da se kosovske izbeglice vrate iz
Nemacke kako bi ucestvovale u obnovi Kosova.
"Sto se povratka Srba tice, mislim da oni treba da se vracaju
pojedinacno, sto podrzava i Kfor. Mora se, medjutim, stvoriti
prihvatljiva
klima za susede. Ne sme se zuriti, kako ne bismo uzrokovali nove
sukobe",
rekao je Stojber.
On je ocenio da svaki odgovorni politicar u Nemackoj podrzava
medjunarodnu mirovnu misiju na Kosovu i dodao da postoji niz
medjunarodnih
programa za ekonomski razvoj Kosova, te da se oni moraju iskoristiti.
Premijer nemacke savezne drzave Bavarske Edmund Stojber nije danas uspeo
da
se sastane sa sefom UNMIKa Mihaelom Stajnerom i predsednikom Kosova
Ibrahimom Rugovom jer njegov helikopter nije mogao da sleti na
pristinski
aerodrom zbog tehnickih problema.
Iako su sastanci sa Stajnerom i Rugovom otkazani, civilni
administrator i kosovski predsednik su ocenili da je bavarski premijer
uputio podrsku Kosovu.
"Cilj Stojbera je bio da se sastane sa nama i to za nas
predstavlja podrsku Kosovu", rekao je Stajner.
Dzejms O'Brajan predsedava vecem za zakon o obrazovanju
PRISTINA, 8. avgusta 2002. (Beta) - Sef UNMIKa Mihael Stajner
imenovao je americkog strucnjaka za predsedavajuceg troclanog Veca za
zakon
o visokom obrazovanju, posto clanovi predsednistva Skupstine Kosova nisu
uspeli da postignu konsenzus o tome.
Za predsedavajuceg veca koje treba da razmotri prigovore
koalicije
"Povratak" na predlog zakona o visokom obrazovanju na Kosovu imenovan je
Dzejms O'Brajan, bivsi specijalni izaslanik americkog predsednika za
Balkan.
O'Brajan je na mestu specijalnog izaslanika u administraciji
Bila
Klintona svojevremeno zamenio Ricarda Holbruka i ucestvovao je u
medjunarodnim pregovorima o Kosovu i Bosni i Hercegovini. Sada je
direktor
"Grupe Olbrajt".
O'Brajen je danas doputovao u Pristinu iz Vasintona, tako da ce
Vece za zakon o visokom obrazovanju odmah poceti sa radom, saopstio je
UNMIK.
Druga dva clana veca su clan predsednistva Skupstine Kosova
Gojko
Savic, koji predstavlja poslanike koji imaju primedbe na zakon, i
kosovski
ministar obrazovanja, nauke i tehnologije Redzep Osmani, koji
predstavlja
vladu kao predlagaca zakona.
Troclano vece formirano je prema odredbama Ustavnih okvira kako
bi
razmotrilo prigovore koje je "Povratak" ulozilo na taj zakon usvojen u
parlamentu 25. jula 2002.
Iz teksta usvojenog zakona izostavljene su odredbe koje je
predlozila vlada Kosova o licenciranju svih visokoskolskih institucija
na
Kosovu.
Ustavni okviri predvidjaju da svaki poslanik u skupstini
predsednistvu parlamenta moze podneti zalbu da zakon ili neke njegove
odredbe krse vitalne interese zajednice kojoj on pripada. Koalicija
"Povratak" se pozvala na taj clan Ustavnih okvira i ulozila prigovor.
Vlada je odgovorila na prigovore srpske koalicije, te je
postignut
konsenzus oko Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, ali ne i o
Zakonu o
visokom obrazovanju. Sporne odredbe odnose se na licensiranje
univerziteta
u Kosovskoj Mitrovici, koji je zapravo izmesteni srpski Univerzitet u
Pristini.
Neslaganje srpskih i albanskih poslanika dovelo je do
formiranja
troclanog veca koje ce vecinskim glasanjem doneti odluku i saopstiti je
skupstini preko njenog predsednistva.
REPUBLIKA CRNA GORA
Djukanovic:Sa optimizmom gledam na dalji razvoj dogadjaja
PODGORICA, 9. avgusta 2002. (Beta) Crnogorski predsednik Milo
Djukanovic izjavio je danas da je planiran skori sastanak sa visokim
predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom
Solanom na kojem ce biti dogovorene dalje aktivnosti na primeni
beogradskog
sporazuma.
Djukanovic u intervjuu podgorickim "Vijestima" nije precizirao
kada ce se sastati sa Solanom. On je naveo da je sa visokim
predstavnikom
Evropske unije saglasan u oceni da je progres u izradi Ustavne povelje
moguce napraviti "po modelu dogovora vlada Crne Gore i Srbije o
ekonomskim
pitanjima".
"Bez obzira na razlike koje se ispoljavaju u Komisiji za izradu
ustavne povelje, ja sa optimizmom gledam na dalji razvoj dogadjaja",
rekao
je Djukanovic i dodao da ce se "licno postarati" da se Crna Gora
"krajnje
odgovorno odnosi prema svim obavezama preuzetim beogradskim sporazumom".
Djukanovic je kazao da svakako treba ceniti napore clanova
Komisije i eksperata za pisanje Ustavne povelje buduce zajednice, ali i
ocenio da je "ocigledno da priblizavanja na jednom broju pitanja nema".
"Vec na pocetku sam upozorio potpisnike sporazuma, ukljucujuci
i
gospodina Solanu, da tako koncipiran, glomazan sastav Komisije
..,objektivno ne moze odgovoriti obavezama koje proisticu iz beogradskog
sporazuma", rekao je crnogorski predsednik i naveo da je to ucinio i
prilikom poslednjeg susreta sa Solanom krajem jula u Beogradu.
"Mislim da je on to razumio na pravi nacin", ocenio je
Djukanovic
i istakao da je "problem" sto najveci broj clanova Komisije , medju
kojima
i predstavnici koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", "zeli da u tekst
ustavne
povelje ugradi nesto sto bi po njima trebalo da sadrzi beogradski
sporazum,
a ne da ispostuju ono sto je vec u njemu sadrzano".
Crnogorski predsednik je ocenio da je nepovoljna okolnost sto
se
aktivnosti na izradi Ustavne povelje odvijaju uoci izbora u Crnoj Gori i
Srbiji, jer, po njegovim recima, pojedini "vajni" borci za zajednicku
drzavu zele da to pitanje zloupotrebe u predizbornoj kampanji.
Odobren kredit od 15 miliona dolara Crnoj Gori
BEOGRAD, 9. avgusta 2002. (Beta) Odbor direktora Svetske banke
(SB) odobrio je Crnoj Gori kredit za strukturno prilagodjavanje od 15
miliona dolara, saopstila je danas beogradska kancelarija te banke.
Odluku je Odbor direktora doneo juce na sastanku u Vasingtonu,
nakon razmatranja Strategije podrske tranziciji SRJ i Polaznih osnova
Strategije smanjenja siromastva u Jugoslaviji.
Kredit za strukturalno prilagodjavanje od 15 miliona dolara
namenjenih Crnoj Gori treba da pomogne u primeni reformskih poteza, kako
bi
bila postignuta fiskalna ravnoteza na srednji rok i poboljsani uslovi za
privredni rast.
Kredit podrzava program reformi crnogorske vlade u oblasti
upravljanja javnim rashodima, penzionom sistemu, energetskom sektoru,
trzistu rada i poslovnom okruzenju.
Strategijom podrske tranziciji u Jugoslaviji utvrdjene su
aktivnosti Svetske banke u narednih godinu dana. Najveci deo svojih
sredstava, 80 odsto, namenjenih Jugoslaviji SB ce i u narednih godinu
dana
odobravati u vidu kredita za strukturno prilagodjavanje.
Ti krediti namenjeni su budzetima republika, kao podrska
reformama
koje dve republike preduzimaju. Direktor SB Kristijan Portman je
izrazio zadovoljstvo sto je Strategija podrske tranziciji zasnovana na
programima koje su vlade Srbije i Crne Gore oznacile kao svoje
prioritete,
navodi se u saopstenju SB.
"U proteklih godinu dana jugoslovenske vlasti preduzele su
izuzetne ekonomske reforme i ostvarile su znacajne privredne rezultate.
Narednih godina SB ce snazno podrzati nastavak takve politike", rekao je
Portman na skupu u Vasingtonu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
