http://www.patriotmagazin.com/media/007.htm
PATRIOT (Republika Srpska), broj 26, 5.avgust, 2002.
Sa zapadne tribine
Seveningenski gambit
Jedan jak lobisticki tandem iz Amerike obreo se u junu inkognito u
Hagu. Sutradan po dolasku, u lobiju jednog hotela nedaleko od
sudnice, odigrao se susret Amerikanaca sa personom koju je Sloba
ovlastio da pregovara. O cemu? O predlogu da optuzeni napusti
seveningenski gambit i prihvati da americki pravni i lobisticki tim
preuzme stvar u svoje ruke sa garancijom za "znacajan uspeh"
pise: Dejan Lukic
U teoriji sahovskih otvaranja poznata je sicilijanska odbrana, ciji je
jedan od podsistema
seveningenska varijanta.
Sicilijanka je dobar odbrambeni sistem. Crni se brani napustanjem bitke
u centralnom delu bojista i
tuce sredinu polja sa boka.
Sve ovo kao naruceno pada u seveningensku varijantu odbrane Slobodana
Milosevica. On je odlucio
da se kao crni - ma u kojem znacenju to uzeli - brani, bez pomoci
sekundanata, seveningenskom
varijantom sicilijanske odbrane: celokupni dosadasnji njegov nastup
pred Tribunalom jeste odbrana
kljucnog motiva sa flankova. A kljucni motiv partije je da mu beli
dokaze da je direktno naredivao,
zlocine na Kosovu koji mu se pripisuju, odnosno da je znao za njih ili
da ih nije sprecio.
Fantomi prosli neslavno
Meseci su vec prosli, a tuzba jos nije probila centar. Crni je dejstvom
sa flankova u dobroj meri
nametnuo svoj red poteza, a prioritet mu je bio ne da se odbrani u
centru, nego da partiju u fazi
otvaranja pretvori u demonstraciju politicke sadrzine. Figure koje je
do sada beli pokrenuo u igri,
ukljucujuci pretece fantome, "strasne" insajdere, nisu se proslavile.
Sa tog stanovista Slobodan
Milosevic mogao bi da bude zadovoljan, ali zadovoljstvo nije utemeljeno
na faktima pobede nego na
paucini spoljnog performensa.
Dobar deo posmatraca na zapadu, medu njima jurista sa biznis vezama na
Haskom sudu, hladno,
anglosaksonski, presuduje da se u procesu Milosevicu jos nista nije
dramaticno odigralo na nivou
cinjenica. Preciznije, da su se cule pretenzije na fakte iz
kvintesencije optuzbe, da se Milosevic nosi
sa njima i njihovim nosiocima uglavnom uspesno. Ali sta vredi bokseru
sto je prve dve runde
(Kosovo, BiH) eventualno dobio, ako ce u trecoj (kad Sud bude odlucivao
o vrednosti iznesnih
fakata) biti nokautiran?!
Hoce li?
Prilika je da hoce. A, ako nastavi da se brani sveningenskom varijantom
sicilijanke - gotovo da je
izvesno. Necemo ovde da kazemo kako je ovaj stav tvrdo misljenje
Grejema Bluita, zamenika
tuziteljke Karle del Ponte, ali jeste stav koji cujem od Britanaca
njemu sasvim bliskih. Medu njima je i
gospodin koji je vec u Hagu branio dva optuzenika (iz Bosne).
Inoverci bez sanse u zverinjaku
Sta oni kazu (da ne kazem sta Bluit kaze u sasvim privatnim
razgovorima)?
Najpre: Optuzeni je seveningensku varijantu sicilijanke pretvorio u
opasan seveningenski gambit.
Gambit podrazumeva zrtvu materijala (u ovom slucaju dela fakata) za
postizanje povoljnije pozicije.
Dunkve: Sloba je zrtvovao borbu za suve fakte radi pozicije utiska. Kod
Anglosaksonaca koji mu
sude i na osnovu cijeg prava se sudi - to ne prolazi.
Zatim: ako uopste misli da spasava kozu (kad ga prode ekstaza estradnog
nastupa), Milosevic mora
da napusti gambitnu varijantu seveningenske odbrane i sto pre (kazu
gorepomenuti) ucini dve stvari:
- da batali "samoodbranu" i angazuje jak tim pravnika koji ce uzeti na
sebe sav posao filigranske
borbe prsa u prsa sa neprijateljskim faktima. Sam protiv mnostva fakata
koje tim otpuzbe ubacuje u
proces, Milosevic ne moze da izade na kraj, sve i kada bi bio nevin.
Ova varijanta, ipso fakto, znaci priznavanje Suda u Hagu - momenat koji
bi pokazao da optuzeni biva
manje tvrdoglav i nesto vise razborit. Bar sada, kada je vec dozvolio
da ga strpaju u zverinjak
americke pravde;
- tim odbrane mora u esenciji da bude anglosaksonskog identiteta. Pred
sudom kome predsedava
Englez, a pomazu mu sudije njegovih bivsih kolonija, sa obaveznim
americkim pecatom, nijedna
druga ekipa nema sanse. Nijednu godinu robije Milosevicu ne moze, pred
engleskim sudijom, skinuti
"inoverac". Americki branilac (na primer) oci u oci sa engleskim
sudijom - to je vec druga prica.
Izuzev ako necemo da se i dalje licemerno pretvaramo.
Tako stoje stvari. A da li je ovo stanje stvari doprlo do Slobodanovih
vijuga? Izgleda da, ipak, jeste.
Problem "samo" u novcu
Nedavno, u junu, jedan jak lobisticki tandem iz Amerike obreo se
inkognito u Hagu. Sutradan po
dolasku, u lobiju jednog hotela nedaleko od sudnice, odigrao se susret
Amerikanaca sa personom
(ime joj necemo iznosti u javnost) koju je Sloba ovlastio da pregovara.
O cemu? O predlogu da
optuzeni napusti seveningenski gambit i prihvati da americki pravni i
lobisticki tim preuzme stvar u
svoje ruke sa garancijom za "znacajan uspeh".
Da budemo malo odredeniji: americki emisari nisu maciji kasalj. Vodi ih
covek sa visokim vezama u
aktuelnoj republikanskoj administraciji. U rukama mi je zvanicni papir
kojim mu predsednik Busove
Republikanske partije zahvaljuje na visokom novcanom prilogu partiji i
na kome se vidi da je covek
clan ekskluzivnog Republikanskog kluba odlicnjaka. Covek, zatim, nije
novica u jugostvarima. U
decembru 1999. po drugi put se na Dedinju tajno sreo sa sadasnjim
glavnim robijasem u Hagu.
Da bismo ilustrovali da stvar sa ponudom Milosevicu nije naivna afera,
evo da otkrijemo i ovo: ako
bi optuzeni prihvatio, u timu njegove odbrane naslo bi se mesta i za,
pored ostalih, jednog americkog
pravnika koji je - ni manje ni vise - bivsi sef Americke centralne
obavestajne sluzbe. Dakle: CIA.
U Hagu, u lobiju doticnog hotela, desio se, dakle, sastanak. Ishod: u
nacelu Slobodan prihvata, tako
je saopsteno dosljacima preko Atlantika. Problem? Novac. Jer za dobru
odbranu Amerikanci traze
dobre pare. Money talks.
Ovde cemo prekinuti pricu u ocekivanju ishoda. Videce se uskoro da li
se Sloba jos predomislja ili
su zaista (i neverovatno) u pitanju dolari. A, ako je u pitanju da i
dalje himericno veruje da ce se
izvuci taktikom seveningenskog gambita, forsiranjem herojskog
"umetnickog" dojma za spoljnu
galeriju, a protiv bandoglavih cinjenica - onda mu nema spasa.
Veliki Francuz Andre Malro u njegovim africkim motivima ima sarmantnu
pricu za ovakve prilike.
Tamo je u jednom plemenu jedan poznati slikar nesto grdno zgresio i
poglavica ga je osudio na smrt.
Naredeno je da se nesretniku namakne omca na vrat i da se obesi, ali
tako da mu se samo vrhovi
noznih prstiju opiru o pesak na tlu. Ocekujuci da prsti klonu i omca
stegne vrat, osudenik je, dok je
jos imao snage, prstom jedne noge, nacrtao misa na pesku. Mis je bio
toliko "stvaran" da je oziveo,
uspeo se do omce i pregrizao uze.
Malro je ovo pisao u slavu magicne moci umetnosti. Milosevicu bi,
medutim, bilo bolje da se u igri
sa crnom mackom Karle del Ponte okane iluzije da ce mu africki mis
pregristi omcu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
