Prof. dr Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veca i zastupnik u hrvatskom Saboru
DEO IZBEGLICA TRETIRAN KAO POPISNI MATERIJAL,
ZATO SAM SOKIRAN REZULTATIMA POPISA U HRVATSKOJ
@ Gordana BULATOVIC
Ustavni zakon trebalo je da udje u proceduru po hitnom postupku pre nekoliko
dana, ali je izglasavanjem u hrvatskom Saboru prosle nedelje odluceno da ide u
redovnu proceduru, tako da se on nece moci doneti pre septembra. Sto se tice
stavova veceg dela srpske zajednice u Hrvatskoj i stavova ostalih nacionalnih
manjina, oni se, u osnovi, ne razlikuju, osim u pogledu vremena reakcija i
nacina reagovanja. Taj zakon se ne moze izglasati bez potrebne vecine u Saboru,
sto znaci i bez dela glasova HDZ. S druge strane, on i nema smisla, ukoliko nema
adekvatne politicke podrske u primeni, i zato su vazni glasovi svih politickih
stranaka. A, sto se tice primedbi, mi i dalje ostajemo pri onima koje se odnose
na proporcijalnu zastupljenost na lokalnom nivou, gde smo postigli saglasnost sa
predstavnicima vlade, da ce to biti uvrsteno u obliku amandmana, kao i garanciju
sluzbeneastupljenosti jezika i pisma u sredinama gde manjine ucestvuju sa manje
od jedne cetvrtine. Sve drugo su politicke ocene. Mi govorimo o vrlo konkretnim
odredbama zakona i one su za nas relevantne. Nazalost, neki predstavnici manjina
su vec ranije prihvatili predlog koji smo mi kasnije morali doradjivati u
pregovorima sa vladom - komentarise odnose prema konacnoj verziji Predloga
ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina prof. dr Milorad Pupovac,
predsednik SNV i predstavnik srpske manjine u hrvatskom
Saboru.
Srpsko narodno vece, za razliku
od drugih predstavnika nacionalnih manjina, po svemu sudeci, podrzace Predlog
ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina u Hrvatskoj. Oko ovoga, inace dugo
cekanog zakona, izmedju 17 nacionalnih manjina misljenja su podeljena.
Predstavnik italijanske manjine u Saboru, Furio Radin, izjavio je, cak, da se u
ovom slucaju radi o "trgovini izmedju Racanovog SDP i HDZ". A da sa donosenjem
ovog zakona i nece ici lako pokazuje i "bura" koju je u Saboru izazvalo i samo
njegovo stavljanje na dnevni red.
Svedok: Da li se, kada ste Vi u pitanju, zaista, "istorija ponavlja". Neki od
predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj daju Vam epitet "mekog Srbina", tvrdeci
da je upravo zahvaljujuci Vasem glasu, 1997, u Hrvatskoj izglasan novi Ustav
kojim su Srbi prvi put oznaceni kao
manjina?
Milorad Pupovac: Vecina
relevantnih predstavnika Srba u Hrvatskoj saglasila su se, na sednici Srpskog
narodnog veca, oko nasih stavova, a na to sto pojedini ljudi, koji ni na koji
nacin ne ucestvuju u kreiranju stvarnog zivota i statusa srpske zajednice,
govore ne obracam paznju. Neki su, na primer, jos 1990, pristali da Srbi budu
manjina u Hrvatskoj, i to i ovde u Beogradu, i u Zagrebu, a sada bi racun hteli
da ispostave meni. To, naravno, nece moci. Zna se gde taj racun mora biti
ispostavljen. Kao odgovoran prema svome narodu, ne mogu prevideti cinjenicu da
je neko drugi odradio posao da Srbi budu manjina i da budu zrtva u sukobu. A,
kada je to neko drugi uradio i odradio, naravno da nema nikakvog smisla da se
racuni za to ispostavljaju Pupovcu. Jer, Pupovac ima zadatak da to malo Srba sto
je Hrvatskoj ostalo dobije bar status manjine, a kao sto vidite to ne ide lako.
S: Hoce li se, po Vasem misljenju,
proslonedeljni incident na Dunavu, odraziti negativno na status zakona o
manjinama?
M.P: Ne verujem da ce to
znacajnije uticati na donosenje ovog zakona. Ali, moram izraziti zaljenje sto je
do tog incidenta doslo. Odnosi se vrlo tesko grade i normalizuju i mislim da je
trebalo uciniti sve da do tog incidenta ne dodje. Neophodno je zapoceti ozbiljne
razgovore o granicama.
S: Zahtev za
uvodjenje manjinske samouprave, kao i sto brze donosenje ustavnog zakona o
nacionalnim manjinama, vec dugo su zahtevi Parlamentarne skupstine SE i
Venecijanske komisije. Zasto se Hrvatskoj, do sada, uslovno receno, gledalo
"kroz prste" kada je u pitanju zakonsko regulisanje polozaja
manjina?
M.P: Treba biti posten i reci
da to nisu zahtevi koji su dolazili iz Evrope, nego su to nasi zahtevi. I da
nema nasih zahteva za pravom na proporcijalnu zastupljenost i pravom za
manjinsku samoupravu, tesko da bi bilo ko drugi na njima insistirao. A mi na
njima insistiramo zato sto su oni sadrzani u odredbama Erdutskog sporazuma i
Pisma namere, koji su temeljni dokumenti na osnovu kojih se, posle krajinskog
egzodusa, regulise polozaj srpske zajednice u Hrvatskoj. Ovog puta tako da se
najveci broj odredbi odnose na sve Srbe u Hrvatskoj, a ne samo na istocnu
Slavoniju. I mi smo uspeli da uverimo i medjunarodnu zajednicu i predstavnike
hrvatske vlasti da se ispod toga ne moze ici. U tom pogledu, ustavni zakon o
nacionalnim manjinama, ako bi se dogradio na nacin kako smo to dogovorili, bio
bi ne optimalan, ali solidan pocetak ostvarivanja neke manjinske
politike.
S: Broj pripadnika srpske
manjine se za desetak godina vise nego prepolovio, a i starosno doba te
populacije je daleko iznad proseka u Hrvatskoj. Da li je to posledica
nedonosenja zakona o nacionalnim
manjinama?
M.P: To je posledica
antimanjinske politike, u kojoj je neprimenjivanje zakona samo jedan od
elemenata. Mi smo imali Ustavni zakon o nacionalnim manjinama koji se samo
primenjivao za mesta u Saboru. Tako da su znali da kazu: "Evo vidite, imate 13
predstavnika Srba u Saboru - to nema nigde na svetu". Manjinska politika je bila
izrazito negativna, pa nije moglo ni biti zakona, i prvi korak ka pozitivnoj
manjinskoj politici bilo bi njegovo donosenje. I zato je, nezavisno od naseg
odnosa prema HDZ, neophodno da i ova stranka ucestvuje u donosenju ovakvog
zakona, da bi on postao politicka obaveza za sve stranke, a ne samo jedne manje
grupe koja tesko moze da obezbedi
vecinu.
S: Kada su objavljeni rezultati
popisa, vest o dodatnom smanjenju broju Srba u Hrvatskoj, bila je neprijatno
iznenadjenje. Da li ste, kao dugogodisnji predstavnik Srba u Hrvatskoj, i Vi
bili iznenadjeni, ili ste ocekivali tako
nesto?
M.P: Bio sam sokiran, a ne samo
iznenadjen. Mi smo ocekivali da ce Srba biti izmedju sedam i osam posto. Ali,
dogodilo se to sto se dogodilo. Ljudi su, u atmosferi straha, izbegli da se
odrede. Tako da u Hrvatskoj, po popisu, ima dva posto neopredeljenih, za koje se
pretpostavlja da su Srbi. A, postoji jedan broj ljudi koji nisu ni popisani. A,
i oni koji su izbeglice u Jugoslaviji i Republici Srpskoj, takodje, nisu
ukljuceni u ovaj popis, cak ni oni koje smo mi popisali, u saradnji sa vladom,
tih 48.000, koji su samo tretirani kao popisni materijal.
S: U predizbornoj kampanji vladajuca
koalicija je pridobila i glasove predstavnika manjina, tvrdeci da ce za 17
manjina, koliko ih ima u Hrvatskoj, doci bolji dani. Da li je Srbima u Hrvatskoj
danas bolje nego u prethodnoj deceniji?
M.P: Gore nije, a koliko je bolje, tesko je reci. Mnogi problemi se ne resavaju,
povratak imovine ide veoma tesko, obnova kuca - jos teze, privredna
revitalizacija podrucja u koja se ljudi vracaju, takodje. Imamo problema sa
primenom zakona o amnestiji i sa hapsenjima, koja nesumnjivo destabilizuju
proces povratka, ali ne mozemo reci da je gore. Mozemo samo reci da vlast,
nazalost, nije efikasna pri resavanju ovih problema, kao sto nije efikasna pri
resavanju brojnih drugih otvorenih problema hrvatskog
drustva.
S: Hrvatska je dobila veliki
novac za obnovu. Samo Savet Evrope je u te svrhe dao 30 miliona evra, a tu su
jos i donacije vlada Kanade, Nemacke, Svajcarske i SAD - procene su da je
prikupljeno bar 50 miliona evra. Koliko je kuca Srba u Hrvatskoj obnovljeno tim
novcem?
M.P: Mali broj kuca gradjana
srpske nacionalnosti je uopste obnovljen, bilo sredstvima vlade, bilo od kredita
koje je drzava pod povoljnim uslovima dobila. Ono sto je najvise obnovljeno,
finansirano je iz donacija koje idu direktno za ulaganje u obnovu srpskih kuca,
od pojedinih, znacajnih donatora. Odnedavno se u ovoj oblasti nesto pocelo
menjati. Na pojedinim podrucjima sada drzava obnavlja i kuce Srba. Sve to je, za
sada, skromno.
S: Postoje li sanse da se
u Hrvatskoj resi pitanje stanarskog prava koje su izbegli Srbi imali do
1991?
M.P: Pre svega, treba reci da to
sto je u prethodnih godinu dana uradjeno u vezi sa stanarskim pravima, na
politickom planu i na planu inicijative, jeste mnogo. Do pre godinu dana, ta
stvar je bila tretirana kao proslo svrseno vreme. Predstavnici HDZ su tvrdili da
je to nesto na sta se vise ne moze racunati, o cemu se samo moze pricati. Danas
postoji dogovor izmedju vlada Srbije i Hrvatske da se stanovi pocnu vracati, ili
da se izvrsi kompenzacija. Problem je sto realizacija ovog dogovora jos ceka.
Sto znaci da bi svi morali krenuti u jos jednu akciju, ovoga puta, ne samo
akciju za dogovor kako vracati stanove, vec u akciju kako da se taj dogovor
pocne ostvarivati.
S: Da li je to
realno u nekoj blizoj buducnosti?
M.P:
Obzirom da stanje u vladi Hrvatske, krizu te vlade, mislim da treba videti da li
je ta vrsta ponovnog razgovora moguca na pocetku
jeseni.
S: Prilikom Vaseg nedavnog
susreta sa jugoslovenskim ministrom inostranih poslova, Goran Svilanovic je
izjavio da su rezultati poslednjeg popisa zapravo rezultati etnickog ciscenja.
Slazete li se sa njim?
M.P: Ja sam to
izjavio znatno pre ministra Svilanovica. Samo mi je drago da ta izjava, koja je
u Hrvatskoj naisla na svojevrsnu osudu, dolazi i od samog ministra Svilanovica.
Inace, ta izjava se podudara sa izjavama vecine ljudi koji se, s nezavisnih
pozicija, bave pitanjima posledica rata na prostoru bivse
Jugoslavije.
S: Cime onda predstavnici
vlasti u Hrvatskoj pravdaju rezultate
popisa?
M.P: Uglavnom se kao razlog navodi Miloseviceva politika koja je kriva
za sve. S druge strane, u tom kontekstu, pominje se i politika samih krajiskih
Srba koji se smatraju odgovornim za to sto su morali da odu. Jos se izbegava
suocavanje s odgovornoscu hrvatske strane za rat, stradanje i etnicko ciscenje,
a u kojim je tadasnja vlast ucestvovala na sasvim ocigledan
nacin.
IZVINJENJE
NIJE SUOCAVANJE SA POSLEDICAMA
S: I posle nedavnog
incidenta na Dunavu, bili smo suoceni sa zahtevima za javnim izvinjenjima.
Da li je prirodno da osnov za bilo kakav razgovor budu toliki zahtevi za
izvinjenja?
M.P: Ima smisla da
odgovorne osobe na neki nacin sve nas suoce sa losim posledicama politike
koja je vodjena poslednjih deset godina i da nas suoce sa politickom
odgovornoscu za zlocine koji su se dogodili. Ali, to je nesto drugo, u
odnosu na ovu pricu o izvinjenju koja dolazi tako cesto iz Zagreba. Ona,
nazalost, ima takav ton i karakter da covek ponekad pomisli da, zapravo, i
nije cilj tih zahteva da dodje do suocavanjima sa posledicama rata, vec da
je to u funkciji relativizacije jednog tako odgovornog cina, odnosno
gesta.
U
ZATVORIMA 80 SRBA
S: Koliko se Srba nalazi u
hrvatskim zatvorima, a koji su osudjeni jos u vreme ratnih desavanja? Ima
li sanse da dodje do revizije tih
procesa?
M.P: U ovom trenutku se
nalazi oko 80 Srba, sto na izdrzavanju kazne, sto u istraznim postupcima.
Hrvatska i jugoslovenska strana intenzivno razgovaraju o tome kako da
dodju do revizije i do toga da oni koji izdrzavaju kaznu mogu nastaviti da
je izdrzavaju u Jugoslaviji. Koliko znam, ministri pravosudja obe strane
bi trebalo da se nadju ovih dana i da razgovaraju o nizu stvari,
ukljucujuci i
ove.
