B I L T E N V E S T I
14. AVGUST 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Ambasador SRJ u Zenevi istakao znacaj Zakona o manjinama
ZENEVA, 13. avgusta 2002. (Beta) Ambasador SRJ pri UN Milorad
Scepanovic istakao je u sedistu svetske organizacije u Zenevi da se
Jugoslavija angazuje na punoj implementaciji Zakona o zastiti prava i
sloboda nacionalnih manjina, koji je usvojila u februaru 2002, saopstila
je
stalna misija SRJ pri organizaciji UN u Zenevi.
Ucestvujuci na tekucem 54. zasedanju Potkomisije UN za
unapredjenje i zastitu ljudskih prava, Scepanovic je u govoru na temu
"Sprecavanje diskriminacije i zastita manjina" podvukao znacaj tog
zakona.
"U ovom trenutku mogu reci da se intenzivno radi na punoj
implementaciji odredbi ovog propisa. Tako je nedavno usvojen Pravilnik o
izboru nacionalnih saveta i u ovom trenutku tece procedura formiranja
ovih
tela, kojima se obezbedjuje kulturna autonomija manjina i savetodavna
funkcija Savezne vlade u svim pitanjima, koja se ticu ove problematike",
rekao je Scepanovic.
"Savezna skupstina SRJ je formirala Odbor, koji ce usaglasiti
Poslovnik o radu skupstine sa odredbama ovog zakona u pogledu prava na
upotrebu jezika manjina", rekao je ambasador.
"Shodno odredbama zakona, otpocelo je i uvodjenje sluzbenog
jezika
nacionalnih manjina, u opstinama, u kojima do sada nije bio u upotrebi,
kao
na primer albanski jezik u Bujanovcu", dodao je Scepanovic.
On je rekao da je Savezno ministarstvo nacionalnih i etnickih
zajednica u saradnji sa Republickim ministarstvom prosvete oformilo
ekspertsku grupu za obrazovanje, koja ce raditi na reformi obrazovanja
na
manjinskim jezicima.
"SRJ je, izmedju ostalog, pokrenula inicijativu za zakljucenje
bilateralnih sporazuma sa susedima, Rumunijom, Madjarskom i Hrvatskom.
Ocekujemo zvanicni ogovor Makedonije na ovu inicijativu", rekao je
Scepanovic.
Prema njegovim recima, SRJ je, u cilju potpunog zaokruzivanja
pravne regulative vezane za zastitu manjina, izrazila spremnost da
pristupi
Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima.
"Zelim da vas uverim u punu spremnost SRJ za aktivnu i plodnu
saradnju sa svim telima UN, nadleznim u ovoj oblasti, a u prvom planu,
sa
Kancelarijom Visokog komesara za ljudska prava, sa kojom ocekujemo skoro
sklapanje sporazuma o tehnickoj saradnji", zakljucio je Scepanovic.
EU BEZ KOMENTARA O STAVU SRJ PREMA AMERICKOM ZAHTEVU
BRISEL, 14. avgusta (Tanjug) Evropska unija je upoznata
sa nedavnom izjavom jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice
o ponudi Vasingtona da se potpise bilateralni sporazum prema kome
bi americki drzavljani u mirovnim misijama u svetu bili izuzeti
iz jurisdikcije novoosnovanog Medjunarodnog krivicnog suda (MKS),
ali odbija da da bilo kakav komentar o tome.
"Kao sto znate, EU, odnosno Evropska komisija, reaguje samo u
slucajevima kad se radi o kandidatima za ulazak u Uniju", izjavio je
danas
za Tanjug jedan od portparola Komisije Zan Filari. U briselskim
diplomatskim krugovima Kostunicina izjava, u kojoj on, izmedju ostalog,
ocenjuje da americka ponuda sporazuma predstavlja podrivanje MKS,
primljena je, medjutim, sa odobravanjem, jer je to prakticno i stav EU.
U Briselu se, inace, veoma pazljivo prate stavovi
pojedinih zemalja, ne samo kandidata za ulazak u EU, vec i nekih
drugih,
prema americkoj ponudi. U ovom trenutku ne zna se sasvim tacno ko je
do sada odbio tu americku ponudu. Pominju se Norveska,
Slovacka, Svajcarska, Kanada, Holandija i Jugoslavija. Snazan odjek
izazvalo je i najnovije saopstenje organizacije za zastitu ljudskih
prava
"Hjuman rajts voc" u kome se kaze da SAD ucenjuju druge zemlje da bi ih
sputale da izrucuju americke gradjane u mirovnim misijama
novouspostavljenom sudu u Hagu. Taj stav su danas preneli svi veci
dnevnici u Zapadnoj Evropi uz gotovo istovetan zakljucak SAD ponovo
iskazuju duple standarde u odnosima sa svetom. Podseca se,
istovremeno,
da su Amerikanci izvrsili veliki pritisak na Jugoslaviju da izruci
svoje
gradjane Haskom tribunalu, ukljucujuci i bivseg predsednika drzave
Slobodana Milosevica, a da sad nece ni da cuju da se i drzavljani SAD
tretiraju na isti nacin.
Tvrdi se, takodje, da su svoju kontraverznu akciju o
dezavuisanju
MKS, pomocu bilateralnih sporazuma, Amerikanci zapoceli upravo na
Balkanu,
sto je, na izvestan nacin, "razumljivo", imajuci u vidu da SAD u ovom
trenutku u tom regionu imaju vise od 7.000 vojnika. Izvesno je da ce
EU
pocetkom septembra usvojiti jedinstven stav o toj americkoj ponudi za
zakljucenje bilateralnih sporazuma. Dotad, jedina sugestija je da
zemlje
koje su dobile americki zahtev sacekaju sa odgovorom. Analiticari u
Briselu ukazuju da su se mnoge zemlje, pre svega one sa Balkana, nasle
u
veoma delikatnom polozaju i da prakticno moraju da se opredeljuju
izmedju
lojalnosti SAD i EU.
Jedan zapadni komentator sugerisao je drzavama sa jugoistoka i
istoka Evrope, da "pogledaju gde zive" i da, ako potpisuju sporazume sa
Amerikom, procene i kakav ce stav EU imati jednog dana kad zatraze
ulazak
u Uniju. I pored odsustva zvanicnih ocena EU o Jugoslaviji,
briselski diplomatski krugovi procenjuju da bi se medju svim zemljama
Zapadnog Balkana, SRJ mogla naci u najdelikatnijem polozaju. Ta
procena,
ukazuje na nenaklonost mnogih clanova Kongresa Jugoslaviji i kao prvu
posledicu oznacava moguce pogorsanje odnosa Vasingtona i Beograda.
Potom
bi moglo da sledi odlaganje prijema SRJ u program NATO "Partnersto za
mir", a onda i usporavanje finansijske pomoci Jugoslaviji.
BAJNDER: MOGUCE POGORSANJE, ALI NE I PREKID ODNOSA SRJ I SAD
LONDON, 14. avgusta (Tanjug) Odbijanje jugoslovenskih vlasti
da
sa SAD potpisu bilateralni sporazum o neizrucivanju eventualno
optuzenih
Amerikanaca Medjunarodnom krivicnom sudu (MKS) u Hagu, svakako bi
izazvalo
pogorsanje odnosa Beograda i Vasingtona, ali ne bi dovelo i do njihovog
prekida, smatra nekadasnji dopisnik "Njujork tajmsa" iz Beograda Dejvid
Bajnder.
U izjavi za BBC, Bajnder je ocenio da ce, "makar
formalno, odbijanje sporazuma uticati jedino na vojne odnose sa
Amerikom",
ali on ne ocekuje direktne kaznene ekonomske mere, mada smatra da
bi odbijanje sporazuma "ojacalo uverenje onih koji su u Kongresu i
u Stejt departmentu vec godinama pristrasni na stetu Srbije".
BBC podseca da je americki drzavni sekretar Kolin Pauel sinoc
odbacio tvrdnje da Vasington ucenjuje mnoge zemlje i da im preti,
trazeci
da potpisu bilateralne sporazume o neizrucivanju, a da u Stejt
departmentu
smatraju "neprimerenim" to sto EU trazi od zemalja koje su kandidati za
clanstvo, da sacekaju jedinstveni stav "evropske petnaestorice".
Bilo kako bilo, bivse socijalisticke zemlje koje nameravaju da
udju u EU nalaze se pred prilicno neprijatnim problemom,
kaze Bajnder. "SAD na svoj blesavi nacin zahtevaju da se stane na
njihovu stranu u sporu oko Medjunarodnog krivicnog suda", navodi
on, ocenjujuci da je na tim zemljama da razmisle da li je za njih
vaznije
da potpisu "zakletvu na lojalnost Vasingtonu i time iritiraju ili
razljute
EU, ili je vaznije da shvate gde zive i gde ce biti za koju godinu,
kada
ce zeleti da udju u EU".
Od 77 zemalja koje priznaju Medjunarodni krivicni sud, samo je
Rumunija sa SAD potpisala sporazum kojim se Amerikancima
garantuje imunitet od krivicnog gonjenja. "Rumunske vlasti razmisljaju
na
kraci rok jer zele da u novembru, na samitu NATO, budu pozvane da udju
u
zapadni vojni savez. Ali, mislim da ce EU zapamtiti da je Rumunija
ignorisala savet Brisela i stala uz SAD. Institucije imaju duze
pamcenje
nego pojedinci i mislim da to nece biti bez znacaja", rekao je
Dejvid Bajnder u razgovoru za BBC.
USTAVNA POVELJA
MICUNOVIC Moguce odlaganje prijema SRJ u Savet Evrope
BEOGRAD, 13. avgusta 2002. (Beta) Predsednik Veca gradjana
jugoslovenske skupstine Dragoljub Micunovic upozorio je danas da ce, ako
Ustavna povelja buduce zajednice Srbije i Crne Gore ne bude usvojena do
3.
septembra, biti doveden u pitanje prijem SR Jugoslavije u Savet Evrope,
"Ustavna povelja mora biti napisana do 3. septembra kada ce se
u
Savetu Evrope (SE) razmatrati prijem SRJ u tu organizaciju. Ima
nagovestaja
iz SE da bi se mogao odloziti nas prijem dok se ovo pitanje ne resi. To
moze da znaci samo jedan pritisak, ali moze da budi, ustvari, ozbiljno
upozorenje da se tako nesto moze dogoditi", rekao je Micunovic Radiju
B92.
On je ocenio da sa Poveljom "u svakom slucaju treba pozuriti".
"Ako Povelju zavrsimo do 3. septembra, kada Stalni komitet SE
treba da u dnevni red uvrsti i prijem Jugoslavije, onda mozemo racunati
da
cemo izbeci neprijatne mogucnosti", rekao je Micunovic.
BATIC: Samo vlade Srbije i Crne Gore mogu da se dogovore
BEOGRAD, 13. avgusta 2002. (Beta) Lider Demohriscanske stranke
Srbije (DHS) Vladan Batic izjavio je danas da se o statusu buduce
zajednicke drzave Srbije i Crne Gore mogu dogovoriti samo vlade tih
republika i predlozio stvaranje Saveza suverenih i nezavisnih drzava.
U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima Batic ocenjuje da su u
formiranju nove zajednice Srbije i Crne Gore "jedini pozitivan pomak"
napravile dve republicke vlade.
Vlade republika, prema Baticu, "ukazuju da zajednicka drzava
pociva na nadleznostima izvedenim iz nadleznosti drzava Srbije i Crne
Gore,
sto je fakticki drugo ime za savez suverenih drzava".
Batic podseca da je DHS, sredinom marta kada je potpisan
Beogradski sporazum, najavila da Ustavna ili, kako se navodi,
"protivustavna povelja", nikada nece biti usaglasena.
"Sve sto je receno, obistinilo se. U Beogradskom sporazumu pise
da
Ustavna povelja treba da bude napisana do kraja juna, pa je Solana taj
rok
produzio do kraja jula, ali rezultata nema do sredine avgusta, niti ce
ih
ikad, sto se Ustavne komisije, tice biti. Samo se uzalud svakog dana
trose
pare gradjana Srbije za rad koji najvise podseca na gradnju Skadra na
Bojani. Krajnje je vreme da se okane corava posla i prepuste ga vladama
Srbije i Crne Gore koje jedino mogu nesto da ucine", ocenio je lider
DHSa.
On je saopstio i da je kampanja DHSa za nezavisnu Srbiju
pokazala
da 70 odsto gradjana republike zeli "samostalnu, nezavisnu i suverenu
Srbiju"
"Narod Srbije zeli da nastavi drzavotvornu tradiciju svojih
predaka, da stvori svoju drzavu, ozbiljnu, demokratsku, pravnu,
evropsku,
integrativnu, kredibilnu i respektabilnu. Da bude svoj na svome i da
zive
zivotom dostojnim coveka", navodi se u izjavi Batica.
On naglasava da bi, po stvaranju takve drzave Srbije, sa Crnom
Gorom trebalo stvoriti Savez suverenih i nezavisnih drzava, koji je u
nacrtu medjudrzavnog ugovora Republika predlozila DHS i koji ce, kako se
navodi, biti prezentiran svim znacajnim medjunarodnim institucijama i
visokom predstavniku EU Havijeru Solani.
"Dakle, najpre referendum, a onda kada Srbija postane nezavisna
i
suvrena, dogovor sa Crnom Gorom. Sve drugo je falsifikovanje politicke
volje gradjana Srbije", zakljucuje Batic, koji je i republicki ministar
pravde.
Batic je odbacio ocenu predsednika SRJ Vojislava Kostunice da
su
izbori u Srbiji i Crnoj Gori direktna opstrukcija rada na Ustavnoj
povelji
i optuzio Kostunicu za "dvojni moral".
"Istovremeno, on razmislja o kandidaturi za predsednika Srbije,
ali posto jos ne zna sta ce biti sa Jugoslavijom, ne moze da se odluci.
Ovo
je najbolja ilustracija dvojnog morala coveka koji se nalazi na celu
drzave", naveo je Batic.
KOSOVO-METOHIJA
MANUEL: OPTUZNICA PROTIV HARADINAJA NEMA POLITICKU POZADINU
PRISTINA, 13.avgusta (Tanjug) - Protiv predsednika Alijanse za
buducnost Kosova Ramusa Haradinaja podignuta je optuznica koja nema
politicku pozadinu, rekla je danas na konferenciji za novinare u
Pristini
portparol UNMIK-a Suzan Manuel.
Medjunarodni tuzilac podigla je optuznicu protiv Haradinaja za
krivicno delo ugrozavanje opste bezbednosti pocinjeno 2000.godine u
regionu
Peci. U pitanju je incident sa albanskom porodicom Musaj. Manuelova je
navela da je za isto krivicno delo optuzen i Ramusev brat Daut
Haradinaj,
koga je, sa jos pet pripadnika bivse "OVK" a sada komandanata takozvanog
Kosovskog zastitnog korpusa, pre dva meseca u Peci uhapsila UNMIK
policija.
To su odvojene optuznice, ali u okviru jednog slucaja, objasnila je
Manuelova, napomenuvsi da UNMIK nece uticati na rad tuzilaca "koji rade
na
osnovu dokaza".
Haradinaj je u medjuvremenu u intervjuu albanskim elektronskim
medijima u Pristini rekao da je optuzba neosnovana, a ponasanje UNMIK-a
prema Albancima uporedio je sa ponasanjem "Milosevicevog rezima".
Haradinaj
je objasnio kako se njegova Alijansa za buducnost Kosova zalaze za
izgradnju "demokratskog i civilizovanog drustva, u kome nece biti mesta
za
kriminal i kriminalce".
Kfor: Svi uhapseni pretili bezbednosti regiona
PRISTINA, 13. avgusta 2002. (Beta) Svi pojedinci uhapseni
proteklih dana na Kosovu zbog povezanosti sa "naoruzanim ekstremistickim
grupama" predstavljali su direktnu opasnost za bezbedno okruzenje u
regionu, izjavio je danas u Pristini portparol Kfora Dru Anderson
(Drew).
"Kfor nece ni na koji nacin tolerisati aktivnosti koje ometaju
mir
i stabilnost na Kosovu i sprecicemo kriminalne i ekstremisticke
aktivnosti
gde god i kad god ih uocimo", rekao je Anderson na konferenciji za
novinare.
On je najavio da ce Kfor nastaviti da blisko saradjuje sa
civilnim
policijskim vlastima i da ce zajedno preduzeti "sve neophodne mere kako
bi
se iskorenile aktivnosti koje podrivaju demokratski proces na Kosovu".
Kfor je u cetvrtak uhapsio i u Bondstil odveo 18 osoba, medju
kojima "13 naoruzanih ekstremista i pet drugih lica" koja su "pretila
bezbednosti i sigurnosti okoline". Jos jedna osoba uhapsena je u Vitini.
Kfor je juce saopstio da je uhapsio jos tri "pripadnika ekstremistickih
grupa" koji su takodje predstavljali "opasnost za mir i bezbednost u
regionu". Identitet tih dvadesetak osoba nije saopsten, kao ni precizni
razlozi njihovog hapsenja.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
