http://www.patriotmagazin.com/media/010.htm
Smena generala Pavkovica uzavrela politicke strasti u Srbiji do vrhunca
Predsednikovi ljudi na informativnim razgovorima
Pavkovic je, naprasno gostujuci na gotovo svim medijima u Srbiji, demantovao da je
umesan u kriminalne afere za koje su ga optuzili funkcioneri DSS-a, dodajuci da u tim
navodima prepoznaje delove materijala koji pripadaju Sluzbi vojne bezbednosti. "Ovo jeste
diktatura i ovo pokazuje da u Srbiji postoje oni koji smatraju da je odluka Predsednistva
DOS-a i Zorana Dindica iznad svakog ustava i zakona", kazu u DSS-u
pise: Nenad M. Stevanovic
Afera "Pavkovic" preti da politicke sukobe u Srbiji dovede do tacke usijanja, u kojoj nije iskljucena ni medusobna upotreba
policije i Vojske. Mada glavni akteri ovih dogadaja, predsednik SRJ Vojislav Kostunica i premijer Srbije Zoran Dindic, takav
scenario sa gnusanjem odbacuju, suprotstavljenost Vojske Jugoslavije i KOS-a (vojne uprave bezbednosti) sa jedne, i MUP-a
Srbije odnosno Resora drzavne bezbednosti Srbije sa druge strane, sve je vidljivija. Inicijativu u srpskoj politickoj areni, sudeci po
dosadasnjim dometima, ipak ima Vlada Srbije, ciji Biro za komunikacije, predvoden Vladimirom-Bebom Popovicem, mastovitije i
beskrupuloznije vodi psiholoski rat protiv kabineta predsednika Kostunice.
U centru javnosti je smenjeni nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojsa Pavkovic, koji je podneo tuzbe protiv
funkcionera DSS-a Zorana Samija i Ljubise Jovasevica zbog klevete.
Poslanici DSS-a optuzili su Pavkovica za citav serijal afera, kriminalnih radnji i malverzacija u Vojsci Jugoslavije od 1991. do
danas. Ove optuzbe su se, medutim, kao bumerang vratile DSS-u, koji ne bas uverljivo objasnjava zbog cega je Pavkovic, onda,
tako dugo bio na mestu nacelnika Generalstaba. Pavkovic je, naprasno gostujuci na gotovo svim medijima u Srbiji, demantovao
da je umesan u kriminalne afere za koje su ga optuzili funkcioneri DSS-a, dodajuci da u tim navodima prepoznaje delove
materijala koji pripadaju Sluzbi vojne bezbednosti. Pavkovic je najavio da ce podneti i krivicnu prijavu protiv predsednika
Vojislava Kostunice zbog njegovih izjava o "sklonosti smenjenog generala ka sticanju nepokretnosti". Pavkovic je na izuzetno
posecenoj konferenciji za novinare opsirno govorio o detaljima famoznog planiranog upada u Biro za komunikacije Vlade Srbije,
za koji, medutim, ne postoje materijalni dokazi: "Postoje brojni svedoci koji su bili ukljuceni u taj slucaj. Dakle, svi ti dokazi su
izjave tih svedoka, a mimo izjava ne postoji nista, jer nikakav trag se tu nije desavao i ostavljao, ali verujem da postoje ljudi koji
ce to da urade", objasnjava Pavkovic. Na insistiranje novinara da objasni zasto ranije nije obavestio gradane o, kako sada tvrdi,
losem funkcionisanju drzavnog vrha, Pavkovic se pravdao svojim zvanicnim polozajem: "Nisam mogao kao nacelnik
Generalstaba mimo institucije predsednika i njegovog odobrenja da iznosim neka ovakva pitanja", kaze Pavkovic.
Recimo jos i to da Pavkovic tvrdi da ne poseduje imovinu koju su nedavno naveli funkcioneri DSS-a, dok o imovini svoje supruge
Glorije nije zeleo da govori.
Ulje na vatru dolili su poslanici Skupstine Srbije formiranjem anketne komisije, koja treba da utvrdi cinjenice o navodnom
prisluskivanju jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i navodnom upadu VJ u Biro za komunikacije Vlade Srbije.
Socijalisti su objasnili da nece ucestvovati u radu posto nije prihvacen njihov predlog da se ispitaju i okolnosti u vezi sa hapsenjem
i izrucenjem Slobodana Milosevica. Stranka srpskog jedinstva pridruzila se SPS-u, dok su radikali jos u prosli ponedeljak saopstili
da nece ucestvovati u radu anketne komisije.
To znaci da ce anketna komisija biti sacinjena od poslanika DOS-a koji, kako je rekao Cedomir Jovanovic, nisu bili akteri
dnevnopolitickih sukoba i nisu iznosili svoje stavove u vezi sa aferom "Pavkovic". Rad komisije bice, navodno, otvoren za javnost.
Jovanovic je jos rekao da su zadaci anketne komisije da "posalje jasnu poruku da vise nema nedodirljivih" i da pokaze da je
Republicki parlament sposoban da utvrdi sve aspekte pomenute afere. "Da li se stvorio u meduvremenu neki novi Milosevic, da
li se stvorila neka vlada poput vlade Mirka Marjanovica? Ova skupstina nece podrzati gospodina Kostunicu ako on
zloupotrebljava svoj polozaj, niti ce davati legitimitet Srpskoj vladi ukoliko se ona bude ponasala na takav nacin. Posle rada
anketne komisije i izvestaja koji bude podnet Republickom parlamentu stvari nece, kao sto je to bio slucaj do sada, ostati
nepomerene. Neko ce morati u politickom smislu da snosi odgovornost za sve sto je uradeno", kaze Jovanovic.
Sa druge strane, poslanici DSS-a odbijaju svaku raspravo o aferi "Pavkovic", uz ocenu da se jedino moze pricati o prisluskivanju
kabineta predsednika Kostunice. "Poziv republickog anketnog odbora ne obavezuje bilo koga da se odazove i svedoci, jer bi
samim tim postao saucesnik u krsenju Ustava", kaze visoki funkcioner DSS-a Dejan Mihajlov. On je rekao da bi taj odbor
mogao da se bavi samo jednom temom - utvrdivanjem da li je Biro za komunikacije prisluskivao visoke drzavne funkcionere.
Podnosenjem zahteva Saveznoj skupstini, ostatak DOS-a priznao je u ciju nadleznost spada utvrdivanje istine o aferi "Pavkovic",
a formiranje odbora na republickom nivou je otimanje nadleznosti saveznoj drzavi, kaze Mihajlov. "Ovo jeste diktatura i ovo
pokazuje da u Srbiji postoje oni koji smatraju da je odluka Predsednistva DOS-a i Zorana Dindica iznad svakog ustava i zakona.
Formiranje anketnog odbora Republicke skupstine nije nista drugo do jedno partijsko telo koje nece utvrditi istinu, vec samo
demonstrirati politicku volju Predsednistva DOS-a. Smatramo da svi rezultati do kojih dode taj anketni odbor nece biti
verodostojni i da ce biti u funkciji diskreditacije predsednika Kostunice i njegovih najblizih saradnika", kaze Mihajlov.
Sef kabineta predsednika SRJ Ljilja Nedeljkovic dala je u meduvremenu izjavu beogradskoj policiji. Razgovor je obavljen u
pretkrivicnom postupku u aferi "Pavkovic", koji je inicirao okruzni javni tuzilac. Nedeljkoviceva je demantovala da je iz kabineta
predsednika Jugoslavije nareden upad u Biro Vlade Srbije, juna prosle godine. Nedeljkoviceva je u iskazu policiji navela da je
sigurna da u noci kada su se cule informacije o prisluskivanju nisu pominjane reci - upad, Vlada Srbije, Biro za komunikacije.
Za to vreme predsednik SRJ Vojislav Kostunica smiruje strasti i svojom prepoznatljivom lezernoscu odlaze konacni obracun.
"Stabilnost VJ je, uz strukturnu reformu, ocuvana i osnazena. Da je stabilnost VJ ocuvana i osnazena, najbolje se vidi iz cinjenice
da u njoj nikakav potres nije izazvan najnovijom smenom nacelnika Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica", rekao je Kostunica.
On je dodao da su svi protestni glasovi povodom smene Pavkovica "penzionerski". Kostunica je jos rekao da bezbednost sefa
drzave "nije prazna prica" i da se ne svodi "na paradu telohranitelja". "Ja sam do oktobarskih promena bio potpuno bez
telohranitelja i, za razliku od vecine drugih lidera DOS-a, ostre momke nisam ni poznavao, a kamoli vodio sa sobom", kazao je
savezni predsednik.
Mada je sef poslanickog kluba DOS-a Cedomir Jovanovic najavio da ce javnost biti upoznata sa svim nalazima anketne komisije,
sociolog Dragan Radulovic smatra da gradani Srbije nikada nece saznati sta je zapravo istina u slucaju navodnog prisluskivanja
Kostunice i upada vojske u Republicku vladu. Radulovic je rekao da se pravi svedoci dogadaja u aferi "Pavkovic" nece oglasiti.
"Bilo kakav anketni odbor mislim da nece doneti nikakvo pravo resenje - ovaj jeste prisluskivan ili ovaj jeste naredivao da se ovi
tamo provere da li prisluskuju ili ne. Cela ta ujdurma deluje kao prosto zamagljivanje stvarnosti i zamlacivanje naroda. I zbilja
iznenaduje da su odjednom i policija i gospodin Mihajlovic i javno tuzilastvo tako odjednom agilni i preduzimljivi u svome
delovanju, pogotovo ako se ima u vidu citav niz drugih stvari u kojima su se pokazali potpuno nezainteresovanim. Dovoljno je
prisetiti se onoga sto je ministar Delic pokazao vezano za ime Mirka Marjanovica i prisetiti se da javno tuzilastvo jos uvek nije ni
na koji nacin na to reagovalo", rekao je Radulovic. Radulovic zakljucuje ono sto svi gradani Srbije odavno znaju - da insistiranje
na aferi "Pavkovic" odvlaci paznju javnosti sa zivotnih problema kao sto su poskupljenje struje i strajkovi zaposlenih u zdravstvu i
pravosudu. Sve ostalo je cista farsa.
Vojska nije cinila zlocine
Pavkovic je i dodao da postoji mogucnost da Haski tribunal pozove
nekoliko smenjenih oficira Pristinskog korpusa. On je,
medutim, dodao
da nece dozvoliti da pomenuti oficiri odgovaraju za nesto sto nisu ucinili.
Pavkovic tvrdi da nijedan vojnik tokom
bombardovanja i sukoba na Kosovu
nije dobio naredenje da uradi nesto sto je suprotno medunarodnim pravilima. "To
sto
pokusavaju pojedini da kazu da je Milosevic mimo sistema
komandovanja izdavao naredenja meni ili vec ne znam kome, to
nije
tacno. Dakle, Milosevic nikada mene nije zvao na Kosovu da mi izda
zadatak, za sta ga sada optuzuju. Ja sam to rekao sto puta
- rekao sam
i Karli, rekao sam svima. On je mene zvao 1999. svaki drugi dan da me pita kakav
je moral, mozemo li da izdrzimo,
sta vam treba, dajte da vidimo,
nemojte da se setate po Kosovu, poginucete, i tako dalje. Sto se tice komandne
odgovornosti, ona
u nasem zakonodavstvu ne postoji. Ali, mozemo na
jednom primeru ovako da objasnimo: ni predsednik Kostunica nikada
nije
obavesten; da li on ima komandnu odgovornost za ono sto se
dogodilo, jer ona podrazumeva: trebalo je da znas, nisi znao, pa ti
si
kriv sto nisi znao", kaze Pavkovic.
Pavkovic, koji je
svojevremeno komandovao Pristinskom korpusu, jos je rekao da je vojska
preduzimala sve mere da ne dode do
zlocina na Kosovu.
Znao za hapsenje Milosevica
Bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa
Pavkovic izjavio je da je jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica
bio obavesten o tome da ce Slobodan Milosevic biti izrucen Haskom tribunalu juna
prosle godine.
"Znao je za izrucenje. Oko 18.00 izvestio sam ga da
imamo informaciju da vozilo iz Centralnog zatvora ide ka
Institutu
bezbednosti", rekao je Pavkovic. "Kad je helikopter s
Milosevicem poleteo, Kostunica me je upitao: 'Da li mi to mozemo
da
sprecimo?' Rekao sam: 'Mozemo ako naredite da dignemo avione i da
zaustavimo ili oborimo helikopter.' On na to nista nije
rekao,
helikopter je odleteo, od njega naredenja nije bilo", dodao je Pavkovic. On je
rekao i da je Kostunica bio obavesten i o
hapsenju Milosevica 31. marta
iste
godine.
********************
http://www.patriotmagazin.com/media/011.htm
Srbija pod
talasom radnickog nezadovoljstva
Strajkovi na plus
40
Mada ovih nedelja temperatura u centru Beograda
retko silazi ispod cetrdesetog podeoka,
nezadovoljni radnici strpljivo
blokiraju najprometnije raskrsnice u glavnom gradu. Narod je
jos uvek
spreman da saceka Vladu da resi neke stvari, ali od obecanja se ne moze
ziveti,
kaze Milenko Smiljanic, predsednik Saveza sindikata
Srbije
pise: Nenad M. Stevanovic
Talas strajkova
koji je zapljusnuo Srbiju zaustavio je i ono malo proizvodnje sto je do sada
kako-tako funkcionisalo. Ne prode niti
jedan dan a da radnici ne
blokiraju zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, zbog cega se, kako izgleda,
vise nerviraju Beogradani
koji se vracaju peske sa posla nego kabinet
premijera Dindica. Mada ovih nedelja temperatura u centru Beograda retko
silazi
ispod cetrdesetog podeoka, radnici strpljivo blokiraju
najprometnije raskrsnice u glavnom gradu. Radnicki protesti,
medutim,
nemaju ostrinu zbog koje bi se Vlada Srbije snaznije potresla.
Analiticari socijalnih desavanja u Jugoslaviji upozoravaju, medutim,
da
je to upravo znak snaznijih i radikalnijih socijalnih nemira, koji su na jesen
sasvim izvesni.
Bolesnom pravosudu treba injekcija - "veca
plata
Najpre je Sindikat zaposlenih u pravosudu doneo odluku da
stupi u strajk, jer je Republicka vlada odbila da im se plate
povecaju
za 100 odsto. U beogradskoj Palati pravde, u kojoj je Okruzni,
Prvi i Drugi opstinski sud, rad su, na uzas gradana a na
neskriveno
zadovoljstvo sudija, obustavili zaposleni u administraciji, spremacice i radnici
sluzbe odrzavanja. U sudovima u Srbiji
ima oko 6.000 zaposlenih (u
sudskoj administraciji), a prosecna zarada je oko 50 evra. "Zaposleni su
kolektivno oboleli od virusa
'malih plata' i nisu dosli na posao", kaze
predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije Slavica Zivanovic
i
dodaje da Sindikat ostaje pri zahtevu da se plate povecaju za 100
odsto. Blokada rada sudova organizovana je u celoj Srbiji, a
prema
podacima Republickog odbora sindikata pravosuda, rad je stao "u 90 odsto"
sudova. Posle pregovora sa ministrima
pravde i finansija Vladanom
Baticem i Bozidarom Delicem, aklamacijom je odbijena ponuda da im se plate
povecaju za 20 odsto,
umesto za 100, koliko su zahtevali. Predsednica
Sindikata pravosuda Srbije Slavica Zivanovic rekla je novinarima da
nedolaskom
na posao zaposleni ne krse zakon, vec su "pronasli rupicu u
zakonu". "Ljudi u pravosudu odlicno znaju da ne mogu da krse
zakone.
Ovo nije ni strajk, ni obustava rada. Ovo je krajnje upozorenje. Ljudi su
oboleli i doci ce na posao kad ozdrave, odnosno
kad dobiju injekciju -
'vecu platu'. Ne mogu vise nicim da nam prete, jer smo dotakli dno", kaze
ona.
Vlakovi bez voznog reda
Situacija je dramaticna i
u srpskoj zeleznici, gde vozovi, usred turistice sezone - stoje. Razgovor koji
su predstavnici Sindikata
zeleznicara Srbije, Nezavisnog sindikata
zeleznicara Srbije i Nezavisnog strukovnog sindikata masinovoda Srbije imali
sa
direktorom ZTP "Beograd" Slobodanom Rosicem i njegovim zamenikom i
pomocnikom nisu dali nikakvog efekta. Zbog toga su
predstavnici ova tri
sindikata, koji su 4. i 8. jula organizovali jednocasovne strajkove upozorenja
na srpskim zeleznicama, uputili
poziv predsedniku Vlade Srbije Zoranu
Dindicu i ministru saobracaja i telekomunikacija Mariji Raseti-Vukosavljevic da
prime
predstavnike strajkackog odbora. "Generalni direktor ZTP
'Beograd' saopstio nam je 7. jula da sa
njim vodimo samo neformalni
razgovor, jer on nema ovlascenja da pregovara", kazao je Vukasin Cvetkovic,
predsednik SZS.
Poslovodstvo je tada zauzelo stav - nemojte vi da
strajkujete, a mi cemo videti da dogovorimo sastanak sa predstavnicima
Vlade.
Cvetkovic je istakao da je strajk "jedini nacin da neki ljudi
razumeju neke stvari". "Mi ne trazimo povisicu, vec samo isplatu
u
skladu sa postignutim martovskim sporazumom o prekidu strajka i
uredbom koju je Vlada sama donela", rekao je Cvetkovic.
"Ako budemo
prinudeni, ponovo cemo organizovati generalni strajk, kao i u martu", dodao je
on.
Sve se svodi na pare
Do sada je Dindicev kabinet
izlazio u susret radnickim i esnafskim zahtevima, sistemom ustupak po ustupak,
ostavljajuci utisak
da se srpska vlast ipak plasi veceg socijalnog
bunta i naraslog neraspolozenja zaposlenih. Odgovarajuci na "ultimatume"
premijer
Dindic najcesce upucuje na ministra finansija Bozidara Delica,
jer kako god su zahtevi zapocinjali sa uslovima rada,
imenovanjima
rukovodstva i sl., uvek se na kraju svedu na pare - bilo da se traze vece plate
ili otpisivanje poreza.
Cuvar Vladine kase, mladi i u svetu navodno
dokazani strucnjak Bozidar Delic, medutim, zbog svog nepokolebljivog stava
da
nece biti probijanja budzeta i da se pare koje nemas ne mogu davati
zarad socijalnog mira u drzavi, dobio je nadimak "Boza
derikoza". Na
poslednje njegovo suceljavanje sa takvim ultimativnim zahtevima zdravstvenih
radnika, Delic je delimicno izasao u
susret, stvarajuci utisak da je i
on sklon kompromisima. Medutim, odgovarajuci na pitanje da li je Vlada ponovo
popustila, on
kaze: "Vlada nije popustila vec je samo nasla zajednicki
jezik. Ovo je samo sprovodenje programa regulisanja dugovanja koje
je
Vlada Srbije usvojila. U suprotnom", primetio je Delic, "svi mogu da
ustanu na noge i da pokusaju na taj nacin da se izbore za
svoje
zahteve."
U predstojecim mesecima, kada, prema najavi ministra
Aleksandra Vlahovica, pocinje proces privatizacije, mozda se bas
mogu
ostvariti nevesele Deliceve prognoze. Da li je taj veliki i
socijalno rizicni posao privatizacije, koji su prosle sve zemlje u
tranziciji,
predvideo ovakav rasplet i cime ce da ga
preduprede?
"Naravno da je svuda gde je bila sprovedena privatizacija
putem prodaje bilo otpora zaposlenih, kao npr. u Poljskoj. Medutim,
mi
smo u procesu privatizacije predvideli da kupac deo novca raspodeli
za resavanje socijalnog programa zaposlenih. Taj novac je,
znaci, mimo
prodajne cene preduzeca. Ukoliko za kupca to bude previse, Vlada ce morati da
stvori posebne fondove, odnosno
mrezu sredstava i institucija koja ce
pokriti socijalne probleme nastale privatizacijom. Da smo se plasili bunta
zaposlenih , mi
bismo onda isli na oblik privatizacije podelom akcija
zaposlenima i bunta ne bi bilo. Ovaj tenderski, odnosno aukcijski
nacin
mnogo je rizicniji s te strane, ali u krajnoj konsekvenci i mnogo
efikasniji za privredu", kaze dr Nikola Zelic, koji je u
Ministarstvu
za privatizaciju i privredu zaduzen za sanaciju "Zastave".
Ministar za rad i zaposljavanje Dragan Milovanovic mozda je
najbolji
sagovornik na ovu temu jer je pre ulaska u Vladu bio visoki
sindikalni funkcioner, doduse minornog sindikalnog udruzenja.
Sa
pozicija vlasti, sindikalni zahtevi se sada drugacije sagledavaju:
"Ovo Ministarstvo svakodnevno ima sastanke sa predstavnicima
sindikata
i ponovo im upucujemo poziv na saradnju, ali sindakat treba da sagleda i deo
svoje odgovornosti, sto mnogi sindikati ne
cine ne postujuci vec
postignute dogovore. Ova vlada se ne plasi nikakvih socijalnih nemira i mislim
da ih nece ni biti. Poslednja
istrazivanja kazu da Vlada ima podrsku
preko 70 odsto gradana", neuverljivim tonom objasnjava Milovanovic. Na pitanje
otkud
onda toliko strajkova, Milovanovic odgovara: "Strajkovi se prave
iz raznih razloga. Evo, npr., ispred mog ministarstva nedavno su
dosli
iz sindikata 'Nezavisnost' da protestuju sto ih mi navodno ne registrujemo. Kada
ustanovite da to nije tacno, onda se
postavlja pitanje zasto se to
radi. Treba malo dublje analizirati i videcete da mnogi od njih rade to iz
svojih licnih razloga, a ne
zbog interesa radnika." Ovaj bivsi
sindikalni funkcioner tvrdi da je najveci zastitnik radnika u ovom trenutku
Vlada, a ne sinidkati!
Od obecanja se ne zivi
A sta
kazu u sindikatima, ima li razloga za lezernost Dindicevog
kabineta?
"Svima je jasno da na drustvenom i ekonomskom planu dolazi do
velikog pregrupisavanja rada, kapitala, upravljanja. Ipak,
svakom
zaposlenom je najbitnije da radi i da za svoju platu moze pristojno da zivi.
Narod je jos uvek spreman da saceka Vladu
da resi neke stvari, ali od
obecanja se ne moze ziveti", kaze Milenko Smiljanic, predsednik Saveza sindikata
Srbije. Prema
njegovim recima, nezadovoljstvo zaposlenih je sve vece
zbog zakona koje vlast donosi samostalno. "Sada je jasno da ta
resenja
radnicima ne odgovaraju. Ali, po mom misljenju, strajkovi nisu
resenje. Pregovorima i socijalnim dijalogom mora se doci do
resenja.
Sada toga nema i to stvara najvise nezadovoljstva", objasnjava Smiljanic. Prema
njegovim recima, Vlada se plasi
radnika na ulicama, jer je to prirodno.
Ipak, svi su zasada oprezni. I radnici, koji nisu organizovali nista ozbiljno i
radikalno, i vlast,
koja nije izvodila policiju niti na bilo koji nacin
gusila proteste. Obecanja se daju, zahtevi se ne ispunjavaju. Prema
Smiljanicevim
recima, obracuna ce biti, a dugotrajni strajkovi
iscrpljivace i jednu i drugu stranu. "Mi smo strane sa razlicitim interesima i
u
sadasnjem pravnom haosu moguce su podvale, razgovori bez papira i
potpisa i slicne stvari. Sindikati ce morati da izmere svoju
snagu, pa
ce ili da postanu ravnopravni ili da otvoreno priznaju svoju nemoc pa da cute i
prihvataju odluke Vlade", zakljucuje
Smiljanic.
Vlada radi ad hoc
"Mislim da nema tu nikakve strategije. Jednostavno, Vlada kuburi s
novcem , a ljudi samo nesto traze i sve se resava ad hoc.
Cak ne bih
rekao da se radi o slabosti, vec Vlada, jednostavno, nema vremena za poteze
unapred s obzirom na to koliko ih posla
ceka", kaze Zoran Lucic iz
CESID-a odgovarajuci na pitanje da li Vlada svesno, u skladu sa strategijom
"nudi malo da bi pristao
na optimalno", pravi ustupke strajkackim
zahtevima.
Ko kontrolise budzet
Ministar za rad Dragan Milovanovic predlozio je sindikatima
zdravstvenih i prosvetnih radnika da formiraju svoje delegacije koje
bi
svakih petnaest dana dolazile u Vladu i imale uvid u rashode budzeta. Ministar
smatra da bi se tako uverili da novca nema, i
da se svaki dinar trosi
racionalno. "To je jos jedna u nizu demagoskih poruka radnicima. Rashode budzeta
ministri skrivaju sami
od sebe, akamo li da sve to daju na uvid
radnicima", porucuju u Sindikatu
zdravstva.
