B I L T E N V E S T I
15. AVGUST 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SVILANOVIC: PODRZAVAMO RAD MEDJUNARODNOG KRIVICNOG SUDA
BEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - Savezna Republika Jugoslavija
je
primila od SAD predlog o potpisivanju bilateralnog sporazuma kojim bi se
sprecilo izrucenje drzavljana dve zemlje novom Medjunarodnom krivicnom
sudu, ali konacna odluka, u ovom trenutku, jos nije doneta, izjavio je
veceras sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic.
Zelim da kazem, dodao je Svilanovic u izjavi za Drugi dnevnik
RTS,
da je nasa pozicija jasna. Mi podrzavamo rad Medjunarodnog krivicnog
suda.
Ja sam licno potpisao da je nas parlament ratifikovao sporazum kojim smo
postali zemlja osnivac ovog suda.
"O predlogu Sjedinjenih Americkih Drzava mi cemo, naravno, da
se
konsultujemo pre svega sa drzavama clanicama Medjunarodnog krivicnog
suda,
zatim posebno sa drzavama clanicama Evropske unije. U ovom trenutku ta
odluka nije doneta", rekao je Svilanovic. Na pitanje o proceduri,
odnosno
ko je taj ko treba da odluci o tome da li ce sporazum sa SAD o datom
pitanju biti potpisan, sef jugoslovenske diplomatije je ukazao da je
"spoljna politika u nadleznosti vlade, sto konkretno znaci da ce u ovoj
konkretnoj stvari Savezno ministarstvo inostranih poslova dati predlog
Saveznoj vladi. Savezna vlada ce na osnovu toga doneti odluku i, ukoliko
je
potrebno, obavestice ili ce konsultovati parlament u zavisnosti od
sadrzaja
te odluke. Konkretno, ukoliko bi se islo na potpisivanje nekog
sporazuma,
naravno da bi onda moralo da to dodje do parlamenta. Ukoliko ne, onda
nece
doci do parlamenta".
Svilanovic je dodao da se interesi postovanja ugovornih
medjunarodnih obaveza, kao sto je ugovor o Medjunarodnom krivicnom sudu,
s
jedne strane, i rezerve koje SAD imaju prema ovom sudu, mogu na
odgovarajuci nacin resiti uz dijalog. "Podsetio bih da je, nedavno, to
upravo bio slucaj kada se radilo o pitanju statusa americkih pripadnika
mirovnih operacija u okviru Ujedinjenih nacija koje je tada reseno
dogovorom u okviru Saveta bezbednosti.
Dakle, mi cemo pazljivo pratiti dijalog koji u ovom trenutku
postoji izmedju Evropske unije, odnosno izmedju clanica potpisnica i
osnivaca Medjunarodnog krivicnog suda, mi smo medju njima, i Sjedinjenih
Americkih Drzava, i videcemo da li je moguce postici kompromis ili ne. U
svakom slucaju, mi se sa ovom odlukom necemo zuriti imajuci u vidu nase
obaveze prema Medjunarodnom krivicnom sudu i nasa ocekivanja o daljoj
saradnji i sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Americkim Drzavama",
rekao
je Svilanovic.
"Ono sto ja smatram da je korektno to je da mi postujemo do
kraja
nase medjunarodne obaveze i, naravno, da realno sagledamo nas
medjunarodni
polozaj. On podrazumeva nase nastojanje da udjemo u Evropsku uniju, kao
i
nase nastojanje da udjemo u "Partnerstvo za mir", odnosno da i dalje
unapredimo odnose sa Sjedinjenim Americkim Drzavama", rekao je
Svilanovic.
DONATORSKA KONFERENCIJA ZA JUGOSLAVIJU U NOVEMBRU
BEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - Donatorska konferencija za
Jugoslaviju trebalo bi da bude odrzana u novembru ove godine u Beogradu,
ali ce njeno odrzavanje u mnogome zavisiti od odnosa nase zemlje prema
SAD
i Evropskoj uniji (EU) i donosenja Ustavne povelje Srbije i Crne Gore,
upozorio je danas srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
Goran Pitic.
Pitic je konferenciji za stampu ocenio da ce ucesce SAD na
donatorskoj konferenciji u Beogradu u mnogome zavisiti od saradnje nase
zemlje sa Haskim tribunalom i "po nekim drugim pitanjima". On je
upozorio
na ozbiljnost situacije u kojoj se nasa zemlja nalazi kad je rec o
brzini
donosenja Ustvne povelje, zbog cega jedna od clanica buduce zajednice
moze
biti taoc one druge kada su u pitanju odnosi sa medjunarodnom
zajednicom.
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom je najavio da ce
u
septembru u Beogradu biti odrzani razgovori sa ekspertima Svetske banke
i
EU o odrzavanju donatorske konferencije. Stav vlade Srbije je da nova
donatorska konferencija treba da bude odrzana po uzoru na onu u Briselu
u
julu prosle godine, kao signal podrske svim investitorima da dodju i
ulazu
u nasu zemlju, rekao je Pitic.
On je podsetio da je Srbija postigla zavidne rezultate u
reformama
zahvaljujuci i sredstvima od donatorske konferencije, a u vrhu je
zemalja u
tranziciji po efektima i rezultatima upotrebe tih sredstava. Kada su u
pitanju donacije, Srbiji u prilog ide i cinjenica da nije zabelezena ni
jedna malverzacija niti zloupotreba tog novca, sto je argument vise za
odrzavanje nove donatorske konferencije, dodao je Pitic. Ambasador
Kraljevine Norveske u Jugoslaviji Hans Hola Urstad potvrdio je da ce
njegova zemlja, najverovatnije, ucestvovati na donatorskoj konferenciji
u
Beogradu, a visina sredstava za donacije Jugoslaviji zavisice od
planiranja
budzeta za narednu godinu, o cemu tek treba da se izjasni parlament
Norveske.
DELEGACIJA SRJ U NEMACKOJ POVODOM PROTESTA ROMA
BEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - Delegacija SRJ, na celu sa
pomocnikom saveznog ministra nacionalnih i etnickih zajednica Jelenom
Markovic, vodila je danas zvanicne razgovore sa predstavnicima Nemacke i
romskih organizacija u Nemackoj povodom visednevnih protesta Roma, koji
su
blokirali rad jugoslovenskog konzulata u Dizeldorfu, saopstio je Savezni
sekretarijat za informisanje. Romi su protestovali zbog planiranog
povratka
jugoslovenskih drzavljana, pretezno Roma, koji nelegalno borave u
Nemackoj.
Kako se navodi u saopstenju, u razgovorima sa nemackom stranom
istaknuta je tezina polozaja Roma u citavoj Evropi i osetljivost ovog
problema koji zahteva poseban pristup. Ukazano je na tesku ekonomsku
situaciju u Jugoslaviji, sto otezava prihvat nasih drzavljana koji
ilegalno
borave u Nemackoj. Predstavljena je i strategija Saveznog ministarstva
nacionalnih i etnickih zajednica za ukupnu integraciju Roma i zatrazena
pomoc, politicka i finansijska, za unapredjenje polozaja Roma u SRJ.
Nemacka strana je izrazilia spremnost da ponovo razmotri sve
pojedinacne slucajeve i obecala da ce uvazavati humanitarnu dimenziju
problema, To znaci da nece biti organizovanog povratka velikog broja
Roma,
da ce se strpljivo pratiti ekonomske prilike u SRJ i da ce se kroz
institucije Evropske unije pomoci SRJ da ostvari integraciju Roma.
Pazljivo
i ponovno razmatranje svih slucajeva omogucice da jos jedan broj
jugoslovenskih drzavljana ostvari pravo na boravak u Nemackoj, a za
ostale,
za koje ne postoji nikakav pravni osnov, povratak ce biti malo
prolongiran.
Ova poseta i angazovanje jugoslovenske strane uticali su na unapredjenje
stava Nemacke prema ovom problemu, sto ce doprineti smirivanju protesta
i
deblokadi konzulata, kaze se u saopstenju.
Norveska dodelila pomoc od 11,57 miliona evra Srbiji
BEOGRAD, 14. avgusta 2002. (Beta) - Srpski ministar za
ekonomske
veze sa inostranstvom Goran Pitic i ambasador Norveske u Beogradu Hans
Ole
Urstad potpisali su danas ugovor o razumevanju norveske i srpske vlade i
dodeli pomoci Srbiji od 11,57 miliona evra.
"Radi se o jednokratnoj, bespovratnoj pomoci Srbiji od 11,57
miliona evra, a postoji jos jedan deo sredstava koje ce Norveska
realizovati u Srbiji i Crnoj Gori i on iznosi 25,5 miliona evra", rekao
je
Pitic na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, nakon potpisivanja
ugovora.
Oko 3,21 miliona evra bice utrosena na obnovu elektropodstanice
u
Boru, 1,28 miliona evra za unapredjenje medicinske pomoci u gradovima
Srbije, a sredstva ce takdje biti utrosena i za reformu drzavne uprave,
uspostavljanje narodnog ombudsmana, za podrsku razvojnim projektima u
juznoj Srbiji, kao i za rekonstrukciju aerodroma u Nisu.
Pitic je rekao da se pomoc iz Norveske realizuje mnogo brze,
nego
sto je slucaj sa pomoci iz drugih zemalja.
Ambasador Urstad je izjavio da je Vlada Norveske najveci deo
sredstava usmerila za pomoc projektima koji su sugerisani od strane
Vlade
Srbije.
On je ocenio da je sporazum potvrda dobre saradnje Srbije i
Norveske, i da je to samo deo onoga na cemu su dve vlade zajednicki
angazovane.
Urstad je rekao da Norveska jos razmatra ucesce na novoj
Donatorskoj konferenciji u Beogradu, sto ce zavisti od budzetske
projekcije
norveske vlade.
"Pretpostavljam da cemo ucestvovati na novoj Donatorskoj
konferenciji i ja sam po tom pitanju optimista", rekao je norveski
ambasador.
Govoreci o Donatorskoj konferenciji, koja prema nekim najavama
treba da se odrzi u novembru u Beogradu, Pitic je rekao da se na tome
radi
sa predstavnicima Svetske banke i Evropske unije.
Vazno je da se zadrzi tenzija podrske, rekao je srpski ministar
i
dodao da do sada nije bilo nikakvih zloupotreba u trosenju sredstava iz
donacija, a efekti od utrosenih sredstava su bili veliki, sto je veliki
podsticaj za donatore da se pojave na novoj konferenciji.
"Postoje dva problema oko Donatorkse konferencije, a to su
prisustvo Sjedinjenih Americkih Drzava, koje se vezuje sa saradnju
Srbije
sa Haskim sudom, a drugi problem su nereseni odnosi Srbije i Crne Gore",
rekao je Pitic.
USTAVNA POVELJA
DJINDJIC:AKO SKUPSTINA NE USVOJI POVELJU, PODNECU OSTAVKU
BEOGRAD, 15. avgusta 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je da ce podneti ostavku ako Skupstina Srbije ne usvoji Ustavnu
povelju buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.
"Garantujem da ce Skupstina Srbije usvojiti Ustavnu povelju, a
ako
se to ne desi, ja cu podneti ostavku", rekao je Djindjic u intervjuu
beogradskom nedeljniku "Vreme".
Povodom sporosti u izradi Ustavne povelje i izjava
pregovarackih
timova da ona nece biti zavrsena do kraja avgusta, Djindjic je ocenio da
bi
vlade Srbije i Crne Gore trebalo da usaglase i politicki deo, kao sto su
to
uradile za ekonomski deo sporazuma.
"Seli smo (crnogorski premijer) Filip Vujanovic i ja i resili
smo
problem. Usaglasili smo carine, problem inspekcije, uz minimum
natezanja.
Znaci, ja sam siguran da za ovih deset dana na isti nacin mozemo da
usaglasimo i taj politicki deo, koji bi potom usvojila komisija. Jedino
pitanje koje bismo mogli da ostavimo otvoreno jeste nacin izbora, ali to
nije racionalno, nego arbitrarno pitanje", rekao je sprski premijer.
Djindjic je izjavio da je ocekivao da pregovori crnogorske i
srpske delegacije upadnu u corsokak i podsetio na svoju izjavu da 27
ljudi
nije u stanju da usaglasi ni jedan jelovnik.
"Oni su mi kao odgovor poslali jedan jelovnik iz Savezne
skupstine
koji su svi potpisali...i rekli su: 'Eto vidis da moze'. Medjutim, tu je
posredi jedan mali trik: ja nisam rekao da oni ne mogu da potpisu
postojeci
jelovnik, nego da ne mogu da naprave novi. Tako su mogli da potpisu i
postojeci ustav, ali ovde treba napraviti nesto novo. Da su napravili
nov
jelovnik, ja bih to shvatio kao dokaz njihove kreativnosti", rekao je
Djindjic. Ponavljajuci predlog da se vlade Srbije i Crne Gore dogovore
i
oko politickog dela, Djindjic je primetio: "Nema potrebe da gosti
sastavljaju jelovnik dovoljna su dva kuvara".
Povodom kampanje za samostalnu Srbiju koju vodi Demohriscanska
stranka Srbije, jedna od stranaka DOS, Djindjic je rekao da to ne vidi
kao
problem sve dok vlada ima stabilnu vecinu u parlamentu.
"Stranka moze slobodno da zastupa svoj partijski stav sve dok
to
ne ugrozava sprovodjenje zajednicke politike. Da nam fale glasovi u
Skupstini, to ne bi moglo da prode. Onda bismo rekli: ili glasaj za ovo
ili
izadji iz Vlade. Ovako, imamo komotnu vecinu, pa nema potrebe da
uterujemo
nekakvu disciplinu. Ako imamo vecinu, dozvoljavamo da manjina zastupa
svoj
stav. Mi smo jedna funkcionalna, a ne monolitna koalicija", rekao je
Djindjic.
SE: KONACNA ODLUKA ZAVISI OD POLITICKOG I PRAVNOG KOMITETA
STRAZBUR, 14. avgusta (Tanjug) - Savet Evrope planira da
pitanje
prijema Jugoslavije uvrsti na dnevni red septembarskog zasedanja svoje
Parlamentarne skupstine, ali "konacna odluka jos nije doneta", jer se
cekaju preporuke politickog i pravnog komiteta i odluka Biroa
Parlamentarne
skupstine, saznaje Tanjug u Savetu Evrope.
Biro Parlemantarne skupstine, koji cine predsednik i
potpredsednici, odlucice o tackama dnevnog reda redovnog jesenjeg
zasedanja
na sastanku zakazanom za 3. septembar, a da li ce na dnevni red uvrstiti
i
pitanje prijema Jugoslavije - koja u toj najstarijoj evropskoj
integracionoj instituciji od januara prosle godine ima status
specijalnog
gosta - zavisice od izvestaja pravnog i politickog komiteta koji, kako
kazu
u Savetu Evrope, pazljivo prate rad na Ustavnoj povelji zajednicke
drzave
Srbije i Crne Gore.
Predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Peter Sider
istakao je, prilikom nedavne posete Beogradu, znacaj zavrsavanja teksta
Povelje "u julu, najkasnije u avgustu" - da bi se pitanje prijema
razmatralo na jesenjem zasedanju. Prema izjavama zvanicnika u Beogradu i
Podgorici, male su sanse da tekst Povelje bude usvojen u predvidjenom
roku,
pa bi - prema recima predsednika Veca gradjana Savezne skupstine
Dragoljuba
Micunovica - izjasnjavanje Parlamentarne skupstine o prijemu SRJ u Savet
Evrope moglo biti odgodjeno za zimsku sednicu, u januaru 2003. U Savetu
Evrope, medjutim, isticu da se "jos nista ne zna" i da "nista nije
odluceno", jer je "i dalje nejasno" da li ce Ustavna povelja biti
zavrsena
u ocekivanom roku.
GALJAK:SOLANA CE SE PRIDRUZITI POTPISNICIMA SPOSRAZUMA
PODGORICA, 14. avgusta (Tanjug) - Portparol viskog predstavnika
EU
Kristina Galjak izjavila je danas da ce se Havijer Solana "pridruziti
petorici potpisnika Beogradskog sporazuma kada oni u svoje ruke preuzmu
dovrsavanje Ustavne povelje". "Brisel sa paznjom prati situaciju u
Beogradu
i Podgorici i rad Ustavne komisije u saradnji sa ekspertima EU", rekla
je
Galjakova podgorickim "Vijestima".
"Znamo za sve nesulgasice i corsokake Ustavne komisije, kao i
njihovu spremnost da dovrsavanje posla prepuste potpisnicima Sporazuma,
tako da ce im se Solana sigurno pridruziti pre nego konacno uoblice
Povelju", kazala je Galjakova i naglasila da "i dalje jos ima dosta
vremena
da se dve strane dogovore i same dovrse posao".
SRBIJA- IZBORI
MICUNOVIC: DOS TREBA DA PODRZI KANDIDATA IZ SVOJIH REDOVA
BEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - Predsedenik Veca gradjana
Saveznog
parlamenta Dargoljub Micunovic upozorio je veceras da bi bila "velika
blamaza" da DOS pruzi podrsku kandidatu grupe gradjana Miuroljubu
Labusu, a
ne svom zajednickom kandidatu.
"Greska je sto se nije ranije (u DOS-u) razgovaralo o
zajednickom
kandidatu i ispustili smo pravi nacin kako da se dodje do tog jednog
kandidata", rekao je Micunovic u izjavi Radio-televiziji Srbije. Prema
oceni Micunovica, DOS je u delikatnoj situaciji jer pojedine clanice te
koalicije vec su istakle svoje nezavisne kandidature, kao sto je
Demohriscanska stranka Srbije - Nadu Kostic i Nova Srbije - Velimira
Ilica,
a i druge clanice pominju eventualne svoje kandidate.
"Kako naknadno disciplinovati DOS da ne da podrsku nijednom
svom
kandidatu, nego da da podrsku kandidatu grupe gradjana (Labusu)",
zapitao
se Micunovic i podsetio da je raniji stav bio da svi clanovi
Predsednistva
DOS-a, koji se kandiduju za predsednika Srbije - imaju podrsku te
koalicije. On je, takodje, naveo da neke clanice Koalacije DAN, kao i
neke
druge clanice DOS-a nisu podrzale kandidaturu Miroljuba Labusa.
SVILANOVIC: GSS PODRZAVA LABUSA
NOVI SAD, 15. avgusta 2002. (Beta) Predsednik Gradjanskog
saveza
Srbije (GSS) Goran Svilanovic izjavio je da ce njegova stranka podrzati
kandidaturu potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa za predsednika
Srbije, ocenjujuci da bi njegova pobeda omogucila stabilizaciju Vlade
Srbije.
"Kostunica na mestu predsednika SRJ, Djindjic na mestu
predsednika
Vlade Srbije, i Labus na mestu predsednika Srbije cinili bi trougao koji
bi
omogucio prevazilazenje politickih razlika, eliminisanje uticaja licnih
animoziteta i apsolutnu posvecenost svih drzavnih funkcionera obavljanju
drzavnih, a ne stranackih poslova", rekao je Svilanovic u intervjuu za
novosadski nedeljnik na rumunskom jeziku "Libertatea".
Prema njegovim recima, na taj nacin bi bila omogucena
stabilizacija srpske vlade i produzeno njeno trajanje na period na koji
je
izabrana.
"Nadam se da ce ovakvo razmisljanje i drugih stranaka u DOS
obeleziti narednu sednicu Predsednistva", kazao je Svilanovic.
On je ocenio da podele, do kojih dolazi u tako velikoj
koaliciji
kakva je na pocetku bila DOS, vode u stabilizaciju politicke scene na
duzi
rok.
"Stranke koje su pobedile zajednicki u septembru i decembru
2000.
godine, vodice ovu zemlju u narednih 10 ili 20 godina, ali u drugacijem
odnosu. Neke ce biti u vladi a neke ce biti opozicija, da bi se to zatim
menjalo na izborima. Dakle, u onome sto je tada bio DOS, sadrzana je
nasa
buduca i pozicija i opozicija", ocenio je Svilanovic.
Djindjic: Bez problema cu saradjivati sa Kostunicom ako pobedi
BEOGRAD, 15. avgusta (Tanjug) - Predsednik vlade Srbije Zoran
Djindjic izjavio je da ce "bez problema" moci da saradjuje sa Vojislavom
Kostunicom, ukoliko predsednik Jugoslavije dobije poverenje gradjana na
predstojercim izborima za predsednika Srbije.
"U stranoj stampi je bilo govora o tome da ce u slucaju da
pobedi
Kostunica, on raspustiti skupstinu, proglasiti vanredno stanje i da ce
izbiti ne znam kakva kriza, ali te price jednostavno nemaju osnova",
rekao
je Djindjic u intervjuu nedeljniku "Vreme" Prema njegovim recima, Ustav
jasno kaze da predsednik Srbije to moze da ucini iskljucivo na predlog
vlade.
"Znaci, mogucnost sukoba je mala, od te saradnje ne zavisi
mnogo i
dovoljno je da odnosi budu korektni", dodao je premijer Srbije. "Ili ce
pobediti Kostunica ili (Miroljub) Labus. Oba kandidata su demokratska,
postoji normalna procedura... Ko god pobedi, to nece izazvati nikakvu
krizu", ocenio je Dindjic. On je rekao da je "pre dve i po godine
predlozio
Kostunicu kao predsednickog kandidata (na saveznim izborima)".
"Sto se mene tice, on je obavio jedan istorijski posao", dodao
je
premijer. Dindjic je rekao da ce Demokratska stranka podrzati Labusovu
kandidaturu i "odraditi" njegovu kampanju.
Kosovo-metohija
TRAJKOVSKI POZDRAVLJA KFOROVO HAPSENJE HALILIJA
SKOPLJE, 14. avgusta 2002. (Beta) Makedonski predsednik Boris
Trajkovski pozdravio je danas hapsenje Nevdzeta Halilija, prvog
predsednika
Partije demokratskog prosperiteta (PDP), prve stranke Albanaca u
Makedoniji.
"Predsednik Makedonije pozdravlja danasnji izvestaj Kfora o
hapsenju makedonskog drzavljanina Nevdzeta Halilija o kome se zna da je
direktno ukljucen u ekstremisticke aktivnosti, tacnije u rukovodstvo
takozvane Armije Republike Iliride", navodi se u saopstenju Trajkovskog.
U saopstenju se dodaje da Trajkovski u poptunosti podrzava
akcije
nadleznih organa na Kosovu u sprecavanju svakog obnavljanja i sirenja
albanskog ekstremizma ciji je cilj narusavanje bezbednosti i stabilnosti
Makedonije i sireg regiona.
U saopstenju makedonskog predsednika se ne navodi kada je i gde
Halili uhapsen. Pristinski dnevnik "Koha ditore" objavio je danas,
pozivajuci se na neimenovane izvore, da su pripadnici Kfora uhapsili
Halilija, zajedno sa jos drugih pet lica, u ponedeljak, na izlasku iz
Pristine.
Kfor, medjutim, ni danas nije ni potvrdio ni demantovao da je
Halili medju tom sestoricom uhapsenih.
Nevzat Halili, penzionisni profesor engleskog jeziku rodjen je
i
zivi u tetovskom selu Poroj a bio je prvi predsednik prve politicke
stranke
Albanaca u Makedoniji PDP.
Smenjen je nakon sto su se pojavile informacije o paravojsci
"Ilirida" iza koje stoji PDP.
Nakon smene Halili je bezuspesno pokusao da formira drugu
stranku
i nije krio da je pobornik radikalnih Albanaca u Makedoniji.
Rugova razgovarao sa izraelskim ambasadorom o Kosovu
PRISTINA, 14. avgusta 2002. (Beta) - Predsednik Kosova Ibrahum
Rugova razgovarao je danas u Pristini sa izraelskim ambasadorom u
regionu
Joramom Sanijem o situaciji na Kosovu i vezama albanskog i hebrejskog
naroda, ponovivsi pritom ocenu da bi nezavisno Kosovo doprinelo
smirivanju
situacije u regionu i svim susednim zemljama.
Rugova je zahvalio Saniju, prvom izraelskom diplomati koji je
posetio Kosovo, na pomoci koju je Izrael pruzio narodu Kosova tokom
rata,
kako humanitarnoj, tako i pomoci za izgradnju zdravstvene i saobracajne
infrastrukture.
Rugova je rekao da se na Kosovu stvara politicka i
institucionalna
stabilnost. Sada su nam potrebna ulaganja i to se moze uciniti u sklopu
privatizacije nekadasnje drzavne i drustvene imovine, rekao je
predsednik
Kosova.
Nezavisno Kosovo bi smirilo region i sve susedne zemlje i
istovremeno stvorilo uslove za svestrani razvoj Kosova, kazao je on.
Rugova i Sani su razgovarali i o tragovima hebrejske zajednice
na
Kosovu, sto je, prema saopstenju kancelarije predsednika, znak ranije
prijateljske povezanosti dva naroda.
UHAPSEN POCINILAC ETNICKOG ZLOCINA NA KOSMETU
BEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - U akciji UNMIK policije, posle
visemesecnog bekstva, uhapsen je Naser Hiseni iz Urosevca, koji je
okrivljen za ubistvo Slobodana Jovanovica iz Vitine, u novembru 2000.
saopstio je danas Koordinacioni centar SR Jugoslavije i Republike Srbije
za
Kosovo i Metohiju.
U saopstenju se dodaje da je sudjenje zakazano za sledecu
nedelju
pred medjunarodnim sudskim vecem i uz ucesce medjunarodnog tuzioca u
Okruznom sudu u Gnjilanu. Pri tom se podseca da je pocetak sudjenja vise
puta odlagan, zbog nedostupnosti okrivljenog policiji i pravosudju
UNMIK-a.
"Ovo hapsenje pokazuje da UNMIK poseduje odgovarajuce mehanizme
da
pred lice pravde privede sve pocinioce etnickih zlocina i da se dobrom
voljom i sagledavanjem cele istine na Kosovu i Metohiji moze zbilja
stvoriti multietnicko drustvo", ocenio je Koordinacioni centar.
REGISTRACIJA INTERNO RASELJENIH PRODUZENA DO 23. AVGUSTA
BEOGRAD, 14. avgusta (Tanjug) - Komesarijat za izbeglice i OEBS
danas su saopstili da je rok za registraciju raseljenih sa Kosova i
Metohije produzen do 23. avgusta. Komesar za izbeglice Sanda
Raskovic-Ivic
jos jednom je snazno apelovala na raseljene da se registruju i tako
steknu
pravnu mogucnost da aktivno uticu na resavanje sustinskih pitanja zivota
na
Kosovu i Metohiji.
Sef misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, ambasador Paskal
Fijeski
izjavio je da je odluka o produzenju registracije doneta da bi glasacke
liste za opstinske izbore na Kosmetu, koji su zakazni sa 26. oktobar,
bile
sto preciznije i detaljnije. Interno raseljena lica koja se do sada, iz
bilo kojih razloga, jos nisu registrovala ili zele da izvrse promenu
licnih
podataka u birackim spiskovima, pozivaju se da pre isteka tog roka
posete
najbliza registraciona mesta. Sva lica sa Kosova i Metohije koja ce 26.
oktobra imati navrsenih 18 i vise godina i mogu da dokazu da su
napustili
pokrajinu 1. januara 1998. godine ili posle, zadovoljavaju kriterijume
za
registraciju, navodi se u saopstenju.
FUNKCIONER OEBSA NA KOSOVU POZVAO RASELJENE NA IZBORE
PODGORICA, 14. avgusta 2002. (Beta) Sef misije OEBSa na Kosovu
Paskal Fieski izjavio je danas u Podgorici da je neophodno stvoriti sve
preduslove za povratak raseljenih lica iz Crne Gore na Kosovo, koje je
pozvao da ucestvuju na lokalnim izborima na Kosovu.
U razgovoru s potpredsednikom crnogorske Vlade Draganom
Djurovicem, Fieski je rekao da je ucesce raseljenih lica na lokalnim
izborima na Kosovu u njihovom i interesu uspostavljanja demokratskih
institucija, saopsteno je iz Djurovicevog kabineta.
Fieski je izrazio zadovoljstvo saradnjom Misije OEBSa na Kosovu
sa
vlastima Crne Gore, navedeno je u saopstenju.
Djurovic je rekao da ce Crna Gora nastaviti da podrzava napore
koje preduzima medjunarodna zajednica na Kosovu u cilju uspostavljanja
trajnog mira, kao osnovnog uslova za povratak raseljenih lica.
REPUBLIKA CRNA GORA
Vijesti: Evropa za dogovor o izbornim i medijskim zakonima
PODGORICA, 15. avgusta 2002. (Beta) Evropska unija upozorila je
Crnu Goru da ce pretpreti posebnu stetu ako ne bude postignut sporazum
oko
medijskih i izbornih pravila za predstojece izbore.
U pismu koje je Predsednistvo EU uputilo liderima
parlamentarnih
stranaka u Crnoj Gori, a cije izvode danas objavljuju podgoricke
"Vijesti",
navodi se da je za Crnu Goru od vitalnog znacaja da njeni medijski i
izborni zakoni budu u skladu sa evporskim standardima.
Predsednistvo EU je snazno podrzalo napore kancelarije OEBSa u
Podgorici u posredovanju u sporu oko izbornih i medijskih zakona.
U pismu je izrazeno ocekivanje da ce sve partije, uz pomoc
eksperata OEBSa, postici kompromis i jasno definisati set izbornih
pravila
na osnovu kojih ce se odrzati izbori zakazani za 6. oktobar, kao i
medjunarodno prihvatljive propozicije za drzavne i privatne medije.
OEBS je pre nekoliko dana saopstio da se predstojeci izbori u
Crnoj Gori mogu odrzati jedino po zakonima po kojima su raspisani, ali
da
bi ti zakoni mogli biti poboljsani podzakonskim aktima.
U OEBSovoj analizi izbornih i medijskih pravila usvojenih u
parlamentu krajem jula, navodi se da bi se neka od izmenjenih resenja
mogla
primeniti na predstojecim izborima u slucaju postiznja konsezusa
parlamentarnih stranaka.
Sve stranke su nakon objavljenog misljenja OEBSa saopstile da
su
zadovoljne preporukama i da prizeljkuju kompromis.
OEBS SE NADA DA CE SAVETI BITI PRIHVACENI U CRNOJ GORI
LISABON, 15. avgusta 2002. (Beta) Portugalija, kao
predsedavajuci
OEBSa, nada se da ce pomoc i savet OEBSa u analizi zakonskih odredbi za
predstojece parlamentarne izbore u Crnoj Gori biti prihvaceni i da ce na
taj nacin biti omoguceno da se izbori odrze u skladu sa opste
prihvacenim
medjunarodnim standardima.
Predsedavajuci OEBSa podrzao je napore kancelarije OEBSa u SRJ
kao
i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska orava (ODIHR) "u
pruzanju podrske crnogorskom parlamentu u analizi zakonskih odredbi za
predstojece parlamentarne, kao i za sve buduce izbore", navodi se u
saopstenju.
U Skupstini Crne Gore danas je poceo sastanak crnogorskih
parlamentarnih stranaka sa predstavnicima misije OEBSa i Saveta Evrope,
oko
izbornih i medijskih zakona.
OEBS je ranije saopstio da se izbori u Crnoj Gori zakazani za
6.
oktobar mogu odrzati jedino po zakonima po kojima su raspisani, ali da
bi
ti zakoni mogli biti poboljsani podzakonskim aktima.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
