-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== ZAVRSEN SUKOB U DECANIMA - 40 POVREDJENIH Decani -- Portparol UNMIK-a Suzan Manuel potvrdila je za Radio B92 da su demonstracije Albanaca u Decanima zavrsene i da je uspostavljen saobracaj na magistralnom putu Pec-Decani-Djakovica, koji je zbog nemira bio privremeno obustavljen. Protesti u ovoj oblasti zbog hapsenja bivsih pripadnika OVK traju vec mesecima, ali je stvar odrzavana pod kontrolom pregovorima sa vodjama protesta. Oni su prekrsili dogovor i potpuno blokirali put, kaze Suzan Manuel, a nakon sto je jedan od demonstranata udario pripadnika Kfora, masa je nasrnula na kordon medjunarodnih snaga. "Dvadeset demonstranata je uhapseno, jedanaest UNMIK-ovih policajaca je povredjeno. Nemamo potvrdu o tome koliko je demonstranata povredjeno. Albanski mediji javljaju da ih je preko pedeset. Niko tokom protesta nije ozbiljno povredjen, ali bile su to vrlo gadne demonstracije", rekla je Manuel. Pucnjava koja se tokom demonstracija cula potice verovatno od ispaljivanja suzavca, kaze ona i navodi da medjunarodne snage reda nisu bile opremljene vatrenim oruzjem. Prema recima Suzan Manuel, situacija na Kosovu je i dalje napeta i UNMIK se priprema za nove albanske demonstracije. Ona istice da je poseban problem to sto mediji na albanskom jeziku "ne doprinose smirivanju tenzija". "Retorika je pojacana. Albanski mediji navode da smo poslednja hapsenja Albanaca izveli u dogovoru sa Beogradom, i to je ono sto demonstranti govore medijima. Pritisak zbog toga raste. Ono sto mi mozemo da cinimo je da glasno govorimo da policija i KFOR na Kosovu sprovode zakon i red. To se od nas trazi i mi nismo nerpijatelji naroda, zakljucuje Manuel u izjavi za Radio B92. Portparol UNMIK policije Andrea Anjeli izjavio je za Radio B 92 da je nekoliko stotina Albanaca u toku prepodneva blokiralo put izmedju Peci i Prizrena na Kosovu. "Neki od demonstranata su bacali kamenje na spanske UNMIK policajce sto je bio razlog da oni upotrebe suzavac. Prema izvestaju koji smo dobili pre nekoliko trenutaka situacija se smiruje", istakao je Anjeli. On je dodao da je u toku demonstracija jedan vojnik KFOR-a lakse povredjen kamenom, kao i da je prema nepotvrdjenim informacijama jedan demonstrant povredjen. Razlog za demonstracije su hapenja vodja bivse OVK u poslednjih nekoliko dana. S druge strane, do manastira Visoki Decani, tri kilometra od gradskog jezgra, cuje se rafalna pucnjava i galama velikog broja ljudi sa povicima "UCK" i "Ceku". Kako je za Radio B92 izjavio jeromonah Sava Janjic iz manastira Decani, nije sasvim jasno da li je rec o vatrenom oruzju ili se koriste gumeni meci i suzavac. "Ovaj put je to sve bilo sa mnogo vecim intenzitetom, potom se cula paljba, pojedinacna pa cak i rafalna, tako da smo pomislili da je upotrebljeno i vatreno oruzje. Vidimo da je KFOR veoma uzurban na sve strane, stavili su slemove, zastitne prsluke, dosta je vojnih vozila krenulo prema gradu, kruze helikopteri, a nad gradom se dize oblak dima, verovatno suzavca. Nekoliko puta su prolazila i medicinska vozila, tako da mozda cak ima i povredjenih", kaze otac Sava. SVILANOVIC: SACEKACEMO REZULTATE DIJALOGA SAD I EU Beograd, Ljubljana -- Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic izjavio je za Radio B92 da ce Jugoslavija saopstiti zvanicni stav o predlogu SAD o sporazumu kojim bi se izbeglo izrucivanje Amerikanaca Medjunarodnom krivicnom sudu, tek kada vidi rezultate dijaloga koji se o tom spornom pitanju vodi izmedju EU i Sjedinjenih drzava. "Predlog se nalazi u saveznom ministarstvu inostranih poslova i kada mi donesemo odluku o tome prosledicemo to Saveznoj Vladi", rekao je Svilanovic. "Medjutim, necemo zuriti. Poznato je da SRJ podrzava osnivanje i rad Medjunarodnog krivicnog suda, a sto se tice predloga SAD, konsultovacemo se sa ostalim drzavama clanicama Medjunarodnog krivicnog suda, posebno sa clanicama EU. Radi se o jednom ozbiljnom i delikatnom pitanju koje se tice medjunarodnih obaveza nase drzave. Ono sto mi ocekujemo u ovom trenutku je da dijalog, u koji su ukljuceni i EU i SAD, da neki rezultat koji bi bio kompromis. Ova stvar nije takva da bi drzave kao Jugoslavija morale da preseku cvor, niti se na Jugoslaviju vrsi takav pritisak u odnosu na odluku koju bi donela povodom ovog pitanja", rekao je Svilanovic. Svilanovic dodaje da odluka Jugoslavije o prihvatanju ili odbijanju sporazuma sa SAD ne bi trebalo da utice na destabilizaciju odnosa dve zemlje. "Upravo zbog delikatnosti teme koja ne pogadja samo bilateralne odnose SRJ i SAD, nego na malo sirem, globalnom planu definise odnose glavnih politickih aktera, septembar moze da bude mesec u kojem mogu da se rese i ova i neka druga pitanja, i mi cemo da iskoristimo vec najavljenu posetu ambasadora Prospera za razgovor o ovoj temi i bilateralnim odnosima sa SAD", rekao je Svilanovic. Recimo i to, da je Slovenija odbila da potpise sporazum sa SAD-om o o neizrucivanju Amerikanaca Medjunarodnom krivicnom sudu, a slicne najave stizu i iz Zagreba. Naime, portparol hrvatskog ministra inostranih poslova Zarko Plevnik izjavio je za Radio B92 da ce i Hrvatska najverovatnija odbaciti zahtev SAD. "Mi smo potpisali medjunarodne obaveze da saradjujemo sa Medjunarodnim sudom i mislim da se nas stav po tom pitanju nece promeniti", rekao je Plevnik. Osim zemalja potpisnika rimskog sporazuma i list "Njujork tajms" konstatuje da bi za Ameriku bilo pametnije i razumnije da se ukljuci u rad Medjunarodnog krivicnog suda i pomogne mu da ostvari zadatke, nego da pretnjama ugrozava suverenitet i prava zemalja koje zele da saradjuju sa tim sudom. List ocenjuje da Medjunarodni Krivicni Sud nije stvoren da bi sudio neduznim Amerikancima, vec da se sprece manipulisanja u nacionalnim sudovima, sprovedu medjunarodni zakoni i onemoguci pojavljivanje novih Slobodana Milosevica, Sadama Huseina ili Moamara Gadafija. PREGOVORI SA BEOGRADOM U "POCETNOJ FAZI" Vasington -- Javno izrazeni otpor Vojislava Kostunice americkoj inicijativi oko Medjunarodnog krivicnog suda primljen je u Vasingtonu kao njegov licni stav - a ne kao zvanicna pozicija vlasti u Beogradu. "Razgovori sa nasim saveznicima i partnerima u svetu tek su u pocetnoj fazi i jos je rano za nekakve konkretnije zakljucke", rekao je tim povodom predstavnik za stampu Bele kuce Son MekKormek, uzdrzavajuci se od ikakvih predvidjanja ishoda siroke akcije administracije da se serijom bilateralnih sporazuma, sa sto je moguce vecim brojem drzava, obezbedi imunitet pripadnika americkih mirovnih snaga u odnosu na nedavno formirani stalni Medjunarodni krivicni sud. U Busovom Savetu za nacionalnu bezbednost, prema recima MekKormeka, sa posebnim interesovanjem ocekuje se ishod inicijative za potpisivanjem "zastitnog sporazuma" sa SRJ, imajuci u vidu cinjenicu da je vise od polovine americkih pripadnika medjunarodnih mirovnih snaga angazovano u misiji KFOR na jugoslovenskoj teritoriji (Kosovo). Predstavnik Bele kuce, medjutim - shodno trendu koji je primetan poslednjih dana u reagovanju administracije na otpor jednog dela evropskih saveznika i partnera - uzdrzao se od odgovora na pitanje o posledicama koje bi eventualno odbijanje u Beogradu predlozenog sporazuma o izuzecu mirovnjaka od nadleznosti MKS moglo da utice na zeljeno normalizovanje odnosa izmedju dveju zemalja. "To je hipoteticko pitanje, vezano za jednu hipoteticku situaciju", rekao je MekKormek, govoreci o "slucaju Jugoslavija" kao drzave s kojom je Amerika tek pocela da obnavlja odnose. Drzave, koja je lisena ikakve americke vojne pomoci ili saradnje na tom planu - cije je obustavljanje, inace, predvidjeno novim zakonom, kao kaznena mera protiv onih koji ne prihvataju tekucu inicijativu Vasingtona za multinacionalnim zaobilazenjem MKS. Prema MekKormekovim recima, u tekucim pregovorima sa grupom evropskih drzava zasad nisu direktno povezane njihove aspiracije za prikljucenje NATO ili Partnerstvu za mir sa odlukom o potpisivanju sporazuma koji se trazi iz Vasingtona. Zavaravanju, medjutim, nema mesta: naglasak je, u ovom slucaju, ipak na onom "zasad". NASTAVLJENE SPEKULACIJE O KANDIDATURI KOSTUNICE Beograd -- Jugoslovenski predsednik i lider DSS Vojsilav Kostunica izjavio je da se dvoumi oko kandidature za predsednicke izbore u Srbiji. Kostunica je u intervjuu za NIN rekao da ga razlozi ocuvanja zajednicke drzave obavezuju da odluku o tome odlozi za jos neko vreme. On je, medjutim, porucio da se i sa mesta predsednika Srbije moze zalagati za ocuvanje zajednicke srpsko-crnogorske drzave, zato sto je, kako je rekao, "iz dveju republika od pojedinih nosilaca vlasti savezna drzava najvise ugrozena". I potpredsednik DSS Dragan Marsicanin tvrdi u izjavi za Radio B92 da Kostunica jos nije doneo definitivnu odluku o predsednickoj kandidaturi. Marsicanin je demantovao informaciju "Blica" prema kojoj je takva odluka vec doneta i da ce biti ozvanicena na sednici glavnog odbora stranke 24. avgusta: "To jednostavno nije tacno, kao sto nije tacno da je zakazana sednica Glavnog odbora DSS. Odluka ce biti doneta u zakonskom roku i ukoliko je donekle razumljivo interesovanje gradjana za predsednicke izbore, toliko nije razumljivo nestrpljenje sredstava informisanja koja sve cesce posezu za takozvanim neimenovanim izvorima prilikom licitacije odluka pojedinih potencijalnih kandidata, u ovom slucaju gospodina Kostunice", kaze Marsicanin. Iako ce Demokratska stranka na predsednickim izborima podrzati Miroljuba Labusa, premijer Zoran Djindjic izjavio je da ce "bez problema" moci da saradjuje sa Vojislavom Kostunicom ukoliko on bude dobio poverenje gradjana na predstojecim izborima. "Ili ce pobediti Kostunica ili Labus. Oba kandidata su demokratska, postoji normalna procedura i od toga ne treba praviti pitanje zivota ili smrti. Ko god pobedi, to nece izazvati nikakvu krizu", porucio je Djindjic u intervjuu za nedeljnik "Vreme". Potpredsednik Gradjanskog saveza Srbije Vojin Dimitrijevic ocenio je da je potrebno sacuvati dobre kadrove, umesto sto se pojedinci sa velikim politickim potencijalom zrtvuju u raznim aferama i nadmudrivanju. "Zato GSS podrzava kandidaturu Miroljuba Labusa za predsednika Srbije, jer je to covek koji olicava teznju za modernizaciju i evropeizaciju Srbije", rekao je Dimitrijevic i naveo jos dvojicu politicara koji bi trebalo da ostanu na domacoj politickoj sceni: "Pored Labusa, na sceni treba da ostanu i premijer Djindjic, covek kome treba dozvoliti, i omoguciti i podrzati ga za reforme u okviru koncepta njegove vlade dovede do kraja, i predsednik Kostunica, s tim sto je nase shvatanje da bi predsednik Kostunica bolje odigrao svoju ulogu ako bi sacuvao srpsko-crnogorsku drzavu, vec sta, uniju, i stao na njeno celo, jer bi to bilo dosledno ostvarenje njegove ideje da ovu drzavu treba sacuvati". Republicka izborna komisija ce, u petak razmotriti mogucnost da izbori za predsednika Srbije budu sprovedeni i na Kosovu i Metohiji. JOCIC: KOSTUNICA NIJE ODLUCIO O KANDIDATURI Beograd -- Funkcioner Demokratske stranke Srbije Dragan Jocic izjavio da predsednik stranke Vojislav Kostunica jos nije doneo odluku o svojoj kandidaturi za predsednika Srbije. "Imali smo predsednistvo DSS, na kome to nije to bilo na dnevnom redu, a Kostunica sam nije donosio nikakvu odluku i nije potvrdio da ce se kandidovati", rekao je Jocic. Prema njegovim recima, vrh stranke o kandidaturi nije razgovarao, a Kostunica "nije doneo jos svoju odluku, jer je fokus za DSS rad na zavrsetku drzavne zajednice, pa onda predsednicki izbori". Jocic je rekao da jos uvek nije odredjen datum odrzavanja sednice glavnog odbora stranke, na kome ce biti zauzet konacan stav o Kostunicinoj kandidaturi. On je rekao da sednicu glavnog odbora treba ocekivati "krajem meseca". Dnevnik 'Blic' je doneo vest, pozivajuci se na izvore u vrhu DSS, da je Kostunica vec doneo odluku o predsednickoj kandidaturi, koja ce, kako se navodi, biti ozvanicena na sednici glavnog odbora 24. avgusta. MICUNOVIC: KOSTUNICA CE SE KANDIDOVATI Beograd -- Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic izjavio je da veruje da ce se predsednik DSS-a Vojislav Kostunica kandidovati za predsednika Srbije. "Moje je misljenje da ce se Kostunica kandidovati, jer je pritisak njegove stranke veliki, a ne verujem da ce DSS bojkotovati izbore, mada sve je moguce", rekao je Micunovic RTS-u. DINKIC: NE BIH PODRZAO LABUSA DA JE KANDIDAT NEKE STRANKE Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic rekao je da kandidaturu potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa ne bi podrzao da ga je predlozila neka stranka. On je dodao da Labusa zvanicno kandiduje grupa od 17 gradjana, medju kojim su i Svetlana Velmar Jankovic, Goran Paskaljevic, Milena Dravic, Bozidar Djelic, Vojin Chetkovic i Nebojsa Bradic. MIRA MARKOVIC: OPOZICIJA SA JEDINSTVENIM KANDIDATOM Beograd -- Predsednik JUL, Mira Markovic ocenila je da bi opozicija trebalo da nastupi jedinstveno na predsednickim izborima i da bi njen najbolji kandidat bio Vojislav Seselj. "Sa moje tacke gledista, taj kandidat bi trebalo da bude Slobodan, ali zbog propusta nekih koji su inace duzni da vode racuna da nikakvih propusta ne bude, on taj kandidat nije", rekla je Markovic za "Vecernje novosti". Ona je ocenila da je pristup da najveca opoziciona partija treba da da kandidata birokratski i da na predstojece izbore "treba da se ide sa kandidatom koji ima najvise sansi, bez obzira da li je iz najvece ili najmanje partije". SPS RASPRAVLJA O SVOM PREDSEDNICKOM KANDIDATU Beograd -- U Beogradu je u toku sednica prosirenog Izvrsnog odbora SPS-a na kojoj treba da bude doneta odluka da li ce biti podrzan predlog Slobodana Milosevica da Vojislav Seselj bude zajednicki predsednicki kandidat opozicije. Na pocetku sednice, koji je bio otvoren za javnost, generalni sekretar SPS-a, Zoran Andjelkovic, ocenio je da se vrh socijalista nalazi pred veoma teskom odlukom. "Rukovodstvo je obustavilo prikupljanje potpisa, smatrajuci da je Slobodan Milosevic, izrazavajuci svoj politicki stav i dajuci podrsku Vojislavu Seselju, fakticki odustao od mogucnosti kandidovanja za predsednika Srbije. Na nama je izuzetno vazan i tezak zadatak. Bilo koju odluku da donesemo, SPS ce imati stete od odluke koju donese, zbog cinjenice da jedan znacajan broj socijalista ima podeljeno misljenje oko toga koja je prava odluka za SPS", rekao je Andjelkovic. On je dodao da su Opstinski i okruzni odbori SPS-a zauzeli razlicite stavove prema predlogu Milosevica. Prema objasnjenju generalnog sekretara SPS-a, 29 odbora smatra da socijalisti treba da imaju svog predsednickog kandidata, 17 odbora podrzalo je predlog Slobodana Milosevica, dok je pet odbora porucilo da je spremno da prihvati bilo koju odluku. Ovoj sednici prisustvuju i Aleksandar Vulin i Milorad Vucelic, cija su partije kolektivni clanovi SPS-a. Bez obzira na ishod sednice Izvrsnog odbora, konacan stav prema predlogu Milosevica SPS ce zauzeti na zasedanju Glavnog odbora 17. avgusta. OD JESENI PO 276 EVRA STEDISAMA PIRAMIDALNIH BANAKA Beograd -- Vlada Srbije donela je odluku o izdavanju drzavnih obveznica, koje na osnovu Zakona o pretvaranju stare devizne stednje u javni dug pokrivaju kompletna potrazivanja gradjana po osnovu ranije stednje. Vrednost obveznica je, prema recima ministra finasija Bozidara Djelica, 4,2 milijarde evra, a ovim sredstvima pokrivena je kompletna stara stednja. To obuhvata i stednju oko 2 miliona gradjana orocenu kod ranijih drustvenih banaka ali i stedise Dafiment i Jugoskandik banke. Od 26. avgusta zainteresovani ce kompletan iznos na racunima i knjizicama moci da pretvore u obveznice koje dospevaju u ratama narednih 15 godina. Svaki stedisa ce te obveznice moci odmah, ako zeli, da proda na trzistu po odredjenoj nizoj ceni, rekao je Djelic. "Na finansijskom trzistu se uspostavlja cena. Na drzavi nije da odredi kolika je cena, jer ce to trziste odrediti. Na drzavi je da obezbedi uslove da sve bude fer i transparentno. Ove hartije od vrednosti nose dodatne beneficije, a to je da se pre roka dospeca te obveznice mogu koristiti za kupovinu stambenih i drugih poslovnih objekata u drzavnoj svojini, kupovinu akcija ovlascenih banaka, preduzeca u privatizaciji shodno Zakonu o privatizaciji, placanje lecenja, nabavku lekova, a po isteku dospeca mogu se platiti porezi i doprinosi po nominali. Ove obveznice imaju veoma povoljan poreski tretman koji je predvidjen u Zakonu o porezu na finansijske transakcije i nekim drugim zakonima. Znaci, ovo je bukvalno oslobodjeno od oporezivanja", objasnjava ministar Djelic. Ukoliko gradjani zele da podizu svoju stednju u ratama ili da sacekaju datum dospeca obveznice svake godine im sleduje isplata u ratama po odredjenoj dinamici, objasnjava Djelic. "Znaci onaj prihod na koji mogu da racunaju jeste 276 evra ove godine, 380 evra sledece godine, 530 evra u 2004 godini. Do tada ce ova prica biti gotova za tri cetvrtine stedisa, koji ce doci do celog iznosa ustedjevine. I na kraju od 2005 godine pa nadalje, minimalni iznos za one koji imaju jos potrazivanja je 500 evra". U ovom slucaju stedise ce dobiti i pripadajucu kamatu. Stedise Dafiment banke ce prvu ratu moci da podignu u septembru dok su za Jukoskandik potrebna dodatna usaglasavanja, a pocetak isplate ocekuje se u novembru. Ministar Djelic je na konferenciji za novinare saopstio i da su u toku usaglasavanja o nacinima isplate malog ovogodisnjeg i ranijeg velikog duga penzionerima. Takodje je saopsteno da je drzava Srbije od Jubmes banke za 79 miliona dinara kupila 20 odsto akcija Nacionalne stedionice. TROSKOVI ZIVOTA U JULU PORASLI ZA 4,3 ODSTO Beograd -- Troskovi zivota u julu u Srbiji porasli su nesto brze od maloprodajnih cena, dostigavsi stopu od 4,3 odsto, izjavila je u cetvrtak saradnica G17 Instituta Aleksandra Brankovic. Ukupan porast troskova zivota u ovoj godini iznosi 7,4 odsto, dok su u odnosu na jul prosle godine porasli za 15,6 odsto, rekla je Brankovic na prezentaciji julskog broja Biltena G17 Instituta. Najvecim delom rast cena u grupi troskova zivota, kako je navela, bio je uslovljen porastom troskova stanovanja i to za 51,7 odsto u odnosu na jun. Na takav trend uticao je porast cena struje u proseku za 52,4 odsto. Sa druge strane, troskovi ishrane bili su u julu nizi za 1,4 odsto u odnosu na jun, sto je posledica sezonskog smanjenja cena poljoprivrednih proizvoda. Aleksandra Brankovic je istakla da je, prema podacima Republickog zavoda za trziste rada, u junu bilo 820.000 nezaposlenih sto je za 7,8 odsto vise nego u junu prosle godine. Stopa nezaposlenosti u junu bila je 27,9 odsto. PITIC: KASNJENJE POVELJE UGROZAVA PRIBLIZAVANJE EU Beograd -- Predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Peter Sider upozorio je da, ukoliko Srbija i Crna Gora do 23. septembra ne zavrse sa ustavnim promenama, nije izvesno da ce Biro Saveta na sednici tog dana doneti pozitivnu odluku da zahtev za prijem SRJ stavi na dnevni red septembarskog zasedanja Parlamentarne skupstine u Strazburu. Sider je agenciji FONET rekao da, iako je prijem Jugoslavije u Savet Evrope na preliminarnom dnevnom redu Parlamentarne skupstine, Biro Saveta to mora da potvrdi. Ovaj evropski zvanicnik je izjavio da ne zna kakva ce biti odluka, ako se do 23. septembra ne obave ustavne promene. Republicki ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Goran Pitic, nagovestio je da bi i potencijalna donatorska konferencija mogla biti ugrozena, ukoliko se Beograd i Podgorica ne dogovore. U izjavi za B92, ministar Pitic je rekao da je u tom slucaju sporna i namera o pridruzivanju Evropskoj uniji. "Prvi segment, koji se vec oseca, po pitanju onoga sto se vezuje za Savet Evrope, drugi veliki dogadjaj, koji mi smatramo da bi trebalo da se desi je ta potencijalna donatorska konferencija. Nemamo naznake da li se i na koji nacin razmislja o tome, ali, u svakom slucaju, nemamo i naznake da ce se ta konferencija i dorzati. Ali je evidentno da EU ima neke svoje adute koji, na zalost, proizilaze iz jednog, za sada nejasnog, statusa donosenja ustavne povelje i konacnog razjasnjenja odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. Jos jedna pozicija koja je dosta ozbiljna je vezana za proces asocijacije i stabilizacije, ukoliko se desi da mi ne ispostujemo harmonizaciju carinskog i trgovinskog prostora izmedju Srbije i Crne Gore, brzinom koja se ocekuje, postoji ozbiljna naznaka da bi onda proces stabilizacije i asocijacije mogao da se odlozi, cime bi se ona ideja da se mi vec 2004. godine kandidujemo za clanstvo u EU, preselila u sferu nerealnog", rekao je Pitic. Inace, i predsednik Veca gradjana savezne Skupstine Dragoljub Micunovic je upozorio da bi bio veliki hendikep ako Jugoslavije uskoro ne udje u Savet Evrope. "To ce biti dovedeno u pitanje ukoliko se ne usvoji Ustavna povelja, i ugrozice nase medjunarodne dogovore, kredite i pregovore sa Evropskom unijom", rekao je Micunovic RTS-u. DJINDJIC: AKO SKUPSTINA NE USVOJI POVELJU, PODNECU OSTAVKU Beograd -- Premijer Srbije Zoran Djindjic izjavio je da ce podneti ostavku ako Skupstina Srbije ne usvoji Ustavnu povelju buduce drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. "Garantujem da ce Skupstina Srbije usvojiti Ustavnu povelju, a ako se to ne desi, ja cu podneti ostavku", rekao je Djindjic u intervjuu beogradskom nedeljniku "Vreme". Povodom sporosti u izradi Ustavne povelje i izjava pregovarackih timova da ona nece biti zavrsena do kraja avgusta, Djindjic je ocenio da bi vlade Srbije i Crne Gore trebalo da usaglase i politicki deo, kao sto su to uradile za ekonomski deo sporazuma. "Seli smo Filip Vujanovic i ja i resili smo problem. Usaglasili smo carine, problem inspekcije, uz minimum natezanja. Znaci, ja sam siguran da za ovih deset dana na isti nacin mozemo da usaglasimo i taj politicki deo, koji bi potom usvojila komisija. Jedino pitanje koje bismo mogli da ostavimo otvoreno jeste nacin izbora, ali to nije racionalno, nego arbitrarno pitanje", rekao je sprski premijer. DJELIC: NIJE REC O USTUPCIMA, VEC O REALNOSTI Beograd -- Srpski ministar finansija Bozidar Djelic odbacio je optuzbe ministra vlade u senci Demokratske stranke Srbije Danijela Cvijeticanina da je ta republika napravila prekomerne ustupke ekonomskim interesima Crne Gore. "Realnost je da imamo dva monetarna sistema iako mislim da bi svima bilo lakse da imamo jednu monetu. Ankete pokazuju da oko 80 odsto gradjana zeli da sacuva evro kao monetu", kazao je Djelic u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika "Monitor". On je ocenio da je u ekonomskom delu Beogradski sporazum jasan. "Ako nemate jedinstvene carinske i poreske stope i nesmetan protok roba na teritoriji drzavne zajednice onda imate administrativnu granicu i carine izmedju Crne Gore i Srbije", kazao je Deljic i dodao da je otuda potekla ideja da se razlike usaglase. Dodao je da je prelazni period moguc i da su ga Vlade Srbije i Crne Gore predvidele u mnogim resenjima. Srpski ministar finansija je demantovao informacije da je Vlada Crne Gore odlozila primenu poreza na dodatnu vrednost jer je cekala Srbiju. "Pre ce biti da u Vladi Crne Gore nije sve bilo spremno. Uostalom, oni sada najavljuju primenu tog zakona pocetkom sledece godine, a mi smo odavno najavili da to planiramo tek pocetkom 2004. godine", kazao je Djelic. BATIC OPTUZUJE, SARKIC DEMANTUJE Beograd -- Ministar pravde Srbije Vladan Batic rekao je da je neprihvatljivo da Nebojsa Sarkic bude zamenik Saveznog ministra pravde. "Protiv Sarkica je podignuta optuznica povodom nabavke kompjuterske opreme i, umesto da pred sudom bude utvrdjeno da li i koliko ima udela u finansijskim mahinacijama povodom nabavke te opreme, on obavlja funkciju pomocnika saveznog ministra pravde", rekao je Batic novinarima. Nebojsa Sarkic za B92, objasnjava sta je razlog napada ministra i demantuje da je optuzen: "Protiv mene nije podignuta optuznica. Ministar Batic ima dovoljno problema sa svojim radom, pa verovatno nalazi opravdanje za svoje propuste, tako sto oni koji mu najdobronamernije ukazuju na propuste pokusava da ih diskredituje. Uostalom, ocena o propustima koji su nacinjeni u izradi zakonskih propisa o pravosudju, nije moja licna. Takvu ocenu su dali i Vrhovni sud Srbije i Drustvo sudija i citava strucna javnost. Prema tome, ne moze gospodin Batic svakog pojedinacno diskreditovati", kaze Sarkic. NASTAVLJENI PROTESTI ZBOG OPTUZNICA NA KOSOVU Pristina -- U Podujevu su u sredu nastavljeni protesti zbog hapsenja jednog od komandanata bivse OVK Rustema Mustafe - Remija, protiv koga je medjunarodni istrazni sudija na Kosovu odredio pritvor od 30 dana. Remi je uhapsen pod optuzbom za mucenja i ubistava najmanje pet ilegalno zatocenih srpskih civila, ali je negirao sve optuzbe. Njegov advokat Aziz Redza rekao je da je istraga protiv Mustafe prosirena i za krivicno delo ratnih zlocina protiv civilnog stanovnistva po clanu 142. Krivicnog zakona SRJ. Optuznica je podignuta i protiv lidera Alijanse za buducnost Kosova Ramusa Haradinaja, koji se zvanicno tereti za izazivanje opste opasnosti, odnosno ucestvovanje u jednoj pucnjavi. Na Kosovu su tako aktuelni protesti pristalica Rustema Mustafe i pretnje Haradinajevih saradnika da bi akcija protiv ovog bivseg komandanta OVK mogla biti krajnje rizicna, izvestava dopisnik sa Kosova, Fatmir Seholi. Bujar Dugoli, podpredsednik Hajradinajeve Alijanse za buducnost Kosova, rekao je da je optuznica protiv Hajradinaja 'nebulozna i neistinita', ocenivsi da se ovakvim postupcima policija UNMIK-a i KFOR upustaju u 'veliku avanturu sa nesagledivim posledicama'. Razni govornici koji su obracali okupljenima u centru Podujeva optuzili su UNMIK policiju i 'razne dousnike' da cine identicna hapsenja kao rezim Slobodana Milosevica. U sredu je medjunarodni sudija produzio pritvor Rustem Mustafi za trideset dana sa obrazlozenjem da ce optuznica protiv bivseg komandanta OVK biti prosirena. Protesti gradjana Podujeva najavljivani su za cetvrtak, a za petak je planiran masovni protest u organizaciji udruzenja invalida bivse OVK i udruzenja veterana OVK koji ce biti odrzan u centru Pristine. Ovaj skup bice usmeren protiv hapsenja svih bivsih komandanata i clanova OVK, kao i protiv podizanja optuznice protiv Ramusa Hajradinaja. Podsetimo, sve je pocelo hapsenjem sestorice kosovskih Albanaca, koji su optuzeni da su deo ekstremisticke grupe koja je pretila regionalnoj bezbednosti i nagovestavala razbuktavanje sukoba u Makedoniji. Procenjuje se da je to deo planske akcije protiv albanskih "cvrstorukasa" sa Kosova, a da je cilj suzbijanje radikalnih albanskih grupa, kazu izvori sa Kosova. Novinar Milivoje Mihajlovic, koji je do dolaska KFOR-a radio na Kosovu i jedan je od najboljih poznavalaca tamosnjih prilika, u razgovoru za Radio B92 podseca da je Rustem Mustafa bio politicki zatvorenik, i da je policija Srbije za njim tragala pod optuznicom za terorizam. Mihajlovic kaze da je komandant Remi bio clan ilegalnog Nacionalnog pokreta za oslobodjenje Kosova, koji je delovao u Svajcarskoj, i da je krajem devedesetih dosao na Kosovo. "Rustem Mustafa se pojavio na teritoriji Kosova 1998. godine pocetkom ratnih operacija u tzv. operativnoj zoni Laba u okolini Podujeva. To je vreme kada su ucestali napadi na policiju i policijske patrole, ubijeno je nekoliko pripadnika Drzavne bezbednosti, a nekoliko meseci posle toga doslo je do dvadesetak kidnapovanja i ubistava zitelja Alabanaca iz okolnih sela. Prema nekim informacijama koje su se pojavile u tadasnjim revijama 'Kombi' i 'Gazeta Sciptare' on je okupljao negde oko 300 ljudi i ta njihova delatnost je trajala negde do pocetka bombardovanja. Kasnije se njegova ekipa povlaci iz Laba preko planine Golak. Policija tada nije uspela niti da uhvati niti da ubije ni jednog od clanova njegove grupe", kaze Mihajlovic. Posle rata, Mustafa se vratio u Pristinu kao zasluzni komandant OVK, ali ga nije mnogo bilo u javnosti. Politicki je bio blizi Hasimu Taciju, ali je povremeno podrzavao i Ibrahima Rugovu. Njegovo ime pominjalo se u vezi sa ubistvima nekih vidjenijih Albanaca sa Kosova, a tvrdilo se da je umesan u nelegalno trziste alkoholnih pica, prostituciju i trgovinu drogom. Milivoje Mihajlovic navodi da je Remi bio povezivan i sa sukobima na jugu Srbije i Makedoniji i podseca da ga je administracija Dzordza Busa, sa jos nekoliko oficira bivse OVK, stavila na listu nepozeljnih osoba, nakon cega je bio iskljucen iz Kosovskog zastitnog korpusa. Ipak, podizanje optuznice protiv Ramusa Haradinaja, koji je pored Tacija vazio za najpoznatijeg od nekadasnjih lidera OVK, predstavlja izvesno iznenadjenje za ovdasnju javnost, koja se posle uvodjenja protektorata na Kosovu manje bavi problemima u pokrajini. Mihajlovic podseca na neke od jos nedokazanih optuzbi koje terete Haradinaja. "Koliko je poznato, policija Srbije i pravosudni organi Srbije su medjunarodnim institucijama i sudovima poslali detaljnu i opseznu optuznicu protiv Ramusa Hajradinaja, kojom se on tereti za ubistvo vise od 40 civila u Radonjickom jezeru i iniciranje akcije u kaficu u Peci gde je poginulo petoro ljudi. On stoji, prema recima srpskih pravosudnih organa, iza najveceg broja akcija u metohijskom kraju, a, kao sto je poznato, Metohija je gotovo potpuno etnicki ociscena", istice Mihajlovic. Kako prenose albanski mediji u Pristini, ucestale su i kontrole drugih zvanicnika Kosovskog zastitnog korpusa, za koje se sumnja da su umesani u konflikte i zlocine na Kosovu, jugu Srbije i Makedoniji. ZABRINUTOST ZBOG ODUZIMANJA IMOVINE MANASTIRA VISOKI DECANI Beograd -- Jugoslovenska vlada izrazila je u cetvrtak duboku zabrinutost zbog nedavne odluke Opstinskog suda u Decanima da ponisti odluku Vlade Srbije iz 1997. godine kojom je tom manastiru na Kosovu vracen deo svojevremeno nacionalizovane zemlje. Savezna vlada ocenila je da je rec o "nelegalnoj odluci" Opstinskog suda u Decanima i "represivnoj meri prema preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji i njihovoj imovini i svetinjama", saopstio je Savezni sekretarijat za informisanje. Vlada je ocenila i da je odluka Opstinskog suda u Decanima "direktno suprotna Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN", izrazavajuci duboku zabrinutost sto UNMIK nije reagovao na taj "nelegalni akt koji moze imati dalekosezne materijalne i politicke posledice po resavanje stanja na Kosovu i Metohiji". Odlukom Vlade Srbije iz 1997. godine manastiru Visoki Decani vracene su dve parcele od ukupno 23,45 hektara, nacionalizovane 1946. godine. IGUMAN TEODOSIJE TRAZI ZASTITU SEFA UNMIK Decani -- Iguman manastira Visoki Decani zatrazio je od sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera zastitu od "samovoljnog ponasanja Opstinskog suda u Decanima". "Manastir Visoki Decani odluku Opstinskog suda u Decanima smatra primerom otvorene institucionalne represije protiv poslednje preostale srpske zajednice u decanskoj opstini, kao i provokacijom medjunarodnim vlastima na Kosovu i Metohiji. Podrzavanjem prava lokalnih kosovskih sudova da razresavaju zemljisne sporove koji se ticu imovine verskih zajednica i preduzeca koja su ranije bila u drustvenom vlasnistvu stvorio bi se opasan presedan koji bi neizbezno doveo do pravnog haosa i uzurpacije velikih povrsina zemlje koja je u srpskom vlasnistvu", upozorio je iguman Teodosije. On je, u pismu Stajneru, ocenio da "je ova odluka u direktnoj funkciji dalje destabilizacije bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji i ozbiljno ugrozava izgradnju poverenja medju kosovskim zajednicama". Iguman Teodosije na kraju pisma je zamolio Stajnera da donese odluke "koje ce biti pravedne i u funkciji izgradnje mirne koegzistencije medju kosovskim zajednicama". OLAKSICE U PLACANJU STRUJE ZA NAJUGROZENIJA DOMACINSTVA Beograd -- Vlada Srbije prihvatila je predlog Ministarstva energetike da se najugrozenija domacinstva oslobode placanja fiksnog dela racuna za struju, u iznosu od oko 90 dinara. Ministar energetike Kori Udovicki izjavila je za Radio B92 da je planirano da prikupljanje zahteva gradjana za ovu beneficiju pocne u ponedeljak. Udovicki je objasnila koje kategorije domacinstava imaju pravo na popust: "To su potrosaci koji su i zimus i u tekucem racunu potrosili izmedju 70 i 300 KWh, koji mogu da pokazu da na tom brojilu stanuju. Ukoliko potrosaci imaju centralno grejanje ili gas, smatramo da socijalna ugroženost može da se pretpostavi samo do 200 KWh potrosnje, a to su obicno domacinstva koja ili zaradjuju ukupno najviše 6.000 dinara, ili primaju deciji dodatak, ili su kandidati za primanje decjeg dodatka, jer to je onda veca porodica koja je ugrozena", kaže Kori Udovicki. Za prikupljanje zahteva bice obezbedjene posebne kancelarije u sedistima opstina u celoj Srbiji. Gradjanin treba da ponese licnu kartu, racune za struju i eventualno resenje o decjem dodatku, a podstanari i ugovor o zakupu stana. Prema prvim procenama, pravo na oslobadjanje od fiksne naplate imace oko 150.000 domacinstava. ODBIJEN ZAHTEV ZA PREBACIVANJEM BOLESNIH IZ STIMLJA Beograd -- Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju saopstio je u cetvrtak da UNMIK nije prihvatio predlog da vlasti u Beogradu poprave uslove boravka ili preuzmu bolesnike Zavoda za mentalno zdravlje u Stimlju. "Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju vec sest meseci veoma aktivno radi na resenju ovog problema. Nasi mnogobrojni predlozi upuceni UNMIKU da sa nase strane popravimo uslove boravka bolesnika u ovoj ustanovi ili da ih preuzmemo nisu odobreni", istice se u saopstenju Koordinacionog centra. IZBORNA KOMISIJA ODLUCUJE O PRIGOVORIMA Bujanovac -- Opstinska izborna komisija u Bujanovcu prihvatila je prigovor na jedno biracko mesto u selu Nesalcu i tamo bi trebalo da ponovo budu organizovani izbori. Prigovor za probleme na birackom mesto u Biljaci izazvao je podeljeno glasanje, pa je sest clanova Opstinske izborne komisije bilo za prihvatanje prigovora, a sest protiv. Za jedno od ova dva biracka mesta albanski predstavnici u Opstinskoj izbornoj komisiji su trazili uporedjivanje birackih spiskova od 28. jula i 1. avgusta zbog sumnji da postoje razlike, a komsija ce u ucetvrtak to i ucininiti. Koalicija za Bujanovac i koalicija Opstanak, koju cine SPO i SRS, podnele su ukupno 18 prigovora za devet birackih mesta. Sef izbornog staba Koalicije za Bujanovac Goran Taskovic je najavio obracanje Opstinskom sudu zbog odluke Opstinske izborne komisije da odbije 16 prigovora. NOVE KISE UGROZILE BI VOJVODINU Novi Sad -- Poplavni talas na Dunavu kroz Vojvodinu priblizava se nivou iz 1965.godine, kada je bilo velikih poplava u Vojvodini zbog izlivanja reke iz korita. Prema poslednjim informacijama vodostaj Dunava kod Bezdana, trebalo bi da dostigne najveci nivo izmedju 21. i 22. avgusta, prenosi detalje prenosi dopisnik Radija B92 Dragan Gmizic. Dobra vest je za stanovnike naselja uz tok Dunava kroz nasu zemlju jeste cinjenica da su velike kolicine padavina ogranicene samo na gornji tok ove reke, dakle u Nemackoj i Austriji. Prema recima ljudi iz preduzeca Vojvodina-vode, stvari bi bile za nasu zemlju mnogo opasnije da su padavine zahvatile velike slivove ravnicarskih reka, kao sto su Sava, Drava ili Tisa. Mirko Galonja, rukovodilac odbrane od poplava za podrucje Dunav: "To sta ce se dogadjati zavisi od padavina koje ce se dogoditi u slivu Dunava. Ako bude novih padavina, problema ce biti sigurno, a ako bi se zavrsilo na ovome onda bi ovu odbranu od poplava, po mojim ocenama, uspesno mogli da sprovedemo", kaže Galonja. Najveci poplavni talas na Dunavu ocekuje se izmedju 21. i 22. avgusta i prema dosadasnjim informacijama republickog Hidro-meteorloloskog zavoda, on bi trebalo da zahvati podrucje od Bezdana do Novog Sada gde bi trebalo i da se zaustavi. Mirko Galonja tvrdi da nasipi na Dunavu mogu izdrzati ovaj nivo vode. Vrh prvog poplavnog talasa na Dunavu kod Bezdana ocekuje se danas, tako da bi vodostaj kod Bezdana trebalo da iznosi oko 666cm. Vrh prvog poplavnog talasa u Novom Sadu ocekuje se u petak sa vodostajem od 40cm od ispod nivoa redovne odbrane od poplava. Na Dunavu i na Tisi u Madjarskoj povecane su mere zastite zbog mogucnosti od poplava. Broj ljudi angazovanih na odbrani od eventualnih poplava je udvostrucen, tako da je na branama oko 2.000 spasilaca. Portparol madjarske Zemaljske direkcije za vodoprivredu Djula Rejh izjavio je da je od jutros pripravnost raznih stepena uvedena duz 990 kilometara madjarske obale. PIRALEN KONACNO IDE IZ KRAGUJEVCA Kragujevac -- Madjarska i Njemacka dale su pismenu saglasnost za transport otpada iz "Zastave" kontaminiranog opasnim piralenom preko njihove teritorije, izjavio je u cetvrtak Branislav Nedeljkovic, rukovodilac projekta dekontaminacije u kragujevackoj fabrici automobila. Nedeljkovic napominje da su ovu saglasnost ranije dale Austrija i Svajcarska i da je za ocekivati da ce zeljeznicka kompozicija sa 260 tona otpada zagadjenog piralenom i 15 tona otpada od unistenih trafoa u NATO bombardovanju uskoro krenuti put Valoreka u Svajcarskoj i Dortmunda u Nemackoj, gdje otpad treba da bude unisten. UHAPSEN BIVSI NACELNIK ODELJENJA MUP-A Beograd -- Kriminalisticka policija SUP-a Beograd uhapsila je bivseg nacelnika Odeljenja za javni red i mir Uprave beogradske policije Petra Peslaca, pod sumnjom da je izvrsio krivicno delo primanja mita. Kako se navodi u saopstenju policije, Peslac je u periodu od oktobra 2000. do novembra 2001. godine, dok se nalazio na visokom radnom mestu, primao mito od vlasnika agencije za poslovnu pratnju "Vila", koja se nalazi u Vlajkovicevoj i Brankovoj ulici. On je preko posrednika, dobijao 500 nemackih maraka nedeljno i televizor marke "Soni", da ne bi privodio devojke koje su radile u ovoj agenciji, niti da bi pokrenuo krivicno ili prekrsajno gonjenje vlasnika Agencije i njegovo obezbedjenje, istice se u saopstenju. SASTANAK STRANAKA SA MISIJOM OEBS-A Podgorica -- Predstavnici crnogorskih parlamentarnih stranaka u cetvrtak su, uz prisustvo eksperata OEBS-a i Saveta Evrope, usaglasili vecinu resenja izbornog zakona koji je Skupstina Crne Gore usvojila jos u julu. Rad na izbornim zakonima nastavlja se u petak jer je ostalo jos spornih tacaka oko kojih treba da se postigne dogovor. Kako izvestava dopisnik Radija B92, pored tacke izmene zakona o izboru odbornika i poslanika oko kojih se partije nisu dogovorile, su broj mandata u izbornoj jedinici gde zivi albansko stanovnistvo, gde je opozicija ukinula jedan mandat, pa se umesto pet, bira cetiri predstavnika te izborne jedinice, zatim izbor clanova opstinskih izbornih komisija gde su lokalni parlamenti raspusteni, i odlozena je rasprava o zabrani clanovima birackih odbora da vode evidenciju o izaslim biracima, zabrani koriscenja mobilnih telefona i pejdzera i koriscenja kopija birackog spiska. Naime, predlagaci iz opozicije insistitraju na ovom clanu zakona jer velike partije u Crnoj Gori tokom glasanja imaju evidenciju o gradjanima koji nisu glasali, a zatim se na njih vrsi pritisak da obave glasanje. Kada je rec o izmenama medijskih zakona, predstavnik OEBS Herg Balijan rekao je da bi predlagaci, odnosno, opozicija, trebalo da zaborave te promene, i predlozio da se nadju nova resenja, koja nece znaciti povratak na staru praksu. Predlagac, odnosno, LS, je nakon toga izneo predlog da se smene glavni i odgovorni urednici drzavnih medija i da se istovremeno formira tim medijskih profesionalaca koji ce pratiti predstavljanje politickih stranaka tokom izborne kampanje u medijima. SFOR ZADOVOLJAN AKCIJAMA Sarajevo -- SFOR je zadovoljan operacijama u jugoistocnom delu Republike Srpske, zapocetim u sredu i nastavljenim u cetvrtak, koje su deo vec postojecih napora multinacionalnih snaga da budu potvrdjene postojece informacije i dobiju nove koje bi eventualno vodile hapsenju Radovana Karadzica ili drugih lica osumnjicenih za ratne zlocine - rekao je u cetvrtak portparol SFOR-a Skot Landi. On je na konferenciji za novinare medjunarodnih organizacija u Sarajevu pojasnio da pripadnici Multinacionalne divizije Jugoistok, podrzani divizijom Sever, nastavljaju kopnene i vazdusne patrole u jugoistocnom dijelu RS sa namjerom otkrivanja mreze pomagaca Karadzicu. Portparol SFOR-a je posebno istakao da su do sada sve operacije obavljene bez incidenata i ucinjeno je sve da njihov uticaj na lokalno stanovnistvo bude sveden na minimum. Prema njegovim rijecima, SFOR nece ograniciti svoje operacije na pojedina podrucja nego ce se kretati sa jedne na drugu lokaciju zavisno od interesovanja, posto obavi pojedine aspekte operacije. PREGLED STAMPE U pregledu stampe prenosimo komentar Stojana Cerovica iz 'Vremena', tekst o drzavama koje cekaju prijem u Evropsku Uniju iz 'Politike' i kolumnu Mihala Ramaca iz 'Danasa'. Uz to, prenosimo i intevjue Zorana Djindjica (Vreme) i Vojislava Kostunice (NIN), kao i reagovanje Velimira Curgus Kazimira "Moj odgovor njima" na polemiku izmedju Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji i nezavisnih medija. TEMA: CUTANJE O ZLOCINIMA Beograd -- Uklanjanje i prebacivanje tela ubijenih, koje se u Srbiji cesto podvodi pod pojam "asanacija terena", nije pojava karakteristicna samo za Srbiju. I u susednoj Hrvatskoj poslednjih dana aktuelna je pojava sa velikim brojem vaznih slicnosti i razlika sa onom u Srbiji. Ubijeni su prvo sakriveni na jedno, da bi posle izvesnog broja godina bili premesteni i sakriveni na drugo mesto u drzavi. Za pojave u obe drzave, istrazitelji Haskog tribunala cine se vise zainteresovani nego nadlezni u maticnim drzavama. Detaljnije u Temi dana B92. POCELA PREDIZBORNA KAMPANJA U MAKEDONIJI Skoplje -- U Makedoniji je u cetvrtak zvanicno pocela predizborna kampanja za parlamentarne izbore koji ce se odrzati 15. septembra, javlja Makfaks. Na tim izborima za 120 mesta u Sobranju pojavice se ukupno 153 liste cetrdesetak partija, sedam koalicija i pet grupa gradjana sa vise od 3.000 kandidata u sest regionalnih izbornih jedinica. Ove izbore, cetvrte otkako je Makedonija proglasila nezavisnost, nadgledace 750 stranih i vise od 1.500 domacih posmatraca nevladinih organizacija i gradjanskih udruzenja. Prema procenama analiticara, glavna bitka ce se voditi izmedju vladajuce koalicije VMRO-DPMNE i Liberalne partije, s jedne, i opozicione leve koalicije Za Makedoniju zajedno, koju predvodi Socijaldemokratski savez. Predvidja se i zestoka izborna bitka izmedju cetiri stranke albanskog bloka. CESKOJ SADA PRETI I EKOLOSKA KATASTROFA Prag -- Poplavljenim delovima Ceske, uz tok reke Elbe, preti i ekoloska katastrofa, jer je pod vodenom stihijom iz fabrike "Spolana" u mestu Neratovice iscureo otrovni hlor, a sirene su u cetvrak posle podne objavile treci stepen hemijske opasnosti. Zbog otrovnog oblaka hlora, koji se preradjen u prvom svetskom ratu upotrebljavao kao bojni otrov iperit, ziteljima Neratovica je savetovano da hermeticki zatvore prozore i da iz kuca izlaze samo sa provizornom maskom preko lica. Hlor se nosen vetrom pomera na istok i ugrozava obliznja naselja, a specijalisti iz hemijske jedinice ceske armije ce pokusati da eliminisu otrovni oblak. U delu starih proizvodnih pogona jedne od najvecih ceskih fabrika hemijske industrije, nekoliko desetina kilometara od Praga tlo je zagadjeno zivom i dioksinima. Ekolozi iz ceskih i medjunarodnih organizacija, kao sto je Grinpis, su vec u sredu upozorili da ce mulj zatrovan zivom i dioksinima dospeti u Elbu kada se voda nakon poplava povuce. Stanovnicima centralne i severne Ceske preti ekoloska opasnost u slucaju poplavljivanja nekoliko drugih fabrika hemijske i petrohemijske industrije, koje su uglavnom skoncentrisane duz ceskog toka Elbe. VODA PLAVI DREZDEN, U PRAGU POBOLJSANJE Drezden, Prag -- Nemacki kancelar Gerhard Sreder obavestio je javnost da postradale od katastrofalnih poplava u Nemackoj ocekuje "brza, nebirokratska pomoc i i to u gotovom, u visini od sto miliona evra". Nakon sednice savezne Vlade Sreder se obratio novianrima i zaputio u obilazak poplavljenih podrucja. Kada se popodne, posle helikopterskog obilaska postradalih podrucja u Saksoniji i susreta sa unesrecenim ljudima, kancelar ponovo obratio novinarima, bio je vidno utucen. "To nisu milionske stete, to su milijarde", rekao je kratko Sreder. Prema poslednjim vestima, poplave su dosad odnele najmanje deset zivota, a samo u Saksoniji ima oko stotinu povredjenih. Novi rast reke Elbe, jos ozbiljnije je ugrozio grad Drezden, u cijim se galerijama nalazi umetnicko blago neprocenjive vrednosti. Dosad je to blago uspesno sacuvano, ali ako Elba nastavi da raste, postavlja se pitanje kako ce, i kuda blago biti evakuisano. Poplave su neotklonjiva tema dana i zbog njih su uzarena predizborna nadmetanja gotovo obustavljena ili bar potisnuta u drugi i treci plan javne paznje. Vise regiona u srednjoj Evropi i dalje je u stanju pripravnosti zbog poplava u kojima je do sada nastradalo 82 ljudi i pricinjena materijalna steta od nekoliko milijardi evra. Ceski timovi za hitne intervencije saopstili su da je nivo reke Vltave u blagom opadanju, zbog cega popusta pritisak na celicnim preprekama kojima je zasticen Stari Grad i mnogi kulturni i arhitektonski spomenici u Pragu. Strucnjaci procenjuju da su praski mostovi izdrzali snazni vodeni udar koji je trajao nekoliko dana i da nisu pretrpeli veca ostecenja. POVECANE MERE ZASTITE DUZ RECNIH OBALA Budimpesta -- Na Dunavu i na Tisi u Madjarskoj povecane su mere zastite zbog mogucnosti od poplava, a broj ljudi angazovanih na odbrani od eventaulnih poplava je udvostrucen, tako da je na branama oko 2.000 spasilaca. Portparol madjarske Zemaljske direkcije za vodoprivredu Djula Rejh izjavio je da je od cetvrtka ujutro pripravnost raznih stepena uvedna duz 990 kilometara madjarske obale. Rejh je kazao da se ocekuju rekordni vodostaji na Dunavu i da problemi mogu da se jave iznad Budimpeste na gornjem toku te reke dok u madjarskom glavnom gradu verovatno nece doci do komplikacija. ZASTO POPLAVE U EVROPI? London -- Londonski Fajnensel tajms u cetvrtak pokusava da odgovori na pitanje da li su poplave u srednjoj Evropi posledica vestacki izazvanog globalnog otopljavanja, javlja Bi-Bi-Si na srpskom. Dok se organizacije za zastitu zivotne sredine ne ustezu da za obilne padavine i globalno otopljavanje krive industrijalizovane zemlje koje proizvode velike kolicine ugljendioksida, vecina klimatologa se usteze da o tome iznese decidan stav. "Klimatolozi se slazu da ljudska aktivnost povecava temperaturu zemljine atmosfere, ali kazu da je nemoguce pouzdano reci da li je neka poplava posledica globalnog zagrevanja ili normalnih promena vremenskih uslova, kakvih je oduvek bilo", pise londonski list. "Klimatolozi se, medjutim, slazu da ce globalno otopljavanje za rezultat imati nestabilno vreme. Kada je rec o Evropi, ocekuje se da ce poplave biti mnogo zesce u zimskim nego u letnjim mesecima", prenosi Fajnensel tajms. KONDOLIZA RAJS: AKCIJA PROTIV SADAMA NEOPHODNA Vasington -- Sjedinjene Drzave nemaju drugi izbor, osim da preduzmu akciju protiv irackog predsednika Sadama Huseina, rekla je u cetvrtak savetnica americkog predsednika za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs. "Ne mozemo sebi priustiti luksuz da ne cinimo nista", rekla je Rajsova za britanski radio Bi-Bi-Si i dodala da predsednik Bus nije odlucio "kako ce to uciniti" i za koje ce se konkretne metode odluciti. Rajsova je ocenila da je iracki predsednik bar dva puta blizi nabavci nuklearnog oruzja nego sto to pretpostavlja Zapad. Savetnica americkog predsednika je kritikovala i Iran, ocenjujuci da su iranski lideri "na strani terorista". Bus je ranije nazvao Irak, Iran i Severnu Koreju zemljama "osovine zla" zbog prozivodnje oruzja za masovno unistavanje i navodne podrske teroristima. "U Iranu nekolicina samoizabranih, unistava teznje svog naroda", rekla je Kondoliza Rajs. Iranski vrhovni vodja, ajatolah Ali Hamnei optuzio je u sredu Busa da koristi isti recnik kao i nacisticki vodja Adolf Hitler, kako bi pretio svetu. MEKSICKI PREDSEDNIK OTKAZAO SUSRET SA BUSOM Meksiko Siti -- Meksicki predsednik Visente Foks otkazao je sastanak sa americkim predsednikom Dzordzom Busom planiranim za kraj avgusta iz protesta zbog pogubljenja meksickog drzavljanina u Teksasu. "Predsednik Foks time zeli da da jasan znak da egzekuciju Haviera Suareza Medine smatra neprihvatljivom", rekao je portparol predsednika Rodolfo Elicondo na konferenciji za novinare u Meksiko Sitiju. Medina pogubljen je u sredu uvece u Hantvilu injekcijom sa otrovom, zbog ubistva americkog policajca 1988. godine. POLICIJA ZAPLENILA NAJVECU KOLICINU KOKAINA Kingston -- Policija Jamajke je, nakon dostave kolumbijskih vlasti, presrela gliser natovaren najvecom kolicinom kokaina koja je ikada zaplenjena u toj karipskoj drzavi, izjavili su zvanicnici. Nakon krace akcije u blizini kingstonske luke, policija je zaplenila 1.528 kilograma kokaina i uhapsila sedam osoba, medju kojima je i jedan policajac sa Jamajke. Americke sluzbe za borbu protiv krijumcarenja narkotika navode da je Jamajka poslednjih godina postala glavna ruta kojom se kokain iz Kolumbije krijumcari na trziste vecih gradova u SAD. VRNOVNI SUD ODBACIO MOGUCNOST SUDJENJA PUCISTIMA Karakas -- Vrhovni sud Venecuele odbacio je zahtev da se pred Vojni sud izvedu cetiri visoka oficira umesana u pokusaj drzavnog udara u aprilu ove godine protiv predsednika Huga Caveza. Advokat cetvorice oficira izjavio je da je 11 od 20 sudija Vrhovnog suda glasalo protiv sudjenja oficirima, dok ih je osam bilo "za", a jedan uzdrzan. Optuzeni vojnici su generali Efrain Vaskez Velasko i Pedro Pereira, vice-admiral Hektor Ramirez Perez i kontra-admiral Daniel Komiso. Predsednik Cavez bio je uhapsen u noci izmedju 11. i 12. aprila, a na vlast se vratio dva dana kasnije, zahvaljujuci mobilizaciji vise desetina hiljada njegovih pristalica, kao i odanim oficirima. MIROVNI PREGOVORI U SEPTEMBRU NA TAJLANDU Kolombo -- Sri Lanka je u cetvrtak saopstila da ce ukinuti cetvorogodisnju zabranu separatisticke grupe Tamilski tigrovi, ali da tokom mirovnih pregovora sledeceg meseca nece razgovarati o stvaranju nezavisne tamilske drzave. "Ukinucemo zabranu, sada kada samo utvrdili konacni datum pocetka razgovora", rekao je novinarima vladin portparol G.L. Peiris. Ministar za ekonomska pitanja Sri Lanke Milinda Moragoda i glavni pregovarac Tamliskih tigrova Anton Balasingam u sredu su u Oslu, na sastanku u kome je posredovala Norveska, postigli dogovor o odrzavanju mirovnih pregovora u septembru na Tajlandu. Planirano je da mirovni pregovori pocnu izmedju 12. i 17. septembra na Tajlandu. KOMISIJA ZA ISTINU CEKA DA JOJ VLADA DOSTAVI SREDSTVA Lima -- Peruanska Komisija za istinu i pomirenje mozda ce morati da obustavi svoj rad na istragama o krsenju ljudskih prava za vreme gradjanskog rata ukoliko vlada ne izdvoji vise miliona dolara za troskove, izjavili su zvanicnici te komisije. Komisija za istinu i pomirenje osnovana je 2001. kako bi se rasvetlili slucajevi krsenja ljudskih prava i zlocini tokom sukoba vladinih snaga i pobunjenika od maja 1980. do novembra 2000. godine. U sukobima je nastradalo najmanje 30.000 ljudi, od kojih su mnogi bili civili, a 6.000 njih je interno raseljeno. DOGODILO SE 15. AVGUSTA 1057 - Ubijen je skotski kralj Makbet, ciji je zivot inspirisao Sekspira da napise jednu od svojih najpoznatijih drama. 1534 - Spanski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatolicki jezuitski red, kojeg je papa Pavle III priznao sest godina kasnije. 1688 - Rodjen je pruski kralj Fridrih Vilhelm, koji je tokom vladavine (1713-40) centralizovao administraciju i formirao jaku i disciplinovanu vojsku, pa se smatra utemeljivacem pruskog militarizma. 1769 - U Ajaciju, na Korzici, rodjen je francuski vojskovodja i car Napoleon Bonaparta, ciji su ratni uspesi omogucili politicku i ekonomsku prevlast Francuske nad vecim delom Evrope. Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821. 1771 - Rodjen je skotski pisac Volter Skot, autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli". Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Skotske. Izdao je u engleskom prevodu i srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". 1834 - Britanski parlament usvojio je zakon o kolonizaciji Juzne Australije. 1843 - U Kopenhagenu je otvoren cuveni Tivoli park. 1888 - Rodjen je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog, istrazivac, pisac i ratnik. Postao je poznat kao "Lorens od Arabije", kada je u Prvom svetskom ratu (1917-18) poveo Arape u rat protiv Turske. 1914 - Prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal, prokop dug 81,6 kilometara, koji u najuzem delu srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanicno otvoren tek u julu 1920. 1916 - U Bici na Somi u Prvom svetskom ratu prvi put je upotrebljen britanski tenk poznat kao "Veliki Bili". 1918 - SAD su prekinule diplomatske odnose sa Rusijom, nakon uspostavljanja boljsevicke vlasti. 1944 - Iskrcavanjem saveznickih trupa u juznoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu pocela je operacija "Dragon", cime je otvoren drugi front nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji u junu. 1945 - Koreja je oslobodjena od japanske kolonijalne vlasti nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Poluostrvo je zatim podeljeno na komunisticki sever i kapitalisticki jug. 1947 - Stupio je na snagu akt o nezavisnosti Britanske Indije kojim su posle 180 godina kolonijalne vladavine Velike Britanije formirane Indijska Unija i Pakistan. 1948 - Juzna Koreja je postala nezavisna drzava pod nazivom Republika Koreja, a za predsednika je izabran Singman Ri. 1950 - U zemljotresu u severoistocnoj indijskoj drzavi Asam poginulo je vise od hiljadu ljudi. 1960 - Proglasena je nezavisnost africke drzave Kongo-Brazavil, koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo. 1962 - Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, kojim je francuski grad Samoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste. 1965 - Koncert Bitlsa u Njujorku okupio je 55.600 ljudi, cime je postavljen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop koncertu. 1971 - Bahrein je stekao nezavisnost nakon 150 godina britanske kolonijalne vlasti. 1975 - U vojnom pucu je ubijen predsednik Bangladesa seik Mudzibur Rahman, prvi premijer nakon sticanja nezavisnosti u januaru 1972. 1990 - Predsednik Mihail Sergejevic Gorbacov vratio je sovjetsko drzavljanstvo Aleksandru Solzenjicinu, dobitniku Nobelove nagrade za knjizevnost, koji je 1974. pod pritiskom vlasti prinudjen da emigrira na Zapad. 1994 - U Sudanu je uhapsen i izrucen Francuskoj jedan od najpoznatijih svetskih terorista Iljic Ramires Sances, poznat kao "Karlos Sakal". 1995 - Japan je, 50 godina nakon zavrsetka Drugog svetskog rata, prvi put jasno izrazio zaljenje zbog ratnih akcija u regionu. 1996 - Nakon cetiri godine ponovo je otvoren sarajevski aerodrom za komercijalne letove. Na aerodrom su tokom rata u Bosni (1992-95) sletali samo sluzbeni avioni i avioni sa humanitarnom pomoci. 1998 - U jednom od najtezih teroristickih napada u Severnoj Irskoj tokom gotovo 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag, poginulo je 29 ljudi. 2001 - Potpukovnik Vojske Republike Srpske Dragan Jokic dobrovoljno se predao Medjunarodnom sudu za ratne zlocine koji ga je osumnjicio za ratne zlocine pocinjene nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPVwfs0MYhVuIcyHKEQJuAwCgpEXNdiFiYv8xKOFtQJV/oZsEnYIAoIpX IUiFmEChDlKcJYIGsOajhJIc =E46K -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
