MINISTAR PRAVDE U VLADI SRBIJE VLADAN BATI� O STANJU U
PRAVOSU�U
Ukoliko se ni�ta ne promeni, sledi op�ta
lustracija
Na�a kaznena politika je
previ�e blaga za dru�tvo u kome �ivimo. - Beogradsko pravosu�e
najgore -
tvrdi ministar
To �to jo� nisu
okon�ani postupci protiv eksministara pravde Dragoljuba Jankovi�a i Aran�ela
Marki�evi�a i njihovog pomo�nika, a sada zamenika saveznog ministra pravde
Neboj�e �arki�a, za zloupotrebu te�ku preko milion maraka, potvrda je da nema
pritisaka na sudstvo. Istraga po tim prijavama je pokrenuta, ali Ministarstvo
Vlade Srbije, kako nagla�ava ministar pravde Vladan Bati�, nije htelo da se
upu�ta u to dokle je ona stigla i �ta se sa tim predmetom dogodilo.
Ministar
Bati� smatra da se tu�ila�tvo konsolidovalo u dobroj meri i da se, bez pardona,
uklanjaju oni koji su u njemu iskompromitovani. Ono �e vrlo brzo iza�i iz
kolapsa, ali tada na red dolazi problem sudova, koji su u ranijoj praksi �titili
izvr�ioce krivi�nih dela. U poslednjih mesec i po dana od svih presuda koje su
donete u Srbiji, tridesetak procenata su bezuslovne kazne zatvorom u prvom
stepenu. I te kazne koje su izre�ene uglavnom su na ivici zakonskog minimuma.
Nasuprot tome imamo ekspanziju kriminala koja zahteva rigoroznu kaznenu
politiku. Me�utim, ona je apsolutno liberalna, �to podsti�e potencijalne
izvr�ioce krivi�nih dela da nastave, jer im ne preti neka velika
opasnost.
|
Vojvodini odeljenje Vrhovnog suda Kada
Vojvodina bude dr�ava, onda �e imati svoj vrhovni sud, do tog momenta ne
mo�e da ga ima, ve� je jedina varijanta otvaranje odeljenja Vrhovnog suda
Srbije sa sedi�tem u Novom Sadu, �to je, kako isti�e ministar Bati� �ak i
realno. |
-Pre 30 godina
imali smo u krivi�nim predmetima 30 odsto bezuslovnih kazni zatvorom - precizira
Bati�. - Sada imamo preko 50 posto uslovnih i to za te�ka krivi�na dela- za
te�ke kra�e, razbojni�tva, trgovinu drogom. Na�a kaznena politika je previ�e
blaga za dru�tvo u kome �ivimo. Zato je tu�ila�tvo krenulo sa �albama na sve te
presude, tra�e�i ve�e kazne.
Govore�i o slabom radu sudova, Bati� je ocenio
da je najlo�ije beogradsko pravosu�e.
- Ne mo�emo da toleri�emo da oni koji
su iskompromitovali pravosu�e sede i dalje na svojim mestima. Ako tu ni�ta ne
bude preduzeto, done�emo novi zakon i i�i na kompletnu lustraciju pravosu�a, jer
je, izgleda, o�ito da upozorenja ne vrede. Gra�ani ne prave neku veliku razliku
izme�u tri vrste vlasti, ve� ka�u - vi ste vlast, to su va�e sudije, dali ste im
plate, a kriminalci �etaju ulicama. U okru�nom sudu puste osam ubica i jedino
oni u Srbiji protuma�e da zakon predvi�a pu�tanje. Ako taj ubica sutra jo� nekog
ubije, ko �e onda biti odgovoran - ministar pravde, predsednik vlade? Nekoliko
glasnogovornika stvara la�nu dilemu, jer se oni, tobo�e, zala�u�i se na
nezavisno sudstvo, zala�u za svoje privilegije, sitne interese i ra�une. Su�tina
nezavisnosti je u odlu�ivanju da niko ne mo�e da vam ka�e da nekoga optu�ite,
osudite i koliku kaznu da odredite. U Srbiji nema pritisaka na sudije, nema
intervencija ni urgencija i to je nezavisnost pravosu�a. A, kad se govori o
radu, redu i disciplini, tu o nezavisnosti nema re�i, jer ona mora da va�i za
sve.
Ministarstvo pravde je poku�alo da velikim sudijskim platama nametne i
princip odgovornosti. Gra�ani nemaju ni�ta protiv plate od 1.000 maraka, ali
�ele da vide sve one koji su se ogre�ili o zakon na optu�eni�koj klupi.
Bati�
ukazuje da vlada ne �eli da uti�e na odluke sudova, iako joj se mnoge ne
svi�aju, kao �to je ona koju je doneo Vrhovni sud poni�tiv�i razre�enje svih
sudija za prekr�aje.
|
O simbolima na jesen Ministarstvo
pravde iza�i �e na jesen sa predlogom dr�avnih simbola Srbije. Kako
poja�njava ministar Bati�, radna grupa stala je na stanovi�te da oni treba
da budu vra�eni na poslednje koje je Srbija imala kao samostalna dr�ava,
na 1882. godine. |
- U oktobru pro�le
godine predlo�io sam razre�enje sudija za koje smo smatrali da ne treba vi�e da
budu u pravosu�u. To su ljudi koji su bili naslonjeni na biv�i re�im i
u�estvovali u nekim stambenim i sli�nim aferama, u�ivali privilegije mimo
zakonskih i moralnih kriterijuma. U drugoj kategoriji su oni koji su u�estvovali
u izbornim kra�ama, �ija su imena obznanjena i u Gonzalesovom izve�taju, a u
tre�oj sudije iz montiranih politi�kih procesa- razne "ose", "pauci", Ibarske
magistrale, su�enja �elnicima NATO alijanse. U �etvrtoj kategoriji su sudije
�iji rezultati su u poslednje dve godine katastrofalno lo�i, pa im se ukida �ak
70 odsto presuda. To je znak da ne znaju da rade svoj posao i da su izabrani po
principu partijske pripadnosti. Da smo primenili rigoroznije kriterijume broj bi
bio ve�i, ali po ovome za �ta se opredelilo Ministarstvo pravde, pravosu�e bi
trebalo da napusti oko 200 ljudi, �to je nepunih 10 odsto zaposlenih.
Mnogi
predsednici sudova podneli su zahteve za razre�enje sudija Velikom personalnom
ve�u, ali to traje ve� mesecima. Oni vra�aju te predmete na dopunu vi�e puta,
jer, u stvari, ne �ele nikoga da smene. Ministar Bati� smatra da je jedan od
klju�nih razloga za tako ne�to to �to je predsednica Vrhovnog suda Srbije
Leposava Karamarkovi� u ovo telo odredila najstarije sudije iz njegovih
odeljenja, me�u kojima je mnogo onih koji su svoje pozicije stekli preko biv�eg
re�ima. Poslanici su zahtevali da parlament bira �lanove ovog ve�a, kako u njemu
ne bi sedeli iskompromitovani ljudi, ali nekima ovo smeta. Tvrde da je to napad
na nezavisnost sudstva - upozorava Bati�.
|
Plate Od ovog
meseca plata predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije iznosi po 39
hiljada dinara, dok predsednik nekog od okru�nih sudova prima mese�no po
30 hiljada dinara. Sudija op�tinskog suda ima platu od 25 hiljada dinara
mese�no, a op�tinski javni tu�ilac skoro 28 hiljada dinara. |
Svetlana Stankovi�
http://www.dnevnik.co.yu/Strane/spec.htm
