|
BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA Mlati�umina 26/I, 11000 Beograd tel./fax. + 381 11- 432 572, 3085 328 E-mail: [EMAIL PROTECTED] www.bgcentar.org.yu
(Beograd, 16. avgust 2002. godine) - Beogradski centar za ljudska prava dr�i da poku�aj Sjedinjenih Ameri �kih Dr�ava (SAD) za potpisivanjem posebnih sporazuma sa zemljama potpisnicama Rimskog statuta mo�e da ugrozi predmet ovog ugovora i svrhu osnivanja Stalnog me�unarodnog krivicnog suda.Kako Be �ka konvencija o ugovornom pravu obavezuje dr�avu da se uzdr�i od akata koji bi li�ili ugovor koji je potpisala njegovog predmeta i svrhe, zemlje ugovornice Rimskog Statuta prekr�ile bi predmet ugovora - ustanovljavanje individualne krivi�ne odgovornosti za me�unarodne zlo�ine - prihvatanjem sporazuma kakav SAD nudi. Povrh toga ugovornice bi prekr�ile i svrhu Rimskog statuta koja je oli�ena u ideji da jedan stalani me�unarodni sud sudi osumnji�enima za najte�e zlo�ine i da nadgleda su�enja pred doma�im sudovima dr�ava ugovornica.Posebni sporazum koji SAD predla�u zemljama �lanicama Rimskog statuta temelji se na �lanu 98, st. 2 Statuta Stalnog me�unarodnog krivi�nog suda. Ovaj �lan se odnosi na situacije gde je ugovorom ure�eno prisustvo trupa jedne dr�ave na teritoriji druge dr�ave i upravo je uklju�en u Statut Stalnog me�unarodnog krivi�nog suda na insistiranje SAD, koje su kasnije odbile da ga ratifikuju.Ina �e, Stalni me�unarodni krivi�ni sud svoju nadle�nost ustanovljava na osnovu dr�avljanstva optu�enog ili na osnovu mesta gde je po�injen zlo�in. �lan 98 predstavlja izuzetak od re�ima ustanovljavanja nadle�nosti. On predvi�a da Sud ne mo�e da nastavi sa sprovo�enjem zahteva za izru�enje ako bi dr�ava kojoj je upu�en zahtev postupala protivno svojim obavezama prema me�unarodnim ugovorima. Ovo se odnosi samo na ugovore kojima se tra�i pristanak druge dr�ave da preda tra�eno lice Sudu. Ovo zna�i da dr�ava na �ijoj se teritoriji nalaze strani vojnci ne mo�e bez pristanka dr�ave �iji su vojnici da ih izru�uje Sudu.Tako se na osnovu �lana 98, st. 2 omogu�ava dr�avama ugovornicama da same sude svojim vojnicima koji su, stacionirani na teriroriji neke druge zemlje, po�inili neki zlo�in koji je u nadle�nosti Suda.SAD kao zemlja zasnovana na vladavini prava ne bi trebalo da na ovaj na �in umanjuju petesetogodi�nji napor me�unarodne zajednice da se osnuje stalno me�unarodno telo pred kojim bi se sudilo pojedincima odgovornim za te�ke me�unarodne zlo�ine. Ustanovljavanje ovog Suda jula ove godine pokazalo je spremnost velikog broja zemalja da u�estvuju u stvaranju mehanizma kojim bi se po�inioci me�unarodnih zlo�ina, bez obzira iz koje su zemlje, izveli pred lice pravde.Posebno je neobi �no da SAD kao dr�ava koja nedvosmisleno insistira na saradnji s jednim ad hoc me�unarodnim sudom, kakav je Ha�ki tribunal, podriva poku�aj ustanovljavanja Stalnog me�unarodnog krivi�nog Suda. Stru�na javnost u Jugoslaviji je svesna obaveze na�e zemlje da sara�uje s Ha�kim tribunalom, �to proisti�e iz �lanstva u Ujedinjenim nacijama. Ratifikacijom Rimskog statuta SR Jugoslavija je preuzela i obavezu da sara�uje sa Stalnim me�unarodnim krivi�nim Sudom, a posebno da hapsi i izru�uje lica koja ovaj Sud tra�i.Beogradski centar za ljudska prava
Mlatisumina 26/I 11000 Beograd Tel/fax: +381 11 308 5328; 432 572 [EMAIL PROTECTED] www.bgcentar.org.yu |
Title: Message
