|
Milenko Smiljani�, sindikalni buldo�er: Sprema se sto hiljada otkaza "�ekamo samo da pro�u izbori, a onda �emo svi u Beograd", ka�e predsednik Ve�a samostalnih sindikata Srbije i obja�njava za�to Srbija vi�e li�i na balkansku kr�mu nego na mle�ni restoran
• Kod nas je socijalizam uvo�en tako �to su jedni uzeli vile na Dedinju, a drugi osu�ivani ako zakinu sto grama na vagi. Koliko je ova demokratska "revolucija" pravedna? – Po meni, trebalo je prvo videti �ta je polupano, pojuriti one koji su polupali, naravno ne sve, jedan broj njih kazniti zato �to su polupali, vratiti ono �to je mogu�e, naravno ne sve, i videti �ta je preostalo. Onda re�i: vi�e ne�emo da budemo balkanska kr�ma, ho�emo fini kafi�, mle�ni restoran. Ali, mi nismo kaznili one �to su polupali i pokrali ve� ho�emo da i dalje lupamo i kr�mimo i ono �to je ostalo. To je ne�to �to ne mo�emo da oprostimo novoj vlasti. • Dobro, ali gde ste Vi, Sindikat? Hvalite se da imate milion �lanova. Zar to nije snaga koja mo�e da spre�i anomalije? – Mi imamo osamsto hiljada �lanova, ali znate, sve je manje �lanova, ne zato �to se ljudi isklju�uju. Na� sindikat je pokazao izuzetnu vitalnost u ove dve godine. Vi imate jedno op�te opadanje sindikalizacije u svetu. U Francuskoj je ona pala na ispod deset odsto, u Italiji na dvadeset, ali tamo su sindikati dobro organizovani, jaki i imaju mo� da pokrenu radnike. • Ka�ete da radnici nisu zainteresovani za sindikalne akcije? – Jesu, ali petsto-�eststo hiljada ljudi pla�a �lanarinu, ovi drugi nemaju zaradu, u dr�avi nema socijalnog programa, morate im pomo�i, a to je u�asno te�ko. Postoji doza razo�aranja u sindikat jer nije u mogu�nosti da im pru�i za�titu. Ne mo�ete da sublimirate nezadovoljstvo u energiju da biste ne�to menjali. Nekima je lo�e, nekima je dobro. Primaju trista maraka platu, mada je i to lo�e, ali oni gledaju svoja posla sve dok i njima ne postane lo�e. Zaposleni u bankama se, recimo, nikada nisu uklju�ivali u �trajkove drugih radnika, kad su oni po�eli da �trajkuju, ostali su sami. Solidarnost je u sindikatima pokidana. Kada bi se solidarnost povratila, onda bi se i vlast pitala da li ba� sve mo�e tako da radi. • Vlada je do sada uglavnom sprovodila ono �to je htela. Pokazala je da je mnogo ja�a od sindikata, a to nije dobro ni za reforme? – Vlast bez ko�nica vodi u totalitarizam, kao �to je negativno i kad vlast ne mo�e ni�ta da uradi od jakih ko�nica. To je novi populizam. �in�i� vi�e nema ko�nicu u Skup�tini, sada mu za kvorum treba samo 84 poslanika, a ako treba bi�e i manje. Kad se donosio Zakon o radu, mi smo uspeli da proguramo 36 amandmana. Ispalo je kao novo odelo sa zakrpama, ali bar smo ga podstakli da razmi�lja. Tako ne�to ga �eka i u oktobru. On ne zna kako �e taj element ko�nice da ukloni iz Sindikata. Ve�t je, poku�ava raznim metodama, ali za sada ne uspeva u tome. • Zar nisu i radnici ponekad konzervativni? Samoupravne privilegije bile su, ipak, na�a praksa. – Ponekad su te optu�be opravdane, ali �esto i nisu. Zar nije i u velikim kompanijama u svetu prisutno radni�ko samoupravljanje. Da, ima i konzervativnih, ali vlast mora da im ponudi re�enja da ne bi bili konzervativni. U krajnjem slu�aju, i ho�u da budem konzervativan jer mi je u nekom prethodnom sistemu bilo bolje. Pre dva dana mi iz Beo�inske cementare do�u dva �eha i dva na�a komunisti�ka menad�era. Kad su do�li u fabriku, prihvatili su 1.800 radnika, a sad rade sva�ta da ih svedu na trista. Ka�u, pa oni primaju po 20.000 plate. Ja im ka�em, gospodo, pa u kojoj to zemlji bi sindikat mirno gledao �ta vi radite. • Sindikalna borba nisu samo �trajkovi. �ta je sa kolektivnim ugovorima? Koliko ih je potpisano od dono�enja novog Zakona o radu? – Uskoro �e biti potpisan op�ti kolektivni ugovor izme�u sindikata i Unije poslodavaca koji �e biti obavezuju�i za sve poslodavce i kojima �e se regulisati status svih zaposlenih bez obzira na to da li je neko u sindikatu ili ne. • Sti�e se utisak da sindikati reaguju tek kad se ne�to desi. Kakva je onda uop�te uloga sindikata u tranziciji? – Postoje socijalno-ekonomski saveti koji re�avaju konflikte kao i u drugim zemljama u tranziciji. • Ali, koliko znamo, to je kod nas samo pro forme. On nije na pravi na�in za�iveo? – To je zato �to je na njegovom �elu ministar za rad Dragan Milovanovi�, a on ne sme ni�ta da uradi dok ne dobije instrukcije od premijera �in�i�a. Po�to ta institucija nije kod nas za�ivela, mi smo kao sindikat doneli Deklaraciju o privatizaciji koja propisuje �ta kupac firme mora da ispuni u odnosu na zaposlene i imovinu. Imamo i mese�ne konsultacije sa ministrom za privatizaciju Aleksandrom Vlahovi�em. Ho�u da ka�em da poku�avamo da reagujemo pre nego �to se stvar zao�tri. • Ipak, prosvetari su zao�travali, najavljivali �trajk, ali i dobili pove�anje plata? – Ministar finansija �eli� je u�ao u ovu godinu sa 38 milijardi bud�etskog deficita s tim da to namakne od privatizacije, donatora i pove�anja poreza. Bez tog novca on ima problema da finansira zdravstvo, prosvetu i druge bud�etske korisnike. Privatizacija ne daje o�ekivane rezultate, donacije su smanjene, ne mogu se ni porezi radikalno razrezivati. Nema� ni za ovo, a oni tra�e vi�e. S pravom. Profesori u srednjoj �koli primaju deset hiljada dinara, a tra�e trinaest hiljada. Oni onda gr�evito ule�u i pove�aju cene elektri�ne energije. • Ho�ete da ka�ete da pare od skuplje cene struje idu u bud�et, a ne za remonte? – Pa nego �ta rade! Kad god zapadnu u te�ko�e, oni pove�aju cenu struje. Mi imamo vi�kova struje za izvoz i oko Svetog Nikole kada je potro�nja najve�a. Za godinu dana poskupeli su je 280 odsto. • Sezonu �trajkova obi�no otvore prosvetari. Da li predvi�ate da �e se nastaviti?
• Sa kojim zahtevima? – Smena vlade. • A �ta je to �to vlada konkretno treba da ispuni? – Imaju vremena do oktobra da urade nekoliko stvari. Prvo, da sednemo da o�ivimo instituciju socijalno-ekonomskog mira koja poma�e uspe�noj tranziciji. Drugo, da se suzbije kriminal, da se privatizacija u�ini efikasnom, ne na �tetu radnika, da se svi o tome dogovorimo, kao �to se to radilo, na primer, u �e�koj gde se Havel neprekidno dogovarao sa sindikatima. Osnovno je da se donese socijalni program na nacionalnom nivou i da se tranzicija stavi pod kontrolu. Kad nema socijalnog programa, dogodi se �trajk. Oni krenu sa dvesta maraka za godinu sta�a za one �to su dobili otkaz i bankari se razi�u. U "Lola-korporaciji" protest, opet krenu sa dvesta maraka na godinu sta�a i uspeju. "Zastava" tako�e. Do sada su uspevali i to ih malo nosi, to su sve slu�ajevi re�eni u njihovu korist. • Koliko �e ove godine biti otpu�teno radnika? – Bojim se da �e do prole�a ostati bez posla jo� oko sto hiljada radnika iz 38 firmi koje se restrukturi�u po programu vlade i iz ovih hiljadu koje treba da se ubrzano privatizuju. Polovina njih �e dobiti neku tanku nadoknadu, a za drugu �emo se boriti. Da vidimo �ta mo�emo da uradimo. Ako ne, onda na ulicu. • Ovih dana branite "Progres". Ne pla�ite se da �e Vam neki zameriti �to ste stali uz firmu biv�eg predsednika vlade? – Dugo sam prou�avao taj problem pre nego �to sam se uklju�io i podr�ao 700 radnika "Progresa". Za razrezivanje poreza na ekstraprofit od 26 miliona evra klju�na su dva dokumenta i to bez pe�ata i potpisa. Marjanovi� me podse�a na harmonika�a iz �umadije zbog onog zlatnog prstenja na rukama, ali ovde je u pitanju ne�to drugo. Jedino su mogli da oporezuju onih dva i po odsto provizije na izvoz p�enice i kukuruza a to je petsto hiljada maraka. Ako Marjanovi�a stalno za ne�to optu�uju, za�to ga ne uhapse? Dosta pri�e o profiterima. Uskokovi�u iz Elektrodistribucije su na�li jo� deset ku�a, sada ih je 42, a on na slobodi i preti da �e da ih tu�i. Kertes je platio 370.000 maraka poreza na tri ku�e na Banovom brdu, niko ne pita odakle mu tolike pare samo za porez. Radoman Bo�ovi�, biv�i premijer, povukao se, eno ga sada u Budvi, ima apartmane na Svetom Stefanu, niko ga ne juri. • Ima li podmetanja na Va� ra�un? – Kako da ne. Montirali su mi neku aferu u Subotici, pa su me napadali da sam jedan od najimu�nijih ljudi u Srbiji i da treba da budem u Uniji poslodavaca, a ne u Sindikatu. Nisu mi jo� pripisivali seksualnu aferu, valjda misle da nije primereno mojim godinama. Ali, ja sam sindikalni buldo�er. Sindikat je te�ka, krvava borba. Tu mno�tvo pobe�uje. Kad se okrenem iza sebe i vidim da nas je mnogo, znam da pobe�ujemo, kad vidim da nas je malo, znam da gubimo. Gangsteri na licitaciji – Kapital iz inostranstva samo priviri u na�u zemlju i kada vidi kako je, odmah pobegne za Bugarsku, Ma�arsku i druge zemlje u okru�enju. Najavljivana je privatizacija sedam hiljada preduze�a, a za godinu dana novog zakona privatizovano je samo deset-petnaest. Zato je sada vlada najavila ubrzanu privatizaciju hiljadu firmi, ta�nije re�eno bi�e to velika sezonska rasprodaja. Premijer je nedavno rekao da je pedeset gradova u Srbiji u kand�ama kriminalaca. To nisu siroma�ni gangsteri, oni su kapital stekli u vreme sankcija i ratova i taj kapital izneli na Sej�ele, u Lihten�tajn, na Kipar i oni �e na velika vrata da do�u, pokupuju firme jer nema ko drugi da do�e. Razotkrili smo jedan takav slu�aj kada su kupili trideset odsto jedne vrlo dobre firme. Re� je o Podrumu "Pali�". Pojavljuje se engleska firma, svi trljaju ruke a, u stvari, na�i gangsteri otvorili firmu u engleskoj i unajmili Engleze da bi kupovali u ovoj sezonskoj rasprodaji. Bojim se da nam nema leka od toga. Na aukciji "Zorka- boje" iz �apca, u konkurenciji sa Slovencima, pobede na�i i kupe firmu za �est-sedam miliona evra, ali ispostavi se da u toj fabrici samo sirovine vrede toliko i da firma ima i ra�une u bankama, kvalitetna obrtna sredstva, za �ta su oni znali, i tako su fabriku, prakti�no, d�abe kupili. Sindikat kupuje sto fabrika – Re�i �u vam jednu stvar, mo�da ekskluzivnu, ja sam zapla�io Vlahovi�a, najavio sam mu da �emo i mi, kao Sindikat, u�estvovati u tim brzim privatizacijama koje nas �ekaju na jesen. Za�to bi samo direktori dru�tvenih firmi dobijali kredite od poslovnih banaka da kupe tu istu firmu, a da iz profita, kad postanu vlasnici, otpla�uju kredit. Tako sam ih zapla�io. Otvorio sam kreditne linije, dvesta, trista do petsto miliona dinara i imamo ekspertsku ekipu sa doktorima nauka i na�im stru�njacima iz sindikata koji znaju gde se i �ta prodaje. Gde god budu hteli da mute, bi�e na� �ovek koji �e izlicitirati u korist radnika. �to mi da nemamo sto firmi u na�em vlasni�tvu? Radni�ko akcionarstvo, u krajnjem slu�aju, uop�te nije neuspe�no: "Sintelon", "Metalac", "Fidelinka"... osamdeset sedam najuspe�nijih preduze�a u Srbiji je insajderski privatizovano. OD 830 firmi, privatizovanih po starom zakonu, samo tri su gubita�i. |
Dragoljub STEVANOVI�
http://www.politika.co.yu/ilustro/
<<2.jpg>>
