SLUCAJ SREBRENICA
Manipulacija sa navodnim srpskim zlocinima u ovom gradu jedna je od najvecih posle Drugog svetskog rata Novi svetski poredak "Slucaj Srebrenica" propagira kao najveci zlocin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Pored "Slucaja Markale", to je jedan od stubova antisrpske propagande danas. U stvarnosti, naravno, nije rec o najvecem zlocinu, vec o najvecoj manipulaciji posle Drugog svetskog rata. Snimane su zrtve sirom Bosne i Hercegovine - a medju njima svakako i srpske - i sve je pripisivano jedinicama Vojske Republike Srpske koje su ucestvovale u srebrenickoj operaciji. Jedan od ucesnika prevare, reporter australijske televizijske emisije "60 minuta" Ricard Karlton, pre mesec dana je pred sudom u Sidneju priznao da je lazirao izvestaj o Srebrenici. Kako prenose "Vecernje novosti" od 12. marta, on je rekao da scene masakra u njegovom izvestaju iz Srebrenice "poticu sa potpuno drugog mesta". Naravno, Karlton nije tuzen zbog ove lazi, vec zbog kradje nekog filmskog materijala, a njegova prevara o Srebrenici otkrivena je sasvim slucajno. Nas list jos jednom prenosi clanak o dogadjajima u Srebrenici, koji smo prvi put objavili u broju za novembar 2001. godine. Od dana formalnog dejtonskog s mukom stecenog priznanja ova mlada srpska poludrzava prolazi kroz brojna iskusenja koja joj, vec po pravilu, serviraju dojucerasnji otvoreni neprijatelji, a potom namecu predstavnici tzv. medjunarodne zajednice. Vremenom je to dobijalo sve drasticnije oblike i danas je rec o naredjenjima koja se bez pogovora moraju izvrsavati. Daleko bi nas odvelo kad bismo samo naveli sve ono sto je u medjuvremenu RS nametnuto. Ali, pomenimo neke od bitnih cinjenica: lisavanje Radovana Karadzica i Ratka Mladica gradjanskih prava, izborna pravila, okupacija i potcinjavanje sredstava informisanja, restrukturisanje policije, reforma sudstva, skolstvo i revizija istorije i literature, izgled novcanica, pasosa, uvodjenje granicnog pojasa i multi-etnicke policije, smenjivanje sa polozaja legalno izabranih narodnih predstavnika i oduzimanje politickih prava mnogim srpskim rodoljubima. Dejtonski navodni sporazum je u praksi davno suspendovan, a njegov vampirski duh sada lebdi i preti srpskom narodu BiH. Preti do te mere da se narod pita da li ce ponovo morati da se lati oruzja da bi ostvario ono sto je imao i sto mu je priznato cak i od strane tadasnjih neprijatelja i potpisnika dejtonsog dokumenta. SKANDALOZNA MANIFESTACIJA U Srebrenici je,kazu cak i to, pocinjen "najveci genocid u Evropi" posle 1945! Od svega toga srpskom narodu i njegovom legalno izabranom rukovodstvu, pored gotovo katastrofalne ekonomske situacije, najteze padaju stalni psiholoski pritisci, provokacije i maltretiranja od strane muslimana i njihovih zastitnika. Tesko je reci kada je to pocelo i da li je ikada prekidano od vremena nastanka islamskog fundamentalistickog pokreta. Medjutim, sada se sve to u dobroj meri legalizuje, pa i podstice, podrskom predstavnika raznih medjunarodnih faktora koji vladaju BiH. Ove godine vrhunac je dostignut skandaloznom, operetskom, marketinsi maksimalno iskoriscenom manifestacijom, postavljanjem nekakvog kamena temeljca za buduci muslimanski memorijalni centar stradalim srebrenickim muslimanima u selu Potocari kod Srebrenice. Kampanji su se pridruzili i svi mediji Srbije i SRJ. Treba podsetiti da su slicne, manje uspesne ili neuspesne, predstave vec vidjenje u Trebinju i, u dva navrata, u Banjoj Luci, a najavljene su i u Gradisci, Modrici, Prijedoru, Srbinju, Doboju... URS se od medjunarodnih, drzavnih, nevladinih, mirotvornih, religijskih i drugih institucija vise novca odvaja za izgradnju islamskih bogomolja nego za izgradnju kuca i stanova za Srbe oji su proterani sa svojih ognjista iz danasnje MH federacije ili Republike Hrvatske. To vec poprima oblike obnovljene islamske ekspanzije. Da bi do kraja iritirali srpski narod za takve poduhvate najcesce biraju srpske praznike Vidovdan, Duhove, Petrovdan... SLUCAJ POTOCARI U Potocare je 11. jula ove godine doslo oko 2.500 muslimanskih zena i nesto malo muskaraca i skoro duplo vise njihovih pratilaca: predstavnika diplomatskog kora u BiH, izvestaca stampanih i elektronskih medija, delegata gotovo bezbrojnih tzv. nevladinih mirotvornih i humanitarnih organizacija, a ponajvise vojske i policije. Ove godine tu nije bio, kao lani, g. Alija Izetbegovic, ali su ponovo tu bili gospoda Ceric, Petric, Klajn i njima potcinjeni velikodostojnici i sluzbenici. Duz drumova i po ulicama u punom borbenom poretku i ratnoj opremi rasporedjena su policijska i vojna oklopna vozila, tenkovi i transporteri sa cevima okrenutim prema srpskim kucama, u gradovima gotovo na svakom koraku nalazili su se koturovi bodljikave zice, po krovovima javnih objekata snajperisti, a nad svima helikopteri koji su danima motrili na svako vece okupljanje mestana u susednim selima ili u Bratuncu, Milicima, Vlasenici, i pogotovo Srebrenici. Koliko je sve to kostalo ostace izvesno vreme tajna, a govori se o oko milion maraka. Dnevnica posetiocima ovog rituala, kako su sami dobacivali iz autobusa, iznosila je 20 maraka po osobi. Inicijativa za izgradnju spomenika sa imenima navodno stradalih, prvobitno je bilo navedeno 10.701 muslimana Srebrenice toom 1995. godine, odnosno "najveceg genocida u Evropi posle Drugog svetskog rata", kako to inicijatori i oni koji ih podrzavaju vole da naglase, potekla je, prema nasim saznanjima, iz Nemacke iz jedne od bezbrojnih tzv. nevladinih i humanitarnih organizacija koje su tokom rata i danas stalno u sluzbi muslimanske ideologije g. Alije Izetbegovica, sa naivnim nazivom "Drustvo za ugrozene narode". U medjuvremenu broj zrtava je skoro prepolovljen. Vec 1996. godine otkriveno je preko 3.000 srebrenickih "zrtava" koji su naglo oziveli, nasli se u biracim spiskovima i glasali za A. Izetbegovica. U ovom slucaju brojke su veoma znacajne. Tend osipanja navodnih zrtava jos je u toku. Za sest godina otkriveno je i otkopano nesto vise od dve hiljade navodno masakriranih muslimana Srebrenice. Identifikovano je nesto manje od sto tela. Ostali ne samo da nisu identifikovani, vec se ne zna ni da li su muslimani (Srbi ili Hrvati), a jos manje se zna odakle su. Mesta na kojima su otkopavani najcesce su od Srebrenice daleko i desetinama kilometara. Znaci da to mogu biti i njihovi ratnici sa svih prostora BiH. Ironiju predstavlja cinjenica da na kompleksu na kome se podize spomenik i izgradjuje memorijalni centar nema ni jednog groba, ni jedna navodna zrtva srpskog "masakra" tu nije registrovana ili pokopana. Najpre je objavljen spisak sa 10.701 zrtvom Da bi se oveovecio srpski "genocid" nad muslimanima Srebrenice leseve treba donositi sa raznih prostora BiH i na tom mestu ih pokopati, a potom ih proglasiti Srebrenicanima i zrtvama "najveceg genocida posle Drugog svetsog rata". To ni strani ni domaci gledaoci navedene TV predstave naravno ne znaju. NJima je data predstava sa odgovarajucim tekstom i na tome je sve zavrseno. Obmana je obisla svet i time je posao za rezisera obavljen. Laz je ponovo trijumfovala. Uostalom svaka istina o ratu u BiH kad se sukobi sa predstavnicima medjunarodne zajednice i, naravno, gospodom V. Petricem, Reisel-ulemom Cericem, Z. Klajnom, ili A. Izetbegovicem, gubi bitku i nema priliku da ugleda svetlost dana. Oni, i njihovi sluzbenici, trijumfuju i likuju nad svakom istinom. Nesuvisli memorijalni centar u Potocarima, bez ijednog pokopanog muslimana, srpskog genocida u Srebrenici, je u stvari kameni blok od tri tone danonocno cuvaju milicioneri RS. Vrhunac ironije je nagovestaj vlasnika tog imanja da ce tuziti one koji su bez njegove saglasnosti uzurpirali livadu i tu postavili neki svoj kameni blok za koji je potrebna dizalica da bi bio odnet tamo odakle su ga dovukli. STA SE DESILO U POTOCARIMA Muslimanski ratnici 28. divizije kojom je komandovao izvikani Naser Oric (rodjen takodje u Potocarima!), nekada beogradski milicioner, kukavicki su napustili svoje najblize: majke, sestre, decu, supruge, stare, bolesne i nemocne muslimane Srebrenice. I dok su srpske vojne i civilne vlasti kuburile sa skoro 25.000 napustenih i zbunjenih ocajnika, muslimanski vojnici su se probijali i probili u Tuzlu. I ovom prilikom se pokazalo da su islamskim ratnicima dzihada vazniji vojni ciljevi od vlastitih porodica A, pored toga, znali su da ce Srbi zene, decu i nemocne prehraniti i zbinuti. Tako se i dogodilo. Iz Srebrenice su, na zahtev samih napustenih mestana, svi prevezeni i predati muslimanskim vlastima tuzlanskog kantona. U medjuvremenu im je obezbedjena hrana, voda, zdravstena zastita i naravno prevoz. O tome postoje dokumenti potpisani od samih muslimana, ali i predstavnika UNPROFOR-a. Da civili nisu stradali mozda najubedljivije moze da posvedoci spisak nestalih lica iz Srebrenice jula 1995. koji je objavio Medjunarodni komitet Crvenog krsta u Zenevi. Po tom spisku "nedostajalo" je oko 7600 muslimana Srebrenice, znaci vec znatno manje nego pre dve godine, a u tom broju je samo 36 zena i oko 50 starijih maloletnika. Prilikom prolaska kroz Bratunac i srpska sela ni na jednom autobusu kojim su putovali srebrenicki civili nije razbijena sofersajbna ili prozor iako su mestani znali, pa i prepoznali, svoje dojucerasnje komsije koje su im opljackali i popalili kuce prethodnih godina. Prepoznali su majke, sestre, decu i supruge utica svojih najblizih. I nisu se svetili. O kakvom je to onda masakru i genocidu nad neduznim srebrenicim muslimanskim narodom rec? Ako vec zele da podizu spomenik to treba da bude spomenik zahvalnosti Srbima za ispoljenu humanost. Medjutim, ta istina ne moze da prodre u svet. Kako su prosli muslimanski bojovnici vidjeno je na paradi i smotri u Tuzli koja je prvih dana avgusta odrzana pred vrhovnim komandantom g. A. Izetbegovicem. U raportu koji je predao komandujuci oficir receno je da je divizija u punom sastavu i spremna da izvrsi svaki borbeni zadatak. O tome je pisala sva muslimanska stampa tih dana. Tek posle se postavilo da muslimanima nije dodeljena uloga junaka vec zrtve.. Od tada su pokuljali imena i spiskovi nestalih. Trebalo je obezbediti alibi za vec isplanirane akcije i oruzanu intervenciju NATO pakta. Zasto se ove, i ne samo ove, elementarne cinjenice precutkuju kod nas i prihvataju tudje podvale i obmane nije lako objasniti. Da li je to novi dokaz davne tvrdnje da Srbi kad hoce da budu "objektivni" sami sebe okrivljuju. Ili te obmane po Srbiji i Crnoj Gori lansiraju ljudi koji od toga zive. Selo Kravica u bratunacoj opstini je suprotan primer. Tu, kao i u Fakovicima, a pogotovo u Bratuncu, nije rec o fiktivnom, vec o stvarnom groblju. Od pocetka rata na grobljima ovog dela Srednjeg Podrinja sahrane su bile skoro svakodnevna pojava. Na spomenicima je moguce videti ime zrtve, godinu rodjenja i godinu stradanja. Hiljade dokazanih srpskih zrtava ubedljivo svedoce o muslimanskim zlocinima tokom prethodnih godina. Pa i pored toga predstavnici tzv. medjunarodne zajednice nisu se pojavili na postavljanju spomen ploce tim pokojnicima. NJihova preokupacija nisu srpska stradanja i zrtve, vec operetska predstava u Potocarima. I sredstva informisanja, cak i ova u SRJ, pa i RS, to su uglavnom sporadicno propratila. Sta ocekivati od drugih? Od muslimana ili Hrvata to se nije ni ocekivalo, ali sta je sa "objektivnim" Visokim komesarom za BiH g. V. Petricem ili takodje "objektivnim" predstavnikom OUN g. Z. Klajnom. Ova dva slucaja sve iskazuju, u Potocarima ni jedan sahranjen musliman i velika predstava i defile diplomata sa svih strana sveta, u Kravici i Bratuncu pomen hiljadama sahranjenih zrtava, Srba, ali nije dosao ni jedan od tih svetskih uglednika. I mediji su se ponasali na isti nacin. Pise: Milivoje IVANISEVIC __________________________________________________ Do You Yahoo!? Everything you'll ever need on one web page from News and Sport to Email and Music Charts http://uk.my.yahoo.com Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
