|
Kao brionski ustavPredlog ustavne povelje dveju republi�kih vlada sa�injen
na �tetu zajedni�ke dr�ave i Srbije, ka�e dr Slobodan Samard�i�
Potpisnici beogradskog sporazuma sada,
jednostavno, moraju da sednu i vide gde su: da daju jasne instrukcije
�lanovima Ustavne komisije, kako bi se ona vratila na sve predloge ustavne
povelje i po�ela proces razmatranja iznova. Dr Slobodan Samard�i�, savetnik predsednika SRJ za politi�ka pitanja, smatra da je bolje ovako nego da "neko slu�aj prelomi preko kolena, na osnovu trenutne politi�ke mo�i" i da u Savet Evrope budemo primljeni na osnovu "o�ajnog ustavnog dokumenta". To bi nam ka�e, nanelo, �tetu koju bismo morali da ispravljamo u narednih �etiri, pet godina. Mehani�ki spoj U razgovoru za na� list Samard�i� najpre isti�e da je dobro �to je Evropska unija na zasedanju �efova diplomatije rekla �ta �eli od ustavnog sporazuma Srbije i Crne Gore. Ona, dakle, ho�e jednu dr�avu, koja �e biti odgovorna, dr�avu koja �e imati svoje zakone, svoju privredu i svoje zajedni�ke institucije. Dakle, Srbija i Crna Gora treba da imaju "tanke, ali �vrste veze". – To je upravo ono �to se zami�ljalo pod formulom minimalna federacija - mali broj funkcija, ali da dr�ava ne zavisi od trenutne volje dve dr�ave �lanice. I to je, zna�i, osnova na kojoj treba insistirati u daljim razgovorima oko povelje, kako bi se predvidele institucije koje �e biti u stanju da sprovode pomenute nadle�nosti na autonoman, efikasan i odgovoran na�in – nagla�ava Samard�i�. Da li predlog ustavne povelje koju je "pre�istilo" Predsedni�tvo DOS-a daje nadu za to? – Taj tekst ni najmanje ne garantuje da �e te institucije biti samostalne u obavljanju svojih funkcija niti da �e veze izme�u Srbije i Crne Gore biti �vrste. Tu se, naprotiv, ponovo uspostavlja mehani�ki spoj Srbije i Crne Gore, i u oblasti definicije dr�ave, i kad je re� o simbolima, i u polo�aju gra�anina i njegovih prava, i u na�inu izbora institucija, na�inu dono�enja odluka, nadle�nostima i kompetencijama suda – ka�e na� sagovornik. Prime�uju�i da su u ponu�enom tekstu sve institucije uglavnom "podeljene na dva", odnosno da sve zavisi od dogovora dr�ava �lanica, Samard�i� isti�e: – Taj predlog u mnogo �emu podse�a na brionski ustav, s obzirom na to da bi dr�ava trebalo da bude ono �to se dogovore federalne jedinice. A to nije mehanizam koji mo�e da obezbedi njeno dobro funkcionisanje. Nije to ni dr�ava koju podrazumeva Evropska unija u svom poslednjem saop�tenju. Most za razdvajanje Dve republi�ke vlade su se, prema njegovom mi�ljenju, vol�ebno na�le u ovom procesu, budu�i da njihovo u�e��e ne pominje beogradski sporazum. Ra�unaju na svoje ve�ine u delovima ustavne komisije, a "vrlo je verovatno da �e tamo gde je nemaju (to je deo iz savezne dr�ave) uslediti, ako ve� i nije po�eo, proces politi�ke trgovine oko glasova, �to ne daje osnova da �e ustavna povelja na ne�to da li�i". Na na�e podse�anje da u Ustavnoj komisiji postoje i drugi predlozi, on obja�njava da je legitimno da mnogi daju predloge i da nije re� o tome da vlade ne mogu u to da se uklju�e: – Ja samo kritikujem politiku koja ho�e da pro�vercuje iluziju o nekakvom brzom dogovoru, na �tetu zajedni�ke dr�ave i na �tetu Srbije. Taj tekst je spisak �elja Mila �ukanovi�a. Sve i da Crna Gora, u nekoj varijanti, prihvati neposredne izbore, ostale odredbe, uverava nas, ne daju osnov da bi to bila ozbiljna ustavna konstrukcija. Takva zajednica ne mo�e da funkcioni�e, jer je to, zapravo, "ugovor o naknadnom razdvajanju". Vidi se to i iz toga �to nema ni re�i o jedinstvenom tr�i�tu niti kako �e se do njega do�i, kako bismo i�li ka EU. – Crna Gora se priprema za odvajanje. Ona to ne mo�e sada da uradi. Potrebno je da se napravi most za to. Sada vlada Srbije gradi taj most – isti�e savetnik predsednika SRJ U optimisti�kom trendu Da li je uop�te mogu�no usaglasiti postoje�e ustavne predloge? To bi, smatra Samard�i�, bilo najpravi�nije, ali je pitanje politi�ke volje za to. – Osnovno je, pri tome, da li �e biti jedna ili dve dr�ave – dodaje. S tim u vezi, u retorici EU vidi vi�ak optimizma i navodi kako je Solana i pre i posle 14. marta bio optimisti�an, govorilo se da proces napreduje, a "pitanje, prosto, nije re�eno". To mo�e �ak da traje mesecima i godinama, sve dok se ne promeni politi�ka volja. U poslednje dve sedmice Evropa je prili�no pozitivno reagovala na ovda�nja doga�anja u vezi sa poveljom, posebno posle vesti o dogovoru dve vlade. Zato smo pitali na�eg sagovornika koliko ima istine u tome da je sada Evropa "izdala" predsednika Ko�tunicu. – Ne bih to mogao da zaklju�im. Cela taktika Evropske unije jeste da sami do�emo do sporazuma. A dobro je �to se nisu uplitali, da vidimo dokle mo�emo sami i zajedno da obavimo ovaj posao. Ta podr�ka predlogu dveju vlada je u optimisti�kom trendu. Oni sadr�inski stoje iza predloga Venecijanske komisije, a kad se porede ti papiri vidi se ogromna razlika – ka�e Samard�i�. Re�enje za trenutnu situaciju moglo bi, veli, da bude u novom sastanku potpisnika beogradskog sporazuma (prethodna dva poku�aja predsednika Ko�tunice da ih okupi bila su bezuspe�na) i to, verovatno, uz pomo� Havijera Solane, koji bi krajem ove sedmice trebalo da doputuje u Beograd. Dr Slobodan Samard�i� pretpostavlja da �e tada "uslediti predlozi, a mo�da i preporuke" kako dalje da se ide, s tim �to je on uveren da je bolje da se jo� koji mesec polako i pa�ljivo radi, makar za neko vreme odlo�ili ono �to smo sada naumili. Biljana �pajak |
vrati.gif
Description: GIF image
