B I L T E N V E S T I
04. SEPTEMBAR 2002.
JOHANESBURG SAMIT O ZEMLJI
Kostunica i Svilanovic o odrzivom razvoju
JOHANESBURG, 3. septembra 2002. (Beta) Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica i ostali clanovi drzavne delegacije ucestvovali su
danas
na plenarnoj sednici Samita o odrzivom razvoju planete i okruglim
stolovima
na kojima su bile razmatrane teme od siromastva do zastite zivotne
sedine.
U Rezidenciji jugoslovenske ambasade u glavnom gradu Juzne
Afrike
u toku je prijem koji Kostunica organizuje sa dijasporom.
Kostunica i jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran
Svilanovic razgovarali su tokom dana i o odrzivom razvoju u Jugoslaviji
tokom vise bilateralnih susreta, kao i na sastanku predstavnika drzava
dunavskokarpatskog regiona.
Na tom skupu je, prema navodima Svilanovica, bilo reci o
ciscenju
Dunava, posle cega se ocekuje uspostavljanje pravog plovnog rezima, jer
je
trgovina Dunavom najjeftiniji nacin transporta.
KOSTUNICA I FOKS O UNAPREDJENJU ODNOSA SRJ I MEKSIKA
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica razgovarao je danas u Johanesburgu sa predsednikom Meksika
Visenteom Foksom o stvarnom unapredjenju i produbljivanju bilateralnih
odnosa i obnavljanju privredne saradnje izmedju dveju zemalja.
Dvojica zvanicnika u Johanesburgu ucestvuju na Samitu o
odrzivom
razvoju Zemlje.
Kako je saopsteno iz kabineta predsednika, Kostunica i Foks su
razmotrili faze u procesu demokratskog preobrazaja kroz koji prolaze obe
zemlje, posle vise decenija jednopartijske vladavine.
Sagovornici su ukazali na slicna vrednosna opredeljenja dveju
zemalja u spoljnoj i unutrasnjoj politici, sto se vidi i iz nacelnog
odnosa
prema stalnom Medjunarodnom krivicnom sudu za ratne zlocine, navodi se u
saopstenju.
Kostunica i DZu razgovarali u Johanesburgu
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Predsednik Jugoslavije
Vojislav
Kostunica razgovarao je danas u Johanesburgu sa premijerom Kine Dzu
Zungdjijem, saopsteno je veceras iz kabineta predsednika SRJ.
U saopstenju se navodi da je "u veoma srdacnom i prijateljskom
razgovoru kineski premijer izneo uveravanja da ce se Kina i dalje
dosledno
zalagati za puno postovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta
SRJ,
u skladu sa rezulucijom 1244".
Dzu je naglasio da je Kina izuzetno zainteresovana za
unapredjenje
prijateljskih veza sa Jugoslavijom, pre svega na ekonomskom planu.
Predsednik Kostunica je istakao da je Kina jedan od glavnih
spoljnopolitickih partnera Jugoslavije i izrazio zadovoljstvo zbog
stabilnosti odnosa izmedju dve zemlje.
"U razgovoru o dugu Jugoslavije prema Kini istaknuto je da je
potrebno da kompetentni drzavni organi rasprave ovaj problem i nadju
obostrano korisno rwsenje koje ce biti jedinstveno i primereno
jugoslovenskokineskim odnosima", navodi se u saopstenju i dodaje da to
resenje treba da omoguci nastavak i produbljivanje ekonomske saradnje.
Kucma i Kostunica RAZGOVARALI U JOHANESBURGU
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Predsednik SR Jugoslavije
Vojislav Kostunica danas je sa ukrajinskim predsednikom Leonidom Kucmom
u
Johanesburgu razmenio misljenja o stanju bilateralnih odnosa dve zemlje,
saopstio je kabinet predsednika SRJ.
Predsednici su razgovarali i o pitanjima od zajednickog
interesa
za SRJ i Ukrajinu, a posebna paznja je bila posvecena i ucescu u
regionalnim organizacijama.
Kucma je obecao punu podrsku Ukrajine prijemu SRJ u punopravno
clanstvo organizacije Crnomorske ekonomske saradnje.
Kao se navodi u saopstenju, u razgovoru predsednika ucestvovao
je
i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic.
Kostunica se vratio sa Samita o Zemlji
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Predsednik SR Jugoslavije
Vojislav Kostunica vratio se danas nesto pre podneva u Beograd iz
Johanesburga.
Kostunica je novinarima na beogradskom aerodromu rekao da je
ovogodisnji skup u stvari rekapitulacija svega sto je uradjeno od samita
u
Rio de Zaneiru 1992. godine gde je i uveden pojam "odrzivi razvoj".
Kostunica je izjavio da je na samitu "uradjeno dosta, ali jos
vise
nije".
On je ocenio kao neuspeh ovogodisnjeg skupa to sto "nije
postignut
nikakav konkretni dogovor o neobnovljivim prirodnim resursima".
"Uspeh je obecanje da ce od dve milijarde ljudi koji nemaju
vodu,
polovina dobiti vodu", dodao je predsednik SRJ.
Kostunica je izjavio da je skup u Johansburgu bio vise
proklamativan nego deklarativan i da nikakvi konkretni dogovori nisu
postignuti.
On je, medjutim, ocenio da je znacajno da je SR Jugogoslavija
ucestvovala na samitu i da je ukazala na specificne probleme SRJ poput
posledica sankcija i bombardovanja osiromasenim uranijumom.
Kostunica je ocenio da je za SRJ vazno da bude ukljucena u
globalne i regionalne projekte zastite zivotne sredine, da bi dobila sto
vise materijalnih sredstava.
SR JUGOSLAVIJA
Odrzan seminar srpskih privrednika u Oslu
OSLO, 3. septembra (Tanjug) - U Oslu su danas predstavnici
jugoslovenske drzavno-privredne delegacije odrzali seminar za norveske
biznismene, na kojem su predstavljeni ekonomska situacija u Jugoslaviji,
rezultati reformi i perspektive privredne saradnje dve zemlje.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus je predstavio rezultate
reformi
u pravno-ekonomskoj regulativi zemlje i makro-ekonomsku situaciju u
Jugoslaviji, a guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic govorio
je
o reformi bankarskog sistema zemlje i monetarnim kretanjima u
Jugoslaviji.
Srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljevic predstavio je
mogucnosti banjskog lecenja u Srbiji i njihovih rehabilitacionih
centara.
Direktor Centra za restruktuiranje Srpske agencije za privatizaciju Ivan
Lujanovic norveskim biznismenima je govorio o toku privatizacije u
Srbiji,
rekavsi da je za tendersku privatizaciju pripremljeno oko 70 velikih
preduzeca, a za aukciju oko 400 malih i srednjih preduzeca. On je
napomenuo
da se radi o cifri koja bi trebalo da se realizuje do kraja i pocetkom
naredne godine i dodao da je u pitanju mogucnost kupovine za norveske
biznismene oko 70 odsto vlasnistva pomenutih preduzeca u Srbiji prema
Zakonu o privatizaciji. Seminaru za norveske biznismene u Oslu
prisustvovao
je i jugoslovenski ambasador u Norveskoj Vida Ognjenovic. Odrzavanjem
privrednog seminara u Ministarstvu inostranih poslova u Oslu zavrsena je
dvodnevna zvanicna poseta jugoslovenske delegacije Norveskoj.
SRJ PREUZIMA PREDSEDAVANJE FORUMOM ZA BEZBEDNOST
BEC, 3. septembra 2002.(Beta) SR Jugoslavija sutra zvanicno
preuzima predsedavanje Forumom za saradnju u oblasti bezbednosti (FSC)
pri
Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Forum za saradnju u oblasti bezbednosti, koji deluje u okviru
OEBSa, autonomno je politicko telo sa samostalnim mandatom i sopstvenim
nacinom predsedavanja, nezavisno od ostalih odelenja OEBSa kojima
trenutno
predsedava Portugal. Forum je uspostavljen jos 1992. godine kao
centralno
telo OEBS za politickovojne aspekte bezbednosti.
Jugoslovenski ambasador pri OEBSu Branislav Milinkovic, koji ce
sutra imati izlaganje povodom preuzimanja mandata, rekao je za Betu da u
nadleznost foruma spada donosenje odgovarajucih dokumenata iz domena
kontrole naoruzanja, razoruzanja i mera za jacanje poverenja i
bezbednosti,
kao i rad na njihovoj primeni.
"Najsveobuhvatniji dokument koji je usvojilo ovo telo jeste
Becki
dokument o merama za jacanje poverenja i bezbednosti", rekao je
Milinkovic.
Njime su se clanice OEBS obavezale na redovnu razmenu vojnih
informacija, razmenu vojnih inspekcija i vojnih posmatraca, razmene
informacija o nacionalnim planovima odbrane i vojnim doktrinama, kao i
na
primenu mehanizama za smanjivanje rizika i uspostavljanje raznih oblika
vojnih kontakata.
Mandat predsedavajuceg traje cetiri meseca.
Zadatak predsedavanja forumom u ovom trenutku izazovniji je i
slozeniji jer pada u vreme priprema naredne Ministarske konferencije
OEBS,
zakazane za decembar u Portu, rekao je Milinkovic i dodao da bi FSC
trebalo
da pripremi niz dokumenata za taj skup.
"Ubedjen sam da je nase uspesno ostvarivanje obaveza koje
proizilaze iz politickovojnih aspekata OEBSa odlicna preporuka za nase
priblizavanje ostalim bezbednosnim strukturama, pre svega Programu
partnerstva za mir, sto je jedan od spoljnopolitickih ciljeva zemlje",
ocenio je ambasador SRJ pri OEBSu.
Cilj nam je i da pokazemo da mozemo, bez obzira da li se radi o
bezbednosnoj, kulturnoj ili drugoj saradnji, da predsedavamo
medjunarodnim
organizacijama i da strpljivim radom na usaglasavanju konsenzusa dodjemo
do
zajednickih resenja, kazao je Milinkovic.
Novi nemacki ambasador predao kopije akreditiva
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) - Novoimenovani ambasador Savezne
Republike
Nemacke u SRJ Kurt Leonberger predao je danas u SMIP-u kopije
akreditivnih
pisama sefu Protokola Zoranu Pavlovicu.
U prigodnom razgovoru, koji je tom prilikom vodjen, izazena je obostrana
spremnost za dalje unapredjenje medjusobnih odnosa, posebno na
ekonomskom
planu, kao i ocekivanje povecanja ekonomske razmene izmedju dve zemlje,
saopstilo je Savezno ministarstvo za inostrane poslove.
Dani kulture Cilea, u Beogradu od 4. do 6. septembra
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) - Manifestacija "Bliski susret sa
Cileom",
koja se u Beogradu odrzava od 4. do 6. septembra, priblizice domacoj
publici deo bogate kulture te zemlje Latinske Amerike, u kojoj zive
mnogi
potomci doseljenika sa ovih prostora. "Bliski susret sa Cileom" je i
naziv
dokumentarnog filma koji ce sutra u Atrijumu Etnografskog muzeja
otvoriti
dane cileanske kulture, saopsteno je danas na konferenciji za stampu.
Zatim ce o Cileu govoriti ambasador Cilea u Jugoslaviji Agustin Pio
Garsija, direktor Direkcije Saveznog ministarstva inostranih poslova za
Ameriku Slavko Kruljevic, predsednik Jugoslovenskog udruzenja
latinoamerikanista Filip Matic, a iz novinarskog ugla urednik "Politike"
Momcilo Pantelic. Posto se Cile obicno naziva i "zemljom pesnika", drugi
dan, cetvrtak, 5. septembar, bice posvecen cileanskoj knjizevnosti, a
treci
savremenom cileanskom filmu. Publika ce imati prilike da uziva i u
muzici
cileanskih kompozitora.
Ovakvo kulturno "druzenje" ima poseban znacaj u trenutku kada se zatvara
ambasada Cilea u Beogradu, a jugoslovenska u Santjagu je zatvorena
prosle
godine, u okviru mera stednje. Ambasador Cilea je odnose Jugoslavije i
svoje zemlje ocenio kao "solidne, sa sirokom istorijskom i kulturnom
osnovom" i dobrim potencijalima za dalji razvoj. O isprepletanosti
kulturnih veza dve zemlje govori i podatak da su dva Cileanca
jugoslovenskog porekla prevela na spanski "Gorski vijenac" 1987. godine.
"Bliske susrete sa Cileom" organizuje Jugoslovensko udruzenje
latinoamerikanista i Ambasada Cilea.
IZRADA USTAVNE POVELJE
KOSTUNICA:Teskoce u izradi ustavne povelje izazvane zlim namerama
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica ocenio je danas da se teskoce koje su se pojavile u
radu
na ustavnoj povelji zajednicke drzave Srbije i Crne Gore "tesko mogu
pravdati" i da se mogu objasniti "uskim interesima i zlim namerama"
ucesnika u radu na ustavnoj povelji.
Kostunica je radiju B92 rekao da se u izradi Ustavne povelje
"mora
postovati procedura" koja je predvidjena Beogradskim sporazumom i
naglasio
da u taj proces "moraju biti ukljuceni odredjeni ucesnici".
"Sto vise ljudi ucestvuje u tim razgovorima to je bolje. Svaka
vrsta redukcije na uske krugove se pokazala pogubnom. To se na kraju
pokazalo i u takozvanom dogovoru Vlade Srbije i Crne Gore, koji se odvio
mimo pravila predvidjenih ustavnom procedurom, a na kraju krajeva, i
nije
urodio plodom. Dve vlade se nisu dogovorile", rekao je jugoslovenski
predsednik.
Kostunica je kazao da skori dolazak visokog predstavnika EU
Havijera Solane u Beograd "pokazuje visok stepen zainteresovanosti"
Evropske unije da se resi pitanje ustavne povelje.
On je ocenio i da ce SRJ uci u Savet Evrope, ali "nesto kasnije
nego sto se ocekivalo".
"Moj optimizam raniji je dosta pokoleban ovim poslednjim
odlaganjem, zavlacenjem kad je rec o dogovorima, izigravanjem dogovora i
svega ostalog, ali uveren sam da ce pre ili kasnije, zapravo nesto
kasnije
nego sto smo to ocekivali, do svega toga doci, ma koliko se oni, koji su
protiv spornih resenja, trudili. U ovom trenutku je interes svih naroda
u
Srbiji i Crnoj Gori i interes regiona i interes Evrope jaci od uskih
interesa pojedinih stranaka i njihovih vodja", kazao je Kostunica radiju
B92.
MICUNOVIC:Do Ustavne povelje uz pomoc Solane
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) - Predsednik Veca gradjana Savezne
skupstine
Dragoljub Micunovic izjavio je veceras da bi Ustavna povelja Srbije i
Crne
Gore mogla da bude gotova za nedelju dana, pa cak i pre, ako visoki
predstavnik Evropske unije Havijer Solana ubedi predstavnike crnogorske
Demokratske partije socjalsta (DPS) da budu kooperativni i prihvate
resenja
koja su prihvatljiva za najveci deo Ustavne komisije. Evropa trazi da se
pojacaju resenja u Povelji koja se odnose na obezbedjenje budzeta i
nadleznosti ministarstava, da se poslanici za parlament Srbije i Crne
Gore
biraju neposredno, kao i ona koja preciziraju da ce trziste biti
zajednicko, rekao je Micunovic u emisiji "Presing" TV Politika.
Micunovic je kazao da je Solana preuzeo obavezu da u to ubedi DPS.
IZASLANIK VISOKOG PREDSTAVNIKA EU STEFAN Lene U PODGORICI
BEOGRAD, 3. septembra 2002. (Beta) Izaslanik visokog
predstavnika
Evropske unije (EU) Stefan Lene vratio se veceras u Beograd nakon niza
razgovora koje je u Podgorici obavio sa crnogorskim zvanicnicima o
Ustavnoj
povelji buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
Izvori bliski visokom predstavniku EU rekli su agenciji Beta da
ce
se Lene sutra u Beogradu sastati "sa srpskom stranom", odnosno sa nekim
clanovima Ustavne komisije i predstavnicima srpskih i saveznih vlasti.
Lene je povodom zastoja u izradi Povelje, sinoc drugi put
doputovao u Beograd gde se najpre sastao sa predsednikom Veca gradjana
Savezne skupstine Dragoljubom Micunovicem, a zatim u Podgorici sa
crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem.
On je danas u Podgorici razgovarao i sa predsednicom Skupstine
Crne Gore Vesnom Perovic, liderom Socijalisticke narodne partije (SNP)
Predragom Bulatovicem, predstavnicima Narodne stranke i
Socijaldemokratske
partije.
Leneovi sagovornici razlicito su, medjutim, interpretirali
stavove
EU o pojedinim spornim tackama Povelje buduce zajednice.
Iz kabineta Vesne Perovic saopsteno je da je Lene preneo stav
EU
da bi tekstom Ustavne povelje trebalo da bude predvidjen budzet savezne
drzave i neposredni izbori za parlament buduce zajednice.
Prema tom saopstenju, Lene je pozdravio tekst povelje koji su
sacinile vlade Srbije i Crne Gore, navodeci da on predstavlja "korak
napred
u procesu rada na pisanju konacne verzije" tog akta, ali i da ne
predvidja
budzet savezne drzave ni neposredne izbore sto bi se, prema stavu EU,
moralo naci u finalnom tekstu povelje.
Iz Djukanovicevog kabineta saopsteno je, medjutim, da je Lene
nacrt Povelje dveju vlada ocenio kao "kompatibilan sa Beogradskim
sporazumom" i kao tekst koji je, "generalno gledano, u skladu sa
evropskim
standardima", dok su u nekim tackama potrebna pojasnjenja.
Nakon susreta sa Leneom, lider SNPa saopstio je da je stav EU
da
nova drzava Srbije i Crne Gore treba da ima jasne nadleznosti i
neposredne
izbore za savezni parlament, dok je portparol Narodne stranke (NS) Bojan
Vuksanovic rekao da mu je izaslanik visokog predstavnika Evropske unije
preneo stav EU da izbori za parlament buduce zajednice treba da budu
neposredni i da ta zajednica mora biti "drzava u pravom smislu reci".
Visoki funkcioner Socijaldemokratske partije (SDP) Borisav
Banovic
nakon razgovora sa Leneom kazao je, medjutim, da je "za EU
najprihvatljiviji" nacrt Ustavne povelje, koji su usaglasile vlade
Srbije i
Crne Gore, kao i da su tom nacrtu potrebna dodatna pojasnjenja koja se
ticu
nadleznosti sudova i Saveta ministara.
Prema Banovicevim recima, za Lenea je prihvatljivo da buduca
zajednica nema svoju imovinu, kao i da poslanici budu birani "na
posredan
nacin", jer to "predvidja Beogratski sporazum".
Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic,
koji je sa Leneom razgovarao sinoc, pre njegovog odlaska u Podgoricu
kazao
je RTSu da je izaslanik visokog predstavnika EU "napravio veliki korak u
tom ubedjivanju i da polako pocinje da se shvata da je Leneov stav
konzistentan".
Brisel: Solana ne donosi u Beograd Ustavnu povelju
BRISEL, 4. septembra (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije (EU)
za
spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ne donosi u Beograd gotov
tekst Ustavne povelje, vec je njegov osnovni cilj da pruzi ohrabrenje i
podrsku Srbiji i Crnoj Gori, kao i saveznim vlastima, da se sacini nacrt
i
"sto je pre moguce" usvoji taj ustavni dokument, izjavila je danas u
Briselu za Tanjug Solanin portparol Kristina Galjak, uoci nove posete
visokog predstavnika EU Jugoslaviji najavljene za petak.
"EU ne nudi Srbiji i Crnoj Gori svoju verziju Ustavne povelje, niti ima
nameru da to cini. Sve je u rukama Srbije i Crne Gore i saveznih
vlasti",
naglasila je Galjakova dodajuci da je Unija spremna da pomogne u procesu
usvajanja tog dokumenta. Ona je podsetila na stav EU da je usvajanje
Povelje i realizacija Beogradskog sporazuma o redefinisanju odnosa
izmedju
dve federalne jedinice "u najboljem interesu i Srbije i Crne Gore u
procesu
priblizavanja Jugoslavije evropskim integracijama".
Takodje je podsetila da tek posle usvajanja Ustavne povelje strucnjaci
Evropske komisije mogu da zapocnu rad na izradi studije o izvodljivosti,
posle koje bi, ako ta studija bude pozitivna, mogli da zapocnu zvanicni
pregovori sa EU o zakljucenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju
drzave Srbije i Crne Gore Uniji. U svakom slucaju, kako je rekla
Galjakova,
EU nema nameru da radi posao koji je u nadleznosti saveznih vlasti i dve
republike, a to je i usvajanje Ustavne povelje. "EU je spremna da
ohrabri i
podstakne sve kljucne faktore u Jugoslaviji da taj posao najzad zavrse",
rekla je Solanin portparol.
Danas je preciziran plan najnovije balkanske misije Havijera Solane.U
petak
pre podne Solana ce zapoceti seriju razgovora sa politickim liderima o
procesu izrade nacrta Ustavne povelje i realizacije Beogradskog
sporazuma.
Posle podne u Palati federacije Solana ce se obratiti novinarima, a
predvece se vraca u Brisel.
Najzad, Solanin savetnik Stefan Lene, koji vec nekoliko dana boravi u
Jugoslaviji, sacekace visokog predstavnika u Beogradu i obavestiti ga o
razgovorima koje je u medjuvremenu imao i izgledima da se najzad
usaglasi
tekst nacrta Ustavne povelje.
Ljajic i Lene o hitnosti usvajanja Ustavne povelje
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Savezni ministar za
nacionalne
i etnicke zajednice Rasim Ljajic i Stefan Lene, specijalni izaslanik
Havijera Solane, ocenili su danas tokom razgovora u Beogradu da je
neophodno da sto skorije bude usvojena Ustavna povelja.
Stefan Lene je naglasio da "Evropska unija nema vremena za
cekanje, da je neophodno sto pre postici dogovor", kao i "da je potrebno
napraviti dokument koji ce dobiti najsiru podrsku svih glavnih
politickih
struktura u Srbiji i Crnoj Gori", navodi se u saopstenju Saveznog
sekretarijata za informisanje.
Ljajic je izrazio ocekivanje da ce uskoro biti postignut
kompromis
u vezi sa spornim pitanjem o zastiti ljudskih i manjinskih prava, tako
sto
ce na nivou zajednicke drzave biti definisani opsti principi, a drzavama
clanicama bice prepusten nacin njihovog sprovodjenja, mehanizam i drugi
elementi zastite ljudskih prava.
Prihvatanje Ustavne povelje izraz je spremnosti SRJ za
pristupanje
evropskim integracijama i korak ka Savetu Evrope, rekao je Ljajic,
zalozivsi se da SRJ na septembarskom zasedanju bude primljena u
punopravno
clanstvo te evropske organizacije.
REPUBLIKA SRBIJA
Poceli Dani Beograda u Becu
BEC, 3. septembra 2002. (Beta) Gradonacelnica Beograda Radmila
Hrustanovic otvorila je veceras u Becu izlozbu "Jugomuzej" beogradskog
umetnika Mrdjana Bajica, kojom je oznacen pocetak "Dana Beograda u
Becu".
Otvarajuci izlozbu u prestiznoj dvorani "Kunsthale" zajedno sa
gradonacelnikom Beca Mihaelom Hojplom, Hrustanoviceva je ukazala na
znacaj
kulturne saradnje dve metropole na Dunavu.
"Smatram da su 'Dani Beograda u Becu' veoma vazni za citavu
nasu
drzavu. Ovo je prvo predstavljanje Beograda od 5. oktobra 2000. van
granica
SRJ. Imali smo parcijalne izlozbe u nekim gradovima Evrope", izjavila je
ona jugoslovenskim novinarima.
"Pokusacemo da Becu pokazemo da su Beograd i Srbija nesto drugo
od
onoga kako su nas svet i Bec gledali proteklih 10 godina ... Ovo sto smo
izlozbom pokazali Becu jeste prava prezentacija Beograda", dodala je
Hrustanoviceva.
"Dani Beograda u Becu" je, prema njenim recima, projekt
viseslojnog predstavljanja Beograda kroz pozoriste, muziku i knjizevne
veceri.
Gradonacelnik Hojpl je ukazao da je kultura most koji spaja
gradjane i nacije, cak i tamo gde je politika napavila razdor.
Ambasador SRJ u Austriji Mihajlo Kovac je kazao da je Bec
kulturna
prestonica srednje Evrope, a Beograd Balkana."Dani Beograda u Becu"
trajace
do 23. septembra, a planirana su gostovanja pozorista, muzickih grupa,
kao
i knjizevnika.
Hrustanoviceva ce sutra razgovarati sa predstavnicima grada
Beca o
mogucnostima poboljsanja infrastrukture Beograda.
Izlozba izraelskog umetnika Grobmana
BEOGRAD, 3. septembra (Tanjug) - Izlozba izraelskog umetnika poreklom iz
Rusije Mihaila Grobmana otvorena je veceras u Umetnickom paviljonu
"Cvijeta
Zuzoric".
Izlozbu je otvorio ambasador Izraela Joram Sani, koji je rekao da
Grobman
kroz umetnicki kod salje poruke, kao kroz ovu izlozbu nazvanu "Poslednje
nebo", kojom ukazuje da prirodu treba sacuvati.
Ministar kulture Srbije Branislav Lecic je rekao da je izlozba
izraelskog
umetnika vrlo znacajan dogadjaj za oba naroda i prilika da napravimo
trajni
most saradnje izmedju nase zemlje i Izraela.
Saradnju u oblasti turizma uciniti obostranom
ISTANBUL, 3. septembra (Tanjug) - Srpski ministar turizma Slobodan
Milosavljevic izjavio je danas Tanjugu u Istanbulu, gde boravi na
seminaru
o turizmu, da je veoma znacajno da saradnja nase zemlje i Turske u toj
oblasti ubuduce bude obostrana.
U Turskoj je ove godine boravilo preko 200.000 Jugoslovena, ali je
Srbija
takodje sve interesantnija za turiste, sto je Milosavljevicu potvrdio i
njegov turski kolega Mustafa Tasar. U razgovoru dva ministra je
konstatovano da je stoga veoma bitno da i nase turisticke destinacije
otvorimo i ucinimo atraktivnim turistima iz Turske. Milosavljevic je
naglasio da je posebno pomenuta saradnja u oblasti
tranzitnog turizma, buduci da Srbija, zbog geostrateskog polozaja,
predstavlja najkvalitetniju marsutu izmedju zapadne Evrope i Istoka,
odnosno najkraci put za veliki broj turskih drzavljana koji rade u
zapadnoj
Evropi.
Milosavljevic je na seminaru pod nazivom "Turizam - most izmedju
trgovine i
kulture" danas imao izlaganje na temu "Strategija razvoja turizma
Srbije".
Ovaj seminar u organizaciji Svetskog trgovinskog centra u Istanbulu je
veoma znacajan za nasu zemlju, jer je Beogradu povereno da iduce godine,
u
avgustu, organizuje sportske igre poslovnih ljudi (Vorld korporejt
gejms).
Ministar je izrazio ocekivanje da ce Beograd tom prilikom ugostiti
beliki
broj poslovnih ljudi i da ce ovi sportski susreti i takmicenja poslovnih
ljudi iz celog sveta biti prilika da se vise spoznaju mogucnosti za
investiranje u Srbiji.
Norveska pomoc zdravstvu Srbije
OSLO, 3. septembra 2002. (Beta) Srpski ministar zdravlja Tomica
Milosavljevic izjavio je danas da ce norveska vlada izdvojiti milion
evra
za rehabilitaciju centara za hitnu pomoc u Beogradu, Kragujevcu,
Zajecaru i
Zrenjaninu.
Nakon privrednog seminara u norveskom Ministarstvu inostranih
poslova, Milosavljevic je rekao novinarima da ce Norveska uloziti
izmedju
500.000 i 600.000 evra za kompjuterizaciju Apotekarske ustanove
Beograd.Ministar je dodao da ce ti projekti biti realizovani do kraja
2003.
godine.
Mihajlovic:paradrzavna mafija jos na slobodi
BEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) - Ministar unutrasnjih poslova Srbije
Dusan
Mihajlovic upozorio je, na konferenciji "Bratislavski proces - program
za
demokratsku Jugoslaviju", da je paradrzavna mafija, nastala u vreme
vlasti
Slobodana Milosevica, jos na slobodi i "pokusava da nadje nove
zastitnike u
redovima nove vlasti".
Mihajlovic je, kako je danas saopsteno iz Ministarstva unutrasnjih
poslova
Srbije, rekao da se u policiji ima, mozda, najbolja prilika da se vide
"oba
lica Milosevicevog nasledja - s jedne strane ratni zlocini, a, s druge,
nasledje organizovanog kriminala koji je, pod izgovorom sankcija UN,
razvijen u Srbiji". "Sa Milosevicem na vlasti mi smo imali jedan
problem,
sada se suocavamo sa hiljadu... Sada, kada je Milosevic u zatvoru, ova
paradrzavna mafija je jos na slobodi i pokusava da nadje nove zastitnike
u
redovima nove vlasti. Mi to moramo spreciti", istakao je Mihajlovic u
govoru na konferenciji, odrzanoj u ponedeljak.
Potpisan ugovor o donaciji 20 000 tona americke sojine sacme BEOGRAD, 3.
septembra (Tanjug) - Srpski ministar za poljoprivredu Dragan
Veselinov i zamenik ambasadora SAD u Jugoslaviji Robert Norman potpisali
su
danas u vladi Srbije ugovor o donaciji 20 000 tona americke sojine sacme
u
vrednosti 5,5 miliona dolara. Norman je rekao da je pomoc Ministarstva
poljoprivrede SAD u sojinoj sacmi namenjena rehabilitaciji srpske
poljoprivrede i da ce sredstvima dobijenim prodajom raspolagati
Ministarstvo za socijalna pitanja koje ce ih usmerirti na isplatu
penzija
poljoprivrednicima Srbije i druge humanitarne svrhe.
Republicki ministar za socijalna pitanja Gordana Matkovic je istakla da
ce
pet miliona dolara iz fonda od prodaje sojine sacme biti namenjeno
smanjenju dugova u isplati zaostalih penzija zemljoradnicima, a
preostala
sredstva ce biti usmrena prvenstveno bolnicama i domovina za nezbrinutu
decu.
Goati novi predsednik Transparensi Srbija
BEOGRAD, 3. septembar 2002. (Beta) Politicki analiticar
Vladimir
Goati izabran je za novog predsednika Transparensi Srbija (TS), ogranka
medjunarodne organizacije Transparensi internesnel (Transparency
International), saopstio je TS.
To je nevladina i neprofitna organizacija koja se bavi
prevencijom
korupcije i reformom sistema i ima ogranke u vise do 80 zemalja.
Dosadasnji predsednik Predrag Jovanovic imenovan je za
direktora
Uprave za javne nabavke i ostaje u TS kao clan Glavnog odbora, dodaje se
u
saopstenju.
KOSOVO METOHIJA
Stajner posetio Decane i srpski manastir
PRISTINA, 3. septembra 2002. (Beta) Sef UNMIKa Miahel Stajner
rekao je danas da ne zna koliko ce jos vremena Misija UN ostati na
Kosovu,
navodeci da je nevezano sa tim, potrebno brze izvrsavanje obaveza,
ukljucujuci i prenosenje ovlascenja sa medjunarodnih na domace
institucije.
Stajner je tokom posete Decanima negirao napise u pojedinim
medijima, da je rekao da ce Misija UNMIKa biti kraca od deset godina.
Stajner je ponovio da je posle dogadjaja od 11. septembra u SAD
medjunarodna zajednica zauzela drugaciji pristup i odredila obaveze u
svetu.
"S toga mi imamo manje vremena i ne mozemo racunati da cemo
biti
ovde i narednih deset godina. Treba ubrzati proces i prenosenje vlasti
sa
medjunarodnjih na domace institucije", rekao je Stajner isticuci da i on
licno ne zna koliko ce misija UN ostati na Kosovu.
Tokom posete Decanima, sef UNMIKa je bez pratnje novinara
posetio
i manastir "Visoki Decani".
Posle susreta sa bratstvom manastira Stajner je kazao da je
jedna
od tema bila i povratak Srba na Kosovo.
"Nece biti masovnog povratka ali svako ko zeli da se vrati moze
se
vratiti i ostati. Taj povratak treba da bude stalan a ne vestacki",
rekao
je Stajner i dodao da su ovih dana obezbedjena sredstva za ostvarivanje
individualnog povratka u regionu Peci.
Analiticari u Pristini smatraju da je danasnja poseta Decanima,
na
jugozapadu Kosova, pokusaj Stajnera da pomiri medjunarodne institucije i
Albance te opstine, posle nemira koji su se sredinom avgusta tamo
dogodili.
Tada je u sukobima izmedju Albanaca i medjunarodnih snaga reda
povredjeno ukupno 60 osoba, na obe strane.
Redzepi i Novicki o ljudskim pravima na Kosovu
PRISTINA, 3. septembra 2002. (Beta) Predsednik Vlade Kosova
Bajram
Redzepi rekao je danas ombudsmanu u pokrajini Mareku Antonu Novickom da
njegov kabinet ulaze napore da sudstvo postane sto efikasnije i da brze
donosi odluke.
Osvrcuci se na podatke iz izvestaja kancelarije ombudsmana da
na
Kosovu ima mnogo primera krsenja ljudskih prava, Redzepi je rekao da je
vlada na putu da parlamentu predlozi zakone koji ce zameniti akte koji
se
trenutno na Kosovu primenjuju.
Kosovski premijer je izrazio zadovoljstvo sto je Novicki ponovo
izabran na duznost ombudsmana na jos dve godine, ohrabrujuci njegovu
strategiju resavanja ljudskih prava.
Redzepi ocekuje da posle isteka mandata, Novickog na polozaju
narodnog advokata nasledi licnost sa Kosova.
Ivanovic:ucesce Srba na izborima zavisi od UNMIK-a
KOSOVSKA MITROVICA, 4. septembra (Tanjug) - Clan Predsednistva Skupstine
Kosova Oliver Ivanovic izjavio je danas Tanjugu da ucesce Srba na
oktobarskim lokalnim izborima na Kosmetu zavisi od ponasanja i odluke
UNMIK-a. "Medjunarodna zajednica mora shvatiti da je najbolje resenje da
Kosovska Mitrovica bude podeljena na dve opstine, a da se na nivou grada
formira zajednicki komitet ili odbor koji bi mogao da upravlja gradom
kao
celinom. Ukoliko taj predlog ne bude prihvacen, mali broj Srba bice
zainteresovan da izadje na lokalne izbore", ocenio je Ivanovic. On je
rekao
da treba sacuvati i neku "trecu opciju" koja nece biti ne prihvatljiva
za
UNMIK, a da to bude odluka koja bi uvazila zahteve Srba na severu
Kosmeta.
Ivanovic je kazao da je na jucerasnjoj sednici Predsednistva Skupstine
Kosova dosadasnji rad parlamenta ocenjen kao solidan. "Rad Skupstine
Kosova
mora da se ubrza i parlament mora da bude efikasniji, pa je doneta
odluka
da se uputi pismo vladi Kosova koja mora da pripremi predloge zakona, u
saradnji sa UNMIK-om, a zatim da Skupstina, prema prioritetima, odlucuje
o
tome koje ce predloge staviti na dnevni red", rekao je Ivanovic. On je s
delegacijom kosovskih parlamentaraca minulih dana ucestvovao na
"profesionalnom treningu za politicare" u Svajcarskoj, u organizaciji
svajcarske vlade , OEBS-a i Instituta za primenjene politicke studije
Kasim
iz Zeneve. "Na seminaru je bilo reci o svim temama koje su vezane za rad
parlamenta, ali istovremeno i o kompomisima koje vecinsko albansko
stanovnistvo mora da ucini prema srpskom narodu na Kosmetu", rekao je
Ivanovic.
Razgraniciti protest i nasilje
PRISTINA, 3. septembra (Tanjug) - Clan Predsednistva Skupstine Kosova
Oliver Ivanovic izjavio je danas u Pristini, povodom najavljenog
masovnog
povratka Srba i blokade administrativne granice sa Kosovom i Metohijom,
da
"razume opravdano nezadovoljstvo kod srpskog naroda", ali da treba biti
oprezan da takva akcija ne bude kontraproduktivna. "Demonstracije ce
izvrsiti dodatni pritisak na medjunarodnu zajednicu i na prelazne
institucije (na Kosovu), ali treba voditi racuna da se ne prekoraci
linija
koja razdvaja organizovani protest i nasilje", naglasio je Ivanovic
posle
sastanka clanova Predsednistva Skupstine Kosova i upozorio da bi "bilo
koji
akt nasilja usporio povratak".
REPUBLIKA CRNA GORA
AMBASADOR SAD U PODGORICI
PODGORICA, 3. septembra 2002. (Beta) Americki ambasador u SRJ
Vilijem Montgomeri boravio je i danas u Podgorici u posrednickoj misiji
koja je za cilj imala postizanje dogovora o pravilima po kojima ce se
odrzati izbori.
Podgoricki mediji su javili da je u cilju postizanja dogovora
oko
izbornih pravila Montgomeri juce u tri navrata razgovarao sa crnogorskim
predsednikom Milom Djukanovicem, a dva puta se sasatao i sa Bulatovicem.
Pored Djukanovica i Bulatovica, Montgomeri je juce razgovarao i
sa
liderima Narodne stranke (NS) i Socijademokratske partije.
Montgomeri je nakon jucerasnjih razgovora sa crnogorskim
zvanicnicima i liderima parlamentarnih stranka saopstio "da izbori
moraju
da se odrze".
"Sa stanovista SAD, apsolutno je od sustinskog znacaja da se
odrze
izbori, da to bude na osnovu konsenzusa, da sve partije ucestvuju na
njima
i da se to uradi sto pre", kazao je americki ambasador podgorickim
"Vijestima".
Lideri parlamentarnih stranka ranije su najavili da ce se
najkasnije do veceras znati da li je postignut dogovor oko izbornih
pravila
i najavili da bi u slucaju postizanja dogovora izbori mogli biti
odlozeni
za 14 dana.
Montgomeri veceras zavrsava posrednicku misiju u Podgorici
PODGORICA, 3. septembra 2002. (Beta) Americki ambasador u SRJ
Vilijam Montgomeri zavrsava veceras posrednicku misiju u Podgorici koja
je
imala za cilj da podstakne dogovor crnogorskih parlamentarnih stranaka o
propisima za izbore 6. oktobra, potvrdjeno je agenciji Beta u konzulatu
SAD
u Podgorici.
Montgomeri se danas sastao sa predsednicom Skupstine Crne Gore
Vesnom Perovic, liderima Socijalisticke narodne partije (SNP) i
Liberalnog
saveza (LS) Predragom Bulatovicem i Miodragom Zivkovicem, kao i sa
predstavnikom albanskih stranaka Ferhatom Dinosom.
Peroviceva i lider SNPa u razgovoru sa Montgomerijem rekli su
da
ne postoje elemntarni preduslovi da parlamentarni izbori, koji su
zakazani
za 6. oktobar budu odrzani, te da bi ih trebalo odloziti na kraci rok.
"Ne postoje preduslovi za odrzavanje izbora u tako kratkom
roku,
jer nekoliko glavnih pitanja vezanih za pravila po kojima ce se izbori
odvijati nisu usaglasena, a posebno uzimajuci u obzir cinjenicu da Crna
Gora nema Ustavni sud", rekla je Peroviceva, a prenosi njen kabinet.
Peroviceva je ocenila da bi izbore trebalo odloziti "na
odredjeni
rok", dok je Montgomeri, kako je saopsteno iz kabineta Peroviceve,
izrazio
razumevanje "prema zahtevima za dodatno vreme i prevazilazenje trenutne
situacije".
Americki ambasador u SRJ, kako je navedeno u saopstenju iz
kabineta predsednice skupstine, izrazio je i nadu da ce "u nekoliko
sledecih dana biti pronadjeno kompromisno resenje koje bi svim
ucesnicima u
izbornom procesu obezbedilo ravnopravne i pravno regulisane uslove".
Slicne stavove Montgomeriju je preneo i lider SNPa Predrag
Bulatovic. Nakon susreta sa americkim ambasadorom on je novinarima kazao
da
nema uslova za odrzavanje izbora 6. oktobra i da bi uz prethodni dogovor
svih parlamentarnih stranaka trebalo odloziti.
"Saopstio sam stav (Montgomeriju) da, s obzirom da na danasnji
dan
nema dogovora oko izbornih uslova, nema mogucnosti da se izbori odrze 6.
oktobra. Ako bi se dogovor i postigao neminovno je odlaganje izbora, a
ako
on izostane to nije dobro", kazao je Bulatovic nakon jednog od vise
razgovora koje je juce i danas imao sa Montgomerijem.
I Bulatovic i Montgomeri su kazali da su optimisti u pogledu
postizanja dogovora, dok je americki ambasador ocenio da bi, u
suprotnom,
"patili gradjani Crne Gore".
Na pitanje kakave je njegov stav prema predlogu da izbori budu
odlozeni, Montgomeri je odgovorio da je najvaznije postici konsenzus
politickih partija.
"Najvaznija stvar je da postoji konsenzus i kako god da se
partije
dogovore bice u redu, jer ce to znaciti put do izbora. Ideja je da se
sva
pravila usaglase u jednom sirokom paketu i ja se nadam dogovoru", kazao
je
on.
Montgomeri se ranije danas sastao sa predsednikom kluba
albanskih
partija u crnogorskom parlamentu Ferhatom Dinosom, kojem je sugerisao da
albanske partije prihvate predlog skupstinske vecine da broj mandata
albanskih partija bude smanjen sa dosadasnjih pet na cetiri.
U saopstenju Ferhata Dinose navodi se, medjutim, da je za
albanske
stranke taj stav neprihvatljiv. Montgomeri je izrazio razumevanje za
Dinosin stav, ali i ukazao da bi albanske stranke zbog toga mogle biti
optuzene za neodrzavanje predstojecih izbora, dodaje se u saopstenju.
Dinosa je kazao i da ce "sustinu danasnjih razgovora preneti
najvisim organima dve albanske partije, ali da je njegov odgovor ne",
dodaje se u saopstenju.
Montgomeri se tokom popodneva susreo sa jos nekim licnostima iz
politickog zivota Crne Gore, rekli su Beti u konzulatu SAD u Podgorici,
ali
nisu zeleli da preciziraju o kojim licnostima je rec.
Potpisani sporazumi o zajmovima za Crnu Goru
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Direktor Svetske banke za
SRJ
Rori O'Saliven i vrsilac duznosti (v.d) saveznog ministra za finansije
Veroljub Dugalic potpisali su danas sporazum o zajmu za strukturno
prilagodjavanje Crne Gore od 15 miliona dolara i zajmu za podrsku
Elektroprivredi Crne Gore od pet miliona dolara.
Nakon potpisivanja sporazuma u Palati federacije, Dugalic je
naveo
da su ti zajmovi deo paketa pomoci od ukupno 545 miliona dolara
namenjenih
SRJ.
Prema njegovim recima, krediti su odobreni po najpovoljnijim
uslovima, uz otplatu od deset godina i "grejs period" od deset godina,
pri
cemu nema kamate, vec se na ime troskova transakcija izdvaja 0,75 odsto.
Dugalic je dodao da ce krediti biti dostavljeni Crnoj Gori,
nakon
sto Savezna skupstina usvoji predlog zakona kojim se ti sporazumi
potvrdjuju.
Rori O'Saliven je istakao da je kredit od 15 miliona dolara
odobren Crnoj Gori za podrsku strukturalnim reformama. "Zajam je jedna
vrsta potvrde nacina na koji se ekonomija vodi", kazao je O'Saliven.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
