B I L T E N V E S T I
05. SEPTEMBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
Nekonkretni rezultati samita, korisni bilateralni susreti BEOGRAD, 4.
septembra (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio
je danas da svetski samit o odrzivom razvoju, na kome je protekla dva
dana
u Johanesburgu ucestvovala i visoka jugoslovenska drzavna delegacija,
nece
doneti mnogo konkretnih rezultata, vec da je uglavnom bio deklarativnog
karaktera. Ocenjujuci da je samit i pored toga bio veoma znacajan, s
obzirom na vaznost tema kojima se bavio i na cinjenicu da je okupio
preko
stotinu predsednika i premijera, jugoslovenski predsednik je po povratku
u
Beograd istakao i da je nasa delegacija ostvarila niz korisnih
bilateralnih
susreta i ucestvovala na regionalnom mini-samitu karpatsko-dunavskog
regiona. Predsednik Kostunica smatra da je veoma znacajno sto je na
samitu bila
predstavljena i Jugoslavija, jer je to bila prilika da se ukaze na
specificne probleme, pre svega na posledice desetogodisnjih sankcija i
bombardovanja osiromasenim uranijumom. Jugoslovenska drzavna delegacija
imala je tokom dva dana boravka na samitu niz bilateralnih susreta, pre
svega sa liderima zemalja u okruzenju i drugih znacajnih partnera nase
zemlje, koje je Kostunica ocenio kao veoma korisne.
Predsednik SRJ je rekao da je na mini-samitu karpatsko-dunavskih zemalja
pokrenut projekat saradnje u oblasti "tri mora" (Crnog, Kaspijskog i
Sredozemnog), u kojem je ukazano na, zahvaljujuci geografskom polozaju,
kljucno mesto nase zemlje. Kostunica je posebno istakao znacaj
"ohrabrujuceg" susreta s albanskim premijerom Fatosom Nanoom, na kome je
glavna tema bilo podizanje nivoa diplomatskih odnosa, ali je izdvojio i
susrete s premijerima Rusije i Kine, Mihailom Kasjanovom i Dzu
Zungdjijem.
"Kad je rec o Rusiji i Kini, razgovarali smo i o problemima koji
nepotrebno
opterecuju i otezavaju nase odnose, a mogu se i moraju resavati", rekao
je
predsednik Kostunica i dodao da dugove ne treba vracati samo selektivno.
"Dugovi postoje bez obzira na promene rezima i dugovi ove vrste se
moraju
vracati", naglasio je on, podsecajuci da je, na primer, Jugoslaviji
veoma
potreban ruski gas. Ruski i kineski premijer pokazali su izuzetno
poznavanje i razumevanje nase situacije u svakom pogledu kad je rec o
politickim aspektima i ekonomskim problemima, i zalozili su se za to da
se
nadju obostrano prihvatljiva resenja kad su u pitanju dugovi, a
ekonomska
saradnja prosiri, rekao je predsednik SRJ Vojislav Kostunica po povratku
sa
samita u Johanesburgu.
SVILANOVIC:Kompromis oko razvoja bogatih i siromasnih u svetu
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta)-Ministar inostranih poslova
Jugoslavije Goran Svilanovic je izjavio Beti da je u debatama na Samitu
UNa
u glavnom gradu Juzne Afrike dominirao odnos razvijenih i nerazvijenih,
gde
postoji ocigledna polarizacija.
Ucesnici skupa su prethodno usaglasili i usvojili akcioni plan
u
oblasti razvoja.
"Zemlje u koje spada i nasa, a koje su suocene sa brojnim
problemima kako da usklade svoje prirodne resurse sa odnosima u
globalnoj
ekonomiji, insistirale su na povecanim izdacima za ocuvanje zivotne
sredine, posebno kada su u pitanju voda, zemlja i prirodni resursi",
rekao
je Svilanovic.
On je kazao da najrazvijenije zemlje medjutim nisu bile spremne
da
jednim delom prihvate te zahteve i zato je rasprava na Samitu trajala
nekoliko dana, dodajuci da napravljen kompromis, kojim verovatno nece
svi
biti zadovoljni.
Svilanovic smatra da je samit u Johanesburgu bio jedan od
najvaznijih skupova u ovoj godini a mozda i najvazniji u organizaciji
UN,
jer "kada se razgovara o prirodnim resursima i razvoju onda se razgovora
o
najvisoj politici koja ostavlja najdublje tragove u svakoj zemlji
pojedinacno".
"Mislim da mozemo biti zadovoljni ukupnim kompromisima koji su
postignuti ali ce se i narednih godina razgovorati kako unaprediti
zastitu
covekove okoline, pogotovu kako unaprediti kontrolu potrosnje resursa u
najnerazvijenijim zemljama sveta i zemljama u razvoju", naveo je
jugoslovenski sef diplomtije.
Ukupno najvazniji razgovori su vodjeni sa predsednicima vlade
Rusije i Kine i sa susedima, naveo je Svilanovic.
Labus: Koridor 10 jedan od najvaznijih projekata
BEOGRAD, 5. septembra (Tanjug) - Koridor 10 je jedan od
najvaznijih projekata koje smo poceli u martu i nastojacemo da slozene
pripreme koje treba da traju od osam do 12 meseci svedemo na najmanju
mogucu meru, izjavio je danas potpredsednik Savezne vlade i ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljub Labus.
Labus je na otvaranju dvodnevne Medjunarodne konferencije "Koridor 10 -
put
razvoja i integracije" u beogradskom hotelu "Interkontinental" rekao je
da
je iz tog razloga i vlada Srbije ubrzala radove na izgradnji druge trake
autoputa Beograd-Novi Sad. On je najavio potpuno nov model finansiranja
Koridora 10 koji podrazumeva stratesku saradnju drzave i privrede sto
znaci
da ce najveci deo predstavljati vlasnicki ulog, a manji krediti cime ce
i
rizik biti podeljen. Labus je istakao da ce na izgradnji autoputa posao
dobiti 15 000 radnika, a na pratecim objektima, hotelima, motelima i
pumpama jos 7 000. Ocekuje se da ce narednih godina samo na ovom
projektu
biti zaposleno oko 100.000 radnika.
Najavljujuci da ce Srbija osnovati Drzavnu kompaniju za izgradnju puta u
koju ce kasnije uci i novi vlasnici, Labus je rekao da ce drzava
zadrzati
51 odsto vlasnistva. On je napomenuo da ce privilegiju da izgradjuju
motele
i pumpe oko puta dobiti samo oni koji su ucestvovali i u njegovom
finansiranju. Panevropski Koridor 10 predstavlja najkracu vezu izmedju
evropskog zapada i juga i uvrscen je u mrezu evropskih koridora u
Helsinkiju 1997. godine na Panevropskoj konferenciji, a za njegovu
rekonstrukciju kredite su dale Evropska investiciona banka i Evropska
banka
za obnovu i razvoj.
BEOGRAD I TIRANA PODIGLI ODNOSE NA AMBASADORSKI NIVO
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Diplomatski odnosi
Jugoslavije
i Albanije i zvanicno su podignuti na ambasadorski nivo, potvrdjeno je
danas Beti u Saveznom ministarstvu inostranih poslova.
Podizanje odnosa na ambasadorski nivo ozvaniceno je urucivanjem
note jugoslovenskog ministarstva inostranih poslova Ministarstvu
inostranih
poslova Albanije, juce u Tirani.
Jugoslovenska nota odgovor je na notu Albanije kojom je Tirana
22.
avgusta predlozila da se diplomatski odnosi dve zemlje dignu na najvisi
nivo.
SRJ i Albanija ponovo su uspostavile diplomatske odnose u
januraru
2001. nakon prekida u aprilu 1999, za vreme vazdusnih udara NATO na SRJ.
Od obnavljanja do sada ti odnosi su bili na nivou otpravnika
poslova.
EBRD: INVESTICIJE U SRJ DO KRAJA GODINE 100 MILIONA EVRA
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beograd) Generalni direktor
Evropske
banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Jugoslaviju Henri Rasel izjavio je
danas
da ce ta banka investirati u Jugoslaviji do kraja godine 100 miliona
evra.
"Oko 50 miliona evra cemo uloziti u sektor rudarstva i
elektroprivrede, oko 10 miliona u bankarski sistem i oko 40 miliona
planiramo da investiramo u dve privatne kompanije cija imena ne mozemo
da
objavimo, posto su pregovori u toku", rekao je Rasel na zajednickoh
konferenciji za novinare sa menadzmentom Majkrofajnens banke (MFB).
Rasel je rekao da EBRD planira da ucestvuje u privatizaciji
srpskih preduzeca gde ce biti manjinski vlasnik sa 20 do 30 procenata
kapitala, s tim sto bi ucestvovao i u resavanju socijalnog programa.
EBRD planira da do kraja godine otkupi deo kapitala dve
privatne
banke u Srbiji i jedne u Crnoj Gori, a "bice vredno" kupovati i akcije
banaka koje su presle u vlasnistvo drzave, po osnovu otkupa duga za
obaveze
Pariskom i Londonskom klubu, rekao je Rasel.
Prema njegovoj oceni, vece prisustvo EBRD u jugoslovenskom
bankarskom sektoru privuci ce druge inostrane komercijalne banke da
dodju u
Jugoslaviju i zapocnu aktivnosti.
"Mogu samo da pozdravim reforme koje se sprovode u
Jugoslaviji",
rekao je Rasel i dodao da se na pozitivne efekte reformi mora sacekati
jer
postoji vremenski razmak izmedju preduzetih mera vlade i pozitivnih
efekata
po stanovnistvo.
EBRD je do 31. juna ove godine ulozio u Jugoslaviji 350 miliona
evra, a planira se da do kraja godine bude ulozeno ukupno 450 miliona
evra
u privredu Jugoslavije, rekao je Rasel.
Dane kulture Cilea pozdravio Dragoljub Micunovic
BEOGRAD, 4. septembra (Tanjug) - Otvaranje Dana kulture Cilea, koji se u
Beogradu odrzavaju od 4. do 6. septembra, veceras je pozdravio
predsednik
Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic, isticuci da su
posle
demokratskih promena u Jugoslaviji "prve zemlje koje su pozvale nase
parlamentarce bile zemlje Latinske Amerike", medju njima i Cile.
Manifestacija nazvana "Bliski susret sa Cileom" odrzava se u Atrijumu
Etnografskog muzeja, u organizaciji Jugoslovenskog udruzenja
latinoamerikanista i Ambasade Cilea. Cile je jedna od latinoamerickih
zemalja sa najvise iseljenika jugoslovenskog porekla.
PREDSTAVNICI SRJ, BIH I HRVATSKE SUTRA O PLOVIDBI SAVOM
BIJELJINA, 4. septembra 2002. (Beta) Supervizor za Brcko Henri
Klark izjavio je danas da ce sutra u tom gradu biti odrzan sastanak
predstavnika SR Jugoslavije, Hrvatske i BiH posvecen uspostavljanju
plovidbe Savom.
"Na dvodnevnom sastanku predstavnici tri zemlje ce pokusati da
usaglase konacan tekst sporazuma o uspostavljanju plovidbe rekom Savom,
kako bi taj sporazum sto pre usao u fazu potpisivanja i ratifikacije",
rekao je Klark na konefrenciji za novinare.
Prema njegovim recima, sporazumom treba da budu utvrdjeni
ciljevi
i okvir delovanja medjudrzavne komisije koja ce raditi na ponovnom
uspostavljanju plovidbe, odrzivom upravljanju vodama, odbrani i
sprecavanju
poplava i zagadjenja.
Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdzija izjavio je
tokom
proslonedeljne posete Brckom da je rukovodstvo BiH predlozilo
zainteresovanim stranama da stalno sediste komisije bude u Brckom.
IZRADA USTAVNE POVELJE
SOLANA U PETAK U BEOGRADU
BRISEL, 4. septembra 2002. (Beta) Visoki predstavnik Evropske
unije Havijer Solana doputovace u petak u Beograd da bi susretu sa
vodjstvom SRJ, Srbije i Crne Gore "dao podstrek hitnom okoncanju
usvajanja
nove ustavne povelje", ali on ne donosi nikakvo "gotovo resenje",
saopstili
su danas zvanicnici EU u Briselu.
Kao i u slucaju postizanja sporazuma Beograd Podgorica od 14.
marta, ni sada Evropska unija nema, niti misli da bi bila svrsishodna
bilo
kakva "evropska formula" za nesto sto je savrseno jasno da moraju
pronaci
sami politicki i vladajuci prvaci u Srbiji i Crnoj Gori, naznacili su
agenciji Beta izvori bliski visokom predstavniku EU.
"Solana zato ne donosi nikakvo 'gotovo resenje', vec je cilj da
se
olaksa, pomogne u postizanju najsire moguce podrske za onu verziju
povelje
koja ce biti usvojena i koju ce potpuno podrzati Evropska unija.
Najbolji
tekst je onaj koji budu prihvatila vodjstva u Beogradu i Podgorici",
istakli su izvori EU.
Oni su stavili do znanja da se u Evropskoj uniji smatra da "je
jasno da se sada doslo u zavrsnu fazu usvajanja povelje i preuredjivanja
drzavnih odnosa Srbije i Crne Gore".
U saopstenju o Solaninoj poseti je naglaseno da "Evropska unija
ponovo istice da je brzo okoncanje tog posla hitno nuzno da bi Srbija i
Crna Gora bile u stanju da se usredsrede na glavne brige svojih gradjana
a
to su posebno ekonomski razvitak i napredovanje reformi".
Evropska petnaestorica takodje ukazuju da je brzo okoncanje
ustavne povelje hitno neophodno i da bi se "ubrzala integracija drzavne
zajednice (Srbije i Crne Gore) u Evropsku uniju kroz proces
stabilizacije i
pridruzivanja kao i u druge medjunarodne institucije".
Zamoljeni da se osvrnu na neke izjave koje su u Crnoj Gori dali
sagovornici Solaninog izaslanika Stefana Lenea, a iz kojih proizilazi da
je
Lene iznosio protivrecne stavove Evropske unije, zvanicnici u Briselu su
istakli da ce Lene svoje ocene preneti jedino Solani.
"A moglo bi se reci da su njegove poruke bile negde na sredini
tih
raznih tumacenja i protivrecnih zakljucaka", rekli su izvori u Briselu.
Oni su podvukli da je, recimo, Evropska unija procenila da je
sporazum srpske i crnogorske vlade o verziji ustavne povelje bio korak
napred zato sto su iza njega stale dve mocne ustanove i dva politicka
bloka. Dodali su, medjutim, da je jasno bilo i da se to mora "doraditi",
jer su "federalne strukture u tom dogovoru bile vrlo krhke, skoro
nepostojece".
"A Beogradski sporazum od 14. marta nedvosmisleno trazi
federalne
strukture u preuredjenim drzavnim odnosima Srbije i Crne Gore", naveli
su
izvori.
Solana je na zasedanju sefova diplomatija Evropske unije prosle
subote u Danskoj dobio punu podrsku za hitan odlazak u Beograd sa ciljem
da
se "sto pre okonca ustavni proces preuredjenja drzavnih odnosa Srbije i
Crne Gore i uspostave veze pridruzivanja njihove drzavne zajednice sa
Evropskom unijom".
Posebno je naglaseno da Evropska komisija nece moci da krene u
izradu "studije o izvodljivosti" za pregovore o sporazumu o
stabilizaciji i
pridruzivanju Srbije i Crne Gore sa EU, sve dok se ne utvrdi ustavni
temelj
srpskocrnogorskih odnosa. I to tako da njihova preuredjena drzavna
zajednica bude zasnovana na takvom delovanju zakona, privrednog prostora
i
zajednickih ustanova da jamce da je to "jedna drzava", odgovorna i
sposobna
da saradjuje sa svetom.
Tako ustanovljena srpskocrnogorska drzavna zajednica mora biti
jedan medjunarodnopravni subjekat, nadlezan i odgovoran za odnose sa
drugim
drzavama i medjunarodnim organizacijama i ustanovama, a posebno u ovom
trenutku sa Evropskom unijom, Savetom Evrope i Svetskom trgovinskom
organizacijom (STO).
Mogu veze izmedju Srbije i Crne Gore biti "sasvim tanke, ali
cvrste", kako je zakljuceno. "Mogu postojati malobrojne, tanane savezne
strukture, ali mocne. Jer bez takvog mehanizma nema jedne drzave".
Uprkos prilicno slozenoj situaciji, analize EU kazu da je
moguce
uskoro doci do resenja za ustavnu povelju drzavne zajednice Srbija i
Crna
Gora.
"Oprez je nuzan", rekli su izvori u Briselu. "Ali u prilog
povoljnom ishodu govori i cinjenica da i u Beogradu i u Podgorici ima
mnogih uticajnih licnosti koje su veoma zainteresovane za to da se,
usvajanjem ustavne povelje, odmah otvore mogucnosti za dalje zblizavanje
s
Evropskom unijom, isto kao i za ulazak SRJ u Savet Evrope i Svetsku
trgovinsku organizaciju".
To su kljucni preduslovi, naglasili su zvanicnici Unije, da bi
zemlja mogla ocekivati politicku stabilizaciju i, narocito preko
potreban
ekonomski i socijalni boljitak.
Micunovic: Sednica Komisije jos nije zakazana
BEOGRAD, 5. septembra 2002. (Beta) Jedan od kopredsedavajucih
Ustavne komisije Dragoljub Micunovic izjavio je danas da jos nije
zakazana
sednica Ustavne komisije na kojoj bi trebalo da bude utvrdjen predlog
Povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
Micunovic je agenciji Beta rekao da bi na poziv Boska Ristica,
zaduzenog za zakazivanje predstojece sednice, sestorica
kopredsedavajucih
Komisije trebalo da se sastanu i utvrde termin odrzavanja sednice, kako
je
kazao, valjda u iducoj nedelji.
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic izjavila je juce da
je
sednica Ustavne komisije zakazana za petak, 6. septembar i izrazila
uverenje da ce tog dana biti usvojena i Ustavna povelja buduce drzave.
Micunovic je, medjutim, kazao da od Ristica jos nije dobio
poziv
za sastanak kopredsedavajucih, na kome bi trebalo da bude usaglasen
termin
za odrzavanje sednice.
Na pitanje kada bi Povelja mogla da bude usvojena, on je
odgovorio
da bi pravnickotehnicki posao koji se tice Povelje mogao biti zavrsen za
nekoliko dana ako predstavnici Demokratske partije socijalista (DPS) u
Komisiji prihvate neposredne izbore za buduci savezni parlament,
"Postoji procedura kako se Povelja donosi. Komisija ce
razmotriti
predloge koji su dosli od dveju republickih vlada, DOSa i Koalicije
Zajedno
za Jugoslaviju, kao i ono sto je u Komisiji do sada uradjeno i utvrditi
predlog Povelje", rekao je Micunovic i dodao da bi potom taj predlog bio
prosledjen parlamentima na usvajanje.
Prema njegovim recima, od poslednje sednice Komisije pre skoro
mesec dana "stavovi su se dosta iskristalisali i ostalo je jos jedno
kljucno pitanje neposredni izbori".
"Ako predstavnici DPSa u Komisiji prihvate ono sto najveci deo
clanova Komisije trazi i za sta se zalazu i Evropska unija i
Venecijanska
komisija, dakle neposredne izbore, onda bi ostao tehnicki deo posla oko
Povelje. I taj tehnicki deo posla mora da se pazljivo uradi, jer je
Ustav
najozbiljniji akt drzave, ali bi to sve moglo da bude gotovo za nekoliko
dana", rekao je Micunovic.
Upitan da komentarise stav crnogorskog predsednika Mila
Djukanovica da Povelja treba da bude usvojena u obliku u kojem su je
usaglasile dve republicke vlade, Micunovic je kazao da je taj
Djukanovicev
stav "predmet njegovog razgovora" sa visokim predstavnikom Evropske
unije
Havijerom Solanom.
Micunovic je dodao i da ce se sa Solanom koji sutra dolazi u
Beograd sastati u 13.30.
Lene razgovarao sa saradnicima predsednika SRJ
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Izaslanik visokog
predstavnika
Evropske unije za spoljnu politiku Stefan Lene razgovarao je danas u
Beogradu sa saradnicima jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice o
Ustavnoj povelji.
Kako je receno agenciji Beta u Kabinetu predsednika SRJ, Lene
nije
razgovarao sa Kostunicom, vec sa njegovim saradnicima.
Djindjic: Dogovoreni svi elementi Povelje, osim izbora
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je veceras agenciji Beta posle razgovora sa izaslanikom Evropske
unije Stefanom Leneom da su dogovoreni svi elementi Ustavne povelje,
osim
nacina izbora poslanika u skupstinu buduce zajednice Srbije i Crne Gore.
Djindjic je rekao da se u razgovoru sa Leneom zauzeo da se
nacelno
usvoji Ustavna povelja, a da pitanje izbora bude ostavljeno za kasnije,
s
tim da se u Ustavnoj povelji navede da ce izbori biti organizovani po
evropskim standardima.
On je ponovio da do petka, kada u Beograd dolazi dolaska
visokog
predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer
Solana, ocekuje tekst Ustavne povelje.
Ako ne bude dogovora onda ce to odloziti prijem SR Jugoslavije
u
Savet Evrope, rekao je Djindjic.
On je ranije danas na konferenciji za novinare takodje govorio
o
Ustavnoj povelji.
"Solanin dolazak ima smisla samo ako dolazi da potvrdi da smo
mi
napravili dogovor sa kojim je Evropa saglasna. Svako drugo resenje je za
nas kao Vladu Srbije neprihvatljivo. Mi necemo da prihvatimo da Solana
arbitrira. Ako nije moguc dogovor, produzicemo rok, pokusacemo da se
dogovorimo ponovo, sve dok ne isteramo na cistac ko je i sta je prepreka
za
dogovor", rekao je Djindjic.
London i EU za sto hitnije usvajanje Ustavne povolje
LONDON, 4.septembra (Tanjug) - Podsekretar u britanskom Ministarstvu
inostranih poslova zaduzen za Balkan Denis Meksejn izjavio je danas da
napori visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane da se sto
hitnije usvoji Ustavna povelja nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore
uzivaju punu podrsku, kako vlade u Londonu, tako i ostalih clanica EU.
"Evropa bi vise volela da se zaustavi taj beskrajni proces stvaranja
secesionistickih drzava", izjavio je Meksejn Bi-Bi-Siju i dodao da ce
"naravno, o tome ce u krajnjem ishodu odluciti narodi Srbije i Crne
Gore,
ali i moderna Evropa nije ona iz 19. veka kada su i najmanje zajednice
insistirale na drzavnosti, na ambasadorima, zaustavi. Drzava mnogo
kosta.
Taj se novac moze bolje utrositi na resavanje lokalnih ekonomskih i
socijalnih problema". "Upravo zato se gospodin Solana, uz podrsku
zemalja
EU, angazovao na usvajanju Beogradskog sporazuma. Nadam se da ce Srbija
i
Crna Gora taj sporazum realizovati u najskorije vreme jer ce to
omoguciti i
priblizavanje Uniji, ali i uputiti pozitivan signal Evropi, SAD i
ostatku
sveta", naglasio je podsekretar Forin ofisa. Prema njegovim recima,
neslaganja oko Ustavne povelje ukazala su i na dubinu podela u koaliciji
koja je 2000. godine srusila Slobodana Milosevica. Meksejn kaze da su
neslaganja u tako sirokoj koaliciji bila ocekivana.
Predstojeci predsednicki izbori u Srbiji su, po misljenju britanskog
podsekretara, korak na putu ukorenjivanja demokratije u zemlji. "Srpski
politicki lideri koje sam upoznao su svi odreda obrazovani, odgovorni i
svesni svojih obaveza. Ne zelim da izdvajam nijednog, niti da ocenjujem
njihove programe ili poteze. Vazno je da zapoceti demokratski procesi iz
nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, dovede do normalizacije stanja u
regionu i da drzave nastale na prostoru bivse Jugoslavije prihvate svoju
evropsku sudbinu", zakljucio je on.
Djukanovic:Treba usvojiti povelju koju su usaglasile dvije vlade PLAV,
5. septembra (Tanjug) - Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic ponovo
se zalozio za usvajanje teksta ustavne povelje koji su ranije usaglasile
vlade Srbije i Crne Gore. "Beogradskim sporazumom napravljan je
maksimalni
kompromis na koji je Crna Gora mogla da pristane i sada je trenutak u
kojem
treba prihvatiti ustavnu povelju koju su usaglasile dvije vlade kao
legitimni predstavnici drzava clanica buduce drzavne zajednice Srbije i
Crne Gore", izjavio je Djukanovic u Plavu, na kraju dvodnevne radne
posjete
opstinama na sjeveru republike.
On je rekao da "to sto pisu DOS, Socijalisticka narodna partija ili
druge
stranke, moze biti zanimljivo kao prilog za razmisljanje", isticuci da
je
jedini legitimni tekst povelje onaj koji su ustanovili legitimni organi
vlasti dvije drzave. "To je za mene osnov i dovoljan konsenzus na kojem
treba graditi pocetak zivota drzavne zajednice i njenih institucija",
kaze
Djukanovic.
SIKIMIC: NEMA RAZLOGA ZA NEZADOVOLJSTVO CRNE GORE
NOVI SAD, 4. septembra 2002. (Beta) Clan Komisije za izradu
ustavne povelje buduce zajednice Srbije i Crne Gore Srdjan Sikimic
izrazio
je cudjenje povodom odbijanja crnogorske strane da u tekst preambule
ustavne povelje udje recenica da Srbija u zajednicu sa Crnom Gorom ulazi
sa
svojim pokrajinama Vojvodinom i Kosovom i Metohijom.
"Ne vidim razloga za ova neslaganja crnogorske strane. Da li
oni
time negiraju postojanje pokrajina u Srbiji", rekao je Sikimic danasnjem
novosadskom "Dnevniku".
Visoki funkcioner Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) i
pokrajinski
sekretar za nacionalne manjine Tamas Korhec rekao je da je za njegovu
stranku neprihvatljivo odbijanje crnogorske strane da u tekst povelje
udje
i oblast ljudskih i manjinskih prava.
"Oblast ljudskih i manjinskih prava bi, i prema tekstu
Beogradskog
sporazuma i prema misljenju Venecijanske komisije, morala ostati u
ingerenciji savezne drzave", kazao je Korhec i dodao da SVM nece
podrzati
predlog teksta ustavne povelje u kojem se oblast manjinskih i ljudskih
prava ne spominje.
REPUBLIKA SRBIJA
OSNOVAN SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Vlada Srbije danas je
formirala
Savet za evropske integracije, ciji ce zadatak biti unapredjenje
efikasnosti institucija, zakonodavstva i drustva u celini u procesu
pridruzivanja Evropskoj uniji (EU).
Srpski premijer Zoran Djindjic, koji je i predsednik tog
saveta,
izrazio je ocekivanje da ce najkasnije do kraja godine biti zapocet
proces
pregovora o stabilizaciji i asocijaciji EU, kao i da ce pre toga biti
reseno pitanje odnosa Srbije i Crne Gore.
"Evropska integracija nije politicki cilj, vec pitanje
modernizacije naseeg drustva i dostizanja jednog civilizacijskog nivoa
koji
nikad nije postojao na ovim prostorima, a to su jake institucije i
uspesno
zadovoljavanje potreba gradjana", kazao je Djindjic na konferenciji za
novinare.
Prema njegovim recima, projekat osnivanja ovog saveta
sprovodice
svako pojedinacno ministarstvo u Vladi Srbije, koje ce biti zaduzeno za
jedan sektor.
"Svako ce biti duzan da postepeno standardizuje nase ponasanje,
pravila i zakone sa onima koji vaze u EU, sa ciljem da se podigne
efikasnost i stabilnost svih institucija i vlade u celini", kazao je on.
Djindjic je istakao da je strateski cilj da se do 2004. godine
obezbede uslovi za regularnu kandidaturu za clanstvo u EU, kako bi se do
2010. godine ispunili kriterijumi za clanstvo.
"Pokusacemo da gradjanima objasnimo da ce sve ono sto danas
ulazemo biti visestruko vraceno za nekoliko godina", rekao je Djindjic i
dodao da je "jos uvek vreme za ulaganje, a ne za trosenje", bez obzira
na
tezak socijalni polozaj gradjana Srbije.
"Svaki dolar koji danas ulozimo u infrastrukturu nase zemlje,
ce
se za dve tri godine petostruko vratiti, ali mora se znati da sve sto
danas
potrosimo, potroseno je bespovratno", kazao je on.
Srpski premijer je ocenio da je proces pridruzivanja EU samo
delimicno politicko pitanje i da je sustina tog procesa postizanje nivoa
efikasnosti u ekonomiji, zastiti prava gradjana, obavljanju javnih
poslova,
zdravstvu, sudstvu i skolstvu.
Djindjic je izrazio ocekivanje da ce se za godinu do dve dana
Srbija naci medju 30 najuspesnijih zemalja na svetu, a kako bi se to
ostvarilo, prema njegovim recima, u ovoj fazi navaznije su investiranja
i
ulaganja, a ne dobit.
"U sadasnjoj fazi treba da ulazemo u infrastrukturu, puteve,
energetski sistem, telekomunikacije, zeleznicu, sudstvo, skolstvo i
zdravstvo i da uz to obezbedimo snagu institucija za sprovodjenje
izglasanih zakona", dodao je on.
Srpski premijer je istakao da ce presudan biti postupak
sprovodjenja i postovanja primene evropskih zakona, koji regulissu
efikasnost EU, a kojih ima oko 20.000.
"Mozemo kroz nase parlamente i vladu da te zakone postepeno
usvajamo, ali kada se bude merila nasa efikasnost merice se njihovo
sprovodjenje i postovanje", kazao je Djindjic.
Zamenik predsednika Saveta za evropske integracije i ministar
za
ekonomske odnose sa inostrastvom Srbije, Goran Pitic kazao je da su
kljucni
elementi ekonomskog sistema, koji su bitni za EU, slobodan protok
kapitala
i robe.
"U prvoj fazi radi se o liberalizaciji tekucih placanja, a
potom i
o srednjorocnom i dugorocnom kretanju kapitala, a u drugoj fazi da
Srbija
bude deo medjunarodnih finansijskih trzista", kazao je Pitic.
Za slobodan protok robe, bitna su nacela nediskriminacije i
ukidanje kvota u spoljnotrgovinskoj razmeni, kao i uskladjivanje
nacionalnih propisa o standardizaciji i harmonizaciji sa proizvodima EU,
dodao je on.
"Aranzmanom sa MMFom predvidjena je dinamika da se 2003. i
2004.
godine eliminisu kvote u spoljnotrgovinskoj razmeni", kazao je Pitic.
On je naveo da se trenutno radi na "malim izmenama" Uredbe o
prometu i tranzitu nafte, jer se u domenu energetike prema pravilima EU
mora obezbediti sigurnost snabdevanja, transparentnost cena i
liberalizacija trzista.
Orlic: Stanje u medijima mnogo bolje nego pre promena
BEOGRAD, 5. avgusta 2002. (Beta) Savezni sekretar za
informisanje
Slobodan Orlic ocenio je da je medijska slika u Srbiji danas "mnogo
bolja
nego pre 5. oktobra, ali da treba jos dosta toga da se uradi".
"Neophodno je doneti zakone koji ce da razrese postojece
'sporove'
izmedju novinara i politicara, koji su dobrim delom proizvod nasledjenih
navika i jednih i drugih. Dva kljucna zakona su Zakon o slobodi stampe i
Zakon o slobodi pristupa informacijama", rekao je Orlic za "Vecernje
novosti" od cetvrtka.
Orlic je ocenio i da je transformacija saveznih medija veliki i
izuzetno tezak posao, pre svega zbog finansijskih problema, odnosno
ogromnih dugovanja, ali da je i tu uradjeno dosta.
"Ja i danas na funkciji koju obavljam radim isto ono za sta sam
se
zalagao kao opozicionar. Mislim da drzava ne treba da stoji iza jednog
medija i verujem da smo napravili veliki iskorak u tom odvajanju
stampanih
medija od drzave", rekao je on.
Konstituisanje vlasti u Bujanovcu iduce nedelje
BUJANOVAC, 4. septembra (Tanjug) - Posle Preseva i Medvedje, iduce
sedmice
bice konstituisana i Skupstina opstine Bujanovac i formirani
multietnicki
organi vlasti u toj opstini, izjavio je danas u Bujanovcu potpredsednik
republicke vlade i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa
Covic. Covic je danas razgovarao sa vrsiocem duznosti sefa misije OEBS-a
u
Jugoslaviji Majklom Dejvisom, saveznim ministrom za nacionalne i etnicke
zajednice Rasimom Ljajicem i politickim predstavnicima Srba i Albanaca u
Bujanovcu.
Posle razgovora, on je na pitanje novinara o ucesca Albanci na
predsednickim izborima 29. septembra, odgovorio da je to pravo, a ne
obaveza svakog gradjanina. "U odnosu na prethodne izbore veliki napredak
je
to sto ce biracka mesta biti otvorena, a onda neka sami gradjani odluce
da
li ce glasati ili ne. Uglavnom, ne treba ulaziti u politicku zamku onih
koji pricaju o bojkotu", istakao je Covic.
KOSOVO METOHIJA
Stajner: Nikoga necemo sprecavati da glasa na Kosovu
BEOGRAD, 4. septembra 2002. (Beta) Sef UNMIKa Mihael Stajner
izjavio je danas da medjunarodna administracija na Kosovu nece "nikoga
sprecavati da ucestvuje" na izborima za predsednika Srbije, ali i da
nece
ucestvovati u njihovoj organizaciji.
"Nikoga necemo sprecavati da ucestvuje na demokratskim
izborima,
jer se zalazemo za demokratski poredak", rekao je Stajner za
Radioteleviziju Srbije.
On je rekao da UNMIK "nije operativna agencija koja treba da
ucestvuje na izborima".
"Necemo ih ometati, ali ni ucestvovati u njima. To je van
okvira
naseg mandata. Prema Rezoluciji 1244, to nije nas posao", rekao je
Stajner.
Manuel: Masovni povratak nerealan
PRISTINA, 4. septembra (Tanjug) - Portparol Misije Ujedinjenih nacija na
Kosovu (UNMIK) Suzan Manuel ocenila je danas kao nerealan plan za
masovni
povratak Srba u pokrajinu, najavljen za 14. septembar. "Mi podrzavamo
odrziv povratak, ali da to bude individualni izbor", rekla je Manuel za
radio Dojce vele, navodeci da "povratnici moraju imati bezbednost,
novac,
struju, skolu, pa na kraju i kucu u kojoj ce ziveti". "Zaista ulazemo
napore da vratimo Srbe, ali to nece biti u tako velikom broju", rekla je
Manuel i zakljucila da u takav povratak ne veruju ni sami politicki
predstavnici Srba.
Na inicijativu za masovni povratak Srba reagovali su i predstavnici tri
najjace partije kosovskih Albanaca. Zvanicnici Demokratskog saveza
Kosova
Ibrahima Rugove izjavili su nemackom radiju da ona nece doprineti
demokratizaciji Kosova, dodajuci da se povratak mora realizovati po
planu
UNMIK-a. Feredin Kuci iz Tacijeve Demokratske partije Kosova misli da je
u
pitanju "jos jedna spekulacija sa ciljem da Srbi vide kakvo je
raspolozenje
kod Albanaca". "Mi se ne protivimo povratku, ali ne zelimo da to
destabilizuje stanje. Medjunarodna zajednica ima vlast na Kosovu i mi
cemo
podrzati svaki njihov potez u cilju povratka", rekao je Kuci. Jasan Jaka
iz
Alijanse za buducnost Kosova slaze se sa njim, ali napominje da se ne
mogu
vratiti oni koji su tokom rata pocinili zlocine.
REDZEPI: Vlada ne strahuje od najava Miroslava Solevica
PRISTINA, 4. septembra 2002. (Beta) Predsednik Vlade Kosova
Bajram
Redzepi iskljucio je danas mogucnost masovnog povratka raseljenih Srba u
pokrajinu, rekavsi da je povratak moguc prema planu koji je sacinio
UNMIK.
Na konferenciji za novinare nakon sednice vlade, Redzepi je
nazvao
neozbiljnim najave jednog od pokretaca srpskog pokreta otpora na Kosovu
iz
'80ih godina Miroslava Solevica.
"Ne zabrinjavaju me najave Solevica, koje su za unutrasnje
prilike
u Srbiji i one vise predstavljaju izraz njegovih zelja nego neceg
ozbiljnog", rekao je Redzepi osvrcuci se na najave Odbora za povratak
Srba
na Kosovo da ce se vise desetina hiljada raseljenih 21. sepetembra
uputiti
na Kosovo.
On je rekao da vlasti na Kosovu ne prihvataju da Kosovo udje u
Ustavnu povelju buduce zajednice Srbije i Crne Gore, kao sastavni deo
vece
republike, dodajuci da ce zve zavisiti od stava medjunarodne zajednice.
Redzepi smatra da bi bilo "opasno ako bi Evrospka unija ili UN
prihvatile takav stav, dodajuci da bi Albanci na Kosovu dosli u
nepovoljan
polozaj i da bi trebalo da reaguju da se to ne dogodi.
Redzepi je kazao da se predstojeci predsednicki izbori u Srbiji
uopste ne ticu Kosova i da ih na Kosovu nece organizovati medjunarodne i
institucije Kosova.
On nije negirao pravo kosovskih Srba da ucestvuju na izborima
za
predsednika Srbije.
Oslobodjen Stevan Zigic
KOSOVSKA MITROVICA, 4. septembra 2002. (Beta) Medjunarodno
sudsko
vece Okruznog suda u Kosovskoj Mirtrovici oslobodilo je danas Stevana
Zigica optuzbe da je kriv za ubistvo Muharema Sokoljija u severnom delu
Mitrovice 3. februara 2000. godine.
Vece je oluku donelo usled nedostatkla dokaza, rekao je na
glavnom
pretresu predsednik veca Timoti Klejton.
Zigic je uhapsen 21. februara ove godine u severnom delu
Mitrovice
zajedno sa Sergejom Zaporoscem, koji je posle mesec dana oslobodjen
optuzbi.
TRAJKOVIC:STAJNER PRETI ALBANCIMA VRACANJEM SRPSKIH INSTITUCIJA
JAGODINA, 4. septembra 2002. (Beta) Sef poslanicke grupe
Koalicije
"Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic ocenila je da najava sefa
UNMIKa Mihaela Stajnera da ce boravak medjunarodne misije na Kosovu biti
"radikalno skracen" predstavlja pretnju albanskoj zajednici da ce na
prostore te pokrajine biti vracene srpske institucije.
"Srpske institucije bi na Kosmet mogle biti vracene jer je
medjunarodna zajednica svesna da ne moze da uradi ono zbog cega je
dosla. U
suprotnom, ukoliko bi se se sadasnje stanje na Kosmetu legalizovalo,
onda
bi civilizacija bila na velikom ispitu", rekla je Trajkoviceva kasno
sinoc
jagodinskoj televiziji "Palma plus".
Prema njenim recima, posle tri godine prisustva medjunarodne
zajednice na Kosovu i Metohiji "imamo drasticna krsenja ljudskih prava
koja
su nezapamcena u Evropi".
"Dve trecine srpskog stanovnistva proterano je sa Kosmeta,
institucije vrse diskriminaciju i nisu u sluzbi svih gradjana a nad
Srbima
se vrsi fizicki i civilizacijski egzodus", kazala je ona.
Trajkoviceva je, takodje, ocenila da takvo stanje nije
postojalo
"u vreme (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica" i dodala da bi u
sadasnjim uslovima napustanje Kosmeta od strane medjunarodne zajednice
znacilo "legalizovanje etnickog ciscenja i krsenje ljudskih prava, sto
bi
predstavljalo civilizacijski krah u jednom delu Evrope".
Taci za pregovore sa Beogradom o buducnosti Kosova
PRISTINA, 4 .septembra 2002. (Beta) Predsednik Demokratske
partije
Kosova (DPK) Hasim Taci ocenio je da je blizu trenutak razgovora vlasti
u
Beogradu i novoformiranih institucija u pokrajini, za iznalazenje
resenja
za status Kosova, zalazuci se da do suseta dodje sto pre, uz prisustvo
medjunarodne zajednice.
Taci je danas u intervjuu Radiju BBC programu na albanskom
jeziku,
rekao da susret sa zvanicnicima u Beogradu "zavisi od polaznih osnova".
Objasnjavajuci posredovanje medjunarodne zajednice u razgovoru
zvanicnika Pristine i Beograda, Taci je posebno istakao ulogu
Sjedinjenih
Americkih Drzava, ne samo za buducnost Kosova vec citavog regiona.
Predsednik DPK je kazao da tragicna proslost, narode Balkana ne
treba da drzi kao taoce njihove buducnost, zalazuci se za afirmaciju
"vrednosti razumevanja medju njima".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
