B I L T E N V E S T I
17. SEPTEMBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA PRIMIO FISERA
BEOGRAD, 16. septembra (Tanjug) - Predsednik Savezne Republike
Jugoslavije Vojislav Kostunica primio je danas u Palati federacije
predsednika Nacionalnog veca austrijskog parlamenta Hajnca Fisera, koji
sa
saradnicima boravi u SRJ.
Za vreme posete, koja je organizovana na inicijativu OEBS-a,
Fiser
ce obici i Kosovo i Metohiju. Kako je saopsteno iz Kabineta predsednika
SRJ, tokom razgovora, u kontekstu predstojecih predsednickih izbora,
predsednik Kostunica je istakao izuzetan znacaj uspostavljanja vladavine
prava za stabilnost i buducnost Srbije. Predsednik SRJ pozitivno je
ocenio
ulogu Austrije na Kosovu i Metohiji i naglasio da je situacija u vezi sa
bezbednoscu, povratkom interno raseljenih i postovanjem ljudskih prava
Srba
i drugih nealbanaca izuzetno teska.
SVILANOVIC U SREDU U BRISELU
BRISEL, 16. septembra (Tanjug) - Jugoslovenski ministar
inostranih
poslova Goran Svilanovic boravice u sredu u Briselu, gde ce doputovati
iz
SAD posle visednevnog boravka u Njujorku i Vasingtonu. Svilanovic ce se,
kako se ocekuje, u sredu posle podne u sedistu NATO sastati sa
generalnim
sekretarom Alijanse Dzordzom Robertsonom, a zatim je previdjen i
razgovor
sa ambasadorima pojedinih zemalja-clanica.
U razgovoru ce sa jugoslovenske strane ucestvovati i zastupnik
nacelnika Generalstaba Branko Krga. Pre razgovora u NATO, Svilanovic ce
se
u Briselu sastati i sa sefom belgijske diplomatije Lui Miselom. Ocekuje
se
da ce, posebno u razgovoru sa Robertsonom biti najvise reci o buducoj
saradnji, a u sklopu toga i skorasnjem prijemu SRJ u program "Partnersto
za
mir".
U strukturama NATO danas podsecaju da to nije prvi dolazak
Svilanovica u sediste Alijanse niti njegov prvi razgovor sa generalnim
sekretarom. Kako je Tanjugov sagovornik iz NATO rekao, radi se, ustvari,
o
procesu koji traje od samog pocetka demokratskih promena u Jugoslaviji i
koji obuhvata mnogo pitanja, a samo jedno od njih je ulazak Jugoslavije
u
"Partnerstovo za mir". U sredu pre podne, kako se ocekuje, generala Krgu
ce
primiti njegov belgijski kolega, nacelnik generalstaba belgijskih
oruzanih
snaga viceadmiral Vili Herteler.
SVILANOVIC: ODNOSI SRJ I BIH POD LUPOM AMERICKIH ZVANICNIKA
VASINGTON, 16. septembra 2002. (Beta) Sef jugoslovenske
diplomatije Goran Svilanovic izjavio je danas da postoji mogucnost da
SAD
dodatno uslove normalizaciju trgovinskih odnosa sa Jugoslavijom i to pre
svega zahtevom za trajnim postovanjem Dejtonskog sporazuma i integriteta
BiH.
U telefonskoj izjavi iz Vasingtona, gde je danas poceo
dvodnevnu
posetu razgovorom sa pomocnikom americkog drzavnog sekretara Dzenet Bog,
Svilanovic je agenciji Beta rekao da se pitanje normalizacije
trgovinskih
odnosa SRJ i SAD sada "direktno povezuje sa odnosom Jugoslavije prema
integritetu BiH" i da cak postoji mogucnost da ta normalizacija bude
"uslovljena novim zakonom".
"O tome, ocigledno postoji inicijativa u Senatu, ali ja ne
vidim
razloga da se taj status uslovljava nekim posebnim zakonom", rekao je
Svilanovic i dodao da ce sutra nastaviti razgovore na tu temu sa
zamenikom
americkog drzavnog sekretara Ricardom Armitridzem i grupom senatora.
Svilanovic je rekao da je danas razgovarao i o odmrzavanju
sredstava i izrazio nadu da ce ta procedura polako biti privedena kraju.
Jedna od tema razgovora Svilanovica u Vasingtonu sa americkim
zvanicnicima je i zakon o uslovljavanju pomoci za SRJ (115 miliona
dolara
za Srbiju i oko 25 miliona dolara za Crnu Goru).
Iznos za Srbiju ce mozda biti uslovljen donosenjem novog
zakona. U
ovom trenutku u toku je diskusija u Kongresu i Senatu o tom novom
zakonu.
Ukoliko bude donet, nastojacu u razgovorima da insistiram na tome da se
ne
menjaju uslovi, koji su postojali u prethodnom zakonu, rekao je
Svilanovic.
BLUIT: LIDER RADIKALA POD ISTRAGOM
AMSTERDAM, 16. septembra 2002. (BetaRojters) Tuzitelji Haskog
suda
danas su saopstili da se vodi istraga protiv lidera Srpske radikalne
stranke (SRS) Vojislava Sseselja zbog sumnje da je pocinio ratne
zlocine.
U optuznici protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana
Milosevica, Seselj se navodi kao jedan od nekoliko ucesnika u
"zajednickim
krivicnim poduhvatima", ciji je cilj bio da se proteraju ljudi cije
etnicko
poreklo nije bilo srpsko, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
"Kao clan zajednickih krivicnih dele, moglo se pretpostaviti da
ce
on (Seselj) biti pod istragom", kazao je zamenik tuzioca Grejem Bluit
agenciji Rojters.
"Sve osobe cija su imena navedena u zajednickim krivicnim
poduhvatima su pod istragom", dodao je on. Seseljevo ime se pominje u
optuznicama protiv Milosevica za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.
"Vojislav Seselj, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS)
je
najmanje od februara 1991. godine do vremena relevantnog za ovu
optuznicu,
regrutovao ili na drugi nacin pomagao ili podrzavao srpske
dobrovoljce...koji su ucestvovali u zlocinima na nacin na koji je to
opisano u ovoj optuznici", navodi se u optuznici protiv Milosevica za
Hrvatsku koja je podignuta u oktobru 2001. godine.
"On je otvoreno prihvatao i podrzavao ideju 'Velike Srbije'
nasiljem i na druge protivzakonite nacine, i aktivno je ucestvovao u
ratnoj
propagandi i sirenju medjuetnicke mrznje", navodi se u optuznici u kojoj
se
pominju imena 15 politickih lidera, policijskih i vojnih zvanicnika iz
bivse Jugoslavije, kao Milosevicevih saradnika u "etnickom ciscenju" u
Hrvatskoj.
Seselj je proslog oktobra kazao da "ne moze docekati" da
otputuje
u Hag, cim dobije vizu, kako bi pokazao da se ne boji Haskog tribunala.
On je takodje rekao da se nece dobrovoljno predati, ali da je
spreman da se preda "na milost Tribunalu" dolaskom u Hag. Seselj je
kasnije
tvrdio da mu je odbijen zahtev za dobijanje vize.
Hrvatski dnevnik "Novi list" pise, pozivajuci se na izvore
bliske
hrvatskim i srpskim zvanicnicima, da haski tuzitelji spremaju optuznicu
protiv Seselja.
OTVOREN 36. BITEF
BEOGRAD, 16. septembra (Tanjug) - U Narodnom pozoristu u
Beogradu
veceras je americki reditelj Robert Vilson otvorio 36. Beogradski
internacionalni teatarski festival (Bitef). Posle pozdravne reci
gradonacelnice Beograda Radmile Hrustanovic, prikazana je Vilsonova
predstava "Vojcek", po Georgu Bihneru, u izvodjenju "Beti Nansen teatra"
iz
Kopenhagena. Do 2. oktobra, na Bitefu ce biti izvedeno 16 predstava iz
11
zemalja, u selekciji Jovana Cirilova.
EVROPSKI EKONOMSKI FORUM
DJINDJIC: POTREBNI JASNIJI KRITERIJUMI ZA PRIJEM U EU
SALCBURG, 16. septembra 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic zatrazio je danas u Salcburgu od Evropske unije da utvrdi
jasnije
kriterijume za prijem u clanstvo te organizacije.
Na drugom Evropskom ekonomskom forumu, koji se odrzava u
organizaciji Svetskog ekonomskog foruma, Djindjic je kazao da Vlada
Srbije
planira da Jugoslavija 2004. godine postane kandidat za prijem u EU, a
da
2010. godine ispuni uslove za clanstvo u toj organizaciji.
"Nadamo se da ce se, u medjuvremenu, EU reformisati i biti
efikasnija u resavanju svih regionalnih problema", rekao je on na radnom
stolu "Sirenje EU".
Prema Djindjicevoj oceni, u procesu prosirenja EU znacajno je
da
bude utvrdjeno da li je sustina te organizacije zajednicko trziste,
zajednica carina, poreza i drugih ekonomskih odnosa ili je rec o Uniji
koja
treba da, istorijski i civilizacijski, sve evropske narode dovede u
stanje
trajnog mira, bezbednosti i stabilnosti.
"Ako je ovo drugo u pitanju, a sigurno da jeste, onda EU mora
sa
vise odlucnosti da krene u proces svoga ujedinjavanja, da se ceo
evropski
kontingent u jednom trenutku nadje u okviru te zajednice, te da ona
definise i neke svoje osnovne vrednosti, zajednicki ustav i
drzavljanstvo,
kao i da stvori jednu emocionalnu vezu gradjana prema toj snaznoj
ideji",
kazao je Djindjic.
On je rekao da je misljenja da je "evropska ideja ziva", ali da
je
potrebno "jos dosta reformi EU kako bi ona funkcionisala kao zajednica
koja
moze da integrise i sve druge delove Evrope" zemlje na obodu kontinenta
i
na njegovom jugoistoku.
Srpski premijer ocenio je da se ideja ujedinjene Evrope od
nastanka "suvise birokratizovala" i da bi medju zemljama clanicama EU
trebalo da bude vise diskusije o tome.
"Ta ideja mora biti vizija za 21. vek, jer je jedinstvena
prilika
u istoriji da se evropski kontinent uspostavi kao kontinent mira,
saradnje
i zajednickih vrednosti. Ta velika ideja ne moze da se usitni time sto
se
pita koliko to kosta, odnosno koliko bi to stajalo poreske obaveznike u
EU", kazao je Djindjic.
On je ocenio da ce poreske obveznike u Evropi mnogo vise
kostati
ako ona u buducnosti ne bude zona stabilnosti, kao sto je bio slucaj u
proteklih deset godina kada su se na njenom tlu vodili ratovi i kada je
bila suocena sa talasima izbeglica.
"Investirati u trajnu stabilnost i mir u Evropi je mnogo bolja
investicija nego stedeti da bi se taj novac davao na izbeglice i krize",
kazao je Djindjic, jedini govornik koji je na radnom stolu "Sirenje EU"
dobio aplauz publike.
Na tom radnom stolu, izmedju ostalih, ucestvovali su i
predsednik
Austrije Tomas Klestil, predsednik Ukrajine Leonid Kucma, slovenacki
premijer Janez Drnovsek i rumunski premijer Adrijan Nastase.
Nakon radnog stola, Djindjic je jugoslovenskim novinarima kazao
i
da bi EU vise trebalo da se angazuje u resavanju pitanja Kosova.
"Bilo bi dobro da EU resavanju ovog pitanja pridje kao u
slucaju
potencijalnog kandidata za prijem u EU i da pomogne u trazenju modela
(za
razresenje problema u pokrajini), kao sto se angazovala oko buduce
zajednice Srbije i Crne Gore", kazao je on na konferenciji za
jugoslovenske
novinare.
On je ocenio i da je Evropski ekonomski forum vazan skup na kom
Jugoslavija moze da poboljsa svoj imidz i time privuce strane
investitore
da ulazu u SRJ.
"Rejting zemlje je deo ekonomske atraktivnosti, a sa losim
imidzom
tesko je privuci investitore. Na ovom skupu ucestvuju ljudi koji
kreiraju
svetsko misljenje, pa je zato vazno promovisati nasu zemlju", zakljucio
je
premijer Srbije.
DJELIC: PRIKAZANI REZULATATI REFORME VLADE SRBIJE
SALCBURG, 16.septembra (Tanjug) - Delegacija Vlade Srbije, koju
predvodi premijer Zoran Djindjic, imala je danas, prvog dana na Svetskom
ekonomskom forumu u Salcburgu, seriju susreta sa inostranim zvanicnicima
i
niz bilateralnih razgovora sa potencijalnim investitorima i
medjunarodnim
kompanijama, ali i mogucnost da pokaze rezultate nase reforme, izjavio
je
Tanjugu srpski ministar finansija Bozidar Djelic.
On je dodao da je na sesiji koja je bila posvecena borbi protiv
korupcije i organizovanog kriminala, izneo listu svih onih akcija koje
je
sproveo Savet za borbu protiv korupcije i nasi lokalni timova "koji su
vec
uhapsili 112 ljudi", i naglasio "da je zakljucak mnogih, da nisu videli
takav napredak u 18 meseci ni u jednoj zemlji u tranziciji".
"Na ovom skupu vidimo koliko je vazno biti prisutan i iz prve
ruke
predociti cinjenice da bi se neki mitovi rasprsili, jer i dalje neki na
Srbiju gledaju kao na neko opasno mesto, a znamo da je stopa kriminala
(u
Srbiji) jedna od najnizih,slicno kao u Ceskoj, i da neki misle da kod
nas
korupcija cveta", ali se posle predocavanja konkretnih rezultata uvidi
da
je "situacija mnogo bolja nego sto predstavlja i na zalost, sto se
ponekad
neodgovorno potencira i u nasoj javnosti", rekao je Djelic.
Na prvoj plenarnoj sednici samita, u kojoj su o pitanjima
sirenja
Evropske unije (EU) raspravljali predsednici Austrije, Hrvatske,
Rumunije,
Bugarske, Evropske banke za obnovu i razvoj i komesar EU za prijem novih
clanica, premijer Djindjic je porucio, kako je izjavio, "da se ideja
Evrope
prilicno birokratizovala u medjuvremenu, da o njoj samoj nema mnogo
diskusije medju samim zemljama EU" i "da to mora da bude jedna snazna
vizija za 21. vek, jer je jedinstvena prilika u istoriji da se evropski
kontinent uspostavi kao kontinent saradnje, mira i zajednickih
vrednosti".
Premijer Djindjic se danas sreo sa predsednikom Austrije
Tomasom
Klestilom, dok su ministra Djelic i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Goran Pitic imali sastanke sa ministrima ministrima
finansija
Belgije, Bugarske, Italije i zamenikom ministra finansija Rusije.
Danasnji dan nasa delegacija zavrsava radnom vecerom sa
hrvatskim
predsednikom Stjepanom Mesicem i koordinatorom Pakta za stabilnost
jugoistocne Evrope Erhardom Busekom, a za sutra je zakazana za Srbiju
najvaznija sednica na kojoj ce clanovi nase delegacije govoriti o
mogucnostima stranih ulaganja u Srbiju.
EBRD ULAZE PREKO MILIJARDU EVRA U ZEMLJE BALKANA
SALCBURG, 16. septembra (Tanjug) - Evropska banka za razvoj
(EBRD)
namerava da na Balkanu ove godine investira 1,1 milijardu evra, sto je
za
900 miliona vise nego prosle godine, posto su se zbog reformi povecale
mogucnosti za ulaganja u zemljama kao sto su Rumunija, Bugarska i
Jugoslavija, izjavio je danas predsednik EBRD Zan Lemijer na Svetskom
ekonomskom forumu koji se odrzava u Salcburgu. Dodatno povecanje
investicija Limijer je obrazlozio na konferenciji za stampu time sto je
"nova rumunska vlada napredovala sa privatizacijom u oblasti celika i
spremna je za veliku privatizaciju banaka, a bugarska privreda je
nastavila
sa liberalizacijom i rastom".
"Postoje takodje znaci nade u drzavama bivse SFRJ", dodao je
prvi
covek Evropske banke za razvoj i istakao da je potrebno da zemlje kao
sto
je SR Jugoslavija da prestanu da primaju pomoc, prenosi Rojters. "Izazov
za
region, posebno za Balkan, je da se napravi odrziv proces cak iako
donacije
budu jako smanjenje", rekao je Lemijer. Rojters navodi kao primer Srbiju
koja je "primila 1,2 milijardi dolara od donatora za pomoc
rekonstrukciji
ekonomske ste izazvane za vreme Milosevicevog perioda".
Srpski zvanicnici kazu da traze nove oblike finasiranja iz
privatizacije, projekta infrastrukture i prodaje banaka. Goran Pitic,
srpski ministar za ekonomske odnose s inostranstvom je rekao, kako
prenosi
Rojters, da bi Srbija mogla u narednoj godini da napreduje vise od
planiranih 4-5 odsto ukoliko bi inostrana direktna ulaganja bila iznad
ocekivanog nivoa od 400-500 miliona dolara. "Moramo da dobijemo vise od
toga", rekao je on. U Srbiju je prosle godine ulozeno 160 miliona dolara
stranih investicija.
INVESTITORI OCENJUJU DA SU REFORME U SRBIJI IMPRESIVNE
BEOGRAD, 17. septembra (Tanjug) - Republicki ministar za
privredu
i privatizaciju Aleksandar Vlahovic izjavio je danas Tanjugu da su svi
potencijalni investitori, s kojima je na marginama Evropskog ekonomskog
samita u Salcburgu razgovarala srpska delegacija, jednodusni u oceni da
su
reforme u Srbiji impresivne i da idu mnogo brze nego sto su reforme isle
u
drugim zemljama u tranziciji. Vlahovic ocenjuje da je delegacija Vlade
Republike Srbije imala veoma znacajno prisustvo na samitu u organizaciji
Svetskog ekonomskog foruma, koji se zavrsava danas.
Pored zajednickih panel diskusija, na kojima se raspravljalo o
inicijativama za ubrzani razvoj Balkana i o predlozima o tome kako da
Evropska unija bude podsticajni faktor za razvoj Jugoistocne Evrope,
delegacija je imala niz bilateralnih susreta sa predstavnicima vlada
drugih
zemalja, koji takodje ucestvuju na ekonomskom samitu. Ministar Vlahovic
posebno je istakao susrete sa predstavnicima irske vlade, na kojima se
razgovaralo o pomoci koju bi Irska mogla da pruzi Srbiji na planu
razvoja
malih i srednjih preduzeca, a i o prisustvu investitora u velikim
privatizacijama koje su u toku.
Iz niza sastanaka sa investitorima Vlahovic izdvaja razgovor sa
kompanijom Debis, koja je investirala u restrukturiranje Petrohemije i
Rudarsko-topionicarskog basena Bor, i cije se prisustvo i ucesce ocekuje
u
velikom projektu gasifikacije centralne Srbije. Razgovori su, prema
Vlahovicevim recima, vodjeni i sa velikim korporacijama iz Rusije, kao i
s
predstavnicima velikih investicionih fabrika, ukljucujuci i Evropsku
investicionu banku.
U toku danasnjeg dana srpska delegacija odrzace prezentaciju za
potencijalne investitore na kojoj ce, kako kaze ministar Vlahovic, veoma
koncizno biti objasnjene mogucnosti za investiranje u Srbiji. Vlahovic
je
napomenuo i da vec postoji inicijativa Evropske banke za obnovu i razvoj
za
organizaciju konferencije o unapredjenju konkurentnosti zemalja u
Jugoistocnoj Evropi, kao i inicijativa "Juromanija" (Euromoney), koji ce
u
januaru svoju konferenciju posvetiti investiranju i mogucnosti
investiranja
u Srbiji.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC PUTUJE U SAD NA RAZGOVORE O POLA MILIJARDE INVESTICIJA
BEOGRAD, 16. septembra (Tanjug) - Srbija bi u narednih devet
meseci mogla da privuce izmedju 500 i 700 miliona dolara americkih
ulaganja, procenjuju u konsultantskoj kompaniji "Prajsvoterhaus kupers"
(Pricewaterhouse Coopers), sa cijim ce najvisim rukovodstvom premijer
Zoran
Djindjic razgovarati u sredu u Njujorku.
Kako je danas saopsteno iz beogradske kancelarije te vodece
svetske kompanije za poslovni konsalting, susret ima za cilj razvoj
investicionih planova i unapredenje saradnje sa vodecim americkim
kompanijama, koje su medju najznacajnijim investitorima u centralnoj i
istocnoj Evropi.
Do pocetka 2000. godine, americke firme su plasirale preko 20
milijardi dolara u Madjarsku, Cesku i Poljsku. Kao glavni
institucionalni
savetnik mnostva velikih korporacija u Americi, PVK je, kako se navodi u
saopstenju, spremna da pomogne nastojanjima Vlade Srbije da se ubrza
razvoj
privrede, unaprede uslovi poslovanja i obezbedi kapital potreban za
potpuni
oporavak trzisnog sistema i preduzetnistva, putem direktnog povezivanja
sa
potencijalnim strateskim partnerima u SAD.
U saopstenju se ukazuje i na plan za osnivanje Zajednickog
strateskog saveta, koji ce unapredjivati saradnju sa potencijalnim
americkim investitorima i nastojati da se poboljsa polozaj srpske
privrede
na strateskom i operativnom planu. Ocenjuje se da je njujorski
"Pajsvoterhaus kupers" najveca konsultantska kompanija u svetu, sa
tradicijom dugom 150 godina i treca najveca privatna firma u SAD. Ima
170.000 zaposlenih u 170 zemalja sveta, godisnji prihod od 25 milijardi
dolara i preko 40 odsto najvecih svetskih kompanija medju svojim
klijentima.
POMOC JUGU SRBIJE IZ PROGRAMA ZA RAZVOJ
BUJANOVAC, 17. septembra (Tanjug) - Program Ujedinjenih nacija
za
razvoj uplatio je pocetna sredstva od 150.000 dolara na novootvorene
racune
razvojnih fondova sest opstina na jugu Srbije, saopstio je danas Tanjugu
predstavnik za medije UN Dragan Stankovic. Fondove su zajednicki
formirali
Program za razvoj i administracije u opstinama Bujanovac, Presevo,
Vranje,
Leskovac, Lebane i Medvedja, a bice korisceni za podsticaj razvoja
lokalne
samouprave.
Memorandumom o saradnji, koje je su potpisali predstavnici
Programa UN sa ovih sest opstina, planirano je da do kraja ove i
pocetkom
sledece godine, za razvojne programe lokalne samouprave svaka od
navedenih
opstina dobije po 100.000 dolara. Ukupan budzet razvojnog programa UN na
jugu Srbije, za ovu i narednu godinu, iznosi oko 5,5 miliona dolara i
bice
realizovan preko Programa ubrzanog uposljavanja i Programa razvoja i
oporavka opstina na jugu Srbije.
OEBS POZDRAVIO OSNIVANJE SKUPSTINE U BUJANOVCU
BEOGRAD, 16. september 2002. (Beta) Misija OBESa u Jugoslaviji
pozdravila je danas osnivanje opstinske skupstine u Bujanovcu, ocenivsi
da
je to jos jedan korak ka pomirenju svih zajednica u regionu.
"Taj dogadjaj je jos jedan korak ka potpunom pomirenju izmedju
clanova svih zajednica tog podrucja i doprinos politickom procesu u
juznoj
Srbiji", kazao je koordinator za juznu Srbiju Roberto Montela, navodi se
u
saopstenju OEBSa.
Ta misija cestitala je izabranim gradonacelnicima,
predsednicima,
kao i clanovima lokalnih parlamenata Bujanovca, Preseva i Medvedje i
dodala
da ce i dalje biti angazovana u juznoj Srbiji na konsolidaciji
politickog
is ocioekonomskog stanja.
Koordinator za juznu Srbiju je, kako se navodi u saopstenju,
istakao da je Misija OEBSa posebno zadovoljna cinjenicu da saziv tri
lokalne skupstine nakon vanrednih izbora odrzanih u julu odrazava
multietnicki karakter regiona.
Na konstitutivnoj sednici SO Bujanovac danas je za predsednika
opstine Bujanovac izabran Nagib Arifi, pravnik koji je do sada radio u
Republickoj upravi javnih prihoda u Bujanovcu. Za potpredsednika opstine
izabran je Sevdailj Hiseni, a za njegovog zamenika Nada Stevanovic.
Takodje, verifikovani su i mandati 41 odborniku novog saziva SO
Bujanovac.
Vanredni lokalni izbori u opstinama Bujanovac, Presevo i
Medvedja
odrzani su 28. jula.
COVIC SE NADA SMIRIVANJU SITUACIJE U CITAVOM REGIONU
BUJANOVAC, 16. septembra 2002. (Beta) Potpredsednik Vlade
Srbije
Nebojsa Covic izrazio je veceras nad se da ce danasnje konstituisanje
lokalnih organa vlasti u opstini Bujanovac nakon uspesno sprovedenih
vanrednih lokalnih izbora doprineti daljoj stabilizaciji prilika u celom
regionu, ukljucujuci deo uz granicu sa Makedonijom i uz administrativnu
liniji sa Kosovom i Metohijom.
"Mi ocekujemo da republicka i Savezna vlada na ovom prostoru
dobiju podrsku medjunarodne zajednice, pre svega OEBSa u daljem
ekonomskom
razvoju ovog regiona koji ubuduce mora da predstavlja uzor za
stabilizaciju
prilika i resavanje medjunacionalnih problema koji su do sada
predstavljali
izvor nestabilnosti za sire podrucje Balkana", rekao je Covic agenciji
Beta.
On smatra da samo saradnja svih etnickih zajednica na jugu
Srbije
moze da doprinese pozitivnom razvoju situacije u Jugoslaviji i da primer
sa
vanrednim lokalnim izborinma u opstinama Bujanovac, Presevo i Medvedja,
treba da bude uzor kako se resavaju medjunacionalni problemi nasledjeni
od
prethodnog rezima.
Formiranjem lokalnih skupstina u Bujanovcu, Presevu i Medvedji,
realizovana je jos jedna faza mirovnog sporazuma kojim su u maju prosle
godine na jugu Srbije okoncani visemesecni sukobi srpskih snaga reda i
naoruzanih albanskih ekstremista.
Za novog predsednika opstine Bujanovac je izabran Nagip Arifi,
pravnik koji je do sada radio u Republickoj upravi javnih prihoda u
Bujanovcu.
Na konstitutivnoj sednici SO Bujanovac za predsednika lokalne
skupstine je izabran Sevdailj Hiseni, a za njegovog zamenika Nada
Stevanovic.
Odbornici su danas izabrali i zamenika predsednika opstine i tu
funkciju ce obavljati profesor Novica Manojlovic, clan Koalicije za
Bujanovac. Verifikovani su mandati 41 odborniku novog saziva SO
Bujanovac.
KOSOVO-METOHIJA
PATEN CE POSETITI KOSOVO I BOSNU
BRISEL, 16. septembra 2002. (Beta) Evropski komesar Kris Paten
doputovace u sredu na Kosovo, a potom ce posetiti Sarajevo i Banjaluku,
saopstila je danas Evropska komisija u Briselu.
Glavni Patenov cilj je da se, kroz susrete s tamosnjim
medjunarodnim i domacim celnicima, "upozna s napretkom u ostvarivanju
ciljeva procesa stabilizacije i asocijacije" u tim delovima Zapadnog
Balkana i da potvrdi odlucnost Evropske unije da pomogne citavom
regionu.
Paten je uoci posete Kosovu i Bosni ocenio da "zapadni Balkan
napreduje u tranziciji ka demokratiji, miru i punoj ponovnoj integraciji
u
Evropu" i dodao da "tamo, medjutim, jos preostaje da se uradi ogroman
posao".
Komesar za medjunarodne odnose Evropske komisije je podvukao da
je, istovremeno, "vise nego ikad snazna resenost Evropske unije da
pomogne
tom regionu da povrati stabilnost i blagostanje".
"Niko ne sme da pomisli da su vreme, ili izbijanje novih
izazova
negde drugde, oslabili nasu odlucnost", rekao je Paten.
On je kazao da "takvu resenost mora, naravno, ispoljavati i sam
taj region. I to kako oni koji su odgovorni za rukovodjenje novim
strukturama vlasti, tako i biraci koji imaju priliku da ove jeseni
ucestvuju na izborima u regionu".
Prema saopstenju Evropske komisije, Paten ce se u Pristini
sastati
s Mihaelom Stajnerom i drugim zvanicnicima UNMIKa.
U susretu s predsednikom Kosova Ibrahimom Rugovom, premijerom
Bajramom Redzepijem i drugim rukovodiocima prelaznih institucija
samouprave, Paten ce, kako je saopsteno, "naglasiti nuznost da te
institucije dokazu da su sposobne da delotvorno sprovode svoja
ovlascenja i
u ovom trenutku delaju unutar njih".
"Cilj mora biti unapredjenje demokratije, vladavine zakona i
uspostavljanje multietnickog Kosova", podvukla je Evropska komisija.
"Iako konacni polozaj Kosova ostaje da bude odredjen, komesar
Paten ce", kako je receno, "naglasiti da kakva god bude njena buducnost,
ta
pokrajina mora stremiti tesnjim vezama s Evropom".
Saopsteno je da "svi koji su u tome angazovani moraju u tom
cilju
obezbediti da na Kosovu pokrenute reforme budu u skladu s onim sto je na
snazi u Evropskoj uniji, kao i sa reformama koje se sprovode sirom
ostatka
celog regiona".
Patenova predstavnica za stampu Ema Advin izjavila je agenciji
Beta da je "cilj Evropske unije da se Kosovo razvija tako da olaksa
sopstvenu buducnost i dobije mogucnost za saradnju s EU isto kao i
ostali
delovi Zapadnog Balkana bez obzira kakav bude konacan status te
pokrajine".
"Zato je jako vazno kako ce biti podeljene duznosti izmedju
UNMIKa
i prelaznih ustanova samouprave. A presudni su: dobar rad vlasti,
pokretanje ekonomije, uspostavljanje pravne drzave i, jednostavno, pravi
uslovi", rekla je Ema Advin.
Na pitanje da li to ukljucuje i bezbednost, potpuno postovanje
ljudskih i manjinskih prava, uz povratak srpskih izbeglica, ona je rekla
da
su to "upravo ti pravi uslovi".
Objasnila je da je za povratak izbeglica prvenstveno zaduzen i
nadlezan UNMIK, ali i lokalne vlasti. Paten ce zato u Pristini
razgovarati
i s Radom Trajkovic, koja je predstavnik kosovskih Srba u lokalnoj
vlasti.
Evropska komisija je saopstila da je pomoc Evropske unije dosad
bila usredsredjena na "fizicku obnovu" Kosova, za sta je od 1999. do
2002.
godine utroseno milijardu evra. Sada ce, kako je receno, pomoc biti
usredsredjena na "dugorocne ciljeve i izgradnju institucija". Zato se ta
pomoc sa 320 miliona evra u prosloj smanjuje na 50 miliona evra u 2003.
godini.
Ipak, "Kosovo ce, po stanovniku, i dalje dobijati najvecu pomoc
u
odnosu susede u regionu", saopstila je Evropska komisija.
Ta komisija "spremno pomaze" nastojanjima UNMIKa da resi
probleme
s nestasicom struje na Kosovu. Ali, kako je podvuceno, "tamosnji
potrosaci
elektricne struje tome moraju dati doprinos, tako sto ce placati racune
i
stedeti energiju".
UNMIK POCEO PRETRAZIVANJE GROBLJA U ORAHOVCU
ORAHOVAC, 16. septembra 2002. (Beta) Eksperti UNMIKa za
iskopavanje grobova zapoceli su pretrazivanje pravoslavnog groblja u
Orahovcu, na kojem, prema tvrdnjama tamosnjih Srba, ima vise desetina
novootkrivenih humki, saopstila je danas Informativna sluzba
Raskoprizrenske eparhije.
"Eparhija je primila direktan izvestaj od svestenika Srdjana
Milenkovica da su medjunarodni predstavnici iz UNMIKa vec zapoceli
pretrazivanje groblja na kome je nedavno primeceno 80ak neoznacenih
humki",
navodi se u saopstenju dostavljenom Beti.
Po ranijoj izjavi svestenika Milenkovica "velika je verovatnoca
da
se u tim grobovima nalaze tela Srba koje su pripadnici Oslobodilacke
vojske
Kosova oteli i ubili nakon dolaska mirovne misije UN i Kfora".
Eparhija podseca da Srbi na pravoslavnom groblju u Orahovcu
nisu
sahranjivali svoje bliznje od dolaska Misije UN i Kfora na Kosovo, vec
uz
parohijsku crkvu u srpskom delu Orahovca.
U saopstenju se navodi da se ispred orahovackog pravoslavnog
groblja trenutno nalaze dva nemacka transportera sa vojnicima Kfora dok
na
groblju radi dvadesetak ljudi sa krampovima i lopatama.
Po svedocenju ocevidaca trenutno se pretrazuje deo groblja koji
je
potpuno razrusen. Svestenik Srdjan Milenkovic je potvrdio da nije
obavesten
o radovima na groblju i cela operacija pretrazivanja vrsi se bez znanja
i
odobrenja Srpske Pravoslavne Crkve i Episkopa Artemija.
Na groblju radi i nekoliko Albanaca dok je Srbima zabranjen
pristup i fotografisanje, prenosi Eparhija raskoprizrenska, dodajuci da
radovima na prekopavanju groblja rukovodi Mark Dzons, medjunarodni
predstavnik UNMIKa.
On je odbio je da novinarima "KIM" Radija iz Caglavice da
ikakve
informacije o radovima, uz obrazlozenje da se sve informacije navodno
mogu
dobiti u Pristini.
Svesteniku Milenkovicu i srpskim novinarima nije bio dozvoljen
pristup ni onom delu groblja gde su nadjeni neobelezeni grobovi i sveze
nabacana zemlja.
Srpska pravoslavna Eparhija raskoprizrenska u saopstenju
najodlucnije protestuje zbog otpocinjanja radova na groblju bez
prethodnog
obavestenja Eparhije i nadleznog episkopa.
Eparhija zahteva od UNMIKa da se hitno omoguci pristup groblju
predstavnicima Crkve i srpskim patolozima. "Postoje indicije da UNMIK
namerava da izbegne publicitet koji bi se negativno odrazio na ugled
Misije, posto su upravo pod vlascu UNMIKa pocinjeni brojni zlocini prema
Srbima i drugim nealbancima o cemu se u javnosti retko ili gotovo nikada
ne
govori", zakljucuje se u saopstenju Eparhije raskoprizrenske.
RUGOVA TRAZI DA KOSOVO POSTANE CLAN MMF
PRISTINA, 16. septembra 2002. (Beta) Predsednik Kosova Ibrahim
Rugova rekao je danas, tokom razgovora sa zamenikom direktora
Medjunarodnog
monetarnog fonda (MMF) za Evropu Dimitrijem Demekasom, da Kosovo sto pre
treba da postane clan MMFa.
Kako je saopsteno iz kabineta predsednika Kosova, Rugova je
dodao
da bi clanstvu u toj organizaciji prethodilo usvajanje zakona u
Skupstini
Kosova.
"Ubuduce ocekujemo vecu saradnju, kao i da Kosovo sto pre bude
clan Medjunarodnog monetarnog fonda", rekao je Rugova i dodao da bi
osamostaljenje Kosova ubrzalo ekomnomske i politicke procese na Kosovu.
Denekas je, medjutim, upozorio da bez priznavanja nezavisnosti
Kosovo ne moze biti clan MMFa.
Rugova je danas razgovarao i sa novim sefom kancelarije Belgije
na
Kosovu Igom Santrijem i tom prilikom zahvalio Belgiji na pruzenoj pomoci
pre, tokom i posle rata na Kosovu.
Santri je kazao da je Belgija spremna da saradjuje sa Kosovom i
da
pomogne posebno u oblasti policije i zakonodavstva.
FISER SE SASTAO SA ZVANICNICIMA KOSOVSKE VLASTI
PRISTINA, 16. septembra 2002. (Beta) Predsednik kosovskog
parlamenta Nedzat Daci zatrazio je danas pomoc predsednika parlamenta
Austrije, Hajnca Fisera da Skupstina Kosova bude ukljucena u
medjunarodne
institucije i da se time kosovskim zvanicnicima omoguci da direktno
ucestvuju u predstavljanju Kosova.
Fiser od popodneva boravi na Kosovu, posle posete Beogradu i
razgovora sa ovdasnjim zvanicnicima.
Nakon razgovora sa predsednikom Skupstine Austrije, kosovski
premijer Bajram Redzepi, rekao je da je Austrija uvek imala vaznu ulogu
u
regionu, te je stoga od Fishera zatrazio da se njegova zemlja aktivnije
ukljuci u ekonomske i politicke tokove na Kosovu.
Predsednik Skupstine Austrije se u Pristini sastao i sa
predsednikom Kosova Ibrahim Rugovom, koji je po okoncanju susreta
novinarima rekao da i dalje ocekuje podrsku Austrije, kao sto je to ona
cinila kada je "Kosovo bilo u najtezoj situaciji".
Sa predsednikom parlamenta Austrije veceras se sastao i sef
UNMIKa
Mihael Stajner.
Predsednik austrijskog parlamenta sutra ce posetiti austrijske
vojnike Kfora kod Suve Reke na jugu Kosova.
ALBANSKI ZVANICNICI RAZGOVARALI SA AMERICKIM DIPLOMATOM
PRISTINA, 16. septembra 2002. (Beta) Sef americke kancelarije u
Pristini Reno Harnis razgovarao je danas sa vodecim politickim
predstavnicima kosovskih Albanaca o predstojecim lokalnim izborima u
pokrajini, borbi protiv organizovanog kriminala, uspostavljanju reda i
zakona.
Harnis je novinarima posle susreta sa Ibrahimom Rugovom,
Hasimom
Tacijem i Ramusom Haradinajem, rekao da su vazne teme bile i ekonomski
razvoj i integracija svih etnickih grupa u kosovsko drustvo.
Predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Hasim Taci saopstio
je
da su se tokom razgovora sa americkim diplomatom dotakli i izgradnje
medjuetnickih odnosa i mogucnosti otvaranja debate o zastupljenosti
Kosova
u medjunarodnim mehanizmima, postujuci Rezoluciju 1244 Saveta
bezbednosti UN.
VEZBA NATO-A NA KOSOVU
KOSOVSKA MITROVICA, 16. septembra (Tanjug) - Vezbi NATO snaga
pod
nazivom "Dinamican odgovor 2002", koja je juce pocela na prostoru
Balkana,
danas ce se pridruziti dve jedinice na Kosovu i Metohiji, najavio je
pukovnik francuskih snaga Kfora pukovnik Kompel Kolonel.
Ova vezba ce pokazati da je NATO sposoban da brzo reaguje u
resavanju bilo kakve regionalne krize na Balkanu, rekao je on Radiju
"Kontakt plus" u Kosovskoj Mitrovici, ocenjujuci da se stanje na Balkanu
poboljsava, te da ce ovakvih vezbi u buducnosti biti sve manje. Isticuci
da
ce u narednih desetak dana biti pojacana pretraga za ilegalnim oruzjem
na
Kosovu, on je rekao naglasio da mora da se gradi demokratsko Kosovo i da
kruna svega toga trebalo da budu lokalni izbori - zakazani za 26
oktobar.
U vezbi NATO-a bice dve jedinice na Kosovu - "San Marko" iz
Italije i americka jedinica iz jedne operativne zone na Kosovu koje,
kako
je rekao, nisu u sektoru multinacionalne brigade "Sever". NATO vezba
"Dinamican odgovor 2002" na Kosovu i Metohiji zavrsava se 25. septembra.
REPUBLIKA CRNA GORA
USVOJEN SET MEDIJSKIH ZAKONA
PODGORICA, 16. septembra 2002. (Beta) Skupstina Crne Gore
usvojila
je danas set medijskih zakona pripremljenih u saradnji sa Savetom
Evrope,
ali i odlozila njihovu primenu za maj naredne godine.
Usvojenim Zakonom o medijima se Republici, jedinicama lokalne
samouprave i ostalim pravnim licima koja se finansiraju iz javnih
prihoda
zabranjuje osnivanje medija, osim u slucaju javnih radiodifuznih
servisa.
Mediji se, prema tom zakonu, osnivaju aktom o osnivanju,
slobodno
i bez odobrenja, a osnivac medija odgovoran je za svaku informaciju koju
medij objavi.
Novinar, urednik i ostali upoznati sa identitetom izvora medija
nisu duzni da zakonodavnoj, sudskoj ili izvrsnoj vlasti otkriju izvor
koji
zeli da ostane nepoznat.
Zakon predvidja i da strane drzave, medjunarodne organizacije i
fondacije mogu da osnivaju inostrane informativne ustanove na osnovu
ugovora sa Vladom Crne Gore.
Od 59 prisutnih poslanika, za Zakon o medijima je glasalo 56
poslanika, dva su bila protiv, a jedan poslanik je bio uzdrzan.
Zakon o radio difuziji predvidja formiranje posebne drzavne
agencije koja bi raspolagala frekvencijama i bila odgovorna parlamentu.
Prema novousvojenom zakonu, vlasnici motornog vozila ce
prilikom
registracije vozila placati taksu za koriscenje radioprijemnika, dok ce
mesecnu preplatu placati svako domacinstvo u kojem postoje uslovi za
prijem
radio ili televizijskog programa.
Zakon predvidja da 75 odsto tih sredstava bude namenjeno javnim
servisima.
Poslanici su usvojili i Zakon o radiodifuznim servisima, o
televiziji i radiju Crne Gore, koji, izmedju ostalog predvidja
transformaciju drzavnih medija u javne servise, kao i da njihove
programske
odbore cine nestranacke licnosti.
Skupstina je usvojila amandmane Liberalnog saveza (LS) kojim se
primena usvojenog seta medijskih zakona odlaze za maj 2003. godine.
U obrazlozenju predloga o odlaganju primene medijskih zakona LS
je
naveo da primena usvojenih zakona "mora sacekati trenutak konstituisanja
javnog preduzeca "Radiodifuzni centar".
"Predlogom zakona o radiodifuziji predvidjeno je da se
najkasnije
do 30. aprila naredne godine iz sastava Telekoma Crne Gore izdvoji javno
preduzece Radiodifuzni centar. U uslovima krajnje nedefinisane vlasnicke
slike Telekoma, smatramo da primena buducih zakona mora da saceka
trenutak
konstituisanja radiodifuznog centra', navodi se u obrazlozenju liberala.
Predlagac zakona, Vlada Crne Gore, bila je protiv odlaganja
primene zakona za maj naredne godine i predlozila da zakoni pocnu da se
primenjuju najkasnije do kraja ove godine.
Izrazavajuci "veliko zaljenje" sto je skupstina odlozila
primenu
seta medijskih zakona, sekretar crnogorskog Sekretarijata za
informisanje
Bozidar Jaredic je ocenio da ce to "ozbiljno udaljiti Crnu Goru od
evropske
zajednice".
"Medijskom scenom Crne Gore i dalje ce dirigovati politicki
interesi, a politicke stranke ce se i dalje nadmetati oko izbora celnih
ljudi drzavnih medija", rekao je Jaredic i dodao da ce Crna Gora biti
jedna
od retkih zemalja na Balkanu u kojoj "mediji nisu oslobodjeni uticaja
vlasti i politike".
Jaredic je izrazio uverenje da ce nakon prevremenih
parlamentarnih
i vanrednih lokalnih izbora biti pokrenuta inicijativa za izmenu odredbe
zakona kojim se primena tih akata odlaze za maj naredne godine.
Rasprava o setu medijskih zakona zapoceta je 21. avgusta, ali
je
odlagana i prekidana osam puta.
Poslanici crnogorske skupstine usvojili su danas i Predlog
zakona
o amnestiji lica osudjenih za krivicna dela propisana zakonima Republike
Crne Gore.
Tim zakonskim aktom se lica, pravosnazno osudjena za krivicna
dela
propisana zakonima Republike Crne Gore, oslobadaju 25 odsto izvrsenja
zatvorske kazne.
Lica koja su osudjena za ubistvo, tesku telesnu povredu ili
razbojnistvo, kao i lica koja su tri puta osudjivana zbog izvrsenog
krivicnog dela oslobdajaju se od izvrsenja 15 odsto izrecene kazne
zatvora.
Amnestija se ne odnosi na lica koja su pocinila krivicna dela
protiv dostojanstva licnosti i morala (silovanje, prinudu na obljubu ili
protivprirodni blud i dr.)
Vanredna sednica parlamenta, koja je ranije zakazana za danas a
na
kojoj je trebalo da se razmotri predlog zakona o transformaciji Sluzbe
drzavne bezbednosti, nije odrzana iz proceduralnih razloga.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
