|
RUSIJA, GRUZIJA I IRAK
Pravo na intervencijuU jeku diplomatskih napora SAD da pribave podr�ku za napad na Irak, Moskva je nedavno i sama uprla prstom - ali u Gruziju. Preciznije, u Eduarda �evardnadzea, �efa re�ima u Tbilisiju, navodno, nevoljnog da prese�e put teroristima koji, dejstvuju�i sa teritorije njegove dr�ave, ugro�avaju Rusiju. Moskva, dabome, ima na umu �e�ene. Neki od ozlogla�enih vo�a njihovog oru�anog otpora skrivaju se u te�ko pristupa�nom Pankijskom klancu u Abhaziji, u krajnoj liniji - na teritoriji, koja je pod suverenitetom i u nadle�nosti Gruzije. Ukoliko se, dakle, Gruzija odlu�no ne suprotstavi �e�enskim teroristima - pravo na takvu vojnu akciju na gruzijskoj teritoriji rezervi�e Rusija, upozorio je svetsku javnost predsednik Putin. U Kremlju su se, pri tom, pozvali na odgovaraju�u rezoluciju Saveta bezbednosti o terorizmu i borbi protiv terorizma. Kao Amerika o Sadamovoj, tako i Rusija tvrdi da ima podatke o �evardnadzeovoj vinosti. Ako, dakle, na sopstvene korake u odbrani od terorizma pravo ima Bu�, po �emu takvo pravo ne bi imao i Putin? U korak sa SAD Upozoriv�i Tbilisi, Moskva je ukazala na zanimljivu korelaciju ruske spoljne politike s ameri�kom. Pro�le godine, u zaklonu vojnog napada SAD na talibane Bin Ladena i Avganistan, Rusija je intenzivirala sopstvene vojne akcije u �e�eniji. Danas, u vreme ameri�kog postrojavanja za Irak, pesnica se pokazuje Gruziji. �ini se da podudarnost nije slu�ajna. Ako je takva podudarnost novost, ona je usledila s Putinom. Ose�aju�i se u igri sila ignorisanim, predsednikov prethodnik na funkciji Boris Jeljcin ostajao bi obi�no nemo�an - ali, optere�en i��ezlom mo�i Sovjeta, imao je obi�aj da i dalje lupa �akom o sto, podse�aju�i da se "s Rusijom tako ne mo�e" ili da "i Rusija mora da se pita". Putinov Kremlj zanemaruje nepotkrepljenu halabuku. Putin, ruske bezbednosne i ekonomske interese poku�ava da defini�e bli�e stvarnosti - (�itaj) bli�e ameri�kim. Suo�en s neminovnim, Irak se i u teku�oj epizodi krize ponovo, kao u pro�losti, okrenuo licem ka Moskvi - deklari�u�i politi�ku volju da "u�vrsti odnose s Rusijom". Automatizam takvog dejstva kadgod usledi pritisak Amerike traje jo� iz vremena SSSR, podrazumevaju�i o�ekivanje Sadama Huseina da u svakom kriti�nom trenutku prisko�e Rusi, ako ve� ne vojni�ki ono bar diplomatski. U zalivskom ratu, nekada�nji kreator bliskoisto�ne politike Primakov doleteo je u Bagdad rizikuju�i �ivot - u jeku bombardovanja. Me�utim pomogao je da po�nu pregovori o obustavi napada. Decembra 1998. Moskva je po�la i korak dalje. Povukla je, u znak podr�ke Iraku, svoje diplomate u Londonu i Va�ingtonu. Pokrenula je talas protesta. Posle SSSR-a, Kremlj nije vi�e zastupao Sadamovo ilegalno naoru�avanje. Vi�e je mislio na devet milijardi sovjetskih i ruskih zajmova Iraku koje bi nekako trebalo naplatiti, a ira�ki diktator i njegov re�im bili su zaloga nenapla�enih potra�ivanja. U poslednjoj epizodi sa Sadamom, stav Moskve obele�en je jo� ve�om ravnodu�no��u za diktatora. U uslovima ameri�ke re�enosti da se scena li�i njegovog daljeg prisustva, procena Kremlja je da Sadam Husein svakako nije vi�e taj na kojeg bi trebalo ulagati i da je mnogo mudrije da se finansijski interesi Rusije uknji�e kod vlasti koja �e diktatora zameniti. Uporedo, Moskva se radije okre�e ruskom stalnom problemu sa �evardnadzeom. Presedan za budu�nost
Pretnje Rusije Gruziji imale su po�etni efekat, zapa�alo se to po vestima iz Tbilisija. Pred namrgo�enom Rusijom, �evardnadzeu nije lako da ostane ravnodu�an. Odgovaraju�i Putinu, �urno je izjavio da su za operacije protiv terorista dovoljne i gruzijske snage, da su operacije snaga gruzijske bezbednosti ve� nalo�ene i da �e Gruzija sama o�istiti teren od bandita iz �e�enije. �evardnadzeovo obe�anje efikasnosti podse�a na Sadamov poziv inspektorima UN da ponovo do�u u Irak. Obojica se nadaju da koraci koje preduzimaju mogu, makar i minut pre kriti�ne odluke, da spre�e komandu bombarderima za poletanje. Nije neosnovano pretpostaviti da Moskva, mimo pretnji, �ak i planira operacije u Gruziji, bez obzira na izjave ruskih generala koji po du�nosti tvrde suprotno. Verovatnije je ipak da Putin, prijavljuju�i pravo Rusije da i sama interveni�e u zadnjem dvori�tu, te�i presedanu mo�da va�nom za budu�nost, kada splet me�usobnih interesa doprinese jo� boljem razumevanju sa SAD. Petar Popovi� Utvr�ene granice Moskva, 23. septembra (Beta) Predsednici Rusije i Azerbejd�ana Vladimir Putin i Gejdar Alijev potpisali su danas u Moskvi sporazum o razgrani�enju u oblasti Kaspijskog mora. Rusija je ranije takav sporazum potpisala sa Kazahstanom. U dokumentu se navodi da se granica na dnu Kaspijskog mora povla�i na osnovu metode srednje linije, na osnovu op�tepriznatih principa me�unarodnog prava i prakse. U sporazumu su ucrtane i ta�ne koordinate linije razgrani�enja. |
<<01_08.jpg>>
