B I L T E N V E S T I
24. SEPTEMBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA SAVET EVROPE
PSE vecinom glasova podrzala prijem SRJ u SE
STRAZBUR, 24. septembra (Tanjug) Parlamentarna skupstina Saveta
Evrope (PSE) podrzala je vecinom glasova prijem Jugoslavije u tu
najstariju
evropsku integracionu instituciju.
Na redovnom jesenjem zasedanju PSE u Strazburu, za prijem
Jugoslavije glasala su 122 od 132 poslanika, sest je bilo protiv, a
cetiri
uzdrzana. Tom odlukom preporuceno je Komitetu ministara da donese
konacnu
odluku o prijemu Jugoslavije u Savet Evrope cim parlamenti Srbije i Crne
Gore usvoje Ustavnu povelju nove drzavne zajednice.
Zvanicnici Saveta Evrope i poslanici Parlamentarne skupstine
podrzali su, u debati koja je prethodila glasanju, teznju Jugoslavije da
se
prikljuci evropskoj porodici naroda.
U ime jugoslovenske delegacije, Parlamentarnoj skupstini se
obratio predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic,
koji je istakao da je danas veliki dan za nasu zemlju, koja clanstvom u
Savetu Evrope cini prvi korak ka evropskim integracijama . Ovo je veliki
dan za gradjane Jugoslavije, ali i za Evropu, koja ce prvi put u
istoriji
kompletirati svoju demokratsku porodicu iz koje je, do sada, zbog
nesrecne
istorijske epizode izostala samo Jugoslavija , kazao je Micunovic,
dodajuci
da u Evropi, danas, svi narodi uvazavaju demokratiju i zele da unaprede
ljudska prava i slobode .
Osvrcuci se na sve sto je ucinjeno od demokratskih promena
oktobra
2000. godine, Micunovic je istakao integrisanje manjina na jugu Srbije,
podizanje nivoa sloboda i prava, donosenje jednog od najboljih Zakona o
nacionalnim manjinama, saradnju sa Hagom i pokretanje postupaka protiv
odgovornih za ratne zlocine u zemlji. Prijem Jugoslavije znacajan je za
region, kao podsticaj integraciji i priblizavanju Evropi, izostanak
Jugoslavije kocio bi te procese , zakljucio je Micunovic.
Izvestilac Politickog komiteta Parlamentarne skupstine Klod
Frej
je, isticuci da je prijem Jugoslavije vazan istorijski cin , ocenio da
glasanje mora da pokaze poverenje u promene, u snagu Jugoslavije da se
suoci sa otvorenom Evropom i ucini korak napred . Sada je red da mi
ucinimo
korak, da ohrabrimo Jugoslaviju , porucio je Frej. Izvestilac Pravnog
komiteta Helmut Lipelt je, ukazujuci da u Jugoslaviji ima jos mnogo da
se
uradi , istakao da je kao prijatelj Jugoslavije siguran da ce SRJ u
poziciji da to ostvari i da je prijem Jugoslavije u SE podsticaj
stabilnosti u regionu.
Podsecajuci da bi Komitet ministara mogao da donese konacnu
odluku
o prijemu tek kada Ustavna povelja Srbije i Crne Gore prodje proceduru u
republickim parlamentima, zvanicnici Saveta Evrope takodje su naglasili
da
to Jugoslavija ne treba da vidi kao kaznu, vec motivaciju da ostvare ono
sto su obecali . Ucesnici debate, clanovi Parlamentarne skupstine,
slozili
su se da je prijem Jugoslavije u Savet Evrope podsticaj evropskoj
integraciji Jugoslavije i cin koji konacno zatvara poglavlje Milosevic .
Iz tona podrske iskocila su samo dva govornika: Sali Berisa iz
Albanije, koji je zatrazio javno izvinjenje zvanicnog Beograda za
varvarstva i desetogodisnje zlocine na Balkanu i da Skupstina jasno
pruzi
podrsku Haskom tribunalu i glavnom tuziocu Karli del Ponte, kao i Demus
Bajrami iz Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije, koji je rekao da bi
trebalo stati na put teznjama (Beograda) da integrise Kosovo i zatrazio
status specijalnog gosta za juznu srpsku pokrajinu u Parlamentarnoj
skupstini. Jugoslavija je zahtev za prijem u Savet Evrope podnela 9.
novembra 2000, a 22. januara 2001. dobila status specijalnog
gosta. Sedmoclana delegacija SRJ, sa Dragoljubom Micunovicem na
celu, od tada ucestvuje u radu Parlamentarne skupstine i njenih komitet
Sider: Usvajanje ustavne povelje jedina prepreka za SE
STRAZBUR, 23. septembra 2002. (Beta) Predsednik Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope (SE) Peter Sider izjavio je danas u Strazburu da
za
ulazak Jugoslavije u Savet Evrope nema drugih prepreka sem da Srbija i
Crna
Gora usvoje Ustavnu povelju buduce drzavne zajednice.
"Ako Parlamentarna skupstina sutra podrzi prijem Jugoslavije u
Savet Evrope, Savet ministara, koji formalno prima Jugoslaviju u
clanstvo,
nece tu odluku doneti sve dok Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora,
ne
donesu Ustav nove zajednice", kazao je Sider na konferenciji za stampu
uoci
pocetka jesenjeg zasedanja Parlamentarne skupstine SE.
Sider je danas jos rekao da prva zajednicka sednica
Parlamentarne
skupstine SE i Evropskog parlamenta, koja ce biti odrzana sutra, na temu
"razvoj Evrope u oblastima slobode, bezbednosti i pravosudja" jasno
ukazuje
da Evropski parlament ima sustinsku ulogu u evropskim integracijama a da
je
uloga Parlmaentarne skusstine "da govori u ime vece Evrope".
EU ocekuje da SRJ bude uslovno primljena u SE
BRISEL, 23. septembra 2002. (Beta) U Evropskoj uniji se ocekuje
da
Parlamentarna skupstina Saveta Evrope (SE) sutra u Strazburu "uslovno"
prihvati molbu SR Jugoslavije za prijem u clanstvo SE.
Zvanicnici u Briselu. medjutim, smatraju da je "propustena
prava
prilika" da se ustavna povelja drzavne zajednice Srbije i Crne Gore
usvoji
pre toga, "sto bi bez sumnje olaksalo i ubrzalo priblizavaje Beograda i
Podgorice, kako Savetu Evrope, tako i Evropskoj uniji".
Zvanicnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU, koji su
to
rekli agenciji Beta, podvlace da "velikog zadovoljstva zato ne moze
biti,
jer je postignut mukotrpan kompromis o ustavnoj povelji koji iza sebe
ostavlja odredjenu nedoumicu".
Naglasili su da se sada "jako treba nadati da oni politicari u
Beogradu i Podgorici, koji drze kljuceve resenja, nece s konacnom
odlukom
odugovlaciti do te mere da ugroze i ono veoma povoljno, sto je dosad,
narocito na ekonomskom planu, ostvareno u procesu stabilizacije i
pridruzivanja SRJ sa EU".
Jer, primetili su, ustavna povelja mora biti usvojena u
saveznom i
republickim parlamentima, a nuzno je i da se zna kako ce biti izabrana
skupstina drzavne zajednice i drzavni organi s kojima ce raditi EU.
Zamoljeni da ocene da li ce na usvajanje ustavne povelje morati
da
se ceka do posle izbora u Srbiji i, narocito, oktobarskih izbora u Crnoj
Gori, funkcioneri u Briselu su odgovorili da je to sasvim moguce.
Oni su primetili da se mora imati na umu da Savet Evrope na
ministarskom zasedanju 6. novembra nece potvrditi prijem SRJ, ako
ustavna
povelja ne bude usvojena.
Jedino bi, mozda, u slucaju da iskrsnu neke sasvim tehnicke
prepreke, koje se zasad ne vide, Savet Evrope mogao prihvatiti ulazak
SRJ u
svoje redove. Cinjenica je, receno je, da je i Hrvatska primljena u
Savet
Evrope tako sto joj je dat 21 uslov koji mora da ispuni, dok je Albanija
primljena u trenutku kad jos nije imala ustav.
Zvanicnici u EU su zamoljeni da ocene da li bi pobeda nekog od
dva
glavna kandidata na predsednickim izborima u Srbiji mogla izazvati neke
promene, pa i poremecaje u procesu jacanja odnosa Srbije i SRJ sa
evropskom
Petnaestoricom.
Odgovor je bio da se ocekuje da ce "ako pobedi Kostunica, Labus
nastaviti da radi veoma koristan posao koji sad radi, narocito u pogledu
saradnje s Evropskoj unijom. Ako pobedi Labus, Kostunica bi trebalo da
ostane na polozaju koji jamci da ce i drzavna zajednica Srbija i Crna
Gora
biti snazna i funkcionalna".
FREJ: SRJ U PUNOPRAVNOM CLANSTVU SE DO KRAJA GODINE
LONDON, 24.septembra (Tanjug) - Predsednik Politickog komiteta
Saveta Evrope Klod Frej izrazio je danas nadu da ce do prijema SR
Jugoslavije u punopravno clanstvo Saveta Evrope doci do kraja godine.
"Postoji vise nego ikad volja da se danas raspravlja o tom
pitanju
i da se primi SR Jugoslavija kao punopravni clan Saveta Evrope", izjavio
je
Frej u Strazburu za Bi-Bi-Si uoci pocetka jutarnje debate danasnjeg
zasedanja Parlamentarne skupstine SE na kome ce poslanici raspravljati o
zahtevu SRJ za prijem u najstariju evropsku organizaciju.
Opste je ocekivanje da ce i pored nagovestaja negativnih
stavova
nekih poslanika, zahtev Beograda podrzati dve trecine njih, navodi
Bi-Bi-Si. Ukoliko se ovo ocekivanje i ostvari, Parlamentarna skupstina
ce
posle glasanja uputiti preporuku Komitetu ministara spoljnih poslova,
koji
je vrhovno izvrsno telo SE, da 7. novembra, kada zaseda, donese
pozitivnu
definitivnu odluku o prijemu SRJ u SE.
Za vecinu drugih funkcionera Saveta Evrope, sa kojima su
novinari
BBC razgovarali uoci skupstinske debate, karakteristican je oprezni
optimizam. Naime, kako se navodi, povoljan ishod danasnje skupstinske
rasprave i dvotrecinska podrska poslanika prijemu SRJ nece biti dovoljni
da
do prijema u Savet Evrope definitivno i dodje.
SR JUGOSLAVIJA
Kostunica: Nikada nisam dovodio u pitanje suverenitet BiH
BANJALUKA, 23. septembra 2002. (Beta) Predsednik Savezne
Republike
Jugoslavije (SRJ) Vojislav Kostunica izjavio je da nikada nije dovodio u
pitanje da je BiH medjunarodno priznata drzava.
"Nisam valjda lud da nekoliko puta ucestvujem u razgovorima sa
Predsednistvom BIH, da zapravo podsticem i organizujem trilateralni
sastanak HrvatskaBIH Jugoslavija, a da se istovremeno zalazem za
menjanje
granica", kazao je Kostunica u intervjuu za banjalucki magazin
"Patriot".
On je dodao da je "povezivanje ljudi nas interes", isticuci da
SRJ
ima poseban interes za Republiku Srpsku (RS), sto je utemeljeno i u
Dejtonskom sporazumu.
Kostunica smatra da je jedan deo bosnjackih politicara
iskoristio
"za obracun" njegovu izjavu o "privremenoj odvojenosti RS", dodajuci da
su
stabilni odnosi i sa Federacijom i sa RS u okviru BiH interes
Jugoslavije.
Navodeci da je pre pola godine dobio zahtev Ustavnog suda BiH
da
se izjasni o ustavnosti Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama
izmedju
SRJ i RS, jugoslovenski predsednik je ocenio da "postoje odnosi koji
stalno
zele da kvare odnose izmedju BIH I SRJ".
"Jedan od stegonosa kvarenja tih odnosa je Haris Silajdzic i
nekoliko ljudi oko njega", istakao je on.
Komentarisuci izjavu predsedavajuceg Predsednistva BIH Beriza
Belkica da bi predsednik SRJ trebalo da se izvini zbog svoje izjave o
"Privremenoj odvojenosti RS", Kostunica je kazao da ne vidi zasto bi se
izvinjavao za nesto sto nije ucinio.
Prema njegovim recima, "onome ko stalno mase izvinjenjem nije
stalo do normalizacije odnosa izmedju BiH i SRJ".
"Nama su potrebno normalni odnosi, a ne galama. Potrebni su nam
razvijeni ekonomski odnosi i da narod u Jugoslaviji i oba entiteta u BIH
normalno putuje i cirkulise", kazao je Kostunica. On je naglasio da
"ima
poseban afinitet i posebnu ljubav prema RS", dodajuci da na tu ljubav
ima
pravo prema Dejtonskom sporazumu.
Lagumdzija: Odlozena poseta jugoslovenske delegacije
SARAJEVO, 23. septembra 2002. (Beta) Planirana poseta
jugoslovenske delegacije Bosni i Hercegovini, najverovatnije ce biti
odlozena.
Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdzija saopstio je
danas da se sa sefom jugoslovenske diplomatije Goranom Svilanovicem
dogovorio da zvanicni susret uprilice nakon sto Predstavnicki dom BiH
usvoji izmene i dopune Zakona o drzavljanstvu BiH. Tada bi u paketu bio
potpisan citav niz medjudrzavnih sporazuma koji su usaglaseni, rekao je
Lagumdzija.
Predstavnicki dom parlamenta BiH trebalo je da odrzi sednicu
sutra, ali je sednica odlzozena.
Savet ministara BiH usvojio je izmene i dopune Zakona o
drzavljanstvu BiH.
Cilj tih izmena i dopuna, koje, kako je rekao Lagumdzija, jeste
da
promene nelogicnosti "nametnute Dejtonskim sporazumom kojima se pred sve
gradjane BiH u svetu, u Hrvatskoj i SRJ..., stavlja dilema da se do
kraja
ove godine odluce koje drzavljanstvo zele bosansko ili zemlje u kojoj
zive".
"Kako BiH nema potpisan nijedan bilateralni sporazum s drzavama
u
kojima je dijaspora BiH brojna, time preti velika opasnost da se vecina
odrekne bosanskohercegovackog drzavljanstva i zadrzi drzavljanstvo
zemlje u
kojoj zive", rekao je Lagumdzija.
Savet ministara BiH usaglasio je tekstove sest ugovora za
potpisivanje prilikom posete jugoslovenske delegacije BIH. Rec je o
sporazumina kojima se regulise dvojno drzavljanstvo, socijalno
osiguranje i
ugovor o slobodi kretanja, kojim je predvidjeno da gradjani obe zemlje
mogu
prelaziti granicu samo sa licnom kartom.
SVILANOVIC SUTRA U BUGARSKOJ NA TRILATERALNOM SKUPU
BEOGRAD, 23. septembra (Tanjug) - Savezni ministar inostranih
poslova Goran Svilanovic, ucestvovace na poziv svog bugarskog kolege
Solomona Pasija, na trilateralnom sastanku sefova diplomatije Bugarske,
Rumunije i SR Jugoslavije, koji ce se sutra odrzati u Vidinu. Tokom
susreta
ministri ce razmotriti pitanja unapredjenja regionalne, ekonomske i
politicke saradnje, situaciju u regionu, kao i aktivnosti usmerene ka
prikljucenju evroatlantskim integracijama, saopstilo je Savezno
ministarstvo za inostrane poslove.
Sastanak ministara inostranih poslova tri zemlje predstavlja
nastavak dobrosusedske saradnje, kao i politickih i ekonomskih
aktivnosti
koje se preduzimaju u okviru regionalnih povezivanja u okviru Pakta za
stabilnost, Centralno-evropske inicijative, Procesa saradnje na Dunavu i
Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi, kome SRJ predsedava.
Ocekuje se da ce ministri posebnu paznju posvetiti nastavku
saradnje gradova Vidina, Zajecara i Kalafata, koja se odvija u
Asocijacije
za prekogranicnu saradnju "Evro-region Dunav 21" koja je ustanovljena
18.
janura 2002. godine, u skladu sa Evropskom konvencijom za transgranicnu
saradnju izmedju teritorijalnih zajednica i vlasti. Sastanak ce, prema
saopstenju, pruziti i priliku da se razmotri i podstakne saradnja na
planu
regionalnog razvoja, a posebno u oblasti energetike, saobracaja, zastite
zivotne sredine, turizma, a u okviru programa i projekata koji su
predmet
aktivnosti regionalnih inicijativa i njihovih radnih grupa.
SRJ-BUGARSKA: Potpisan Sporazum o policijskoj saradnji
SOFIJA, 23. septembra 2002. (Beta) Savezni ministar unutrasnjih
poslova Zoran Zivkovic potpisao je danas u Sofiji Sporazum o saradnji SR
Jugoslavije i Bugarske na prevenciji i borbi protiv kriminala.
Kako se navodi u saopstenju Saveznog sekretarijata za
informisanje, saradnja Jugoslavije i Bugarske ce se ogledati u razmeni
policijskih podataka i informacija u vezi sa suzbijanjem nedozvoljene
trgovine opojnim drogama, traganja za licima protiv kojih se vodi
krivicni
postupak u SRJ ili Bugarskoj, kao i traganja za ukradenim motornim
vozilima. Pored Zivkovica, u jugoslovenskoj delegaciji su bili i
sekretar
Saveznog MUPa Dragan Radulovic, pomocnik ministra Stevan Nikcevic i sef
Biroa Interpola za Jugoslaviju Milos Oparica.
MAKEDONSKI PROTEST AMBASADI SRJ ZBOG NAMERA SABORA SPC
SKOPLJE, 23. septembra (Tanjug) - U odsustvu jugoslovenskog
ambasadora u Skoplju, makedonsko Ministarstvo inostranih poslova pozvalo
je
danas na razgovor predstavnika diplomatskog poslanstva SRJ, kako bi mu
urucilo protest povodom najava iz Srpske pravoslavne crkve (SPC), da bi
makedonski vladika Jovan mogao biti proglasen za egzarha, odnosno
namesnika
srpske Patrijarsije u ovoj zemlji.
U verbalnoj noti, kako je saopsteno iz MIP-a, ukazano je da
ovakve
najave, uprkos odvojenosti crkve od drzave, "sadrze elemente mesanja u
unutrasnje stvari Makedonije i mogu izazvati dugorocne nezeljene
posledice
po medjusobno poverenje i napore za unapredjenje odnosa i saradnje
izmedju
dve zemlje i naroda".
U saopstenju se dodaje da ovakav korak moze izazvati negativno
raspolozenje u makedonskom javnom mnjenju, "u uslovima kad se cine
napori
za jacanje poverenja medju nacionalnim zajednicama u Makedoniji,
ukljuciv i
srpsku, koja je ustavnim promenama adekvatno inkorporirana u Ustav
zemlje".
Ministarstvo na kraju saopstenja izrazava nadu da ce nadlezni
jugoslovenski
organi preduzeti sve neophodne mere i aktivnosti za odvracanje Sabora
SPC
od najavljenih namera, uz ukazivanje na sve negativne posledica takvog
koraka.
Najavama vanrednog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC,
na
kome se ocekuje rasprava o mogucim resenjima statusa pravoslavne crkve u
Makedoniji, u ovdasnjim medijima se pridaje znacajna paznja, a tim
povodom
se oglasio i Svemakedonski kongres koji zahteva hitno reagovanje Sinoda
Makedonske pravoslavne crkve i oduzimanje cina mitropolitu Jovanu.
Makedonska pravoslavna crkva (MPC) proglasila se nezavisnom od
SPC
jos 1967. godine, ali joj dosad nije priznata autokefalnost. Vladika
povardarsko-veleski Jovan doneo je letos odluku da svoju eparhiju
izdvoji
iz MPC i da se "prikljuci bratstvu regularnih pravoslavnih crkava", sto
je
izazvalo ostru reakciju u crkvenim i politickim strukturama u Skoplju i
njegovo proterivanje iz sluzbenih prostorija u Velesu.
REPUBLIKA SRBIJA
Djindjic cestitao Srederu izbornu pobedu
BEOGRAD, 23. septembra 2002. (Beta) Predsednik Demokratske
stranke
(DS) i premijer Srbije Zoran Djindjic cestitao je nemackom kancelaru
Gerhardu Srederu izbornu pobedu njegove Socijaldemokratske partije (SPD)
na
parlamentarnim izborima u Nemackoj.
U saopstenju DSa navodi se da "Demokratska stranka i SPD imaju
dugogodisnju uspesnu saradnju".
Sada vladajuca socijaldemokratskozelena koalicija kancelara
Gerharda Sredera osvojila je na saveznim parlamentarnim izborima u
Nemackoj
odrzanim u nedelju, vecinu u Bundestagu i time mogucnost da nastavi da
vlada i u narednom cetvorogodisnjem mandatu.
Srederova Socijaldemokratska partija Nemacke (SPD) osvojila je
38,5 odsto glasova. Manji koalicioni partner, stranka Savez 90/Zeleni
sefa
diplomatije Joske Fisera (Joscka Fiscer) dobila je, iznad svih prognoza
i
ocekivanja, 8,6 odsto glasova.
VLAHOVIC: OD PRIVATIZACIJE 251 MILION EVRA
NOVI POPOVAC, 24. septembra (Tanjug) - Privatizacijom
drustvenog
kapitala 54 preduzeca u ovoj godini u budzet Republike Srbije slilo se
251
milion evra, izjavio je danas republicki ministar za privredu i
privatizaciju Aleksandar Vlahovic u Novom Popovcu. On je rekao da je
preko
tendera prodato pet preduzeca za 170 miliona evra, javnim aukcijama 28
preduzeca za 13,1 milion evra, a iz akcijskog fonda prodat je manjinski
paket akcija 21 preduzeca za 67,8 miliona evra. Ocekuje se da ce do
kraja
godine biti privatizovano 400 do 600 preduzeca, naglasio je Vlahovic
cementari "Novi Popovac", koju je posetio u okviru akcije "Ponosni na
Srbiju".
Pored toga, ugovorima o kupoprodaji 54 preduzeca obezbedjene su
investicije u iznosu 254,8 miliona evra, koje ce se realizovati u
narednih
tri do pet godina. Formiran je i konzorcijum sedam domacih i stranih
banaka
sa fondom od 60 miliona evra, koje ce da kreditiraju preduzetnike i
zaposlene u kupovini preduzeca u kojima rade. Ministar Vlahovic je
podsetio
da je u okviru socijalnog programa, iz Tranzcionog fonda Srbije
isplaceno
je 6,4 milijarde dinara za resavanje ekonomsko-socijalnog polozaja
zaposlenih iz 28 preduzeca. Iz republickog Fonda za razvoj, naveo je on,
odobreno je sedam milijardi dinara kredita za mala i srednja preduzeca,
sa
ciljem da se otvore nova radna mesta. Vise od 300 preduzeca iskoristilo
je
osam milijardi dinara iz vladinog fonda, da bi se pomogao njihov
ekonomski
polozaj.
Vlahovic je dodao da je u prvom polugodistu ove godine, u
odnosu
na isti period prosle godine, ukupna dobit preduzeca povecana za 69
odsto,
a gubici su smanjeni za 31 odsto, sto smatra izuzetno dobrim rezultatom
ekonomske politike i restrukturiranja privrede.
KOSOVO-METOHIJA
Stajner: O decentralizaciji na sastanku Visoke radne grupe
PRISTINA, 23. septembra 2002. (Beta) Sef UNMIKa Mihael Stajner
izjavio je da je spreman da na narednom sastanku Visoke radne grupe za
Kosovo, iznese politiku UNMIKa o decentralizaciji vlasti u pokrajini,
saopsteno je veceras u Pristini.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa
Covic izjavio Beti da je tokom danasnjeg susreta sa Stajnerom u Pristini
"otvoreno pitanje" decentralizacije na Kosovu.
Covic je podsetio da je plan za decentralizaciju vlasti na
Kosovu
i Metohiji predao Ujedinjenim nacijama u junu ove godine, na poslednjem
zasedanju Saveta bezbednosti, kada je tema bila stanje u pokrajini.
U vecerasnjem saopstenju dostavljenom Beti, UNMIK "prezicizira
da
Stajner na sastanku (sa Covicem) nije govorio o decentralizaciji" i da
se o
"UNMIKovoj politici decentralizacije ne moze pregovarati".
"Odgovarajuci na pitanja u vezi sa danasnjim sastankom
potpredsednika vlade Srbije Nebojse Covica i sefa UNMIKa Mihaela
stajnera,
UNMIK bi zeleo da precizira da Stajner na sastanku nije govorio o
decentralizaciji. Ono sto je on rekao jeste da je spreman da iznese
politiku UNMIKa o decentralizaciji tokom narednog sastanka Visoke radne
grupe", navodi se u saopstenju.
Covic je sastanak Visoke radne grupe ranije najavio za sledecu
nedelju, koja ce se pored pitanja decentralizacije baviti i povratkom
prognanih i raseljenih i stanjem u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici.
"Najvaznije je pitanje povratka", rekao je Covic, i dodao da,
kada
je taj problem u pitanju, nema potrebe da clanovi Visoke radne grupe,
sacinjene od zvanicnika UNMIKa i Koordinacionog centra, rade "jedni
drugima
iza ledja i da se medjusobno ne informisu".
KOSOVO- OEBS: Predstavljen prvi izvestaj o procesima za ratne zlocine
PRISTINA, 23. septembra 2002. (Beta) Prvo kompletno
istrazivanje
OEBSa o tome kako se kosovsko pravosudje odnosi prema krsenjima
medjunarodnog humanitarnog prava ukazuje da je potrebno uloziti jos
napora
u tri domena kvalitetu pravnih normi u optuznicama i presudama, vodjenju
istraznih radnji i sumiranju svedocenja.
Izvestaj pod naslovom "Sudjenja za ratne zlocine na Kosovu",
koji
je uradjen je na osnovu 17 procesa sprovedenih od juna 1999. godine,
predstavio je danas u Pristini sef misije OEBS na Kosovu Paskal Fijeski
ocenjujuci da je u izgradnji pravnog sistema nacinjen veliki napredak,
ali
da ima jos stvari koje moraju biti ucinjene na tom polju.
"Sudjenja ove vrste su od kljucnog znacaja za posleratna
drustva
kao sto je Kosovo i ona predstavljaju korak ka pomirenju i spoznaji
istine", rekao je Fijeski na konferenciji za novinare.
Prema njegovim recima, cilj izvestaja jeste da popuni
nedostatak
informacija o sudjenjima i presudama i iznese preporuke za dalje korake
u
uspostavljanju dinamicnog, kriticnog i nezavisnog pravosudja na Kosovu.
"Rad medjunarodnih sudija u procesima za ratne zlocine
predstavlja
pozitivan razvoj koji je otklonio zabrinutosti zbog moguce etnicke
pristrasnosti", navodi se u saopstenju OEBS.
OEBS je, medjutim, uocio tri problematicna polja od kojih je
prvo
kvalitet pravnih normi u optuznicama i presudama. Taj problem bi, prema
preporukama OEBS mogao biti resen "strukturalnom konzistentnoscu i
cvrstim
pravnim analizama".
Drugo polje jeste usmeravanje resursa tokom istraznih radnji.
OEBS
predlaze da sudije i tuzioci dobiju podrsku profesionalnih pravnika,
istrazivaca i kvalifikovanih eksperata u mnogim poljima kako bi bili u
mogucnosti da u potpunosti sagledaju svaki slucaj.
Treca preporuka OEBS sastoji se u tome da bi izjave svedoka u
procesima za ratne zlocine trebalo da budu sumirane.
"Hitno resavanje tih problema pomoci ce lokalnom pravosudju da
poboljsa svoj rad u sudjenjima za ratne zlocine i njegovo razumevanje
pravnih pitanja ukljucenih u kompleksne slucajeve te vrste", navodi se u
saopstenju.
UNMIK: Nema dokaza o postojanju grobnice u Suvoj Reci
PRISTINA, 23. septembra 2002. (Beta) Misija UN na Kosovu
(UNMIK)
saopstila je danas da je detaljna istraga koju su sproveli Kancelarija
za
nestala lica i sudsku medicinu i jedinica policije UN za nestala lica
pokazala da u blizini fabrike "Balkan" u Suvoj Reci ne postoji masovna
grobnica.
Tim forenzicara iskopao je devet probnih rupa u deponiji iza
fabrike, ali nije pronasao nikakve dokaze o postojanju ljudskih ostataka
na
tom mestu, a analiza zemlje pokazala je da nije bilo nikakvih
iskopavanja
na tom mestu, saopstio je UNMIK.
Istraga je sprovedena na osnovu tvrdnji sefa poslanicke grupe
Srba
u skupstini Kosova Rade Trajkovic da se na tom mestu nalazi masovna
grobnica i da su odatle prikupljeni uzorci za analizu radi
identifikacije
tela. Tim UN je ustanovio da na toj lokaciji nije bilo prethodne
istrage.
Istrazitelji UN su spremni da reaguju na nove informacije o
postojanju do sada nepoznatih masovnih grobnica, ali isticu da njihov
uspeh
zavisi od kvaliteta dostavljenih informacija.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
