-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== PARLAMENTARNA SKUPŠTINA SE PODRŽALA PRIJEM SRJ Strazbur -- Parlamentarna skupština Saveta Evrope u utorak je u Strazburu velikom većinom glasova donela odluku kojom se Komitetu ministara preporučuje da primi Jugoslaviju u punopravno članstvo SE, čime bi ona postala 45. članica te organizacije. Kako iz Strazbura izveštava novinar Radija B92 Miodrag Vidić, 122 poslanika glasala su za, a 6 je bilo protiv prijema SRJ u SE. Većinom glasova odobren je i amandman kojim se proglašenje SRJ za člana SE, što treba da odobri Komitet ministara, uslovljava usvajanjem Ustavne povelje u Skupštinama Srbije i Crne Gore. Šef jugoslovenske delegacije Dragoljub Mićunović ocenio je glsanje kao velik korak za SRJ. "Posle dugih izolacija činimo prvi korak u integrisanu Evropu, to je velik dan i za Evropu jer našim ulaskom ona kompletira svoju demokratsku familiju. Prvi put u istoriji, sve države u Evropi imaju demokratske režime. Sada je veoma važno da rešimo pitanje Ustavne povelje, a nadam se da će sporno pitanje izbora poslanika u zajednički parlament biti rešeno brzo. Čime bi Povelja bila izglasana", rekao je Mićunović. Predsednik Parlamentarne skupštine SE Peter Šider i generalni sekretar SE Valter Švimer pozdravili su ishod glasanja u Strazburu. "Iskreno se nadam da će uskoro doći do sporazuma o odnosima Srbije i Crne Gore. Pred parlamentima Srbije i Crne Gore je sada velik zadatak da usvoje Povelju jer dok to ne učine u Komitetu ministara neće biti mesta za predstavnike iz Jugoslavije, ona neće biti zvaničan član, ispred SE neće biti zastave i neće biti predstavnika u Skupštini SE", rekao je Šider. Jugoslaviju, pod kojim god imenom bila primljena, potom čekaju 3 naporne godine ispunjavanja obaveza koje je preuzela ulaskom u SE, a njihovo ispunjavanje biće pažljivo nadgledano, rekao je Šider. Tokom rasprave je odbačen veči broj amandmana koje Jugoslaviji nameću nove, oštrije obaveze saradnje s Haškim tribunalom i odnosom prema Kosovu, što je delegacija iz SRJ ocenila kao pozitivno. VUKOVIĆ I PAJEVIĆ O ULASKU SRJ U SE Beograd -- Savetnik predsednika Crne Gore Miodrag Vuković, u izjavi za Radio B92, ističe da je važno da će u Savet Evrope na kraju ipak biti primljena zajednica Srbije i Crne Gore, a ne Jugoslavija: "Mi nikada nismo tvrdili da ne treba zajednica Srbije i Crne Gore, zvala se ona SRJ ili državna zajednica Srbija i crna Gora, da bude primljena u SE. Sav je problem bio u tome što je neko insistirao na tome da se primi SRJ, a neko da se primi državna zajendica Srbije i Crne Gore i SE je odlučio da se primi SRJ, ali, pazite, pod uslovom da se usvoji povelja. To znači da će se kada se usvoji povelja u evropsku integraciju biti primljena državna zajednica Srbija i Crne Gora".Konačnu odluku o prijemu Srbije i Crne Gore u Savet Evrope trebalo bi da donese Savet ministara, a prvo naredno zasedanje tog tela zakazano je za 9. novembar. Do tada, Skupštine Srbije i Crne Gore, kao i federalni parlament, treba da usvoje Ustavnu povelju državne zajednice. Politikolog i predsednik Izvršnog odbora G17 Plus Milan Pajević za Radio B92 ocenjuje da nije izvesno da će rukovodstva dve federalne jedinice do tada postići dogovor o nerešenim pitanjima: "Ja se nadam i želim da to bude realno, medjutim, poučeni iskustvom poslednje dve godine u odnosima izmedju Srbije i Crne Gore, u odnosima u samoj Crnoj Gori i odnosima u okviru vladajuće koalicije u Srbiji, prosto čovek ne može da bude ozbiljan, a da tvrdi da će se desiti ovo ili ono. Prosto ima suviše neujednačenih i neusaglašenih glasova, ima suviše neozbiljnih političara i ljudi na visokim položajima koji odlučuju o sudbini zemlje i ne mogu da budem sasvim siguran i da tvrdim da će se ustavna povelja i ostalo što je vezano za sudbinu ove zemlje tako brzo razrešiti". Pajević je ocenio da će rešavanje političke situacije u Srbiji započeti nakon predsedničkih, a u Crnoj Gori nakon parlamentarnih izbora. LABUS: OBEĆAVAM DA KOD MENE NEĆE POSTOJATI TRGOVINA Niš -- Predsednički kandidat Miroljub Labus poručio je u utorak uveče na trgu u Nišu pred oko 10 000 gradjana "ako me izglasate ja vam obećavam da kod mene neće postojati trgovina". "Ja sam član DS, DOS i G17 plus, ali želim da budem predsednik za sve", rekao je Labus. On je takodje rekao da on miran čovek koji je za dogovor, ali da ne voli kada mu prete. Potpredsednik Demokratske stranke DS i nekašni gradonačelnik Niša Zoran Živković kritikovao je jugoslovenkog predsednika Vojislava Koštunicu da je nije ništa uradio od onoga što je obećao. "Kažete da ste spasili Jugoslaviju, ali kako i kojim potezom. Srbija nije mapet šou, gospodine Koštunica", rekao je Živković i pozvao Nišlije da izadju 29. septembra na birališta i "odrade još jednu deonicu puta ka demokratskoj i bogatijoj Srbiji". ivkoović je u jednoj ruci držao knjigu uspeha Miroljuba Labusa, a u drugoj knjigu uspeha Vojislava Koštunice čiji su svi listovi prazni. Na mitingu su govorili i Mladjan Dinkić, Božidar Djelić, reditelj Goran Paskaljević, ministar kulture u Vladi Srbije Branislav Lečić, a na samom početku mitinga narod je zabavljao "Veliki narodni gradjanski orkestar". LABUSA U ČAČKU GAĐALI JAJIMA Čačak -- Pristalice Velimira Ilića, Socijalističke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove u ponedeljak uveče su, na predizbornom skupu u Čačku, gađjali jajima predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa. Prva jaja poletela su ka ministru finansija u Vladi Srbije Božidaru Đeliću koji je ignorisao izgrednike, dok im je Labus poručio: "Mislili su da me uplaše, pogodili su me jajetom, ali me nisu uplašili. Ovde sam u Čačku da ih pitam da li su zaista pravog čoveka gađali, ili su promašili za 2 nedelje". Pred oko 5.000 okupljenih pristalica Labus je ocenio da Srbiji treba nov Ustav koji će je odvesti u Evropu, a ne onaj kojim će "da trguju političke partije". "Mi danas imamo trgovinu, sede na 2 stolice, gledaju ko će da pobedi, Labus ili Koštunica, pa da se onda odluče. Ničim neću trgovati", rekao je Labus. Bina sa koje je Labus govorio, kao i njegovo odelo, bili su potpuno prekriveni ljuskama razbijenih jaja. Stotinak njegovih oponenata skandiralo je: "ustaše, ustaše" i "nećemo Đinđića". Tom prilikom spaljeno je i nekoliko zastava Demokratske stranke i G17 Plus. Posle predizbornog skupa nije bilo incidenata među građanima, a policija je tokom mitinga napravila kordon izmedju suprotstavljenih strana. Rukovodstvo lokalnog SPS u Čačku demantovalo je da su njihovi članovi učestvovali u incidentima. Predsednik čačanskog SPS Veljko Negovanović potvrdio je da su pristalice stranke bile medju gradjanima koji su protestovali. On tvrdi da su se u Čačku sukobile pristalice dojučerašnjih koalicionih partnera, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije s jedne i Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije s druge strane". MINISTAR POLICIJE: POLICIJA SPREČILA TEŽE POSLEDICE Beograd -- Ministar policije Srbije Dušan Mihajlović izjavio je u utorak da je policija sprečila teže incidente na mitingu kandidata grupe gradjana za predsednika Srbije Miroljuba Labusa u Čačku. "Policija je sprečila da sinoćnji incidenti nemaju teže posledice. Očigledno da je bila namera protivnika Labusa da spreče skup, ali je intervencijom policije njihova namera zaustavljena", rekao je Mihajlović novinarima povodom incidenata u Čačku kada su pristalice Nove Srbije gadjale jajima Labusa i druge govornike tokom mitinga. Mihajlović je rekao da je "privedeno nekoliko izgrednika, koji su identifikovani". NAPADNUTI AKTIVISTI GSS DOK SU LEPILI LABUSOVE PLAKATE Beograd -- Članovi Gradjanskog saveza Srbije Nenad i Nemanja Ranković napadnuti su dok su lepili plakate Miroljuba Labusa u ponedeljak uveče na Novom Beogradu. Braća Ranković zadobila su povrede glave usled udarca tupim predmetom. Oni su posle prijema u Urgentni centar novinarima rekli da će podneti krivičnu prijavu protiv NN lica i izrazili nadu da je to poslednji put da pred izbore dolazi do incidenata. "Lepili smo plakate u Ulici Milentija Popovića. Posle 2 ili 3 minuta sa ledja nam je prišao čovek od oko 50 godina, dosta krupan, i udario me tupim predmetom po glavi, po ledjima. Dosta sam krvario. Ipak smo uspeli da mu uzvratimo, ali je svaki od nas dobio po udarac. Imamo šavove od oko 5 centimetara širine na glavama", izjavila su braća Ranković. RADENOVIĆ OSUDIO NAPADE NA LABUSA I NJEGOVE PRISTALICE Beograd -- Izborni štab predsedničkog kandidata Dragana Radenovića osudio je u utorak nasilje u predizbornoj kampanji, reagujući na incidente na mitingu kandidata grupe gradjana Miroljuba Labusa u Čačku i batinanje aktivista koji su lepili njegove plakate u Beogradu. Radenovićev Izborni štab izrazio je u saopštenju "potpunu solidarnost sa žrtvama najnovije kampanje političkog terora, koju neodmereni i ostrašćeni političari ponovo uvode kao prepoznatljivu političku praksu". OTPOR OSUDIO NASILJE U PREDIZBORNOJ KAMPANJI Beograd -- Otpor je u utorak oštro osudio svaki vid nasilja u predizbornoj kampanji, ističući da svako ima pravo da iznese svoj politički stav bez bojazni da će zbog toga biti izložen nasilju i represiji. U saopštenju se navodi da je Srbija "umorna od nasilja i bahatog ponašanja, ali i od pojedinaca koji još ne shvataju da nasiljem ne mogu biti ni prikriveni, ni nadoknadjeni nedostaci u opštem obrazovanju i kulturi, koji predstavljaju ozbiljnu prepreku za ostvarenje nerealnih političkih ambicija". "Građani Srbije na primenu nasilja nikada nisu reagovali kao na ispoljavanje političkih vrlina, već su shvatali da je to jasna poruka i njima", zaključuje Otpor. OPTUŽBE I KONTRAOPTUŽBE ZBOG GOVORA MRŽNJE Beograd -- Do izborne tišine pred glasanje za predsednika Srbije ostalo je nešto više od 48 sati. Izborni štabovi i stranke koje podržavaju dva glavna kandidata Vojislava Koštunicu i Miroljuba Labusa razmenjuju optužbe i prebacuju krivicu na one druge za govor mržnje i političko nasilje. Funkcioner Demokratske stranke Aleksandra Joksimović optužila je predsedničkog kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu da je odgovoran za incidente u Čačku i Beogradu. Gadjanje jajima predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa u Čačku i napad na predstavnike Gradjnskog saveza Srbije koji su lepili Labusove plakate u Beogradu, prema rečima Aleksandre Joksimović, direktan je rezultat "govora mržnje" koji koristi Koštunica. "Koštunica kao kandidat ima specifičnu težinu pošto se nalazi na mestu predsednika Jugoslavije i mislim da ne postoji nikakvo opravdanje za sve ono što je u kampanji Koštunica izgovorio. U njegovim govorima jasno je podržan sled dogadjaja, da je sve dozvoljeno u kampanji, uključujući i predizborno nasilje", kaže ona. Šef Izbornog štaba Vojislava Košunice Dragan Maršićanin kaže za B92 da takve optužbe predstavljaju nastavak nasilja u politici. "To nasilje traje tokom čitave kampanje. Postoje verbalno i fizičko nasilje, svako fizičko nasilje zaslužuje osudu DSS, a ne malu osudu zaslužuje i verbalno nasilje Demokratske stranke i Izbornog štaba Miroljuba Labusa koje koriste od prvog dana kampanje. Ozbiljan problem političkog nasilja može biti rešen tako što će se o tome ozbiljno razgovarati", kaže on. CENTRALNI MITING KOŠTUNICE U BEOGRADU Beograd -- Predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica održao je u utorak uveče na Trgu Republike u Beogradu centralni miting, pred izbore zakazane za nedelju 29. septembar. Miting je simbolički održan na dvogodišnjicu izbora za predsednika Jugoslavije, na kojima je Koštunica, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije, izabran za predsednika SR Jugoslavije. Pred desetak hiljada Beogradjana, Vojislav Koštunica je u svom govoru napravio oštru razliku izmedju sebe, odnosno političke opcije koju predstavlja, i onog dela DOS-a koji zastupa republički premijer Zoran Djindjić: "Šta je, zapravo, ako ne najčistija demagogija poruka - posao za sve, stanovi za sve, a to je ono što čujemo od premijera i njegovog predsedničkog kandidata? U čemu je razlika izmedju ovoga i ovih, i onoga i onih koji su svojevremeno obećavali da će Srbija za koju godinu postati Švedska ili Švajcarska? Zna Srbija i znate vi da preko noći nije mogućno, znate da nema nijedne zemlje na svetu u kojoj bi se neko drznuo da kaže - posao za sve. Nema apsolutne zaposlenosti, svuda ima nezaposlenih. Kao što zna Srbija da razume i da razazna one poruke uoči izbora u kojima odjednom pojeftini sve, i ulje, i meso, zna Srbija - pročitala je to Srbija, pročitala je one, pročitala je i ove sada". Pored Vojislava Koštunice, na mitingu su govorili predsednici Narodne demokratske stranke i Nove Srbije Slobodan Vuksanović i Velimir Ilić, zatim književnici Matija Bećković i Nikola Milošević, dok su se telefonom iz Strazbura gradjanima obratili predsednici Demokratskog centra i Reformista Vojvodine Dragoljub Mićunović i Miodrag Isakov. KOŠTUNICA: OBEĆAVAM POSTEPENE PROMENE Beograd -- Predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica u ponedeljak je, gostujući na TV B92, ponovio stav da je najvažnije što pre raspisati parlamentarne izbore i optužio premijera Zorana Đinđića i Izborni štab Miroljuba Labusa da sramno vode predizbornu kampanju. Koštunica: "Obećavam postepene promene". Voditelj: "S kojim timom, gospodine Koštunica? Ne znam da li ste videli, ali su mnogi građani u poštanskim sandučićima dobili letke u kojima se kao vaš tim navode Obren Joksimović, Dragan Maršićanin, Gradimir Nalić, Aco Tomić, Aleksandar Tijanić, dakle, da li je to vaš tim za promene u Srbiji?". Koštunica: "Ima jako mnogo ljudi u DSS koji su u stanju da iznesu promene. Ja sam se bavio jednim poslom i ljudi koji se pominju u tom letku su sa mnom sarađivali". Voditelj: "Da li je to Vaš propagandni materijal?". Koštunica: "To nije propagandni materijal DSS, to je velika sramota i dokaz da se premijer Srbije i njegov kandidat na izborima Miroljub Labus služe još gorim sredstvima nego prethodni režim". Voditelj: "Da li to značii da se stidite svojih saradnika?". Koštunica: "Ja se ne stidim svojih saradnika, da ih se stidim ja bih se nekih od njih odrekao. Repertoar sredstava kojima se služi premijer Srbije, kojim se služi Demokratska stranka, kojim se služi Miroljub Labus, je sraman". Koštunica u utorak ima predizborni skup na Trgu Republike. Šef Koštuničinog izbornog štaba Dragan Maršićanin se nada da će miting proći bez incidenata i da će Beogradjani dati podršku upravo onome ko se bori protiv nasilja u politici. "Uveren sam da će miting proći u najboljem redu, nadam se da ćemo imati potpuno otvoren skup, protiv onih koji primenjuju nasilje, koji su protiv demokratije i pravne države", kaže on. MIĆUNOVIĆ: NEOPHODNA PODELA VLASTI Beograd -- Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović izjavio je da je ta stranka dala podršku predsedničkom kandidatu Demokratske stranke Srbije Vojislavu Koštunici jer je neophodna podela vlasti kao uslov za razvoj demokratije. "Smatramo da ne bi bilo dobro da iz jedne stranke, koja ima 18 ili 20 odsto birača, mislim na Demokratsku stranku i Miroljuba Labusa, budu i predsednik države i predsednik Vlade. To bi vodilo koncentraciji jedne političke struje, što nije dobro", rekao je Mićunović. On je podsetio da je DC na to ukazivao i onda kada je u republičkoj skupštini, pod uticajem premijera, doneta odluka o oduzimanju mandata DSS. "Drugi razlog za odluku je to što smatramo da je na mestu predsednika države potreban neko ko će imati snage da uspostavi kontrolu još jedne institucije nad delovanjem Vlade", izjavio je Mićunović. ČOVIĆ: PODRŠKA KOŠTUNICI ISKRENA I BEZ KALKULACIJA Beograd -- Lider Demokratske alternative Nebojša Čović izjavio je u utorak da njegova stranka "iskreno i bez ikakvih kalkulacija" podržava predsedničkog kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu. Čović je rekao da očekuje pobedu Koštunice na predsedničkim izborima u Srbiji i ocenio je "sasvim moguće" da ta pobeda bude ostvarena u prvom izbornom krugu. On je rekao da njegova stranka neće "rušiti parlament i Vladu" Srbije i izrazio očekivanje da će naredni potezi Vlade, čiji je potpredsednik, biti u skladu s principima za koje se zalaže DA. PELEVIĆ OPTUŽIO VLAST DA SPREMA PONIŠTAVANJE IZBORA Beograd -- Predsednički kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević optužio je u utorak DOS da sprema "poništavanje izbora", a Vladu Srbije da utiče na opredeljivanje birača finansiranjem agencija za istraživanje javnog mnjenja. Pelević je na konferenciji za novinare rekao da će DOS, "ukoliko proceni da (kandidat grupe gradjana Miroljub) Labus nema šanse da pobedi u drugom krugu, poništiti izbore zbog navodno nedovoljnog izlaska birača". Lider SSJ optužio je i Labusa i kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu da su u toku kampanje "koristili službene automobile, državni novac i medije", a ocenio je da "nijedan ni drugi ne zaslužuju da budu na mestu predsednika Srbije". ND NEĆE PODRŽATI NIJEDNOG KANDIDATA Beograd -- Nova demokratija neće podržati nijednog kandidata za predsednika Srbije jer za to ne vidi potrebu pošto koalicija DAN, čija je ta stranka članica, nema svog kandidata, odlučilo je rukovodstvo stranke. Prema rečima predsednika Izvršnog odbora ND Radovana Draškića, duže razmišljanje ND o predsedničkim izborima "nije posledica kalkulisanja, već političko sagledavanje prilika". Takvom odlukom stranačkih organa biće razočarani oni koji su Novu demokratiju optužili za političku trgovinu, istakao je Draškić. ALBANSKA PARTIJA PDD UČESTVUJE NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA Preševo -- Predsedništvo Partije za demokratsko delovanje, jedne od najbrojnijih stranaka koje okupljaju Albance sa juga Srbije, ponovila je u utorak spremnost da podrži jednog od kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u Srbiji. "Albanci ovog područja zainteresovani su da na predstojećim izborima pobedi demokratska opcija orijentisana ka decentralizaciji države, što bi njima (Albancima) omogućilo da ostvaruju sva ljudska i nacionalna prava", navodi se u saopštenju PDD-a. "MEDIJUM": ZA KOŠTUNICU 29,8, ZA LABUSA 27,9 ODSTO Beograd -- Predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ima podršku 29,8 odsto biračkog tela, a kandidat grupe gradjana Miroljub Labus 27,9 odsto, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja agencije "Medijum indeks Galup internešenel", obavljenog od 14. do 19. septembra na slučajnom uzorku od 1.108 gradjana u Srbiji, bez Kosova. Prema rezultatima, neminovan je drugi izborni krug. Istraživanje pokazuje da je na trećem mestu po rejtingu kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, za kog se opredelilo 13,2 odsto ispitanih. Neodlučnih je 11,9 odsto, kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević dobio bi 5 odsto, kandidat Socijalističke partije Srbije Velimir Živojinović 4,1, kandidat Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković 3,9 odsto, a kandidat grupe gradjana "Socijalisti za povratak bazi" Branislav Ivković 1,8 odsto. Za ostale kandidate, a to su Nebojša Pavković, Vuk Obradović, Tomislav Lalošević i Dragan Radenović, ukupno bi se izjasnilo oko 2,4 odsto birača, pokazuju rezultati istraživanja. IDN: KOŠTUNICA U BLAGOJ PREDNOSTI NAD LABUSOM Beograd -- Predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica dobiće 33 odsto, a kandidat grupe gradjana Miroljub Labus dva odsto manje glasova na predstojećim predsedničkim izborima, rezultat je u utorak objavljenog istraživanja Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka (IDN). Prema tom istraživanju, na izborima će učestvovati oko 65 odsto ukupnog biračkog tela u Srbiji što predstavlja skoro 4,3 miliona glasača. Trećeplasirani kandidat na predsedničkim izborima biće kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj sa 16 odsto glasova, a slede kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević sa šest odsto, kandidat Socijalističke partije Srbije Velimir Živojinović sa pet odsto i kandidat Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković sa četiri odsto glasova birača. Ostali predsednički kandidati osvojiće pet odsto glasova birača. Prognoza rezultata prvog kruga predsedničkih izbora zasniva se na seriji istraživanja javnog mnjenja sprovedenih tokom 2002. godine u Srbiji, bez Kosova i Metohije, sa standardnim reprezentativnim uzorcima od 1.500 do 1.900 ispitanika starijih od 18 godina, sa standardnom greškom uzorka 2,5 do 2,8 odsto. "STRATEDŽIK MARKETING" ODBACUJE OPTUŽBE Beograd -- Direktor agencije "Stratedžik marketing" Srdjan Bogosavljević odbacio je u utorak optužbe da njegova agencija u istraživanjima javnog mnjenja ide u susret željama pojedinih stranaka i predsedničkih kandidata. "Da podsetim da je 'Stratedžik marketing' na 2 nedelje pre septembarskih izbora 2000. izmerio da će DOS dobiti oko 2,1 milona glasova, a Socijalistička partija Srbije oko 1,7 milona. Upravo je tako bilo. Bili smo prinudjeni da govorimo u milonima, a ne u procentima jer je bilo veoma tesko razaznati koliko je biracko telo", kaže se u Bogosavljevićevom reagovanju. On je reagovao na tekstove objavljene u "Nacionalu" i na istupe akademika Nikše Stipčevića u emisiji "Utisak nedelje", ocenjujući da je reč ili o vidnom nepoznavanju tehnologije snimanja javnog menja na reprezentativnom uzorku, ili o "zloj nameri, iz bilo kog razloga". "Stratedžik marketing" je pozvao Stipčevića i direktora agencije "Ipres" Vinka Djurića, čiji su kritički stavovi navedeni u "Nacionalu", da posete agenciju i uvere se u njenu profesionalnost. "Ne bih ovom prilikom da pominjem besmislenost motiva koje bi mogli postojati za fabrikovanje nepostojecih rezultata i tako unistavanje sopstvenih karijera i profesinalnog ugleda", naveo je Bogosavljević. On podseća da je njegova agencija uoči izbora 2000. procenila da je gornja granica za Vojislava Koštunicu na predsedničkim izborima 50 odsto glasova, a za Slobodana Miloševića 32 odsto i da je na izborima bilo upravo tako, s tim što je Koštunica dobio nešto više od 50 odsto glasova. "Ne sećam se da su nas tada osporavali Djurić i Stipčević, ali nas je tada tužio sudu 'Patriotski savez', jer smo 'obmanjivali javnost", navodi se u demantiju. Bogosavljević navodi da "Stratedžik marketing" primenjuje istu metodologiju kao i ranije i da podaci pokazuju da su Vojislav Kostsunica i Miroljub Labus izjednačeni i da "čas jedan čas drugi" imaju minimalnu prednost, a da je u drugom krugu Koštunica u velikoj prednosti. ODLOŽENA POSETA SVILANOVIĆA SARAJEVU Beograd -- Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović odložio je posetu Bosni i Hercegovini koja je bila planirana za 26. septembar, potvrdjeno je u utorak Beti u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove. Ministarstvo inostranih poslova BiH je notom obavestilo jugoslovensko ministarstvo da se poseta odlaže, a kao razlog navedeno je odlaganje sednice Parlamentarne skupštine BiH. Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija saopštio je da se sa svojim jugoslovenskim kolegom Goranom Svilanovićem dogovorio da zvanični susret upriliče nakon što Predstavnički dom BiH usvoji izmene i dopune Zakona o državljanstvu BiH, kako bi SRJ i BIH u paketu mogle da potpišu čitav niz medjudržavnih sporazuma koji su usaglašeni. SNP, NS I SNS POSTIGLE DOGOVOR O KOALICIJI Podgorica -- Socijalistička narodna partija, Narodna stranka i Srpska narodna stranka postigle su u utorak uveče konačan dogovor o koalicionom nastupu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, zakazanim za 20. oktobar. Predsednik SNS Božidar Bojović kazao je novinarima da je ta partija prihvatila ponudu SNP o koalicionoj saradnji pod uslovom da na zajedničkoj listi od 38 poslanika ta partija ima sedam. SUDJENJE ČLANOVIMA SIK TEK NA POČETKU I 2 GODINE POSLE Beograd -- Do predsedničkih izbora ostalo je 6 dana, a u utorak, 24. septembra, navršava se 2 godine od izbora posle kojih je smenjen režim Slobodana Miloševića. Te izbore obeležila je krađa Savezne izborne komisije, čiji su članovi pokušali da uvedu Miloševića u drugi krug protiv Vojislava Koštunice, iako je sadašnji predsednik Jugoslavije dobio više od 50 odsto glasova. Protiv predsednika i članova SIK kasnije su podignute optužnice, 4 člana je tužio i G17 Plus, ali suđenju se još i ne nazire kraj. Advokat Emir Jašarević koji u procesu zastupa G17 Plus, kaže za B92 da se suđenje rasteže zbog toga što je odbrana koristila zakonsku prazninu i dva puta tražila izuzeće predsednika veća, pa tužioca, pa sudija porotnika. Pitanje izuzeća potom je razrešeno, postupak je konačno počeo, održana su 2 pretresa i saslušana 2 okrivljena. Međutim, Jašarević kaže da će se još čekati na kraj suđenja. "Treba saslušati 11 okrivljenih, 30 svedoka, a biće izvodjenja još nekih dokaza, tako da će sudjenje trajati sigurno 3 godine", kaže on. U međuvremenu, ljudi koji su pokušali da manipulišu glasovima građana i dalje su na slobodi. Među njima je i bivša predsednica Privrednog suda u Beogradu Milena Arežina, koja je jednom prilikom, govoreći o Radiju B92, rekla da je to "govnarski radio koji je ona izbrisla iz registra". Milena Arežina je bila glavni egzekutor u kažnjavanju i gašenju nezavisnih medija u Beogradu, među kojima je bio i B92. Pre skoro 2 godine, kada je protiv članova SIK podignuta optužnica, predstavnici vlasti i civilnog društva isticali su da bi suđenje njima moglo biti test funkcionisanja pravne države. Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić kaže za B92 da činjenica da suđenje traje govori da pravna država postoji. "To je sudski postupak u koji mi ne možemo da se mešamo, tako da ne znam detalje i ne želim da ih znam. Možete pitati predsednika suda ili predsednika Vrhovnog suda, ja ne mogu da se uplićem ni u jedan konkretan predmet ili na bilo koji način utičem", kaže Batić. Emir Jašarević kaže da je država ipak odgovorna za odugovlačenje suđenja. "Siguran sam da postoji krivica, možda ne bih rekao Ministartsva pravde, ali znam da je predmet po zahtevima za izuzeće stajao od 4 do 6 meseci u Vrhovnom sudu, promenjen je predsednik veća, pa je odbrani data mogućnost da koristi svoja zakonska prava i razvlači postupak. Da sam ja bio na njihovoj strani i ja bih to radio, jer je to u interesu njihovih klijenata", kaže on.Sudjenje članovima SIK trebalo je da bude nastavljeno u ponedeljak, ali je odloženo zbog zauzetosti sudije Nebojše Mrkića. "ORGANIZOVAN KRIMINAL I BEZBEDNOST U SRBIJI" Beograd -- Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović izjavio je da su organizovane kriminalne grupe potpuno eliminisane iz oblasti krijumčarenja naftnih derivata, gde su u protekloj deceniji u Srbiji, ostvarivale gotovo najveći profit. "Iz tog razloga brojne takve kriminalizovane grupe bile su prinuđene da preusmere svoje kriminalno delovanje na klasične kriminalne operacije, poput iznuda i ucena, međutim jedan broj njih je trajno razbijen", rekao je Mihajlović otvarajući međunarodnu konferenciju "Organizovan kriminal i bezbednost u Srbiji". Prema njegovim rečima, u Srbiji je od 5. oktobra 2000. znatno suženo polje delovanja organizovanog kriminala, posebno u oblasti šverca cigareta, oružja, municije. Govoreći o funkcionisanju kriminala u bivšem režimu, Mihajlović je rekao da je nezakonito poslovanje vešto prevodjeno u navodno zakonito na ilegalnom tržištu, dok se prihod od izbegavanja poreza i podmićivanja udruživao s novcem od ilegalne trgovine. "U suprotstavljanju tom problemu u MUP se pošlo od nule, jer pre 2 godine nije prihvatano postojanje organizovanog kriminala", rekao je Mihajlović. On je istakao da je zato prvi korak MUP bio javno priznanje da organizovan kriminal postoji, a potom je formirana i specijalna Uprava za borbu protiv njega. Mihajlović je rekao da je drugi ozbiljan korak države bio donošenje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. "Da bi taj zakon profunkcionisao potrebno je doneti i savezni zakon o procesnim ovlašćenjima organa koji se bore protiv organizovanog kriminala", dodao je Mihajlović. U UTORAK I SREDU VAŽNE ODLUKE U CRNOJ GORI Podogorica -- Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, republički parlament i političke partije treba u utorak i sredu da donesu ključne odluke od kojih zavisi da li će vanredni parlamentarni izbori biti održani 20. oktobra, kako je ranije zakazano. Od Đukanovića se očekuje da u utorak saopšti predlog sudija za izbor Ustavnog suda, od čega zavise pravna regularnost i legitimitet izbora, a crnogorski parlament, u tom slučaju, treba najkasnije do utorka da potvrdi predsednikov predlog. Ukoliko Parlament to odbije, to bi moglo da dovede u pitanje održavanje vanrednih izbora u zakazanom roku. Političke partije do srede u ponoć, prema sadašnjim zakonskim rokovima, moraju da predaju izborne liste radi učešća na vanrednim izborima. Medjutim, stranke-članice koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", kako je najavljeno, treba u utorak, pre predaje izbornih lista, da definitivno odluče hoće li ponovo na izborima nastupiti koaliciono, ili samostalno. Socijalistička narodna partija je ponudila koaliciju Narodnoj stranci i Srpskoj narodnoj stranci, nudeći im, u pobednickoj varijanti, 14 mesta u crnogorskom parlamentu, od 38 poslaničkih mandata. U utorak bi, medjutim, konačnu odluku o nastupu na izborima trebalo da donesu rukovodstva NS i SNS. Te partije još nisu usaglasile poziciju u trojnoj koaliciji sa SNP. SNS traži da zauzme drugo mesto, umesto NS, jer procenjuje da je politički jača. Dosadašnja koalicija "Zajedno za Jugoslaviju", ako opstane i za učesće na oktobarskim izborima, prema najavama iz pojedinih njenih članica, mogla bi dobiti novo ime, "Zajedno za promene" ili "Za pobedu". Čelnici SNP, NS i SNS procenjuju da je njihova pobeda na izborima 20. oktobra sigurna, pod uslovom da nastupe u koaliciji. Izborne liste do sada su predale koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, pod nazivom "Demokratska lista za evropsku Crnu Goru" i Liberalni savez koji će samostalno nastupiti na izborima. Narodna socijalisticka stranka, Srpska radikalna stranka i JUL u Crnoj Gori nastupiće na izborima kao "Patriotska koalicija". MEDOJEVIĆ: EKONOMSKI PROTEKTORAT REŠENJE ZA JUGOSLAVIJU Podgorica -- Ekonomski protektorat doneo bi rešenja za trenutnu situaciju privrede u Srbiji i Crnoj Gori, smatra direktor Centra za tranziciju u Podgorici Nebojša Medojević. "Dobro je što ulazimo u proces protektorata EU i da nas više niko neće pitati kako ćemo izlaziti iz krize", rekao je Medojević u dužoj izjavi jugoslovenskim novinarima u Beču i dodao da ćemo "već u procesu stabilizacije i asocijacije biti u zoni jednog tvrdog protektorata u kom ćemo morati da sprovodimo naredjenja i instrukcije koja dolaze iz EU". "Nije prijatno priznati da imate političke lidere i elitu koji ne umeju sami da sprovedu reformu, medjutim, imajući u vidu šta se do sada dešavalo u Srbiji i Crnoj Gori, bolje da smo pod protektoratom EU, nego pod lokalnim drumskim razbojnicima", naglasio je Medojević, koji u Beču boravi povodom predstavljanaj Austrijsko-jugoslovenskog poslovnog saveta. Medojević je dodao da je "u Srbiji i Crnoj Gori u toku faza kretanja u začaranom krugu" i da je "u Crnoj Gori gotovo u potpunosti sprovedena ekonomska reforma, ali na žalost i dalje nema privrednog rasta, nema oporavka standarda stanovništva, poboljšanja proizvodnje, deficiti su i dalje prisutni u budžetu i spoljno-trgovinskoj razmeni". "Isto to se dešava i u Srbiji. Tranzicija u Srbiji i Crnoj Gori se može okarakterisati kao primena ekonomskih reformi bez privrednog rasta, odnosno razvoj sa siromaštvom, sa socijalnim raslojavanjem, tako da teško mogu proći priče političara da se živi bolje", rekao je Medojević. ŽENE TRAŽE VEĆE UČEŠĆE U POLITIČKOM ŽIVOTU Podogrica -- Ženske nevladine organizacije u Crnoj Gori zatražile su veće ucešće žena na funkcijama u Parlamentu, Vladi i u opštinskim skupštinama. Kako su saopštile Ženska akcija, Forum žena i Crnogorski ženski lobi, žene u Crnoj Gori u biračkom telu učestvuju s preko 49 odsto, dok sva ministarska mesta u Vladi pripadaju muškarcima. Prema saopštenju, u nekim opštinskim skupštinama nema nijedne odbornice, a u crnogorskom parlamentu je svega oko 10 odsto žena. Stoga će ženske nevladine organizacije nastaviti s realizacijom edukativnog projekta pod nazivom "Žene to mogu", s ciljem da i kod žena i u široj javnosti bude "podignut nivo svesti" o potrebi većeg učešća žena u političkom životu. Projekat "Žene to mogu" realizuje se u saradnji sa organizacijom Norveška narodna pomoć, koji su osmislile žene iz norveške Laburističke partije. ŠTAJNER NAJAVIO KONFERENCIJU ZA POVRATAK RASELJENIH Novo Brdo -- Šef UNMIK-a Mihael Štajner najavio da će 5. novembra u Briselu biti održana donatorska konferencija za povratak raseljenih na Kosovo, medju kojima je najviše Srba. Obilazeći u utorak opštinu Novo Brdo u kojoj živi oko 1.200 Srba, Štajner je rekao da je prioritet UNMIK-a održiv povratak na Kosovo, dodajući da razvoj situacije u pokrajine omogućuje ubrzavanje povratka raseljenih lica. U tom kontesktu Štajner očekuje da će UNMIK uveriti donatore da je stvarni trenutak da finansiraju i omasove povratak. "POSLANICI 'POVRATKA' NAPUŠTAJU SKUPŠTINSKE ODBORE Jagodina -- Šef Poslaničke grupe koalicije "Povratak" u Skupštini Kosova Rada Trajković najavila je da će njeni poslanici napustiti skupštinske odbore u znak upozorenja medjunarodnoj zajednici i šefu UNMIK Mihaelu Štajneru da "nisu izvršili nijedan od postavljenih zadataka". "To će biti znak solidarnosti sa sopstvenim narodom nad kojim Štajner bukvalno vrši represiju ne pokazujući nikakvu želju da uspostavi odnose sa srpskom zajednicom i da tu zajednicu, kao manjinsku, zaštiti na Kosovu i Metohiji", rekla je Rada Trajković. ODREDJENI KRITERIJUMI ZA DELOVANJE SRBA NA KOSOVU Beograd -- Politički predstavnici kosovskih Srba i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović saglasili su se u utorak da "nema razgovora o konačnom statusu Kosova i Metohije bez potpunog rešenja statusa srpske nacionalne zajednice" u pokrajini. "U potpunosti se podržavaju legitimni zahtevi prognanih Srba za povratak u svoje uzurpirane kuće i stanove i nedopustivo je da uslov za povratak srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u svoje domove na prostoru Kosova i Metohije, bude saglasnost lokalnog albanskog stanovništva", navodi se u saopštenju posle susreta Čovića i predstavnika Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije i iz severnog dela pokrajine u Beogradu. Na skupu je istaknuta "neophodnost stvaranja saveza svih srpskih političkih subjekata na Kosovu i Metohiji radi potpune koordinacije svih aktivnosti u cilju bolje zaštite nacionalnih i državnih interesa". Od Habitata je zatraženo da počne da štiti srpsku imovinu u pokrajini i da se rok za prijavu uzurpirane imovine od 31.decembra 2002. godine produži za još godinu dana. "Neophodno je da UNMIK osigura bezbednost i slobodu kretanja za pripadnike svih nealbanskih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju. UGS "NEZAVISNOST" NAPUSTIO VLADIN EKONOMSKO-SOCIJALNI SAVET Beograd -- Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" odlučili su da napuste Ekonomsko-socijalni savet Vlade Srbije duboko nezadovoljni radom tog saveta, saopštio je u utorak predsednik tog sindikata Branislav Čanak. "Za sve vreme postojanja Savet nije uradio ništa. Na sednicama se samo pila kafa, sednice su sazivane telefonom, bez ikakvog dnevnog reda", rekao je Čanak, dodajući da ta odluka Predsedništva UGS "Nezavisnost" nema nikakve veze s predstojećim predsedničkim izborima. Ekonomsko-socijalni savet formiran je avgusta prošle godine, a činili su ga resorna ministarstva i 3 sindikata. Predsedavajući Saveta je ministar za rad i zapošljavanje Dragan Milovanović. UGS "Nezavisnost" je prvi sindikat koji je napustio taj savet. Čanak je istakao da se UGS "Nezavisnost" neće vraćati u Savet "do dubokih personalnih promena". "Kad neko nešto ne zna, to pokušava da prikrije primitiviznom. UGS 'Nezavisnost' bolje od ministarstava zna šta treba da se radi, jer se time bavi 10 godina", rekao je Čanak. NAJAVLJENE SMENE U PIROTSKIM MEDIJIMA Pirot -- Sednica Skupštine opštine Pirot, zakazana za utorak, dovedena je u pitanje zbog sukoba DOS i Demokratske stranke Srbije oko nekih kadrovskih rešenja. V.D. direktora Javnog informativnog preduzeća "Sloboda" Srđan Stojanović izjavio je da će ta medijska kuća biti žrtva političke trgovine, javlja za B92 iz Pirota Snežana Manić. "Predsednik SO Pirot Aleksandar Manojlović mi je otvoreno rekao da mi nisu potrebni nikakvi planovi, niti izveštaji, jer će naša kuća biti žrtvovana u političkim pregovorima s DSS. Bilo bi tragično da jedna kuća, koja je na putu depolitizacije, prvi put direktor i urednici nisu članovi političkih partija, i na putu vlasničke transformacije, bude vraćena u Miloševićevo vreme", izjavio je Stojanović. Predsednik SO Pirot demantovao je Stojanovićeve reči da je pregovarao s DSS i trgovao mestom direktora JIP "Sloboda". "Ja sam s njim razgovarao i rekao sam mu da će njegovo imenovanje teško proći pošto ni SS, ni SPS, na neki način, nisu za to da on bude imenovan", rekao je Manojlović. Na pitanje kakav je stav DOS, šefa odborničke grupe Goran Jakšić kaže: "Da li je principijelno da nekoga, i jednu kuću žrtvovati, koja pokazuje i kvalitete i uspešnost u poslovanju, radi političkih kalkulacija. DOS, u svakom slučaju, neće iza toga stati", rekao je Jakšić. Predsednik Opštinskog odbora DSS i član gradske vlade Danijela Tošić kaže da mediji nisu ničija kvota, ali da Srđan Stojanović nije pogodan za direktora jer je politička ličnost, član G17 Plus. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija najoštrije je protestovala zbog najavljenih smena u rukovodstvu pirotske medijske kuće "Sloboda", članice te asocijacije. PALA PIROTSKA VLADA Pirot -- Predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Pirot Tomislav Živković i potpredsednik pirotske vlade Dragan Popović podneli su u utorak ostavke na te funkcije. Ostavkama Živkovića i Popovića praktično je pala pirotska vlada, ali će ona do izbora nove vlade obavljati svoju funkciju, rečeno je na sednici SO Pirot. Živković, inače član Demokratske stranke Srbije svoju ostavku obrazložio je narušenim odnosima izmedju DOS-a i DSS-a, koji su onemogućili rad gradske vlade. NASTAVLJA SE SPOR INTERNET-PROVAJDERA I "TELEKOMA SRBIJA" Beograd -- Spor internet-provajdera i "Telekoma Srbija" se nastavlja. Posle rešenja Saveznog ministarstva telekomunikacija kojim se "Telekomu" nalaže da uskrati korišćenje svojih kapaciteta provajderima, sve do pribavljanja odgovarajućih dozvola, Udruženje provajdera optužilo je "Telekom" da želi monopol u oblasti interneta u Srbiji. Portparol Udruženja provajdera Bogoljub Pješčić novinarima je pokazao i slike obnovljene satelitske stanice u Ivanjici, na kojoj je "'Telekom' izvršio sabotažu, jer je nije obnovio kako bi ona funkcionisala. Na fotografijama se vidi da nedostaju šrafovi i da je oprema stanice zardjala iako je 3 meseca pre fotografisanja, kako tvrde provajderi, izvršena antikorozivna zaštita. Pješčić je naglasio da je odgovornost za stanje stanice na generalnom direktoru "Telekoma" Drašku Petroviću koji je "na vreme bio obavešten o propustima, a nije podneo nijednu krivičnu prijavu već 3 meseca". Pješčić je naveo i da "Telekom" nije raspisao tender za sanaciju stanice, već da je to pravo dao italijanskoj kompaniji "Telespazija". "Firma koja je gradila stanicu zvala se 'Micui' i dala je ponudu s 'Telespazijom', njihova ponuda je bila povoljnija, a Petrović je prihvatio ponudu 'Telespazija', a kada to ime ukucate na neki od pretraživača na internetu nećete dobiti ništa. Sve je uradjeno loše i sada opet treba raditi popravke. Sve je uradjeno tako da to nikada više ne proradi, to je i laiku jasno", kaže Pješčić. RADMILA HRUSTANOVIĆ U LJUBLJANI Ljubljana -- U Ljubljani je u ponedeljak održana 6. konferencija gradonačelnika glavnih gradova zemalja Jugoistočne Evrope. Tema susreta je bila bezbednost i sigurnost građana, javlja iz Ljubljane Jelica Greganović, dopisnik B92. Na konferenciji je učestvovala gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović, koja je u Ljubljanu stigla iz Atine, gde je prisustvovala velikom skupu gradonačelnika iz celog sveta. U izjavi za B92, Radmila Hristanović je rekla da je to priznanje za Beograd, koji je 10 godina živeo u poluzatvoru pod sankcijama, da se nađe u društvu gradova kao što su Vašington, Moskva, London ili Njujork, i da mnoge stvari u Beogradu idu na bolje. Ona nije zadovoljna bezbedonosnom situacijom u gradu, gde se relativno često dešava da se obračuni zaostalih mafija obavljaju na ulicama, gde stradaju nedužni ljudi. Saradnju s Ljubljanom Radmila Hrustanović je označila kao dobru, naglasivši da se srela i s gradonačelnicom Ljubljane i sa slovenačkim ministrom inostranih poslova Dimitrijem Rupelom i između ostalog razgovarala o trgovinskim odnosima dve države. Gradonačelnica Ljubljane Viktorija Potočnik je za B92 izjavila da se Ljubljana, u pogledu bezbednosti građana, ne oslanja samo na policiju, već i mrežu nevladinih organizacija, a što se tiče saradnje Ljubljane i Beograda, da su njena vrata uvek otvorena i da postoji spremnost stručnih ekipa da uvek pomognu, pre svega deci Beograda, i to brojnim programima isprobanim u Ljubljani. GREŠKA U IDENTIFIKACIJI DNK? Leskovac -- Prvi rezultati analize DNK uzoraka tela pronađenog pre 3 nedelje u okolini Leskovca pokazali su da se ne radi o lešu sedmostrukog ubice Dragana Čedića. Postupak analize je ponovljen i sada je uzet uzorak DNK od oba roditelja, piše "Blic", pozivajući se na nezvanične izvore. Izvori bliski istrazi tvrde da je moguća greška, pa su zbog toga sada uzeti uzorci oba roditelja, a rezultati se očekuju za nekoliko dana. Istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu Nebojša Stojčić kaže da su iskrsli problemi prilikom prve obrade uzoraka DNK, a da je za ponovljeno ispitivanje on odneo u Beograd uzorke DNK Čedićevih roditelja. ISTRAGA O "SLUČAJU PERIŠIĆ" DO KRAJA NEDELJE Beograd -- Vrhovni vojni tužilac, pukovnik Nikola Petković, izjavio je da očekuje da postupak u "slučaju Perišić" bude okončan do kraja nedelje i dodao da se radi o veoma složenom slučaju. Petković je rekao da vojno tužilaštvo u istrazi nije prekoračilo propisan rok od 6 meseci jer "istraga vojnih organa ne može biti ograničena na taj vremenski period". "Rezultate možemo očekivati do petka, ukoliko se ne pojave novi predlozi odbrane", dodao je Petković. Organi bebzednosti VJ su 15. marta priveli 4 lica zbog osnovane sumnje da su počinila krivično delo špijunaže, a medju njima je bio potpredsednik Vlade Srbije Momčilo Perišić. OTKRIVENE UBICE DVOJICE MLADIĆA Niš -- Niška policija otkrila je ubice dvojice mladića ubijenih 15. septembra iz automatske puške u širem centru grada. Niški SUP podneo je krivičnu prijavu protiv Ivana Antića zvanog Šica (1971) iz Niša i Aleksandra Ilića (1970) takodje iz Niša zbog sumnje da su "izvršili krivično delo ubistva". U pucnjavi na uglu ulica Jovana Ristića i Vardarske ubijeni su u automobilu Sandro Stamenković i Robert Viciknez. Aleksandar Ilić je 20. septembra uz krivičnu prijavu sproveden istražnom sudiji Okružnog suda u Nišu, a nakon salušanja istražni sudija mu je odredio pritvor od 30 dana. Ivan Antić je u bekstvu, a preduzimaju se mere na identifikaciji trećeg saizvršioca u izvršenju ovog dela, navodi se u saopštenju niške policije. DAFINA STIGLA U BEOGRAD Beograd -- Vlasnica nekadašnje dafiment banke Dafina Milanović u sredu će biti saslušana pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, izjavio je njen branilac Branimir Gugl. On je rekao za "Glas" da je Dafina pre dva dana doputovala u Beograd da bi u 11,00 časova dala iskaz kod istražnog sudije Branislava Todića. Vlasnici "Dafiment banke" na teret se stavlja zloupotreba položaja, jer je iz trezora banke proneverila 19 miliona maraka. Okružni sud je prošle godine raspisao poternicu za Milanovićevom, ali je ona povučena kada je njen advokat dostavio njenu adresu u inostranstvu. Dafinin branilac je rekao da je ona u Beograd doputovala s jugoslovenskim pasošem. ROMI OPTUŽUJU BEOGRAD Brisel -- "Mnogi policajci vredjaju etničku pripadnost Roma, zabeleženi su slučajevi policijskog nasilja nad bolesnim Romima i njihovom decom, koji često završavaju s višestrukim ozledama, poput slomljenih ruku", deo je pritužbi Evropskog centra za prava Roma račun jugoslovenskih vlasti, sadržanih u pismu upućenom na adrese najvissih funkcionera Veća Evrope. Pismo sa opširnim opisom primera rasne diskriminacije u Jugoslaviji upućeno je predsedniku Parlamentarne skupštine i zvaničnicima Komiteta za politička pitanja, Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava. Evropski centar za prava Roma ukazuje na pojave fizičkog zlostavljanja i na "rasnu diskriminaciju u obrazovanju, školstvu, zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i zapošljavanju". U izveštaju se tvrdi da postoje brojni dokumentovani slučajevi policijske torture i diskriminacije koju sprovode zaposleni u državnim službama. Ukazuje se na praksu upotrebe sile prilikom isterivanja Roma iz njihovih privremenih skloništa i tokom policijskih racija u romskim naseljima koje se često provode bez odgovarajućih odluka nadležnih vlasti. "Kada bi Romi pokrenuli postupak protiv policijskih službenika bivali bi izloženi pretnjama sve dok se ne povuku", tvrdi se u izveštaju. Sudski sistem u SRJ, tvrdi Evropski centar za prava Roma, u najvećem broju slucajeva nije u stanju da obezbedi odgovarajuć "pravni lek" romskim žrtvama policijske torture. Opšti uslovi života Roma u Jugoslaviji su ispod svakog standarda, njihova naselja najčešće nemaju vodu i struju, smeće se retko ili nikako ne uklanja, a u slučajevnima kada inostrane humanirane organizacije pokušavaju da Romima obezbede neophodu infrastrukturu, lokalne vlasti odbijaju saradnju uz tvrdnju o nelegalnosti romskih naselja u njihovoj okolini. Poseban problem je nezaposlenost Roma, uz zapažanje da nije bilo slučajeva u kojima bi jugoslovenske vlasti kaznile firmu koja sprovodi rasnu diskriminaciju pri zapošljavanju. Centar insistira na obavezi jugoslovenske vlade i vlasti na nižim nivoima da, kada su i pitanju kompleksna pitanja Roma u Srbiji i Crnoj Gori, primenjuje mere i politiku zasnovanu na pravu i zakonu. SPC UPUTIO ZAHTEVE MAKEDONSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI Beograd -- Odnosi Srppske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve bili su centralna tema dvodnevnog zasedanja Svetog Arhijerejskog sabora SPC, a jedan od glavnih zahteva je da Makedonska pravoslavna crkva poništi odluku o progonu mitropolita velesko-povardarskog Jovana iz eparhije zato što je prihvatio kanonsko jedinstvo sa SPC. U saopštenju sa dvodnevnog zasedanja navodi se da je Sabor izrazio zapanjenost odlukom Svetog sinoda MPC da "bez suda i protivkanonski ukloni sa eparhije Mitropolita velesko-povardarskog Jovana" i pozvao MPC da u najkraćem mogućem roku stavi van snage svoju antikanonsku odluku i omogući Mitropolitu Jovanu preuzimanje njegove Eparhije". Srpska pravoslavna crkva izrazila je spremnost na "bratski dijalog" sa pravoslavnom jerarhijom u Makedoniji radi prevazilaženja raskola. Sa Svetog arhijerejskog sabora, medjutim, poručeno je i da će, ukoliko ona ne ispuni zahtev i ne pokaže dobru volju i spremnost za saradnju sa SPC, na prvom redovnom zasedanju biti preduzeti dalje korake za "vaspostavljanje kanonskog poretka u pravoslavnoj crkvi u Republici Makedoniji". SVEDOCI NASTAVILI DAVANJE ISKAZA Beograd -- U Prvom opštinskom sudu u Beogradu u utorak je nastavljeno saslušavanje 14 svedoka u slučaju "gospićke petorke", osumnjičenih za ubistvo srpskih civila u Gospiću 1991. Izjavu sudu dala je Marica Barać koja je navela da je od strane optuženih stradao njen suprug Radovan, zet Željko Mrkić i nekoliko komšija i prijatelja. Ona je novinarima posle svedočenja ispričala da su u kuću upali naoružani ljudi koji su bili maskirani, i koji su nakon toga odveli ostale prisutne, na kako su naveli "informativni razgovor". Barać je kazala da je medju naoružanim ljudima, prema kasnijim fotografijama prepoznala Mirka Norca, koji nju nije odveo sa ostalima jer je u rukama držala dete. Zamenik državnog tužioca iz Rijeke Doris Hrast je kazao da su svedočenja imala "veliki značaj za nastavak sudjenja u Rijeci". On je dodao i da se riječkom tužilaštvu niko od svedoka nije zvanično obratio da mu se preti, ali nije isključio da pretnji možda i ima. Svedoci u sredu nastavljaju sa davanjem izjava. UPOZORENJE HRVATSKOJ DA IZRUČI BOBETKA Hag -- Diplomatski krugovi upozorili su Hrvatsku da će približavanje Evropskoj uniji i NATO-u biti zaustavljeno ukoliko Haškom tribunalu ne izruči generala Janka Bobetka, piše zagrebački "Jutarnji list", pozivajući se na izvor blizak hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću. Iz Kancelarije hrvatskog predsednika upozoravaju da Hrvatska ni od koga iz međunarodnih diplomatskih krugova ne treba da očekuje podršku, pa ni od SAD, sa čijom se naklonošću u Zagrebu špekuliše. Portparol haškog Tužilaštva Florans Artman izjavila je da hrvatska Vlada ima obavezu da uhapsi i Tribunalu izruči Bobetka. "Ni jedna vlada ne može da osporava optužnicu", rekla je Artman. MESIĆ UPOZORAVA RAČANA Zagreb -- Hrvatski predsednik Stjepan Mesić upozorio je premijera Ivicu Račana da su ga već zvali mnogi svetski državnici i upozorili da će Hrvatska biti potpuno izolovana ako ne izruči generala Janka Bobetka Haškom tribunalu. U HDZ pak koriste sadašnju situaciju da bi uverili Račana da ostane pri svojoj odluci i tvrde da se za Hrvatsku pripremaju još najmanje 3 haške optužnice. Kako iz Zagreba javlja dopisnik B92 Nada Starijaš, iz Mesićevog kabineta je poručeno da se Vlada ponaša potpuno pogrešno jer ju je njena odluka o neizručivanju Bobetka dovela u koaliciju s desnicom, a preti joj i potpuna izolacija od medjunarodne zajednice. Mesićevi savetnici razmatraju mogućnost da Bobetku bude sudjeno u Hrvatskoj uz saradnju s Tribunalom i upozoravaju da, ako bi se Hrvatska upustila u spor s Tribunalom, Karla del Ponte nikada ne bi dozvolila da neki proces bude vodjen u Hrvatskoj. HDZ i ostale stranke desnice nastoje da održe stanje napetosti u zemlji i poručuju Račanu da mu ne padne na pamet da pod pritiskom izruči Bobetka i kažu da se za Hrvtasku u Hagu pripremaju 3 nove optužnice. Prema izvora u HDZ, u Zagreb su već stigla 3 zahteva za razgovor s 3 osumnjičena, a Račan kaže da ništa ne zna o tome. VELIČANJE NDH KRIVIČNO DELO Zagreb -- Novim Krivičnim zakonom Hrvatske, koji je sačinila radna grupa Ministarstva pravde, predviđena je novčana ili zatvorska kazna od 3 godine za lica koja veličaju bivše fašističke države ili organizacije, piše zagrebački "Večernji list". Novčana kazna ili zatvor od 3 godine pretio bi svima koji trguju ili na javnom mestu ističu zastave, značke, parole i način pozdravljanja bivših fašističkih država ili organizacija. U obrazloženju predlagača se navodi da bi to krivično delo bilo "uvedeno zbog inicijativa u javnosti, gde se bivša NDH negativno ocenjuje". "Veličanje ne obuhvata spominjanje u naučne, umetničke, obrazovne i druge svrhe", navodi se u obrazloženju. Novim Krivičnim zakonom predviđa se i kazna doživotnog zatvora i zabranjuje vređanje predsednika države. Sadašnja odredba zakona sankcioniše povredu ugleda Hrvatske, a pored zastave, grba i himne, ruglu više ne bi smeo da bude izlagan ni predsednik Hrvatske. Novim zakonom se predviđa da najteža kazna ubuduće bude doživotni zatvor, koja, prema pojašnjenju predlagača, ima naglašenije preventivno delovanje. Kazna doživotnog zatvora predviđena je za najteža dela, teško ubistvo, priznavanje kapitulacije, ubistvo državnih zvaničnika, genocid, međunarodni terorizam, uzimanje taoca, otmicu aviona i slično. UBIJEN NAČELNIK CJB SRPSKOG SARAJEVA Sokolac -- Načelnik Centra javne bezbednosti Srpsko Sarajevo Željko Marković ubijen je u utorak ujutro u Sokocu, u dvorištu porodične kuće. Kako je za Radio B92 rekao istražni sudija Luka Borovčanin, ubica je sačekao Markovića ispred vrata i ispalio u njega najmanje 12 metaka iz automatskog naoružanja. Kako prenosi dopisnik B92 Zoran Žuža, na Markovićevom telu pronadjeno je 10 prostrelnih rana, a ubica nije ostavio druge tragove sem čaura, kaže Borovčanin. Ubistvo se desilo u 2:30, a u kući su se nalazile Markovićeva supruga i dvogodišnja kćerka. Policija intenzivno traga za počiniocem, Borovčanin je potvrdio da je privedeno nekoliko lica, ali da ti razgovori nisu dali rezultate. Marković je važio za perspektivnog i uzornog policajca, a nagadja se da bi počinioci mogli biti iz redova moćnog lanca kradljivaca automobila, kojima je Marković bio na tragu. Ubistvo su oštro osudili političari iz Republike Srpske, a portparol kancelarije predstavnika za BiH Oleg Milišić rekao je da to ubistvo predstavlja dokaz da je BiH još daleko od vladavine zakona. ZATVORENICI U ZENICI POD PRITISKOM DA PREDJU U ISLAM Sarajevo -- Hrvati i Srbi u zatvoru u Zenici izloženi su pritiscima da prihvate islam, potvrdio je banjalučkom "Glasu srpskom" kopredsedavajući Komisije za ljudska prava Predstavničkog doma parlamenta BiH Miro Grabovac Titan. Grabovac je to rekao posle obilaska zatvora u Zenici, ističići da Ministarstvo pravde Federacije BiH mora da sprovede kompletnu istragu, "jer neki od zatvorenika tvrde da je šef smene, po imenu Šefko, vršio pritisak na zatvorenike". "Zna se da je sedam zatvorenika prešlo u islam i da su izvršili hirurški zahvat obrezivanja. Da li su to uradili dobrovoljno ili prisilno, ostaje da se utvrdi", naveo je Grabovac. Prema njegovim rečima, o ovome je upoznat je Savet Evrope, koji bi uskoro trebao da uputi svoju komisiju u zenički zatvor koja će ispitati slučaj. Grabovac je dalje kazao da su smeštaj i uslovi života u zatvorima u Sarajevu, Zenici, Mostaru, Banjaluci i Srbinju (Foči), koje je obišla parlamentarna Komisija za ljudska prava - "katastrofalni". On je dodao da je "bio šokiran iskazima o premlaćivanju Hrvata u zeničkom zatvoru". Izveštaj Komisije za ljudska prava o poseti zatvorima u oba entiteta biće prosledjen na razmatranje Parlamentarnoj skupštini BiH, Savetu ministara BiH, vladama Federacije BiH i Republike Srpske. PRETUČEN NOVINAR RADIJA "TUMBA" Kumanovo -- Tri pripadnika jedinice makedonskog MUP "Lavovi" upali su u noći između ponedeljka i utorka u privatnu radio-stanicu "Tumba" u Kumanovu i pretukli novinara i urednika Zorana Božinovskog. Božinovski ima frakturu lobanje od udarca pištoljem, a polomljeni su mu i prsti na rukama. On je u polusvesnom stanju prebačen u bolnicu, gde je operisan. Jedan od napadača, pripadnik "lavova" Goran Trajkovski, poznat je u Kumanovu kao reketaš i nasilnik koji se nedavno pridružio policiji, potvrdili su policijski izvori. Prema zvaničnoj izjavi portparola makedonske policije Voislava Zafirovskog, Božinovskog su pretukla 3 maskirana lica čiji identitet nije poznat. Upad "Lavova" u radio "Tumba" dogodio se u vreme noćnog programa. Pošto su pretukli Božinovskog, nasilnici su uperili pištolj u voditelja emisije Redžu Baljiču, zapretili mu i potom izašli. Kumanovski radio "Tumba" je neposredno uoči izbora u Makedoniji zatvoren odlukom Saveta za radiodifuziju zbog tekstova u kojima su kritikovani lokalni funkcioneri iz partije VMRO-DPMNE i direktor carine, koji je takodje iz te partije. To je drugi napad koji su "Lavovi" izvršili u Kumanovu ovog meseca. Pre 2 sedmice oni su pretukli jednog civila i jednog inspektora kumanovskog MUP. Policijsko rukovodstvo nije sankcionisalo napadače. POČEO SKUP MINISTARA ODBRANE NATO Varšava -- U Varšavi ponedeljak počinje neformalni skup ministara odbrane 19 NATO zemalja. Kako je najavio jedan od visokih zvaničnika Alijanse, ovaj skup ima obavezu tesnog usaglašavanja, jer je ostalo još samo dva meseca do samita u Pragu na kojem će biti odlučeno koje od zemalja kandidata će postati punopravni članovi NATO. Očekuje se da nove NATO članice postanu baltičke zemlje i Slovačka i Slovenija. Pored toga, američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld u Varšavu donosi planove za Irak i formiranje snaga za brze reakcije. Na sastanku u glavnom gradu Poljske naći će se i inicijative Bosne i Hercegovine i Jugoslavije o pridruživanju programu NATO-a Partnerstvo za mir. GRUZIJA SE SPREMA DA PODNESE ZAHTEV ZA ČLANSTVO U NATO Tbilisi -- Na samitu NATO u Pragu krajem ove godine Gruzija će podneti zahtev za uključivanje u tu organizaciju, najavio je u Tbilisiju ministar inostranih poslova Gruzije Iraklij Menagaršvili. On je rekao da specijalna komisija kojoj je nalozeno da pripremi projekat integracije Gruzije u NATO, u oktobru treba da predsedniku zemlje podnese odgovarajući izveštaj. "Tada će biti doneta odluka u kojoj formi i u kojoj fazi je Gruzija u ovom trenutku spemna za ulazak u NATO", kazao je šef gruzijske diplomatije, a prenosi Ria novosti. Mengarašvili je izjavio da Gruzija odbija sprovodjenje zajedničkih operacija kako sa ruskim, tako i sa americkim specijalnim službama, dodajući da će "red na teritoriji Gruzije zavoditi isključivo gruzijske specijalne službe". "Gruzija je u stanju da sama reši problem, ali imamo problema sa snabdevanjem i logistikom, pa ćemo primiti pomoć u toj sferi, ali je beskorisno da nam neko nudi svoj kontingent. Zato bih posavetovao sve koji nameću tu ideju da na to zaborave", podvukao je Iraklij Menagaršvili. SAVET BEZBEDNOSTI ZATRAŽIO PREKID OPSADE ARAFATOVOG SEDIŠTA Njujork -- Savet bezbednosti UN zatražio je u utorak od Izraela da prekine opsadu sedišta palestinskog lidera Jaresa Arafata u Ramali. SAD su tokom glasanja bile uzdržane. Posle maratonskih pregovora koji su trajali do posle ponoći, Savet bezbednosti usvojio je evropski nacrt kompromisa koji takodje od palestinskih vlasti traži da pronadju odgovorne za terorističke napade. Izraelske snage upale su u četvrtak u Arafatovo sedište u Ramali, posle dva samoubilačka napada u kojima je poginulo sedam osoba. SAD su rezoluciju ocenile kao jednostranu i tražile da se posebno osude Hamasa i Islamskog džihada zbog napada na civile. Američki predstavnik se, medjutim, uzdržao od stavljanja veta na rezoluciju. "Ne podržavamo usvajanje ovog teksta, jer ne priznaje da postoje dve strane u sukobu", izjavio je američki ambasador u UN Džon Negroponte. IZRAEL NASTAVIO OPSADU UPRKOS REZOLUCIJI SB Ramala -- Izraelska vojska nastavila je opsadu sedišta palestinskog lidera Jasera Arafata u Ramali uprokos rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjanih nacija o "hitnom zaustavljanju operacije", izjavio je izraelski zvaničnik u utorak. "UN mogu da zahtevaju šta hoće, Izrael će nastaviti svoju operaciju sve dok ne postigne cilj. Ili će Arafat izaći iz svog sedišta, ili će se teroristi, koji se tu kriju, predati", rekao je on. NOVE ŽRTVE U GAZI Gaza -- Devet Palestinaca je ubijeno u noći između ponedeljka i utorka, kada su izraelski vojnici otvorili vatru prilikom upada u Gazu, saopštili su palestinski bolnički izvori. Tri Palestinca su ubijena kada su tenkovi i helikopteri istovremeno otvorili mitraljesku vatru. Šest Palestinaca je ubijeno kada su tenkovi granatirali jednu ulicu. U napadu je ranjeno najmanje 18 Palestinaca. IRAK IMA PLANOVE ONABAVCI NUKLEARNOG ORUŽJA London -- Irak ima "vojne planove" za upotrebu hemijskog i biološkog oružja i nastoji da nabavi atomsko oružje, navodi se u dosijeu koji je objavila britanska vlada. U izveštaju na 50 stranica se navodi da predsednik Sadam Husein direktno kontroliše hemijsko i biološko oružje i da je pokušao da nabavi "značajne količine" uranijuma iz Afrike. Irački režim, tvrdi se u izveštaju, "preko izbeglica nabavlja tehnologiju i materijale koje može da iskoristi za upotrebu nuklearnog naoružanja". U izveštaju se nalazi i mapa koja pokazuje da sada proizvedeno iračko oružje može da pokrije Izrael, ceo Bliski istok, Grčku i Tursku. INSPEKTORI UN IMAĆE NESMETAN PRISTUP SVIM POSTROJENJIMA Bagdad -- Inspektori UN za kontrolu naoružanja imaće nesmetan pristup svim postrojenjima u Iraku koja budu želeli da pregledaju, izjavio je u utorak jedan savetnik iračkog predsednika Sadama Huseina. "Inspektori UN za naoružanja imaće pristup gde god budu hteli", izjavio je savetnik predsednika Amir al Sadi na konferenciji za novinare, koja je sazvana zbog britanskih navoda da Irak ima vojne planove za upotrebu hemijskog i biološkog oružja. GOR KRITIKOVAO BUŠOVU NAMERU DA NAPADNE IRAK San Francisko -- Bivši potpredsednik SAD Al Gor oštro je kritikovao zalaganje američkog predsednika Džordža Buša za rat protiv Iraka, navodeći da je to narušilo pozicije SAD i da bi moglo potkopati vladavinu prava u svetu. "Nakon 11. septembra imali smo ogromne simpatije, dobronamernost i podrušku širom sveta", rekao je Gor u San Francisku. "Mi smo to protraćili i za jednu godinu to zamenili strahom, uznemirenošću i nesigurnošću, ne zbog onoga što će učiniti teroristi, već zbog onoga što ćemo mi učiniti", izjavio je demokratski kandidat za predsednika SAD na poslednjim izborima. U prvom značajnijem govoru o Iraku, Gor je optužio Buša da za njega svet u kome države poštuju pravo nije više cilj. "Taj koncept bio bi zamenjen idejom da nema zakona sem slobode odluke predsednika SAD", dodao je on. Prema Gorovim rečima, ako i ostale zemlje prigrabe to isto pravo, onda će vladavina prava brzo biti zamenjena vladavinom straha, a svaka zemlja koja se oseti ugroženom smatraće da je opravdano da započne rat. Gor se uvek zalagao za smenjivanje iračkog predsednika Sadama Huseina i bio je medju retkim demokratskim senatorima koji su glasali za rezoluciju o Zalivskom ratu, nakon što je Irak napao Kuvajt. On je, medjutim, kao i ostale vodeće demokrate, u poslednjih nekoliko meseci izražavao rezerve povodom vojne akcije protiv Iraka. "Ako završimo rat u Iraku kao što smo završili rat u Avganistanu, mogli bismo se naći u goroj situaciji nego što smo sada", rekao je on. Gor je, obraćajući se svojim pristalicama u San Francisku rekao da će u decembru odlučiti da li će se kandidovati protiv Buša za predsedničke izbore 2004. godine. JORDAN NE PODRŽAVA NAPAD NA IRAK Všington -- Ministar inostranih poslova Jordana Marvan al-Muašer izjavio je u Vašingtonu da njegova zemlja ne podržava napad na Irak i da neće dozvoliti da Amerikanci u tu svrhu koriste jordanske baze i teritoriju. On je dodao da Amerika do sada to nije ni tražila. Jordanski šef diplomatije je ocijenio da će Americi biti lakše da ukloni sa vlasti Sadama Huseina nego da od Iraka napravi demokratsku zemlju. TRAŽI SE 20 HILJADA PRIPADNIKA AL-KAIDE Vašington -- Amerika traga za približno 20 hiljada terorista, koji su obučavani u kampovima Al Kaide i nakon toga otišli u razne krajeve sveta, gde čekaju na dalja naređenja, izjavio je televiziji "Foks" državni tužilac SAD-a Džon Aškroft. On je rekao da svi koji su pomagali Al Kaidu ili pripadaju toj terorističkoj organizaciji moraju da budu uhapšeni i zadržani u zatvoru "kako bi bili sprečeni da u ratu protiv terorizma pomažu neprijatelje Amerike". Govoreći o propustima obaveštajnih službi SAD-a, uoči terorističkog napada 11. septembra, državni tužilac je pojasnio da je 70-tih godina prošlog veka američkim obaveštajnim agencijama bilo naređeno da ne komuniciraju jedna sa drugom, tako da je tek od nedavno uvedena obaveza saradnje i razmene informacija koja će doprineti većoj bezbednosti zemlje. U NESREĆI U ŠKOLI POGINUO 21 UČENIK Peking -- Dvadesetjedan učenik je poginuo, a 47 je povredjeno kada se srušio deo stepeništa u jednoj školi u kineskoj provinciji Unutrašnja Mongolija, prenela je agencija Sinhua. Nesreća se dogodila u noći između ponedeljka i utorka u srednjoj školi u gradu Fengzen, oko 270 kilometara severozapadno od Pekinga, kada se srušio gelender na neosvetljenom stepeništu, navodi agencija. Sinhua je prenela da su đaci u potpunom mraku počeli da padaju niz stepenice. Oko 1.500 učenika su u tom trenutku napuštalo školu, po završetku časova. U školu je odmah stiglo 12 kola hitne pomoći i 260 lekara i medicinskih sestara. Povredjeni đaci prebačeni su u bolnicu. Oformljeni su specijalni timovi koji će istražiti okolnosti nesreće. EKSPLOZIJA ISPRED ZGRADE ŠVEDSKE VLADE Štokholm -- Ispred zgrade švedske vlade u utorak je odjeknula eksplozija od koje niko nije povređen, saopštila je policija. To je drugi put za nedelju dana da se dogodila eksplozija u Švedskoj, u kojoj su takve eksplozije retkost, a rivalske bande se najčešće obračunavaju oružjem. "Eksplozivna naprava, koja se nalazila u jednoj kutiji, eksplodirala je oko 2:00 po lokalnom vremenu, ispred kancelarije Vladinog biroa za informisanje", saopštio je Rojtersu komesar policije u Štokholmu Johan Lindberg. Jedan očevidac video je 2 muškarca kako napuštaju mesto sa kog je nekoliko trenutaka kasnije odjeknula eksplozija. "Usled eksplozije, rasule su se brošure koje su se nalazile u kutiji, a tekst odštampan na njima upućuje na maoiste i komunističku partiju Perua", saopštila je policija. Ambasador Perua u Švedskoj Eduardo Ljosa Larabure rekao je da tekstovi podsjećaju na peruansku pobunjeničku grupu. Tokom 80-ih i 90-ih godina ta grupa se borila protiv peruanske vlade i tada je u sukobima poginulo oko 30.000 osoba. U Švedskoj živi oko 2.000 Peruanaca. MASOVNI OTKAZI U "SIMENSU" Minhen -- Nemački proizvođač opreme za telekomunikacije "Simens" otpustiće 4.000 radnika zbog gubitaka u poslovanju ogranka za fiksnu telefoniju ICN. "Od 4.000 radnih mesta, u Minhenu će biti ukinuto 1.300, a preostalih 2.700 u podružnicama u inostranstvu", piše "Handelsblat". Simensovo odeljenje za fiksnu telefoniju ICN već dugo trpi gubitke zbog toga što su veliki telefonski koncerni smanjili procenat kupovine opreme kod "Simensa". UN RAZMATRA PREDLOG O ZABRANI KLONIRANJA LJUDI Njujork -- U Generalnoj skupštini UN pokrenuta je inicijativa da se međunarodnim sporazumom zabrani kloniranje ljudi i prekršiocima izriču najoštrije kazne. Predlog je pripremila radna grupa sastavljena od francuskih i nemačkih stručnjaka, koji žele da spreče, ne samo kloniranje, već i seljenje iz zemlje u zemlju laboratorija za dupliranje ljudskih beba. U predlogu se predviđa da se, nakon zabrane kloniranja, razmotri i pitanje zabrane opita u vezi dupliranja ljudskih bića. Amerika je još ranije rekla da će glasati protiv svakog sporazuma, koji ne predviđa i zabranu eksperimenata. Ovo je prvi put u 57-godišnjoj istoriji UN da se predlaže međunarodni sporazum na temu bioetike. Ukoliko Generalna skupština UN reši da ovaj predlog stavi ga na glasanje, odluka će biti doneta iduće godine. POČINJE KOMERCIJALNA ERA Los Anđeles -- Sa kosmodroma Bajkonur, u Kazahstanu, u junu naredne godine, prema Mesecu će biti lansirana letelica "Treil Blejzer", čime će otpočeti prva privatna ekspedicija na prirodni, najbliži Zemljin satelit, koju organizuje kalifornijska firma "Trans Orbital". Osnovni cilj ove misije jeste razvijanje komunikacionih i navigacionih uređaja za dalje istraživanje Meseca. U "Trans Orbitalu" veruju da će dobar deo zarade pristići od prodaje fotografija i video zapisa sa Mjeseca. Denis Lori, iz kalifonijske firme, potvrđujući da je američka Vlada dala dozvolu za prvu privatnu ekpediciju, navodi da je "Mesec zreo za komercijalnu upotrebu". "Put traje samo četiri dana. Troškovi će biti sve manji, a prilike za obilazak sve češće. Ljudi će uskoro moći da uživaju i da dožive Mesec na načine koje nisu mogli ni da zamisle", smatra Lori. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe prenosimo komentar Stojana Cerovića iz lista "Vreme", članak o privatizaciji u Vojvodini iz novosadskog "Dnevnika" i tekst o novim imenovanjima u crnogorskim medijima iz podgoričkih "Vijesti". TEMA:ZABORAVLJENA PO ZLU ČUVENA OSMA SEDNICA Beograd -- Ovih dana navršilo se 15 godina od Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Sednica je počela 22. septembra, završena je dan kasnije i eru Ivana Stambolića tada najačeg političara srpskih komunista, zamenila je era ambiciznog Slobodana Miloševića koji će komunizam i nacionalizam koristiti samo kao pomoćna sredstva u osvajanju vlasti i ostvarivanju diktatorskih ambicija. Detaljnije u Temi dana B92. DOGODILO SE 24. SEPTEMBRA 768 - Umro je franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine od 747. ratovao je protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, koji je potom poklonio papi 756. i time udario temelje Papskoj državi u Italiji. 1227 - Umro je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Da bi učvrstio nezavisnost od Vizantije, napravio je zaokret u spoljnoj politici okrenuvši se novim saveznicima, Mletačkoj republici i papi. Napisao je "Žitije svetog Simeona" (Stefana Nemanje). 1706 - Švedska i Saksonija sklopile su mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog. 1834 - Umro je portugalski kralj Pedro IV. Godine 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao je u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Nakon smrti oca Huana VI 1831. odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala. 1852 - Francuski inženjer Anri Žifar izveo je prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa. 1863 - U Beogradu je osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet. 1868 - U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije. 1884 - Rodjen je turski državnik i vojskovodja Mustafa Ismet Ineni, učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938. nakon smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao je autoritarni režim u Turskoj, dozvolio je 1946. formiranje političkih stranaka, a 1950. je podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka. 1941 - Vlade 15 zemalja, medju kojima i Kraljevine Jugoslavije, potpisale su na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka proklamovali su 14. avgusta američki predsednik Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument je kasnije poslužio kao osnova Povelje UN. 1941 - Partizani su u Drugom svetskom ratu zauzeli grad Užice, u Srbiji, koji je potom bio sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci. 1960 - U Njuportu je porinut "Enterprajz", prvi američki nosač aviona na atomski pogon. 1971 - Velika Britanija proterala je 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti. 1986 - Beogradski list "Večernje novosti" objavio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj. 1988 - Na Olimpijskim igrama u Seulu, kanadski sprinter Ben Džonson postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrdjeno je da je bio dopingovan, rezultat je poništen, a Džonsonu je oduzeta zlatna medalja. 1990 - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao je sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene; Istočna Nemačka je formalno napustila Varšavski pakt. 1993 - Kralj Norodom Sihanuk ponovo je preuzeo kambodžanski presto i potpisao novi ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija. Godine 1970. Sihanuk je oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža je proglašena republikom. 1996 - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale su dokument o zabrani nuklearnih proba. 1996 - Umro je ruski špijun Pavel Sudoplatov (89), koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao američki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog. 1998 - Dan nakon poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu, Savet NATO-a odobrio je izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za "fazne vazdušne operacije" na Kosovu. 2000 - Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, završila se desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila gradjanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta širom Srbije, a novi predsednik SR Jugoslavije postao je Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS-a. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPZDbs0MYhVuIcyHKEQLe5ACdHuQotzS6EwAGkCrnkTW5HbU65AgAn2xW MCjL52MVIadxdbCl0CPjNBUb =PS0f -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ = Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
