[www.ANTIC.org] Vesti dana

[Miroslav Antic]

Title: Message

Vesti dana

 

Ko�tunica odr�ao miting u Kragujevcu

KRAGUJEVAC, 25. septembra 2002. (Beta) - Predsedni�ki kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko�tunica izrazio je ve�eras u Kragujevcu nadu da �e Srbija uskoro "dobiti vladu kakvu zaslu�uje" i parlament u kome se ne�e krasti mandati poslanika. Ko�tunica je, na Trgu kod krsta, pred oko dve hiljade pristalica, izjavio da Srbija nema budu�nosti ako na njenom �elu ostane vlada premijera Zorana Djindji�a, koja, kako je ocenio, "samo nudi prazna obe�anja" a ne posti�e znatnije rezultate. Prema njegovim re�ima, predsedni�ki izbori su prvi korak ka eliminisanju "�i�ard�ija i mutivoda" iz dr�avne vlasti. "Oni su hteli izbore kada im vreme nije, jer trebalo je da prvo uredimo zajedni�ku ku�u Srbije i Crne Gore i da sredimo stvari u Srbiji: da usvojimo novi ustav, a oni su se uhvatili Milo�evi�evog ustava i nisu spremni da ga se odreknu", istakao je Ko�tunica. (Beta) 21:02 Povratak na vrh strane

 

�e�elj: Jedini sam u stanju da se obra�unam sa mafijom

BEOGRAD, 25. septembra 2002. (Beta) - Predsedni�ki kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav �e�elj izjavio je ve�eras, na predizbornom mitingu u Beogradu, da je on jedina osoba u Srbiji koja je u stanju da se obra�una sa mafijom. �e�elj je, pred oko 5.000 pristalica na platou ispred Savezne skup�tine, rekao da Srbijom vlada mafija, i istakao da su "najve�i mafija�i u zemlji bliski prijatelji premijera Zorana Djindji�a". "Moramo ih sve vratiti na dno reke, gde je i mesto smrdljivom mulju, olo�u i otpadu", poru�io je �e�elj svojim pristalicama, koje su burno, pogrdnim povicima reagovale na svaki pomen predsednika Vlade Srbije Zorana Djindji�a i predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice. Pristalice SRS su, po zavr�etku mitinga, oko 19 sati, po�li u �etnju centralnim gradskim ulicama. (Beta) 21:02 Povratak na vrh strane

 

Skup�tina protiv sklapanja bilateralnih sporazuma sa SAD

STRAZBUR, 25. septembra 2002. (Beta) - Parlamentarna skup�tina Saveta Evrope pozvala je danas sve svoje �lanice i posmatra�e da ratifikuju sporazum o formiranju Stalnog medjunarodnog krivi�nog suda, kao i da ne sklapaju bilateralne sporazume sa zemljama koje su iz jurisdikcije tog suda izuzele svoje vojnike, zvani�nike i gradjane. Na udaru kritike naro�ito se na�la Rumunija - jedina �lanica SE koja je takav sporazum potpisala sa SAD. Predstavnici Rumunije ocenili su da evropski parlamentarci "dramatizuju situaciju" i da bilateralni sporazum sa SAD ima pokri�e u doma�em zakonodavstvu, pa �ak i u Statutu o osnivanju Stalnog medjunarodnog krivi�nog suda. "Ne treba da dramatizujemo situaciju, nego da ohrabrimo zemlje da sklapaju vlastite bilateralne sporazume", poru�ili su rumunski predstavnici i istakli da je Rumunija, kao potpisnik sporazuma o formiranju Stalnog krivi�nog suda, privr�ena toj ideji. Predstavnik Belgije u SE veoma energi�no je podr�ao rezoluciju koju je danas usvojila Parlamentarna skup�tina i poru�io: "Potrebno nam je vi�e civilizacije a manje kauboj�tine". Sklapanje bilateralnih sporazuma sa zemljama koje ne podr�avaju formiranje Stalnog medjunarodnog suda, evropski parlamentarci su ocenili kao podrivanje integriteta tog suda. Sporazum o formiranju suda, poznatiji kao Rimska konvencija, do sada je potpisalo 139 zemalja, a ratifikovala je 81 zemlja. Od zemalja �lanica SE, njih 42 su potpisale, a 33 i ratifikovale sporazum. Sud je, kako se navodi u rezoluciji, "od klju�nog zna�aja kao istinski efikasan medjunarodni instrument koji treba da obezbedi pravdu za sve". Prema toj rezoluciji, Sud je vrhovno telo medjunarodne pravde i ne sme biti subjekt politi�kog pritiska ili upotrebljen u politi�ke svrhe. Parlamentarna skup�tina je izrazila �aljenje �to su neke dr�ave odbile da podr�e formiranje Stalnog medjunarodnog krivi�nog suda, jer takav stav slabi integritet i po�tovanje medjunarodnog prava uop�te. Parlamentarna skup�tina je pozdravila �injenicu da su �lanice Evropske unije potpisale i ratifikovale sporazum i pozvala SAD da se pridru�i porodici demokratskih zemalja i podr�i formiranje Medjunarodnog krivi�nog suda. (Beta) 19:57 Povratak na vrh strane

 

�e�elj: Jedini sam u stanju da se obra�unam sa mafijom

BEOGRAD, 25. septembra 2002. (Beta) - Predsedni�ki kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav �e�elj izjavio je ve�eras, na predizbornom mitingu u Beogradu, da je on jedina osoba u Srbiji koja je u stanju da se obra�una sa mafijom. �e�elj je, pred oko 5.000 pristalica na platou ispred Savezne skup�tine, rekao da Srbijom vlada mafija i da su "najve�i mafija�i u zemlji bliski prijatelji premijera Zorana Djindji�a". "Moramo ih sve vratiti na dno reke, gde je i mesto smrdljivom mulju, olo�u i otpadu", poru�io je �e�elj svojim pristalicama, koje su pogrdnim povicima reagovale na svaki pomen predsednika Vlade Srbije Zorana Djindji�a i predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice. (kraj) 19:10 Povratak na vrh strane

 

Stranke iz DOS-a formirale novi poslani�ki klub

BEOGRAD, 25. septembra 2002. (Beta) - U Skup�tini Srbije danas je formiran poslani�ki klub koji okuplja stranke iz DOS-a, osim onih koje su podr�ale predsedni�kog kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Ko�tunicu, izjavio je �edomir Jovanovi�, �ef poslani�kog kluba DOS-a. On je agenciji Beta rekao da je naziv novog poslani�kog kluba "DOS-reforma Srbije" i da ga �ine svi poslanici DOS, izuzev poslanika Nove Srbije, Demokratskog centra, Demokratske alternative i Reformista Vojvodine. "Sa 154 poslanika mi smo garancija nastavka politike koja je vodjena u prethodne dve godine i sa kojom se mora nastaviti uprkos svim problemima koji nas prate. Ovaj poslani�ki klub se nije opredeljivao prema li�nostima, ve� prema programu i zbog toga na�alost nije bilo mesta za one koji su podr�ali politiku ru�enja Vlade Srbije i neargumentovanog nastojaanja da se sve �to je vredno i novo u Srbiji uni�ti", rekao je Jovanovi�. DOS je na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine osvojio 176 od ukupno 250 mandata. Medju tih 176 poslanika je i 45 poslanika Demokratske stranke Srbije, kojima je Administrativni odbor Skup�tine po nalogu predsedni�tva koalicije oduzeo mandate. Stranke iz DOS-a koje su podr�ale kandidaturu Vojislava Ko�tunice - Nova Srbija, Demokratska alternativa, Demokratski centar i Reformisti Vojvodine imaju u parlamentu ukupno 22 poslanika. (kraj) 17:15 Povratak na vrh strane

 

Vojnici priznali ubistvo civila, oficiri negiraju naredjenje

NI�, 25. septembra 2002. (Beta) - Dvojica biv�ih pripadnika VJ, optu�ena za ratni zlo�in, priznali su danas u ni�kom Vojnom sudu da su ubili dvojicu albanskih civila tokom rata na Kosovu. Istovremeno, dvojica oficira VJ, koji su, prema optu�nici, naredili tim vojnicima ubistvo civila, negirali su navode optu�nice. Optu�nica tereti potpukovnika Zlatana Man�i�a, kapetana Radeta Radojevi�a i biv�e vojnike Danila Te�i�a i Mi�ela Serigeja za podstrekivanje i ubistva dvojice civila na Kosovu tokom 1999. godine, �ime su izvr�ili krivi�no delo ratnog zlo�ina nad civilima. Te�i� i Serigej priznali su da su na putu prema Prizrenu aprila 1999. godine ubili dvojicu civila i potom zapalili njihova tela. "Man�i� nam je naredio da dvojicu civila za koje je kazao da su �pijuni odvedemo, streljamo i zapalimo. Kada smo krenuli, ispalio sam jedan metak i ubio jednog od njih, ali je Serigej drugog Albanca pogodio u ledja i samo ga ranio. Pri�ao sam mu, video da je po�eo da pljuje krv i ispalio sam jedan metak u njega", rekao je Te�i�. Iskaz Serigeja, koji je takodje priznao da je pucao u civile, razlikovao se od iskaza Te�i�a, jer je Serigej naveo da je naredjenje za ubistvo dvojice Albanaca izdao kapetan Radojevi�. Optu�eni oficiri negirali su navode optu�nice, a jedan od njih rekao je da su tvrdnje vojnika Te�si�a "plod njegove ma�te". Man�i� je kazao da nikada nije izdavao naredjenje za ubistvo civila, dok je Radojevi� tvrdio da je vojnicima samo naredio da se jave Man�i�u, ali da ne zna �ta im je on naredio da urade. (kraj) 16:04 Povratak na vrh strane

 

Zadu�enje SRJ od oktobra 2000. godine 1,1 milijarda dolara

BEOGRAD, 25. septembra 2002. (Beta) - Vr�ilac du�nosti Saveznog ministra finansija Veroljub Dugali� izjavio je u sredu da je ukupna zadu�enost Jugoslavije 8,598 milijardi dolara. "Od oktobra 2000. godine do danas Jugoslaviji je otpisano oko 3,1 milijarda dolara duga, dok je novo zadu�enje Jugoslavije u tom periodu 1,1 milijarda dolara", rekao je Dugali� na konferenciji za novinare u Saveznoj vladi. U prethodne dve godine Jugoslavije se zadu�ila kod MMF-a dva puta u iznosu od 265 i 133 miliona dolara, kod Svetske banke sa 164 miliona i uzela kredit od Evropske investicione banke, tako da je ukupno "povu�eno" 629 miliona dolara. Potpisana su i dva kredita sa EIB i Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vrednosti od 450 miliona dolara, ali ta sredstva do sada nisu uzeta. Dugali� je kao pokazatelj zadu�enosti naveo odnos duga i dru�tvenog proizvoda, koji je u oktobru 2000. bio 1,43, dok je sada 0,67. Dugovi preduze�a sa Kosova i Metohije su 1,4 milijarde dolara i dalje je otvoreno pitanje ko �e vra�ati te dugove, jer savezna dr�ava ne ubire prihode po osnovu poreza i carina sa Kosova. (kraj) 13:30 Povratak na vrh strane

1998-2002 DEVELOPED BY ABSOLUTOK

<<ceda.jpg>>