|
LI�NO Milan St. Proti� i dalje protiv svih Poslednji dinosaurus Ni za �im ne �ali, ostvario je ono �to je sebi stavio u zadatak, ali je onda shvatio da jo� nije do�lo do raskida sa prethodnim re�imom, sa njegovim pogledom na svet... Stojan Proti�, politi�ar, publicista, dr�avnik, sa Nikolom Pa�i�em, jedan od osniva�a Radikalne stranke, vi�e puta ministar, onda i predsednik vlade, li�nost iz istorije koju ni komunisti�ka istoriografija nije mogla da zaobi�e. To se, na�alost, nije moglo re�i za njegovog sina Milana St. Proti�a, tako�e ministra i visokog vladinog �inovnika, koga je bilo te�ko na�i u enciklopedijama posleratnog vremena. Tre�i Proti� - Stojan, na� kolega sada u penziji, sportski je novinar �ija je karijera bila takva da bi morali da mu pozavide mnogi koji se bave takozvanim ozbiljnim novinarstvom. Milan St. Proti�, Stojanov sin, na� je sugra�anin �iju krupnu figuru je nemogu�e ne zapaziti u centru grada kuda obi�no sam i �eta. Za sebe jo� obezbe�uje mesto u istoriji. Ipak, me�u sunarodnicima i savremenicima osta�e upam�en kao gradona�elnik Beograda sa najkra�im sta�om, i kao isti takav ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Va�ingtonu, �ije povla�enje je izazvalo burna reagovanja. Ali i kao jedan od najupornijih kriti�ara Milo�evi�eve vlasti, �ovek nemirnog duha, �ije ime je te�ko vezati za samo jednu stranku, i jo� nemirnijeg jezika, koji bez pardona doju�era�njim saborcima javno govori �ta misli. Kao takav iznenadio je mnoge �injenicom da se u izborima koji su u toku nije na�ao ni na jednoj strani. U razgovoru za "Ilustrovanu Politiku" obja�njava i to, ali i mnogo vi�e od toga. Pre svega, kako se ose�a kao jedan od �est odsto Beogra�ana, koliko ih je preostalo u na�em glavnom gradu? - Ja se celog �ivota ose�am da sam u velikoj manjini. U svakom pogledu pa i u tome �to pripadam porodici koja je vi�e generacija u Beogradu. Dakle, ne iznena�uje me taj podatak, mada je tu�an. S druge strane, i ostali veliki gradovi u svetu verovatno nemaju ve�i procenat starih stanovnika. Jer, svi su se poslednjih pedeset godina u�asno pove�ali. Ni u Parizu ne verujem da ima vi�e od desetak odsto Pari�ana. Ili u Londonu, da i ne govorim o Njujorku. Eto, da bar po ne�em Beograd mo�e da se poredi s njima. Ali, opet ka�em, navikao sam da sam po mnogo �emu razli�it od ve�ine, pa i po tome. • Kad sad iz ugla te manjine pogledate na Va�u politi�ku karijeru i anga�ovanje na raznim mestima i u raznim strankama kako Vam to izgleda? - Sam sebe sve vi�e vidim kao jednog od poslednjih malih dinosaurusa, one izumrle vrste koja ima tek po nekog izdanka. Jer, svet kojem ja pripadam, moj na�in mi�ljenja, �ivotni stav ima sve manje istomi�ljenika, a i to su ljudi uglavnom mnogo stariji od mene i pripadaju nekoj prethodnoj generaciji. • Koji je to svet? Radikali Nikole Pa�i�a, istomi�ljenici Va�eg pradede? - Ne, to je beogradski intelektualni svet koji je, kao i njihovi roditelji pre rata, pripadao razli�itim politi�kim grupacijama, ali su imali isti pogled na svet. Tako sam i ja vaspitavan i �kolovan i najbolje se razumem s njima. Mislim na pokojnog akademika Gara�anina, ili profesora Vitanovi�a, moj pokojnog profesora Radovana Samard�i�a, da ne nabrajam dalje. Eto, otprilike tom krugu ljudi i tom pogledu na svet pripadam i danas. • Jesu li oni uticali na formiranje Va�eg politi�kog stava i stava prema �ivotu uop�te? - Ja sam imao tu sre�u da sam jo� kao sasvim mali upoznao vrlo pametne i obrazovane, nekada vrlo va�ne ljude. Ti uticaji su sigurno imali ogromnog dejstva i na moje obrazovanje i mi�ljenje. Najvi�e vremena sam provodio sa dedom �ije ime, srednje slovo, prezime, �ak i titulu i nosim. Moj deda, sin Stojana Proti�a, bio je prvo glavni direktor Narodne banke Jugoslavije, onda jedno kratko vreme ministar, posle rata i revolucije "narodni neprijatelj". Bio je hap�en, a kad je iza�ao s robije, vi�e nije ni�ta radio i imao je dovoljno vremena da se bavi unukom. Od njega sam primio najve�e uticaje, upoznao mnogo knjiga, mnogo s njim razgovarao, i to je onaj dominantan uticaj. • Va� otac je, pak, napravio lepu karijeru i u novom, komunisti�kom, dru�tvu? - Moj otac je u po�etku imao prili�no muka dok najzad nije odlu�io da se bavi sportskim novinarstvom jer ni�ta drugo nije mogao da radi. On je svojevremeno isklju�en sa svih fakulteta u Jugoslaviji i po�to nije bilo mogu�nosti da se bavi bilo �ime, skliznuo je u sportsko novinarstvo i napravio lepu karijeru. Ali, ostao je vrlo �iroko obrazovan �ovek tako da poslednjih dvadesetak godina mogu da ka�em da mi je on najbolji prijatelj. Verovatno je isto tako retko da su otac i sin toliko intelektualno bliski kao �to smo moj otac i ja. Vodimo jedan neprekidan razgovor koji samo ima razli�ite faze, teme i trenutke, ali u stvari je razgovor koji se nikad ne�e zavr�iti. • Niste mi odgovorili. Gde u aktuelnim zbivanjima vidite sebe i kako gledate na proteklu deceniju? - Ako me pitate da li za ne�im �alim, ne �alim ni za �im. Mislim da je tih dvanaest godina vredelo i da sam ostvario ono �to sam stavio sebi u zadatak. A to je, s jedne strane, u�estvovanje u obaranju jednog re�ima za koji sam danas uvereniji nego ikada da je bio poguban za interese naroda kojem pripadam. S druge strane, mislim da sam u�inio i da ideje u koje verujem bar donekle pro�irim u javnosti. To su bila dva cilja za koje nisam bio siguran da �e se tako lako ostvariti, ali ispalo je i bolje nego �to sam o�ekivao. Gde danas pripadam? Tamo gde sam oduvek pripadao. �lan sam Demohri��anske stranke Srbije koja je ostala jedina stranka spremna da povezuje ideje modernog razvijenog sveta sa autenti�nom srpskom tradicijom i njenim vrednostima. Tako sebe do�ivljavam odavno i tu se sasvim dobro ose�am. • Niste bili anga�ovani u jo� teku�im predsedni�kim izborima? - Nismo. Prvo, jer je na�e uverenje da je Srbija trebalo da se konstitui�e kao samostalna i nezavisna dr�ava pa tek tada da sklapa sporazume sa Crnom Gorom. Po�to to nije ura�eno, ovi izbori nam nekako izgledaju bespredmetni. Uz to, mnoga prethodna pitanja nisu re�ena. Ni status Srbije, ni oblik vladavine, ni ustavno ure�enje. Na�i gra�ani ne znaju koga biraju, za koju funkciju, koliko �e to trajati i kakva ovla��enja �e predsednik imati. S druge strane, veliki broj ljudi iz rukovodstva DHSS su nekada�nji visoki funkcioneri DSS-a koji su dolazili u ozbiljne i politi�ke li�ne sukobe sa predsednikom Ko�tunicom. Nismo �eleli da dozvolimo da nas to povede da stanemo na stranu njegovog protivkandidata pa smo na�elno izrazili neutralnost i nezainteresovanost. • Va� doju�era�nji saborac Velja Ili�, me�utim, vrlo otvoreno i �estoko se stavio na jednu stranu? - Peti oktobar i vreme posle petog oktobra je promenilo mnoge od mojih saboraca koji su podlegli isku�enjima vlasti. Mo�da to nisu o�ekivali, mo�da nisu ni znali kako taj porok deluje. Zbog toga njihovo pona�anje i politi�ki pogledi pre i posle petog oktobra nisu isti. • Spada li i predsednik Ko�tunica u tu grupu ljudi?
• Da li mislite da ste Vi razo�arali sugra�ane kad ste onako brzo iz Skup�tine grada oti�li u Va�ington? - Pretpostavljam da jesam, ali za mene je tad bio izbor da li da razo�aram sugra�ane ili sebe. Jedno od onih ru�nih podmetanja jeste i da sam ja izabrao da idem u Va�ington i zato ostavio mesto gradona�elnika. Te dve stvari nisu bile ni u kakvoj vezi. Mesto gradona�elnika sam napustio zato �to nisam hteo da odgovaram za ono �to rade drugi. Funkcija predsednika Skup�tine grada je, u stvari, funkcija bez ikakve vlasti, bez ikakvog uticaja i bez ikakve zakonske mo�i da se uti�e na politiku grada Beograda. Sva politi�ka mo� je koncentrisana u rukama predsednika Izvr�nog odbora i drugih organa. Predsednik Skup�tine grada, koga mi pogre�no zovemo gradona�elnikom, vi�e je kao neka engleska kraljica. • Kada ste to shvatili? - Tek kad sam do�ao na to mesto. Za mene je, do tada, postojao samo jedan cilj: kako da oborimo prethodni re�im i bio sam spreman da prihvatim sve �to se od mene tra�ilo da bi se taj cilj ostvario. Ja sam za gradona�elnika izabran u no�i petog oktobra, na jednoj gotovo zavereni�koj, revolucionarnoj sednici. Setite se, do inauguracije predsednika savezne dr�ave, nijedna druga vlast nije bila konstituisana. Mi smo bili jedina legitimna vlast u celoj zemlji. Ja sam jo� tada rekao mojim drugovima iz DOS-a da �u taj posao raditi dok se ne zavr�e izbori u Srbiji. Kad je izabran parlament, izabran predsednik Vlade Srbije, odlu�io sam da se sklonim odatle. �vrsto sam to re�io. Onda se dogodila jedna zanimljiva stvar. Kad sam to saop�tio delu predsedni�tva DOS-a sa kojim sam bio najbli�i, reakcija je bila da treba da budem potpredsednik u Vladi Srbije. Uporedo s tim, ili nekoliko dana kasnije, po�eli su pritisci i Ko�tunice i Svilanovi�a da moram u Va�ington. Dakle, odluka da napustim Skup�tinu grada nikakve veze sa svim ostalim nije imala. �ak, bio sam na ivici da se povu�em iz svega. Moj se osnovni cilj ostvario, bio sam prili�no umoran, hteo da se vratim struci, knjigama, istoriji. Po�to sebe nikada nisam do�ivljavao kao profesionalnog politi�ara, mislio sam da smo glavni posao zavr�ili, da vi�e nemam �ta da tra�im. E, onda je po�ela burna reakcija. "Te, nemoj na samom po�etku, pa ljudi �e da misle da je to dezertiranje, te smatra�e da ne�to nije u redu u DOS-u..". Na�alost, poverovao sam i Ko�tunici i Svilanovi�u. • Mislite li i dalje da se Va� osnovni cilj ostvario? Ako ne, gde vidite novu opasnost da se nadvija nad Srbijom? - Ne, ne mislim. Opasnost koja se nadvila nad Srbijom je pre svega u tome �to nije do�lo do raskida ne samo sa prethodnim re�imom, ve� i pogledom na svet koji je ovom zemljom i ovim narodom vladao pola veka i ostavio traumati�ne posledice. Sad se pokazuje, kao po ko zna koji put u istoriji, da je lak�e promeniti vlast nego vrednosti. A tu nije ura�eno gotovo ni�ta. Naprotiv. Ko smo mi Srbi? �ta su nam mane, �ta vrline? Kako da prona�emo ravnote�u izme�u onoga �to smo nekada bili i kakvi treba da budemo? �ta smo nasledili od predaka, a �ta treba da ostavimo potomcima? Kako sve to da se uklopi u moderan svet s po�etka 21. veka? To su pitanja na koja nismo na�li odgovore. Nama je bila potrebna vizija, a nje nema. I ja je ne vidim ni na jednoj strani. Vidim na jednoj strani neophodne ekonomske reforme, koje su, ruku na srce, prili�no �ablonske jer kroz to je ve� pro�la cela isto�na Evropa, ali u onom su�tinskom smislu pronala�enja novog identiteta ne vidim ni�ta. Vidim i insistiranje ili podila�enje starim komunisti�kim i milo�evi�evskim modelima. U tome, na�alost, prednja�i predsednik Ko�tunica. Kad se sve ogoli, njegove klju�ne ideje su postale Milo�evi�eve ideje. To je, naravno, sad umiveno, uvijeno u demokratsku i tolerantnu oblandu, ali su�tina ideje je ista. • Mo�ete li to malo da objasnite? - Verovanje da izme�u politike Evropske unije i Sjedinjenih Dr�ava mo�e da se prona�e nesklad u koji �emo mi da se udenemo i profitiramo tipi�no je za Milo�evi�a. Pri�a da je Kosovo u sastavu Srbije tako�e je Milo�evi�eva pri�a, kao i kontinuitet Jugoslavije... Ko i�ta zna o istoriji Srba zna da su oni mnogo dugo �iveli u razli�itim, me�usobno suprotstavljenim carstvima, a da su ih vezivale kulturne veze. I danas bi Gara�aninov princip kulturnog povezivanja Srba dao mnogo bolje rezultate nego bilo kakve politi�ke veze. To prosto zna�i da se iz istih ud�benika u�i i u Srbiji i u Republici Srpskoj. To nikome na svetu ne bi bolo o�i. Naprotiv, a pomoglo bi da se jedan narod sa�uva u svom kulturnom jedinstvu. Ali, o tome predsednik Ko�tunica ne govori jer nije poku�ao da promeni ni ud�benike, ni sistem prosvete u Srbiji, a kamoli u Republici Srpskoj. • Insistirate na tome da od predaka nismo dovoljno nau�ili. �ta �ete Vi ostaviti potomcima? - Ja se trudim da svojoj deci ostavim bar deo onoga �to su moji preci ostavili meni. Dakle, prvo da im pru�im �ansu koju su meni moji pru�ili. Da upoznaju sopstvenu kulturu i sopstveni narod, ali i svet u kojem �ive. Da ih uputim, da ih ohrabrim, da im pomognem da razumeju sve ono �to su fenomeni sveta u kojem �ivimo. Voleo bih da to primi jo� po neko od mojih sunarodnika. Sve mi je bli�e ideja da to ponovo po�nem da radim drugim a ne politi�kim sredstvima. O�ito je da politi�kim to ne�u uspeti, ali mo�da �u malo vi�e uspeti ako napi�em jo� neku knjigu. • Koliko je Va� profesionalni anga�man trpeo zbog politike? - Ja sam, prakti�no, prestao ozbiljno da se bavim istorijom 1994, 1995. godine. Radio sam druge stvari, bilo je tu veze s istorijom, ali uvek u slu�bi onoga �to je bio na� politi�ki interes. Ali, mislim da sazreva vreme da ponovo razmislim na tu temu. Zapi�em tu i tamo po neku ideju, po neki doga�aj u kojem sam u�estvovao, jer i to je istorija. Ima tu gra�e, nekog podse�anja da to mo�e dobro da se uobli�i, ali jo� nisam u sebi na�ao dovoljno mira i spokojstva da se tome potpuno posvetim. To, kao i ovaj �avolji politi�ki posao zahteva potpunu predanost, to ne mo�e paralelno. • �ta bi onda to bilo? Istorijska ili politi�ka knjiga. Mo�ete li da razlu�ite u sebi istori�ara od politi�ara? - Mogu utoliko �to sam mnogo �itao pa znam �ta je memoarska literatura a �ta istorija. Trudim se da ne skliznem u onu gre�ku koju su mnogi amateri ranije pravili. Memoari su jedno, istorija drugo. Po�to sam odrastao u novinarskoj ku�i, nau�ili su me da budem dobar posmatra�. I u onome u �emu u�estvujem, uvek se kod mene prepli�u u�esnik i posmatra�. To �to sam zapisao mislim da nije subjektivno. Jeste kao utisak, ali nije subjektivno u odnosu na moju ulogu u svemu tome koja i nije toliko zna�ajna. Mnogo je zna�ajnije ono �to se zaista doga�alo, a takvih zanimljivih trenutaka je bilo. �ak mo�e i da se ka�e - bilo je presudnih doga�aja. |
Mihajlo DAJMAK
Snimio: Aleksandar
Negotinac
http://www.politika.co.yu/ilustro/
<<3b.jpg>>
