>http://www.politika.co.yu/2002/1007/01_10.htm
�TA JE STARO U NOVOM SVETSKOM PORETKU
Ameri�ka internacionala
Ono �to je staro u konceptu
novog svetskog poretka to je politi�ka isklju�ivost kakvu je nekad negovala
Komunisti�ka
internacionala
Dragoslav Ran�i�
Multipolarni svet, o kome se nekad mnogo govorilo, danas malo ko
pominje, osim - za divno �udo - Amerikanaca. Oni to �ine iz dva
razloga. Jedan je rasprava o nedavno obnarodavanom dokumentu o
spoljnopoliti�koj i bezbednosnoj strategiji Sjedinjenih Dr�ava. Drugi je
debata u Savetu bezbednosti UN i unutar NATO povodom ameri�kog zahteva
da se zarati sa Irakom.
U oba slu�aja Amerikanci, koji vole da budu voljeni, nastoje da ubede i
sebe i me�unarodnu javnost da je ono �to je dobro za njih dobro i za
ceo svet, pa su zato posegli za re�ima kao �to su multipolarizam i
internacionalizam, ne bi li tim pojmovima dali svoje tuma�enje i zna�enje.
U dokumentu pod nazivom "Izve�taj o strategiji nacionalne bezbednosti
SAD" - u kome Bela ku�a prvi put od kraja hladnog rata i nestanka
bipolarnog blokovskog sveta izla�e novi koncept ameri�ke spoljne
politike i odbrane - rat protiv me�unarodnog terorizma i �irenje slobode,
demokratije i tr�i�ne privrede predstavljeni su kao dve va�ne
odrednice jedne te iste globalne misije. Ameri�ka ideologija ljudskih prava i
ameri�ka globalna strategija gotovo da su dobile zajedni�ke imenitelje
za odre�ivanje univerzalnih vrednosti. To je u velikoj meri ta�no, jer se
pora�eni Istok priklonio Zapadu, ali je tako�e ta�no da sam Zapad nije
tako jednopolaran, kakvim ga Amerikanci vide.
Danas svako za koga se sluti da ne povla�uje ameri�koj projekciji novog
svetskog ustrojstva mo�e da bude okvalifikovan kao opasan po
vitalne
interese Sjedinjenih Dr�ava. Pritom, kako proizilazi iz dokumenta Bele ku�e, SAD
daju sebi pravo da tu pravu ili imaginarnu opasnost
(a prvu je te�ko
izna�i, koliko god Amerikanci tragali za nekim velikim neprijateljem) ugu�e na
samom za�etku, preventivnim napadom,
umesto da drznika zastra�uju
obuzdavanjem ili snagom uzvra�anja, kako su to �inile protiv komunisti�kog bloka
u toku hladnog rata.
"Velike borbe 20. veka izme�u slobode i totalitarizma okon�ane su
presudnom pobedom snaga slobode za jedan trajni model nacionalnog
uspeha, zasnovan na slobodi, demokratiji i slobodnom preduzetni�tvu",
ka�e se u ovom dokumentu. Sada, dodaje se, ljudi, �irom sveta
u�ivaju
plodove tih sloboda, ali uloga SAD u o�uvanju ovih vrednosti ostaje klju�na, kao
i u pro�losti. Sledi zaklju�ak: "Taj spoj nacionalnih
interesa
Sjedinjenih Dr�ava i univerzalnih vrednosti predstavlja jasan ameri�ki
internacionalizam".
Dve zemlje koje su poslednjih godina najvi�e govorile o neophodnosti
izgradnje multipolarnog sveta bile su Kina i Rusija. Se�amo se da je
krajem devedesetih tada�nji ruski premijer Jevgenij Primakov predlagao
novi sistem azijske bezbednosti u kome bi protivte�u ameri�koj
mo�i
predstavljale Rusija, Kina i Indija (�to je odavde Slobodan Milo�evi� iz sveg
srca podr�avao, �ak sa ambicijama da preko Himalaja
bude neka vrsta
generatora u nastajanju tog novog multipolarnog sveta).
Predsednik Putin je procenio da je takav svet i dalek i ne mnogo
realan. Kad je u�ao u strate�ko partnerstvo sa SAD, zasnovao je specijalne
odnose sa NATO i povezao bezbednost Rusije sa Evropom, Kinezi su
priznali da vi�e ne postoji nekada�nja "teoretska osnova"
kinesko-ruske strate�ke saradnje i da treba ja�ati bilateralu na na�in
koji Va�ington ne�e do�iveti kao guranje prstiju u o�i Amerikancima.
Priznali su tako�e da je multipolarni svet, koliko god ga oni smatrali
po�eljnim, stvar dalje budu�nosti, a da je realnost takva da mo� SAD
prema�uje ukupnu mo� Kine i Rusije.
Kad je u Savetu bezbednosti otvorena rasprava o zahtevu SAD da napadnu
Irak i svrgnu s vlasti Sadama Huseina, postalo je uo�ljivije nego
ranije da glas Pentagona ima u Va�ingtonu ve�u specifi�nu te�inu od
glasa Stejt departmenta i da je pomenuti papir Bele ku�e o
bezbednosti
pre koncept ameri�ke globalne vojne strategije nego koncept spoljne politike.
Tada je izra�eno i ameri�ko poimanje multilateralizma. Pre nego �to
izvr�e invaziju na Irak, SAD �ele izvesnu formalnu podr�ku ili, makar,
pre�utnu saglasnost Saveta bezbednosti UN. Ali, ako podr�ke ne bude,
Amerikanci �e svejedno napasti Irak. Ujedinjene nacije su �ak
upozorene da �e se te�ko obrukati ako ne slede ameri�ki zahtev. Sami
ameri�ki analiti�ari su izna�li razliku izme�u svog i evropskog
poimanja multilateralizma. Ako je evropski multilateralizam
"principijelan" i podrazumeva bogatstvo u razlikama, ameri�ki je
"instrumentalizovan" i podrazumeva punu lojalnost koju predsednik Bu�
nije ni skrivao kada je rekao: "Ko nije s nama taj je protiv nas".
Tako je, u svoje vreme, govorio i Staljin. Njegovi sledbenici su zbog
toga gubili ideolo�ke i politi�ke bitke od protivnika koji su govorili: "Ko
nije protiv nas taj je s nama". �to se stvari vi�e menjaju, sve vi�e
li�e na ono �to su bile, ka�e jedna francuska poslovica. Ono �to je staro u
konceptu novog svetskog poretka to je politi�ka isklju�ivost kakvu je
nekad negovala Komunisti�ka internacionala. Ispada da je sada svet
internacionalan i multipolaran samo onda kad je podre�en istim
vrednostima - ameri�kim, koje Amerikanci zovu univerzalnim - i kad je
saglasan da su interesi �ove�anstva bliski interesima SAD.
Istina, u toj ameri�koj internacionali niko jo� nije rekao da treba da
cvetaju svi cvetovi, pod uslovom da su svi crveni, kako je to lukavo umeo
da smisli Mao Cedung, ali se podre�enost jednom politi�kom centru, po
cenu obezvre�ivanja nacionalnog suvereniteta i nacionalnih
interesa, u
su�tini ne razlikuje mnogo od onoga �to je u komunisti�kom pokretu ve� bilo
vi�eno, do�ivljeno i - pora�eno. Bi�e dobro ako se
jo� ne ustanovi da
nova ameri�ka strategija negira samu Povelju Ujedinjenih nacija.
