http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/14.htm
Prve crnogorske nezavisne elktronske novine (PCNEN)
Drugi pisu:
08.10.2002.
Samardzic: Milosevic kontrolisao polovinu
Predsjednistva
Bivsi ministar inostranih poslova Crne Gore Nikola
Samardzic rekao je danas pred Haskimm tribunalom,
na sudjenju Slobodanu Milosevicu, da su 1991. godine,
uoci izbijanja rata, cetiri clana Predsjednistva SFRJ
bila
pod direktnom kontrolom Milosevica. "Tada sam imao
mogucnost da saznam, prije svega od (predsjednika
Crne Gore, Momira) Bulatovica, da su Branko Kostic,
(Borisav) Jovic, (Sejdo) Bajramovic, (Jugoslav)
Kostic... potpuno na liniji Milosevica i da
izvrsavaju sve
sto on od njih trazi", kazao je Samardzic, dodajuci
da
mu je Bulatovic to vise puta rekao.
Dok ga je ispitivao tuzilac Dzefri Najs (Geoffrey
Nice),
svedok je rekao da je Milosevic tada bio lider
"nacionalistickog pokreta ciji je cilj bio da se
stvori
Velika Srbija" cija bi granica bila "na osnovnoj
liniji
velikosrpskog sovinizma Karlovac - Karlobag -
Virovitica".
"Govorilo se 'Svi Srbi u jednoj drzavi'. To je bila
fasisticka ideologija koja je dolazila od Milosevica,
lidera tog pokreta", kazao je Samardzic i dodao da su
Milosevica podrzavale "sve nacionalisticke stranke i
Srpska pravoslavna crkva".
Samardzic (67), koji je bio sef crnogorske
diplomatije
od pocetka 1991. do leta 1992, nazvao je tadasnjeg
clana Predsednistva SFRJ iz Crne Gore Branka Kostica
"ultranacionalnistom i velikosrbinom", koji je radio
po
naredjenjima Milosevica, a ne po uputstvima
parlamenta u Podgorici.
Rekao je da je na televiziji video Kostica kako -
nakon
incidenta u Borovom Selu u maju 1991, kada su
"paravojne formacije organizovane od JNA ubile
hrvatske policajce" - "cestita ubicama" i "ohrabruje
ih", iako je to, prema svedoku, bio "pocetak
bratoubilackog rata".
Milosevic je na to protestovao kod predsedavajuceg
sudije Ricarda Meja (Ricard Mej) zbog toga sto svedok
govori o onome sto je saznao posredstvom medija, a
Mej je prigovor usvojio.
Samardzic je, medjutim, ispricao da ga je crnogorski
predsednik Bulatovic, neposredno nakon tog
dogadjaja, poslao u Zagreb da zamoli hrvatsko
rukovodstvo da ukine naftni emgargo Crnoj Gori, ali
da su mu svi sagovornici rekli da su "zaprepasteni"
ponasanjem Kostica u Borovom Selu.
Svedok je rekao da je u leto 1991. u luku u Baru
stiglo
pet ili sest velikih brodova punih oruzja, za koje
nije
znao ni odakle je dopremljeno, ni kuda je
otpremljeno. "Mogu pretpostaviti da je transportovano
u BiH i Hrvatsku, gde se spremao rat", kazao je
svedok. Rekao je da je brodove video sam, a da je za
oruzje saznao od Momira Bulatovica.
Tuzilac Najs je u dokazni materijal prilozio dokument
Saveznog SUP, od 30. jula te godine, o sastanku u
barskoj luci koji je bio posvecen "uskladistenju i
transferu 30.000 tona oruzja, municije i vojne
opreme". U tom dokumentu, cije je delove Najs
procitao, pise da je jedan od uslova za naredne
isporuke da krajnje odrediste oruzja ne bude u SFRJ,
niti u susednim zemljama.
"Bilo mi je poznato da se tim poslovima bavio
Jezdimir
Vasiljevic, koji se hvalio da je licni prijatelj
Slobodana
Milosevica i koji se na tim poslovima obogatio",
rekao
je Samardzic, na sta se Milosevic nasmejao.
On je potvrdio i da se, zajedno sa tadasnjim
crnogorskim premijerom Milom Djukanovicem, tog
leta u Baru video sa liderima bosanskih Srba
Momcilom Krajisnikom, Biljanom Plavsic i Nikolom
Koljevicem, ali da je razgovor bio "privatan" i
nevazan
za sudjenje.
Svedok je rekao da ga je hrvatski politicar Hrvoje
Kacic, na mirovnoj konferenciji u Hagu, u jesen 1991.
godine, upozorio da se "JNA priprema za ostar napad
na Dubrovnik". "Ja mu nisam verovao, mislio sam da
je propaganda", ispricao je Samardzic.
Samardzic je u nastavku sudjenja rekao da je, u jesen
1991, tadasnji predsednik Crne Gore Momir Bulatovic
bio "primoran" da, pod pritiskom Milosevica, odbije
mirovni plan lorda Karingtona, koji je prethodno u
Hagu prihvatio. Samardzic je ispricao da je, na
konferenciji u Hagu, u oktobru 1991, Bulatovic
prihvatio plan medjunarodnog posrednika lorda
Karingtona da se jugoslovenske republike proglase
nezavisnim drzavama, a da Srbi u Hrvatskoj uzivaju
znacajnu autonomiju.
Milosevic je, prema recima svedoka koji je ucestvovao
na skupu, jedini odbacio plan, rekavsi da Hrvati
imaju
pravo na svoju nezavisnu drzavu, ali da isto pravo
imaju i Srbi koji zive u Hrvatskoj. "Posle
Milosevica,
svi su prihvatili plan, a posebno su bili zadovoljni
Hrvati, zato sto nisu morali da ga odbijaju, kad je
Milosevic vec to ucinio. Bulatovic je prihvatio plan
i to
je razdrazilo Milosevica.
Digao se, prisao nam s ledja, presavsi 20-30 metara i
zapretio nam:'Dacu ja vama nezavisnu i suverenu
Crnu Goru'. Bila je to teska pretnja, zato sto smo
prekrsili njegovu disciplinu", rekao je Samadrzic,
sto
je izazvalo Milosevicev smeh. Svedok je rekao da je
Milosevic odbijanjem Karingtonovog plana "produzio
rat i doveo srpski i ostale jugoslovenske narode do
ogromne nesrece".
Bulatovic je, prema Samardzicevim recima, odmah po
povratku u Crnu Goru, bio "primoran" da promeni stav
i odbaci plan lorda Karingtona. "Odmah drugi dan, u
Titograd su dosli Borisav Jovic i Branko Kostic da
disciplinuju Crnu Goru, a poslao ih je Milosevic da
nateraju Bulatovica da promeni misljenje. Licno
predsednik Bulatovic mi je rekao da su ga, na
sastanku vrha, Jovic i Kostic primorali da odbaci
plan
lorda Karingtona i prihvati 'Beogradsku inicijativu'
za
stvaranje nove federalne drzave", kazao je
Samardzic.
Prema njegovim recima, Bulatovic mu je ispricao i da
ga je Jovic upozorio: "Mi dovodimo druge ljude, ako
ti
ne promenis misljenje". Samardzic je rekao da se,
tokom leta na hasku konferenciju, posle celonocne
rasprave o Karingtonovom predlogu u Skupstini Crne
Gore, Bulatovic "kolebao". "Iskreno je govorio da je
plan lorda Karingtona jedini izlaz, ali je imao strah
od
Milosevica, a nije unapred znao kakav ce njegov stav
biti", kazao je svedok.
Prema njegovim recima, Karington je, uoci skupa,
strahovao da bi Hrvatska mogla odbiti plan, koji je
tamosnjim Srbima davao prava gotovo kao da imaju
sopstvenu drzavu.
Samardzic je rekao da je rat oko Dubrovnika, 1991.
godine, bio "nepravedan i osvajacki" i da se Crna
Gora
u njemu "osramotila". "To je bio osvajacki i
nepravedan rat protiv Hrvatske, u kojem se Crna
Gora osramotila, jer se upregla u politiku Slobodana
Milosevica i JNA... U istoriji Crne Gore nista
sramotnije, ni grdje nije ucinjeno od napada na
Dubrovnik. Trebace 100 godina da speremo tu
sramotu", rekao je Samardzic.
Svedok je ocenio da je "cilj bio da se zauzme sto vec
deo hrvatske teritorije, uz obalu", do Karlobaga,
navodeci kao dokaz da gradovi severno od Karlobaga
nisu bili bombardovani. On je ispricao da je 1.
oktobra, pre izbijanja sukoba, tadasnji predsednik
Crne Gore Momir Bulatovic, na sastanku drzavnog
vrha, rekao da je "Hrvatska krenula u napad na Crnu
Goru, da je 30.000 ustasa krenulo da zauzme Boku
Kotorsku i da treba da se branimo". Bulatoviceve reci
tada je, prema svedoku, potvrdio i general JNA Pavle
Strugar.
"Medjutim, to je bila laz, niko nas nije napao, bar
ne
od Dubrovnika. Ubrzo je prestalo pominjanje ustasa,
jer je postalo jasno da nisu oni usli u Boku, vec smo
mi i JNA usli na teritoriju Dubrovnika", naglasio je
Samardzic, dodajuci da "iz Dubrovnika niko nije
napadao, samo se branio". On je rekao da je cilj
"neverovatno teske propagande u korist rata" u Crnoj
Gori bio da se sto vise Crnogoraca odazove na
mobilizaciju, a da je to, prema nezvanicnim podacima,
ucinilo njih 30.000.
Tuzilac Dzefri Najs je, tokom ispitivanja svedoka, u
dokazni materijal prilozio naredjenja o mobilizaciji
i
upucivanju na dubrovacki front specijalnih jedinica
MUP-a Crne Gore, koja su potpisali predsednik Momir
Bulatovic i ministar unutrasnjih poslova Pavle
Bulatovic. Na pitanje da li su na front bile slate i
paravojne formacije, Samardzic je odgovorio
potvrdno, precizirajuci da ih je formirala Narodna
stranka. On je kazao da je cuo da su na front bili
upucivani i zatvorenici oslobodjeni iz zatvora.
Samardzic je rekao da su jedinice oko Dubrovnika
obisli predsednik Bulatovic i tadasnji crnogorski
clan
Predsednistva SFRJ Branko Kostic i da su njihove
fotografije sa vojnicima objavljene u novinama.
Svedok je dodao da je "cetnicki vojvoda" Vojislav
Seselj "vrsio smotre jedinica JNA sa slavnim
tradicijama iz Drugog svetskog rata".
Na pitanje tuzioca da li su s fronta stizale vesti o
zlocinima, svedok je odgovorio da je "jedan deo
vojnika, ne svi, cinio varvarske pljacke po
Konavlima"
i da je to radjeno "organizovano". Samardzic je rekao
i da su se, u to doba, visoki oficiri JNA Miodrag
Jokic i
Pavle Strugar, u telefonskim razgovorima s njim,
raspitivali o mogucnosti da se proglasi "Dubrovacka
republika". "Ja sam im rekao da zaborave na tu
sovinisticku ideju koja ce najvise stete naneti
srpskom
narodu", kazao je svedok.
Tuzilac Najs je u sudnici prikazao pismo kojim
tadasnji
premijer Srbije Dragutin Zelenovic trazi od hrvatskih
vlasti da "prekinu s unistavanjem Dubrovnika" i
napadima na mesta u Boki Kotorskoj. "To je krajnji
cinizam, jer kaze da ce JNA stititi Dubrovnik, a ona
ga
je napadala. Istovremeno, pokazuje da ne ratuje
Srbija, nego, tamo, Crna Gora i JNA", konstatovao je
svedok. Samardzic je rekao da je Skupstina Crne
Gore, na njegovu inicijativu koju je podrzavao i
Momir
Bulatovic, pocetkom oktobra 1991. godine, Hrvatskoj
direktno ponudila pregovore o obustavljanju sukoba,
mirnom resenju i granici na Prevlaci.
Tuzilac Najs je u dokazni materijal prilozio i brojne
dokumente o tome. "U odluci od 7. oktobra, Skupstina
je priznala volju hrvatskog naroda da ima svoju
nezavisnost. Crna Gora je bila prva, uz Sloveniju,
koja
je priznala Hrvatsku... To je svedocilo da je Crna
Gora, njeno rukovodstvo ipak zelelo da se izvuce iz
kandzi Slobodana Milosevica", ocenio je svedok. U
okviru te inicijative, koju je Hrvatska prihvatila,
Bulatovic se, tokom konferencije u Hagu, sastao s
predsednikom Hrvatske Franjom Tudjmanom, rekao
je Samardzic, koji je tom susretu prisustvovao. Prema
recima svedoka, tema razgovora bili su uspostavljanje
mira i granica na Prevlaci, za koju je Crna Gora
predlozila da se neznatno pomeri, kako bi Crnoj Gori
pripao citav ulaz u Boku Kotorsku. "Saglasili smo se
da
ne treba ratovati i da se mora naci mirno resenje.
Tudjman nam je rekao: 'Da je situacija kao u vreme
Njegosa i Bana Jelacica, mi ne bismo ni spominjali
Prevlaku. Ne mogu vam je dati dok ratujemo'",
ispricao je Samardzic. Samardzic ce svoj iskaz
nastaviti sutra, a potom ce ga Milosevic unakrsno
ispitivati.
Samardzicevo svedocenje na sudjenju Milosevicu,
optuzenom za zlocine protiv covecnosti u Hrvatskoj i
genocid u BiH se nastavlja.
BETA
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
