Mora biti da je svet mnogo bolesniji nego sto smo mislili
Snajperov skok | 12. oktobar 2002.
Dela Vasingtonskog snajperiste predstavljaju jednu novu vrstu zlocina,
koja u jednoj licnosti objedinjuje serijskog ubicu i teroristu.
Dobrodosli u XXI vek, u kome i serijski zlocin mora biti pocinjen na
nacin koji ce liciti na televizijsku seriju...
O vasingtonskom snajperu pise Ana Denic.
U istoriji koju pisu serijske ubice, do sad nije bilo tako cudnog
slucaja. Dogadaji koji upravo potresaju grad Vasington, mogu se meriti
po uzasu i stepenu kataklizmicne promene u nasem shvatanju zlocina sa
dogadajima od 11. septembra prosle godine. Kao sto je i proslogodisnje
bombardovanje gradova civilnim avionima pokazalo, u oblasti terorizma
postignuti su novi vrhunci, posebno u oblasti tzv. neselektivnog
terorizma i masovne ljudske patnje. Slicno se sada ponavlja i na
individualnom nivou.
Ne samo da je Vasingtonski snajperista neobican i netipican serijski
ubica, on je definitivno pomerio granice u shvatanju ovog fenomena.
Njegov slucaj najverovatnije pokazuje da ne postoje nikakva ogranicenja
kad je u pitanju strategija ovakve vrste ubica - ogranicenja zavise samo
od sredstava koje su na raspolaganju pojedincu i od granica njegove
maste.
Podsetimo se, na trenutak, osnovnih karakteristika ubistava koja su
potresla grad Vasington i blizu i dalju okolinu. Usamljeni snajperista
ubija slucajne prolaznike ispalivsi jedan jedini fatalni metak. Do sad
se smatra potvrdenim da je na taj nacin ubijeno sedam osoba, uz
prijavljene slucajeve tezih povreda. Pogodeni su ljudi na izlasku iz
svog doma, iz samoposluge, u skolskom dvoristu... Kao da neko namerno
zeli da stvori situaciju straha i panike, i sveprisutne zivotne
opasnosti koja pocinje vec samim izlaskom na neku od ulica velegrada.
Tarot, smrt i Bog
Da stvar bude jezivija, ovaj ubica ubija na mestima koje nemaju nikakve
veze jedno s drugim, ili ona bar trenutno nije vidljiva. Kao da mu je
jedini cilj da ne bude uhvacen, te da posle zlocina pobegne brzo i
bezbedno, i nastavi svoju mracnu seriju. Ipak, ako su tacni izvestaji
medija, on na poziciji sa koje je pucao uvek ostavlja po jednu tarot
kartu sa oznakom Smrt i porukom "dragi policajce - ja sam Bog". Ovo
potvrduje bar tri ocigledne stvari - stepen osmisljenosti ovih ubistava
je veoma visok, i ona se shvataju kao igra sa odredenim ciljem
(kaznjavanja nekog ili neceg?), iz cega proizilazi da postoji
prepoznatljiva strategija zlocina, sto je prvi korak u ustanovljavanju
njegove pozadine i hvatanju ubice; takode, ubica je sjajan, efikasan i
treniran strelac, mozda cak i profesionalac; osim toga, osoba o kojoj je
rec najverovatnije nema pojma o tarotu, jer karta Smrt moze u odredenom
kontekstu nositi i pozitivno znacenje.
Iz navedenog mozemo zakljuciti da je ubica sasvim sigurno serijski
ubica, po prihvacenoj klasifikaciji, jer se njegovi zlocini ponavljaju
stalno, i imaju isti modus operandi.
Novi ljudski mutant - ukrsteni terorista i serijski ubica
Da bi razlika bila jasnija - masovni ubica bi po podeli koju primenjuje
sjajni sajt www.crimelibrary.com, u ovom slucaju bila osoba koja sa vrha
nekog oblakodera puca na sve zivo, dok ne istrosi svu municiju. Za takve
snajperiste i jednokratne provale zlocinacke energije znamo, ali je
ovakva vrsta svakodnevnog, serijskog, snajperskog ubijanja ljudi po
ulicama, do sad bila nepoznata, barem van ratnih okolnosti.
Sta je tako nesvakidasnje u ovim zlocinima?
1) Pre svega, nagomilano iskustvo sa serijskim zlocincima pokazuje nam
da oni - iskljucivo - svoj jezivi posao obavljaju u anonimnosti. Tek
neki od njih imaju zelju da izadu u javnost sa nekim porukama i
obnaroduju svoje postojanje. Do sad se nije desilo - nikad - da serijski
ubica svoj posao obavlja neskriveno i javno!
2) Serijske ubice, po pravilu, ubijaju sto dalje od ociju javnosti i
uopste ne zele da se eksponiraju. Otkriva ih tek ucestalost istovetno
pocinjenih zlocina. Retki su primeri da ijedan od njih sam trazi paznju
medija, kao sto je legendarni Zodiak, koji je krajem sezdesetih i
pocetkom sedamdesetih terorisao Kaliforniju, ubijajuci usamljene
zaljubljene parove u kolima na udaljenim parkiralistima, i saljuci opise
svojih podviga policiji i lokalnim novinama. U tom slucaju je, na kraju,
bilo znacajno vise njegovih pisama nego samih zlocina, a pocinilac nikad
nije uhvacen. Koliko je Zodiak zudeo za medijskom paznjom, toliko
Vasingtonski snajperista shvata svoja dela kao cistu egzibiciju,
eksponiranje eksponiranja radi, sto je poprilicno suprotno od
dosadasnjeg shvatanja fenomena serijskog ubice. Medijska svest - i
medijske potrebe - Vasingtonskog snajperiste, ocigledno su na izuzetno
visokom nivou. On svojim zlocinima direktno komunicira sa medijima, sto
mnogo vise lici na savremeni terorizam, samo sto iza njegovih cinova ne
stoji nikakav politicki cilj - pitanje je da li iza njih postoji ikakav
cilj, osim postizanja trenutnog licnog zadovoljstva ubice.
3) U literaturi se konstatuje da svaki serijski ubica ima odredeni
neimenovani razlog zasto cini svoje zlocine. Sile koje ga na to nagone,
kontrolisu njega, a ne on njih - cesto je struktura tih licnosti
psihopatska. Ne radi se o pojedincima kod kojih se svest zamraci
iznenada, cime se otvara put ka izvrsenju zlocina, vec o stalnom
mentalnom ustrojstvu, koje ovakvim delima povremeno izbija na povrsinu.
I Vasingtonski snajperista, mora imati veoma jak "razlog", odnosno
unutrasnju potrebu da ubija po ulicama, ali se u ranijim slucajevima
serijskih ubistava zaista nije desavalo da neko sve to javno podeli sa
nama.
4) Postojali su serijski zlocinci koji su uzivali u naknadno stecenoj
medijskoj slavi i nemoci policije da resi slucajeve. Neki od njih su
ostavili za sobom svedocanstva u kojima stoji da im je obavljanje takvog
zlocina davalo neverovatan osecaj nadmoci. Vasingtonski snajperista
uziva u svemu tome unapred, ostavljajuci cak i trag svog velikog
uzivanja kroz simbolicne poruke policiji, i ne skrivajuci caure i druge
materijalne tragove zlocina. I ovo vise podseca na terorizam i potrebu
teroriste da komunicira sa onim protiv koga je usmeren zlocin, sto jos
jednom svedoci o tome da je na pomolu nova mutacija - ukrstanje
serijskog ubice i teroriste.
Nedostaje samo Trumanov show
Pornografija savremenog medijskog okruzenja stvorila je uslove u kojima
je neko, ko je inace bio patoloski poremecen, razvio ogoljenu potrebu za
javnim izivljavanjem na drugima. Tako je postalo moguce da se pojavi nov
fenomen - mogucnost anonimnog, a ipak javnog ubijanja neduznih ljudi.
Naravno, savremeni serijski zlocin ne bi bio uspesan, ako ne bi dobro
rezonirao u raznim medijima. Sta vise, ovaj zlocin kao da je pravljen sa
idejom da odzvanja u medijima po ceo, celcati dan.
Svi su izgledi da ce se televizije tek nasladivati prirodom ovih
ubistava - opasnost je stalna i nije uminula. Nova formula zlocina je
rodena, te bilo kome moze pasti na pamet ista ideja. Uz ovo, ocigledno
se namece i poruka o sveprisutnosti zla, potom sam zlocin nije lako
resiv, a namere ubice su, kao i uvek, zagonetne...Sve su to teme koje se
mogu danima raspravljati, odrzavajuci gledanost na zavidnom nivou.
Verovatno bi samo direktan prenos zlocina bio atraktivniji...
Mozda ovo ciljanje svakodnevnice gradskog zivota kroz snajper sadrzi u
sebi i neku dublju metafizicku poruku, ali nam ona nekako izmice. Sam
cin ovakvog ubijanja otkriva nam predele pustosi do sad neslucenih
razmera, pustosi u kojoj zivimo, od sad zauvek usamljeni iza vrata svog
stana.
Zlocini Vasingtonskog snajperiste su nova vrsta zlocina - ona
objedinjava serijskog ubicu i teroristu u jednoj licnosti. Dobrodosli u
XXI vek, u kome i serijski zlocin mora biti pocinjen na nacin koji ce
liciti na televizijsku seriju...
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
