Prevla�enje oko Prevlake
Neboj�a VU�INI� 10/13/2002, 7:52:04 PM
SVET �e odahnuti sre�an: jo� jedna ta�ka sporenja ratobornih Balkanaca stavljena je “ad akta”. Mo�da ne zauvek, ali ipak za dovoljno dug period da se – ako zatreba – njome pozabavi tek neka naredna generacija.
Desetogodi�nji problem Prevlake, pustog, kamenitog, 2.500 metara dugog, a 500 metara �irokog “�ila” kopna na ulasku u Boku Kotorsku je, po svoj prilici, pred “kona�nim” privremenim re�enjem. Ono podrazumeva odlazak 27-�lane me�unarodne mirovne misije, demilitarizaciju Prevlake i njen “povratak” pod suverenitet Hrvatske. Do nekog “kona�nog kona�nog” re�enja. Sve u svrhu dobrosusedskih odnosa i razvijanja turizma na tom delu obale Jadrana.
�alu na stranu, ali sarkazam ostaje - ne bez razloga. Jasno je da na samom rtu O�tra (na koji se misli kad se ka�e “Prevlaka”) te�ko mo�e i�eg biti od turizma. I od bilo �ega drugog. Osim pokloni�kih putovanja i obilaska ru�evina pravoslavnog manastira Svetog arhangela Mihaila. Hrvatska dobija jedino zadovoljenje da nije ustupila ni pedalj svoje teritorije. Mada, ima onih istori�ara i politi�ara, koji Zagrebu osporavaju upravo to teritorijalno pravo.
Sa druge strane, budu�i da je me�unarodna zajednica sa svakim otezanjem sve sklonija da prihvati fakti�ko stanje, Jugoslavija “mora” da se zadovolji demilitarizacijom isturenog dela kopna sa kojeg se kontroli�e ulazak brodova u Boku Kotorsku. I iako je to par�ence kamena toliko da na njemu ne mo�e �estito ni jedan tenk da se okrene, makar ga i ne vozila �ena, demilitarizacija je zna�ajna jer odatle brod mo�e da se pogodi, maltene, i pra�kom.
Globalno, demilitarizacija celog podru�ja ima zna�aja i za Hrvatsku, jer ona zna�i i obavezu povla�enja Vojske Jugoslavije sa vrha Bjelotine i brda Ko�are iznad Konavla. Oba�ka odre�ena strate�ka prednost – bez obzira �to niko ne razmi�lja o ratu – po�to sa vrha O�trog lako mo�e da se napravi “inventar” stanja i rada maltene cele jugoslovenske Ratne mornarice.
Jer, na�a flota je od raspada biv�e SFRJ sme�tena u Boki Kotorskoj, kao “prirodnoj bazi”, zato �to para za izgradnju nove, davno planirane, u uvali Valdanos kraj Ulcinja – nema. A bez obzira na iskrenost opredeljenja za mir, ozbiljnim vojnicima, koji su pla�eni da dr�avi garantuju odbranu i bezbednost, itekako smeta da im strana sila kontroli�e ulaz u toliko va�nu vojnu bazu.
�ija je Prevlaka? To pitanje �e jo� dugo mu�iti istori�are, i onda kada nastupi “kona�no re�enje”. Ona je, kao i celo podru�je Konavla, u ranom srednjem veku bilo deo tada�nje Zete, �ije su granice i�le do Stona i Pelje�ca. Od 1333. godine, Konavli su u�li u sastav Dubrova�ke republike. Po nekim istori�arima, Ivan Crnojevi� je Konavle prodao Dubrovniku, a po drugima – samo ga dao u zalog za posu�enu sumu. I, kada je Ivan Crnojevi� trebalo da vrati dug i poslao u Dubrova�ku republiku kurira sa novcem, dovitljivi Dubrov�ani su ranije zatvorili gradske kapije, vratili novac jer “nije stigao na vreme”, i sebi ostavili Konavle.
Ni�ija nije gorela do zore, pa je i Dubrovnik 1808. promenio “vlasnika”. Sa njime i Prevlaka. Malo je poznata �injenica da je ona u�la u sastav tada�nje Crne Gore 1813. godine, spajanjem Crne Gore i Boke, ali je ve� naredne godine Boku sa Prevlakom okupirala Austrija.
Tokom 104 godine austrougarske vlasti, Prevlaka se vodila u Hercegnovskoj komuni, Okrug Kotor, koji se prostirao od zale�a rta O�tra do Sutomora, gde je po�injao maleni morski izlaz Kraljevine Crne Gore.
Osnivanjem Kraljevine SHS, celo podru�je nekada�nje Dubrova�ke republike u�lo je u sastav Zetske Banovine (Crne Gore). Tek sporazumom Cvetkovi�-Ma�ek, o stvaranju Banovine Hrvatske, 1939. godine, Dubrovnik, pa i Prevlaka, prisajedinjeni su tada�njoj administrativnoj jedinici Hrvatskoj. Taj sporazum, me�utim, Narodna skup�tina Kraljevine Jugoslavije nikada nije ratifikovala.
Nova, socijalisti�ka, Jugoslavija, prihvatila je zate�eno stanje i granice iz 1939. na tom podru�ju. Katastarsko razgrani�enje op�tina tada�nje SR Hrvatske i SR Crne Gore u zoni Prevlake nikada nije privedeno kraju. Zagreb je to odbio jo� 1983. godine. Ima dokaza da je deo dokumentacije u pro�losti namerno sklanjan i uni�tavan, i da se to i sad �ini. Fakti�ki, Prevlaka je uvek bila pod jurisdikcijom Crne Gore.
Neki istori�ari sada se pozivaju na �injenice da suverena Dubrova�ka republika nikad, ni jednim aktom, nije ukinuta, a da su okupatorski akti po me�unarodnom pravu ni�tavi. Potom, ni sporazum o Zetskoj banovini formalno-pravno nije stupio na snagu, pa logi�no ni nasle�ene AVNOJ-evske granice u toj oblasti.
Bilo kako bilo, po svoj prilici �e kona�no re�enje za Prevlaku biti mnogo vi�e po volji Hrvatskoj, nego Jugoslaviji. Ili, bolje re�eno, Crnoj Gori. Jer, ka�u zastupnici te teorije, ako se Srbija i Crna Gora odvoje, Srbiji bez izlaza na more ne�e trebati flota, i �to se onda sva�ati sa Zagrebom umesto Crne Gore, koja je Prevlaku ve� pre�alila? Beogradu je mnogo va�nije da se posveti re�avanju problema u svom “dvori�tu” – grani�nog spora sa Hrvatskom oko 6.000 hektara uz Dunav.
“POPUST” NA MORU?
HRVATSKA bi, ukoliko su ta�ni “detalji” dogovora koje obelodanjuju neki mediji, uz Prevlaku trebalo da “dobije” i oko 200 kilometara unutra�njeg i teritorijalnog mora, i odgovaraju�i deo vazdu�nog prostora iznad. Neke novine i intelektualci jo� naga�aju o detaljima sporazuma Zagreba i Beograda, pa procenjuju da je ustupak Banskih dvora da pomorska granica na ulasku u Boku ne ide sredinom, kako to predvi�a Konvencija o pravu mora, ve� ne�to bli�e uz hrvatsku stranu obale, odnosno, Prevlaku. Sli�no govore i neki nezvani�ni izvori u Beogradu, pominju�i srazmeru – dve tre�ine ulaza u Boku SRJ, tre�ina – Hrvatskoj.
Niko se vi�e i ne se�a ideje tada�njeg jugoslovenskog premijera Milana Pani�a, da se spor oko Prevlake re�i jednostavno – miniranjem i ru�enjem uzroka nesporazuma.
SA�EKATI POVELJU
- ODBORNICI Skup�tine op�tine Herceg Novi su zatra�ili da se za jo� �est meseci produ�i posmatra�ka misija Ujedinjenih nacija na poluostrvu Prevlaka, spornoj pograni�noj zoni izme�u SR Jugoslavije i Hrvatske.
Na sednici odbornici hercegnovske op�tine su zatra�ili da se re�enje spornog pitanja odlo�i do konstituisanja nove dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore i potpisivanja Ustavne povelje.
http://www.novosti.co.yu/
