-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== BAKAREC: IMAMO DOKAZE DA SU IZBORI BILI USPEŠNI Beograd -- Član predsedništva Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec rekao je u ponedeljak uveče da je za DSS "potpuno neprihvatljiva" ocena Republičke izborne komisije da predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli, i kazao da njegova stranka "poseduje dokaze" za takve tvrdnje. "Ukoliko RIK bude saopštio konačne rezultate po kojima izbori nisu uspeli, DSS će uložiti prigovor na takvu odluku jer mi posedujemo dokaze koji govore da su predsednički izbori bili uspešni", kazao je Bakarec na sednici RIK-a. U saopštenju koje je podelio novinarima nakon sednice, navodi se da je, nakon upoređenja podataka Gradskog zavoda za statistiku o broju stanovnika u Beogradu i podataka Gradskog sekretarijata za upravu, DSS zaključila da je samo na području grada Beograda u birački spisak upisano više od 124 hiljada nepostojećih birača. "Najdrastičniji je primer beogradske opštine Vračar na kojoj ima 4.300 birača više nego stanovnika, što zajedno sa maloletnim osobama čini 12.900 lažno upisanih birača", navodi se u saopštenju. Iz tog podatka, koristeći statističke metode DSS pretpostavlja da je ukupan broj nepostojećih birača u Srbiji veći od 630 hiljada. Prema rečima Bakareca ti podaci "predstavljaju dokaze" da je na predsedničkim izborima u Srbiji izvršena manipulacija biračkim spiskovima. NEUSPEH PREDSEDNIČIH IZBORA, 45,5 ODSTO IZAŠLIH Beograd -- Srbija ni posle drugog izbornog kruga nije dobila novog predsednika. Nedeljni izbori završeni su neuspehom jer na birališta nije izašao dovoljan broj glasača. I dok se kao uzrok slabog odziva birača navode mnogi razlozi, od nezainteresovanosti građana do kiše koja je padala celog dana, za ovu nedelju je najavljeno raspisivanje novih predsedničkih izbora. Prema poslednjim podacima koje je objavila Republička izborna komisija, na osnovu 86,91 odsto obrađenih biračkih mesta, na izbore je izašlo 45,5 odsto birača. Za Vojislava Koštunicu glasalo 1.723.474, a za Miroljuba Labusa 811.368 građana. S takvim podacima RIK poklapa se i procena CESID. RIK ODBACIO PRIGOVORE O KRŠENJU IZBORNE TIŠINE Beograd -- Republička izborna komisija odbacila je u ponedeljak uveče zbog nenadležnosti prigovor izbornog štaba predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa koji se žalio na navodno kršenje izborne tišine od strane beogradskog dnevnog lista "Nacional". Taj dnevni list je 12. oktobra, u vreme izborne tišine, objavio tekst u kome se navodi da je guverner Narodne banke Jugoslavije, i jedan od Labusovih predlagača, Mlađan Dinkić pregovarao o izbornoj koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije, strankom koja je predložila Labusovog konkurenta Vojislava Koštunicu. Po mišljenju Labusovog izbornog štaba, taj tekst je pogrešno nagovestio da je Labus još pre izbora odustao od trke za mesto predsednika Srbije, ali je RIK taj prigovor, i sve slične, odbacio usled nenadležnosti, i uputio ih sudovima koji će o prigovorima odlučivati u redovnom prekršajnom postupku. Na sednici RIK-a je takođe usvojen izveštaj člana RIK Miljka Živojinovića o incidentu na biračkom mestu broj 45 u Velikoj Plani na kome je jedna birač, 40 minuta pre zatvaranja biračkog mesta, odbio da se legitimiše i, nakon prepirke, pocepao birački spisak. Usled nepostojanja biračkog spiska i nemogućnosti da se utvrdi tačan broj birača koji je izašao na izbore na tom biračkom mestu, RIK je odlučio da usvoji zaključak po kojem je broj birača na tom biračkom mestu jednak nuli. KOŠTUNICA: DRAMATIZOVAĆU PITANJE ZAKONA I VAN ZEMLJE Beograd -- Izborni štab Vojislava Koštunice saopštio je, na osnovu 99,94 odsto obrađenih podataka, da je predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije osvojio 1.984.920 glasova. Izražavajući zadovoljstvo postignutim rezultatima, Koštunica se na konferenciji za novinare u noći između nedelje i ponedeljka zahvalio svima koji su mu uputili čestitke na pobedi. "Hvala svim građanima Srbije koji su izašli na izbore i posebno se zahvaljujem svima koji su mi dali glas. Moram bez ikakve lažne skromnosti da kažem da sam veoma ponosan na taj rezultat i veoma zadovoljan tim rezultatom. Hvala i mom protivkandidatu Miroljubu Labusu na učešću u tom nadmetanju", rekao je Koštunica. On je posebno naglasio da je dobio duplo više glasova od Labusa, uprkos pozivima na bojkot nekih stranaka, kao i "tihom bojkotu Demokratske stranke". Uz konstataciju da Zakon o izboru predsednika treba menjati, Koštunica je naglasio da je neophodno napraviti reviziju biračkog spiska, jer bi izbori uspeli i po postojećem zakonu da broj glasača nije uvećan za oko pola miliona. "Poseban problem predstavljaju birački spiskovi. Za njih neposrednu odgovornost snosi, naravno, Vlada Srbije. Ne treba da vas uveravam posle svega da ću nastaviti da se borim za svoj politički program, pre svega za onaj njegov deo da Srbija bude pravno preuređena, da se takve stvari sa izborima, biračkim spiskovima, anahronim zakonima i na bruku pred celim svetom, ne ponavljaju. I odmah da vam kažem, sa onim istim uverenjem s kojim sam izrazio zadovoljstvo izbornim rezultatima izneću još jedno uverenje. Kao što sam video kraj Brozovom ili Titovom ili Miloševićevom režimu, nema razloga da ne istrajem i da vidim kraj i Đinđićevom režimu sa kog lažno reformsko perje opada na sve strane", dodao je Koštunica. On je najavio da će internacionalizovati pitanje Zakona o izboru predsednika. Optužujući za neuspeh izbora deo Skupštine, Vladu Srbije i premijera Đinđića, Koštunica je naveo da će svi oni zbog toga ići na stub srama i u zemlji i van zemlje. Na pitanje da li ima smisla da se kandiduje ako Zakon ne bude promenjen, Koštunica je odgovorio: "Pre svega, ja sam rekao da ćemo pitanje tog zakona, takvog kakav jeste, razglasiti i dramatizovati u zemlji i van zemlje. A s druge strane, može se postaviti pitanje da li je imalo smisla izaći na izbore po takvom zakonu, ili da idem još dalje, da li je imalo smisla izaći na predsedničke izbore 2000? Ja mislim da je imalo jer se nalazimo na terenu nečega što je politička borba, borba za promene u državi. Videćemo kakve će posledice biti kada se ta cela stvar ustalasa. Budite uvereni da će biti dobro ustalasana oko svega što se dešavalo u prvom, u drugom krugu izbora i uopšte što se dešava u Srbiji, sigurno da će o tome biti još reči i da će biti rasprave". LABUS: NEUSPEH IZBORA LOŠ PO UGLED ZEMLJE U SVETU Beograd -- Predsednički kandidat Miroljub Labus izjavio je u nedelju uveče da će tek za nekoliko dana odlučiti da li će se kandidovati na ponovljenim izborima za predsednika Srbije. Labus je naveo da će se najpre nekoliko dana posvetiti porodici, potom analizirati šta se desilo u prvom i u drugom krugu izbora i tokom kampanje i tek onda doneti odluku o budućim koracima. Šef Labusovog izbornog štaba Mlađan Dinkić kaže da Miroljubu Labusu neće savetovati da se ponovo kandiduje pošto je Koštunica dobio više glasova. S druge strane, Labus je istakao da će saslušati sve predloge i sam odlučiti o eventualnoj kandidaturi. "U svakom slučaju, doneću odluku koja će biti najbolja za Srbiju", rekao je Labus. On je ocenio da će neuspeh izbora imati negativan efekat na ugled zemlje u svetu. "Želim da čestitam Vojislavu Koštunici na dobrom rezultatu. Zaista, izbori nisu uspeli, postavlja se sada pitanje zašto je to tako i postoje 2 odgovora. Jedan je lak odgovor, da tražite razlog u nekom drugom, problem je u zakonu, ako je drugačiji zakon, izbori će uvek uspeti. Međutim, postoji i težak odgovor. Stanete pred ogledalo, da se svi mi pogledamo i da vidimo zašto ljudi nisu izašli. Ja mislim da bi ozbiljan deo političara to morao da uradi, ne samo da razmišlja o promeni zakona koja očigledno jeste nužna, nego da razmišlja zašto više od 50 odsto nije izašlo, iako je svima bilo jasno da je Srbiji potreban predsednik. Ja sam vrlo zadovoljan, meni je dalo podršku milion glasača. Znate da je uvek prvi milion glasača najteži. Posle ide mnogo lakše", rekao je Labus. Labus je rekao da će i dalje obavljati funkciju potpredsednika Savezne vlade i istakao da još veruje da Vojislav Koštunica ne bi bio dobar predsednik Srbije. Upitan da li će na saveznom nivou sarađivati s Koštunicom, Labus je odgovorio: "Naravno, sve što naše dve funkcije treba da rade, ali nema otpisa ruskog duga kako on misli. Toga nema, inače ćemo u svim drugim stvarima sarađivati. Ja sam rekao da državni funkcioneri moraju da sarađuju, ali ako je neko mislio da će da gleda film u kom Labus vuče kola, a neko drugi brine, taj film u Srbiji neće da gledaju. Ja moram da branim interese tih milion ljudi koji žele bolje da žive, a ne neko da brine i da ne radi ništa za njih", dodao je Labus. On je rekao da će u narednih nekoliko dana saopštiti koliko je zaista koštala njegova kampanja i pozvao Koštunicu da objavi koliko je on novca potrošio za kampanju. BLAGOJEVIĆ: PONUDILI SMO NOVE ZAKONE, ALI NIJE VREDELO Beograd -- Marko Blagojević iz CESID smatra da je sa gledišta regularnosti velika šteta što predsednički izbori nisu uspeli, jer su prema njegovim rečima izbori bili skoro besprekorni. Blagojević smatra da bi nedopustivo bilo da se u nov izborni ciklus uđe bez prethodne promene izbornog zakonodavstva. "Mi smo predložili svoj model zakona i model zakona o izboru narodnih poslanika i model zakona o izboru predsednika. Mi smo u svom modelu zakona o izboru prredsednika upravo isključili tu odredbu koja nalaže obavezu natpolovičnog odziva koja danas je izbore učinila nevažećim. Taj model zakona smo predali i poslanicima i strankama i nadležnim odborima. Nama je ostalo u tom smislu još samo da se popnemo na spomenik Knezu Mihailu i da vrištimo", kaže Blagojević. On dodaje da je pored zakona najveći problem izbornog procesa centralni birački spisak. Ipak, on smatra da nije realno očekivati da će spisak biti sređen u tako kratkom roku. PRE IZBORA UKINUTI ODREDBU O ODZIVU U DRUGOM KRUGU Beograd -- Šef Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Misije OEBSa Nikolaj Vulčanov preporučio je srpskom parlamentu da do 22. oktobra, kada bi najkasnije trebalo da budu raspisani novi izbori za predsednika, izmeni nekoliko odredbi Zakona o izboru predsednika. Posmatračka misija OEBS istovremeno ocenila je da su oba kruga predsedničkih izbora u Srbiji održana u skladu s međunarodnim demokratskim standardima, navodeći kao osnovnu zamerku mane izbornog zakona, usvojenog u prethodnom režimu. Šef Misije Nikolaj Vulčanov podsetio je da prema Ustavu novi izbori moraju biti održani najkasnije mesec dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Srbije, odnosno da moraju da budu raspisani dva i po meseca ranije. "Ukoliko taj mandat ističe 6. januara, to znači da bi izbori trebalo da budu raspisani najkasnije 22. oktobra", rekao je Vulčanov, navodeći da je stav OEBS da izborni zakon treba promeniti pre tog datuma. "Potrebno je ukinuti član 9. izbornog zakona kojim se uslovljava da odziv birača u drugom krugu mora biti iznad 50 odsto, zato što se time podstiče bojkot neuspešnih kandidata iz prvog kruga i jača nepoverenje glasača, što konačno može dovesti do ustavne krize", rekao je Vulčanov. On je predložio da budu ukinuti i članovi kojima se ustanovljava broj birača koji su glasali, kao i da bude uvršćeno da broj birača bude gledan na osnovu izbrojanih glasačkih listića, a ne potpisa u biračkim zapisnicima. Na pres-konferenciji Misije OEBS ocenjeno je takođe da je odziv birača u nedelju bio "poraz za Srbiju". "Bojkot izbora uvek se zasniva na nesigurnosti, a Srbiji je u ovom momentu nesigurnost poslednje što joj treba", smatra OEBS. INICIJATIVA ZA PROMENU IZBORNOG ZAKONA Beograd -- U izbornim štabovima i Medija centru, gde su saopštavani rezultati drugog kruga izbora, još u nedelju su vođene rasprave o tome da li će i kada biti raspisani izbori i da li će se s tim odugovlačiti iz političkih razloga. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kaže da je Ustav u pogledu raspisivanja izbora savršeno jasan i da tu nema dilema. "Predsednik Skupštine je dužan da raspiše izbore najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Ako Milutinoviću ističe mandat 29. decembra, izbori moraju biti raspisani do 29. novembra. Pošto su to ustavne obaveze, mislim da predsednica Skupštine ne sme da ima nikakve dileme i da mora da raspiše izbore", kaže Biljana Kovačević Vučo. Još pre održavanja izbora raspravljalo se o tome da li treba menjati izborni zakon, a pre svega onu odredbu da u drugom krugu mora da glasa više od pola birača da bi ceo postupak bio uspešan. Biljana Kovačević Vučo kaže da izborni zakon mora biti promenjen jer je nastala situacija kolapsa institucija društva zbog neadekvatnih i zastarelih propisa. "U takvoj situaciji, obaveza je državnih organa da pod hitno pristupe promeni zakona, a ne da manipšulišu njihovom daljom upotrebom jer oni očigledno više ne odgovaraju stvarnosti u kojoj živimo. Obaveza je, pre svih Vlade Srbije i Skupštine, da u najkraćem mogućem roku izmene zakon o izboru predsednika Republike, u protivnom će snositi sve posledice kolapsa u koji društvo može da zapadne posle neuspelih izbora", kaže ona. Centar za slobodne izbore i demokratiju u utorak počinje prikupljanje 15.000 potpisa građana kako bi u skupštinsku proceduru ušao model izbornog zakona koji je ta nevladina organizacija javnosti predočila još pre 6 meseci. Kako je za Radio B92 podsetio Miloš Todorović, predlog CESID bio je u aprilu na svakom poslaničkom stolu i ocenjen je kao veoma dobar, ali se tada sve završilo na tome. "Imaćemo punktove u, za sada, 20 gradova u Srbiji, tražićemo podršku nevladinih organizacija, pozivamo članove političkih partija da podrže našu inicijativu. Napisali smo zakon i predložili ga, računali smo na svest, ali očigledno je da je došlo do kašnjenja, a mi sada želimo da preko narodne inicijative aktiviramo sve to", kaže Todorović. Prema predlogu CESID, jedna od promena u izbornom zakonodavstvu je i ukidanje odredbe da u drugom krugu predsedničkih izbora mora da glasa 50 odsto ukupno upisanih birača. U javnosti se ovih dana moglo čuti da je za usvajanje novog izbornog zakona potrebno promeniti Ustav. Međutim, predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je za Radio B92 da to nije tačno jer je ceo izborni postupak prepušten zakonu. "Ustav uopšte ne ulazi u ta pitanja, osim što propisuje ko ima pravo glasa. Nikakva izmena Ustava nije potrebna, kao što je to u nekim sredstvima informisanja bilo objavljeno, da bi bio promenjen način izbora predsednika. To sa Ustavom nema nikakve neposredne veze, zakonodavac je potpuno slobodan da to uredi zakonom i moguće je, a možda bi to bilo i najbolje, da u jednom hitnom zakonodavnom postupku bude izmenjen zakon o izboru narodnih poslanika, da bude ukinut cenzus od 50 odsto izašlih u drugom krugu i da posle toga budu raspisani izbori", kaže Vučetić. MIĆIĆ: ODLUKA O IZBORIMA NAKON 17. OKTOBRA Beograd -- Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić izjavila je za B92 da će odluku o raspisivanju novog ciklusa predsedničkih izbora moći da donese nakon četvrtka, 17. oktobra, kada ističe rok do kojeg Republička izborna komisija mora da podnese izveštaj Narodnoj skupštini o drugom izbornom krugu. Mićićeva je ovim demantovala informaciju koju su preneli neki mediji da će u četvrtak izbori biti raspisani: "Tek nakon toga može se razmišljati o raspisivanju izbora. Ja nisam rekla da će u četvrtak biti raspisani izbori, već da čekam izveštaj RIK-a do 20 časova u četvrtak. Nakon toga ćemo odlučiti da li će se raspisivati izbori i u kom pravcu će se ići". S obzirom na nedoumice kada bi novi predsednički izbori trebalo da budu raspisani, pitali smo predsednicu republičke Skupštine koja je opcija, između brzog raspisivanja i promene izbornog zakona, njoj bliža: "Izbori su raspisani prema sada važećim zakonima i ustavu i po njima je potrebno, pošto drugi krug nije uspeo, ponoviti izbore po tim zakonima. Međutim, danas je SDP podnela predlog za promenu izbornih zakona. Postavlja se pitanje da li postoji kompromis i dogovor u Narodnoj skupštini da se taj zakon usvoji i drugo pitanje da li postoji tehnička mogućnost, odnosno mogućnost da se za tako kratko vreme promeni jedna izborni zakon i organizuju izbori, naročito ako se uzme u obzir da postoji ustavna odredba koja nas obavezuje da se izbori moraju raspisati 30 dana pre isteka mandata sadašnjem predsedniku republike". "ZA PREDSEDNIKA KANDIDATA S NAJVIŠE GLASOVA" Beograd -- Poslanici Socijaldemokratske partije u ponerdeljak su podneli Skupštini Srbije Predlog izmene Zakona o izboru predsednika Srbije, iz koga bi bila brisana obaveza da i na drugi krug predsedničkih izbora izađe najmanje polovina upisanih birača. Poslanik SDP Vera Marković rekla je da je taj predlog, iako Republička izborna komisija još zvanično nije saopštila rezultate drugog kruga izbora, podnet jer omogućava "izlazak iz blokade" izbornog procesa, pošto je "sasvim izvesno" da Srbija nije dobila predsednika. U predlogu SDP navodi se da bi "na ponovljenom glasanju za predsednika bio izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova biraca koji su glasali". Poslanik te stranke Meho Omerović rekao je da SDP očekuje podršku u republičkom parlamentu "svih onih koji smatraju da je interes Srbije da dobije predsednika", naglasivši da po postojećem zakonu to neće biti moguće. ĐELIĆ: IZBORI SU KOŠTALI 570 MILIONA DINARA Beograd -- Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić, koji je aktivno učestvovao u Labusovoj kampanji, izjavio je da mu je žao što Srbija nije dobila novog predsednika, jer će državu i sledeći izbori koštati 570 miliona dinara. On je naglasio da će neuspeh izbora dovesti i do institucionalne krize. "Ipak nije dobro da nemamo predsednika i još je manje dobro da nedelje i meseci koje dolaze budu neka svojevrsna predkampanja. To može odložiti neke odluke investicija. Ljudi će možda hteti da sačekaju inostrane investitore da vide šta će se desiti pre nego što odluče da investiraju i to nije dobro za našu zemlju. S druge strane, ja sam veoma zadovoljan činjenicom da se pokazalo i u drugom krugu da postoji jedna trećina glasačkog tela koje želi da budu nastavljene veoma žustre, odgovorne reforme kao što su te koje sprovodimo već 2 godine. Ja samo želim da kažem da je Labus za mene uvek bio i izbor mozga, ali i srca. Ja sam pre svega ovde podržao i mog prijatelja koji je predložio ono što ja i dalje mislim da je najbolji put za Srbiju, ali s druge strane naravno moramo videti kako ćemo dalje, na koji će način biti obezbeđena dalja široka podrška za reforme u Srbiji", rekao je Đelić. JOVANOVIĆ NAJAVIO RASPISIVANJE NOVIH IZBORA OVIH DANA Beograd -- Šef Poslaničkog kluba DOS u Skupštini Srbije Čedomir Jovanović najavio je u izjavi za B92 raspisivanje novih izbora za predsednika Srbije u narednih nekoliko dana. To nalaže Ustav i zakon ove zemlje, poručio je Jovanović: "Što se tiče budućeg predsednika, jasne su zakonske i ustavne obaveze. Izbori će biti raspisani tokom naredne nedelje, jer smo na tako nešto obavezni po slovu Ustava koji zapravo nalaže da izbori za predsednika budu održani najkasnije 30 dana pre isteka mandata postojećem, dakle 30 dana pre isteka mandata Milana Milutinovića, što je precizno krajem novembra, i pri tom imamo izbornu obavezu da organizujemo kampanju u periodu od 45 dana. Dakle, naredna nedelja je nedelja u kojoj ćemo formalno startovati s novom izbornom kampanjom, a videćemo da li će u njoj biti ostvareni neki kompromisi i da li će se političke pozicije menjati. Za nas je važan program, a ne ličnosti, i u ovom trenutku razmišljamo na takav način", rekao je Jovanović. MARŠIĆANIN: RASPISATI PREDSEDNIČKE I PARLAMENTARNE IZBORE Beograd -- Šef Izbornog štaba Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićan rekao je da je potrebno da budu raspisani vanredni parlamentarni i predsednički izbori. Na konferenciji za novinare, Maršićanin je rekao da je potrebna promena sadašnjeg izbornog zakona i ukidanje "miloševićevskog uslova" da je potrebno da polovina birača izađe na birališta. Predstavnici DSS su ocenili da birački spiskovi nisu validni i zatražili reviziju biračkog spiska kako "nepostojeći ljudi" ne bi odlučivali o predsedniku Srbije. REALNA MOGUĆNOST USVAJANJA NOVOG IZBORNOG ZAKONA Beograd -- Predsednik zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Bojan Pajtić ocenio je kao vrlo realnu mogućnost usvajanja novog izbornog zakona u Parlamentu, kojim bi, između ostalog, bio spušten ili potpuno ukinut izborni cenzus. "Još se ne može sa sigurnošću tvrditi kada će do toga doći ali nakon neuspelog drugog kruga mislim da je pravi trenutak da se o izmenama izbornog zakona ozbiljno razmisli. Mislim da nikom nije u interesu da predsednički izbori budu ponovljeni. Moguće je da će ti izbori biti ponovljeni paralelno sa saveznim izborima, nakon usvajanja Ustavne povelje u parlamentu Srbije i parlamentu Crne Gore, tako da bi to iziskivalo manje troškove i mislim da je to realno jer nema razloga da ne bude izabran predsednik. Narvno, uvek se postavlja pitanje cenzusa, ali u većini drugih evropskih zemalja imamo situaciju da ne postoji cenzus u drugom krugu, tako da mislim da ne može biti govora o tome da takav predsednik ne bi imao legitimitet", kaže Pajtić. ĐINĐIĆ: IZBORI SE NE DOBIJAJU DEMAGOŠKIM PORUKAMA Beograd -- Premijer Srbije Zoran Đinđić ocenio je da je neuspeh predsedničkih izbora pokazao da se "demagoškim porukama ne mogu dobiti nikakvi izbori" i poručio da su vrata za saradnju otvorena svima koji su spremni da ponude konkretne programe za rešavanje problema. "Ako u političkoj opoziciji koja je bila na strani protiv vlade ima ljudi koji žele da sarađuju na konkretnim programima, oni su dobrodošli, bez obzira na partijsku pripadnost i bez obzira šta su u kampanji izjavili", rekao je Đinđić Radio-televiziji Srbije povodom neuspeha drugog kruga izbora za predsednika Srbije. Premijer Srbije, koji je i lider Demokratske stranke, rekao je da su vrata otvorena i za predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu i za sve koji žele da sarađuju na konretnim pitanjima koja su važna za život građana. "Međutim, na njima je inicijativa da promene svoj pristup i da umesto načelne besadržajne kritike kažu šta bi oni u datom trenutku sa datim problemom uradili", rekao je Đinđić. On je podvukao da bi eventualni kompromis bio zasnovan na konkretnim programima, a ne na političkoj trgovini. "Za priču o raznim podelama vlasti, procentima, uticajima, pritiscima, nema nikakvog smisla, jer čitava ta vlast ima svog smisla u rešavanju problema. Ako neko ima ideju da reši problem, dobiće dovoljno uticaja i vlasti da taj problem rešava, ali na žalost, takvih inicijativa u godinu i po dana nije bilo", rekao je Đinđić. SVILANOVIĆ: MORA SE NAĆI REŠENJE Beograd -- Predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović smatra da u ovom trenutku ne bi bilo dobro raspisivati nove predsedničke izbore. Svilanović u izjavi za B92 naglašava da je, pre svega, potrebno doneti nov izborni zakon. "Situacija je takva da bi trebalo svi malo da zastanu i da razmisle. Mislim da bi možda bolje bilo da počnu politički pregovori o tome da bude pripremljen nov zakon i da onda u skladu s novim zakonom o izborima bude biran predsednik, bez obzira na to da li bi to bilo odmah, u narednih nekoliko meseci ili bismo te izbore imali u trenutku u kom bismo eventualno doneli nov Ustav Srbije, što bi značilo u narednih 6 meseci do godinu dana", kaže Svilanović. "Ili ćemo ponoviti ceo izborni postupak ili postići politički dogovor da pre toga bude promenjen izborni zakon, što bih više voleo", rekao je Svilanović. Kao treću opciju on je naveo nov Ustav Srbije i odlaganje odluke o izboru predsednika Srbije na 6 do 12 meseci, odnosno da prvo bude promenjen Ustav, posle čega bi sledili i novi parlamentarni izbori. Upitan šta će biti s Milanom Milutinovićem po isteku mandata, Svilanović je odgovorio: "Prestaće da bude predsednik. Ja se nadam da će u skladu sa Zakonom o saradnji s Hagom da završi u Hagu, što ne znači da će tamo ostati doživotno, možda neće biti ni osuđen, ali je on jedan od optuženih". ČOVIĆ: LOŠA PORUKA MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI Beograd -- Predsednik Demokartske alternative Nebojša Čović u izjavi za B92 kaže da novi izbori za predsednika Srbije moraju biti održani najkasnije do 5. decembra ove godine. Prema njegovim rečima, neuspehom drugog izbornog kruga Srbija je poslala lošu poruku međunarodnoj zajednici. "Ono što je takođe interesantno jeste da je Koštunica ubedljivo pobedio, znači dobio 2 miliona glasova. Vrlo je interesantno da su dva demokratska kandidata osvojila skoro 3 miliona glasova, što pokazuje da u Srbiji preovlađuje demokratska opcija i interesantno je da se tada baš videlo koliki je autoritet jedne totalitarne, fašisoidne varijante kakvu predvodi Šešelj, od nekih 7-8 odsto u smislu discipline, a to jeste nekakva njegova 'vrednost' na političkoj skali. Pred nama su interesantni dani. Meni je, naravno, žao što nije izabran predsednik, bez obzira na to ko je mogao da bude izbran, ali time smo, čini mi se, poslali lošu poruku i unutrašnjoj javnosti, a i međunarodnoj zajednici", kaže Čović. MIĆUNOVIĆ: SRBIJA ULAZI U DVE KRIZE Beograd -- Dragoljub Mićunović smatra da Srbija sada ulazi u dve krize. Jedna je izborna, a druga parlamentarna. Sada je, kaže Mićunović, potpuno nedopustivo da stranka Vojislava Koštunice, koji je osvojio toliko glasova, nema svoje predstavnike u parlamentu. "Demokratskoj stranci Srbije moraju biti vraćeni mandati i mora biti poštovana politika realnosti. Bilo bi dobro da sledeći izbori budu zakazani u što je moguće ranijem roku, jer bi nas svako odlaganje uvodilo u dublju krizu i činilo neizbežnim i republičke izbore. Ali onda bi se moralo čekati da se sve to završi kako bismo onda mogli eventualno da promenimo, ustavne odredbe koje se tiču izbora. Bilo bi jako dobro da se posle toga, kada se sve malo slegne, dogovorimo i napravimo jedan džentlmenski sporazum da budu poštovani propisi i da učinimo sve kao politički ljudi koji su izveli i te promene koje su se desile pre dve godine i da osećamo izvesnu odgovornost i da nađemo najbolja rešenja, bez bilo čije ambicije da će raznim trikovima uspeti da jednostavno drži apsolutnu vlast", kaže Mićunović. MIHAJLOVIĆ: RAZLIČITI PRIORITETI GRAĐANA I POLITIČARA Beograd -- Posle saznanja da više od 50 odsto građana nije izašlo na izbore, prvo pitanje koje se postavilo je ko su ti ljudi i zašto su u nedelju ostali kod kuće. Sociolog Srećko Mihajlović vidi nekoliko kategorija apstinenata. "Prvo, nisu izašli oni koji nisu ni mogli i to je činjenica koju ne treba zaboraviti i ne treba preko nje preći, jer je mnogim našim građanima faktički onemogućeno da glasaju. Potom su apstinirali oni koji su nezadovoljni vladajućom politikom i sadašnjim političarima. Jednostavno, ljudi misle da su oni neefikasni, da su neproduktivni i da se na kraju krajeva ne bave onim čime bi trebalo da se bave. To praktično znači da građani imaju jedne prioritete, a političari druge prioritete i u pitanju je jedan nesklad. To su dve bitne kategorije", kaže Mihajlović. PREDSTAVNICI KOSOVSKIH SRBA RAZOČARANI REZULTATOM IZBORA Kosovska Mitrovica -- Politički predstavnici kosovskih Srba razočarani su neuspehom drugog kruga izbora za predsednika Srbije, smatrajući da se time nastavlja agonija preostalih Srba u pokrajini, koji su očekivali da će nova ličnost na čelu Srbije pokrenuti rešavanje barem nekih problema s kojima su suočeni već tri godine. Član Predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanović je rekao da kosovske Srbe za dve nedelje čeka "prvi velik test, odnosno lokalni izbori u pokrajini", na koje treba "odgovoriti mudro i pametno, bez euforije i apatije, a ta dva osećanja se smenjuju". Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Momčilo Trajković manji odziv Srba u drugom krugu predsedničkih izbora u pokrajini tumači "nedefinisanom politikom vlasti u Beogradu prema Kosovu". "Ta politika je najpre izražena kroz glasanje za Vojislava Šešelja, a u drugom krugu kroz manji broj glasača", naveo je Trajković. ČLANOVI BIRAČKOG ODBORA PROGLASILI STARICU LUDOM Leskovac -- Javorka Cakić iz sela Pečenjevce kod Leskovca podnela je krivičnu prijavu protiv članova biračkog odbora u tom selu jer su je proglasili ludom i onemogućili da glasa, piše "Naša reč". Pet članova biračkog odbora su na njenom pozivu za glasanje napisali "Javorka je poludela" i ispod te "dijagnoze" se potpisali. Incident se dogodio 29. septembra, u prvom izbornom krugu za predsednika Srbije, kada joj nije dozvoljeno da glasa sa starom ličnom kartom. "Objasnila sam da sam novu ličnu kartu izgubila, a oni su mi savetovali da dođem sa zdravstvenom knjižicom, što sam i učinila. Ali ni tada mi nisu dozvolili da glasam, pa sam po savetu supruga zatražila da mi potpišu to da ne mogu da glasam", ispričala je Javorka Cakić. Krivična prijava podenta je zbog klevete i lišavanja biračkog prava. ŠIDER: MOTIVISATI BIRAČE Strazbur -- Generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer izrazio je zabrinutost zbog malog odziva birača na izborima za predsednika Srbije, smatrajući ga "jasnom indikacijom razočaranja birača zbog stalnih borbi i svadja političkih partija u zemlji". Ukazujući da pozivanje birača da ne izađu na izbore, zarad sticanja krakoročnih prednosti, "nije znak političke zrelosti", Švimer je istakao da je značajno "sačuvati polet reformi i brze tranzicije ka zaista demokratskom društvu". Zbog toga je ključno da političari budu svesni svoje odgovornosti" i da "motivišu birače da učestvuju aktivno u društvu", koristeći svoja prava i dužnosti. "Za žaaljenje je što drugi krug izbora nije doneo promene na mestu predsednika Srbije i na taj način zatvorio izborni krug, počet u oktobru 2000.", kaže se u Šiderovom saopštenju. "NEUSPEH IZBORA NE SME UGROZITI USVAJANJE USTAVNE POVELJE" Brisel -- Evropska unija u ponedeljak je potvrdila "određeno razočaranje" zbog neuspeha predsedničkih izbora u Srbiji, ali je od političkih vođa, stranaka i parlamenata Srbije i Crne Gore zatraženo da to ni na koji način ne omete usvajanje Ustavne povelje, pre nego što Savet Evrope, početkom novembra, razmotri konačan prijem SRJ u SE. Portparol Evropske komisije Ema Advin je izjavila da je "primljeno k znanju da vlasti u Beogradu traže načine da održe političku stabilnost" i podvukla da, uz hitno nužno usvajanje Povelje, mora biti sproveden i akcion plan za usaglašavanje zajedničkog tržišta, trgovinskog i carinskog režima Srbije i Crne Gore. "Neuspeh izbora to ne sme ugroziti", dodala je ona. Kristina Gajak, portparol predstavnika EU Havijera Solane izjavila je da je "u EU izazvalo izvesno razočaranje to što Srbi nisu odgovorili na demokratski poziv da izađu na izbore, ali takva odluka mora biti poštovana, jer su izbori protekli u potpunom redu". Ona je podvukla da to "nikako ne sme poslužiti kao izgovor političkim prvacima i strankama da ne usvoje nov Ustav državne zajednice". "Politički prvaci i stranke bi morali da izvuku pouke i ponovo osmisle mehanizme i formule kako bi bilo izbegnuto ponavljanje situacije kakva se dogodila u nedelju u Srbiji, a pre svega da idući izbori budu okončani uspešno. Takav osmišljen sporazum političkih stranaka bi bio veoma pozdravljen u medjunarodnoj zajednici, jer bi to bio doprinos demokratskom mehanizmu", rekla je ona. ĐUKANOVIĆ: ODNOSI SA SRBIJOM OSTAĆE STABILNI Bar -- Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u ponedeljak u Baru da neuspeh drugog kruga izbora za predsednika Srbije neće uticati na odnose Srbije i Crne Gore, koje je ocenio kao stabilne, kao i da neće uticati na dinamiku usvajanja ustavne povelje i konstituisanja nove državne zajednice. "Nezavisno od toga ko će biti predsednik Srbije, vladajuća garnitura u Beogradu podržava Beogradski sporazum (izmedju Srbije i Crne Gore)", rekao je Đukanović novinarima tokom posete Baru. Predsednik Crne Gore Đukanović je istakao da su "nakon dužeg vremena održani prvi demokratski izbori u Srbiji", ali je izrazio žaljenje što Srbija "nije izabrala između dva demokratski orijentisana kandidata na osvajanju novih deonica puta ka evro-integracijama". "To samo govori da je Srbija prošla dugo doba diktature Slobodana Miloševića i da se nalazi u porođajnim mukama reformi", ocenio je Đukanović. "Nadam se da će nakon sledećih izbora, Srbija dobiti demokratski izabranog predsednika koji će pomoći da se što pre predje put do Ujedinjenih nacija i razvijenih zemalja Evrope", rekao je Đukanović. "NAJVAŽNIJA POUKA NEUSPEHA IZBORA JE PROMENA ZAKONA" Berlin -- "Propast drugog kruga izbora za predsednika Srbije je jasna opomena srpskim političarima da neprincipijelne i besadržajne svađe, koje su mesecima vodili jedan protiv drugog, ne mogu proizvesti poverenje i razumevanje birača", kaže se u izjavi predsednice Delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu evropu Doris Pak. Jedna od posledica "besmislenih svađa" je i izostanak nadpartijskog konsenzusa da blagovremeno bude promenjena odredba izbornog zakona kojom je Slobodan Milošević "učvršćivao svoju diktaturu", ističe Pak i dodaje da "stalno ponavljanje izbora ne može da odgovara životnim interesima ljudi, nego samo može da jača odbojnost prema demokratiji, pogotovo kad posvađani političari malo čine da život građana bude poboljšan". "Promena izbornog zakona iz Miloševićevog vremena je najvažnija praktična politička pouka nedeljnog neuspeha", naglašava Pak i ukazuje da je tu promenu "morala već odavno da sprovede odgovorna vlada i ista takva većina u Parlamentu". Umesto toga, zaključuje Pak, "iz partijsko-taktičkih razloga se igra na vreme, gubi se vreme i propuštaju šanse za budućnost jednog izmučenog naroda". MEDIJI U SAD O PREDSEDNIČKIM IZBORIMA Vašington -- Mediji u SAD su saglasni u proceni da će neuspeh drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji označiti početak još izraženije političke nesigurnosti. Istovremeno, kako navodi CNN, izvesno je da će neuspeh izbora imati i ozbiljne ekonomske posledice, imajući u vidu da će Srbija i u sledećih nekoliko meseci biti preokupirana političkim bitkama oko novog predsednika, dok će ekonomske reforme i ostale neodložne obaveze ostati po strani. U izveštaju Američkog radija prenosi se i ocena stranih diplomata da neuspeh Koštunice i Labusa da privuku na izbore polovinu biračkog kvoruma neće ništa promeniti na političkoj sceni. "Srbija ostaje na istom, ona je i dosad godinama funkcionisala bez šefa države", navodi se u izveštaju, uz podsećanje na figurativnu ulogu sadašnjeg predsednika Srbije Milutinovića "kom u januaru, posle isteka mandata, predstoji preseljenje u Hag zbog optužbi za ratne zločine". Agencija Asošijeted pres procenjuje da je "široko rasprostranjena apatija birača" rezultirala odzivom ispod 50 odsto. "Izborni neuspeh otvorio je put daljoj kontinuiranoj borbi za vlast Koštunice i premijera Srbije Zorana Đinđića. Njihova borba oko tempa i stila reformi usporava promene, preko potrebne Srbiji posle Miloševićeve 13-godišnje uništavajuće vladavine", izveštava AP iz Beograda. AP prenosi i izjavu guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića da je Srbija, nedeljnim "neizborom, dala još jednu šansu" lideru ultranacionalista Vojislavu Šešelju. Prema oceni "Njujork tajmsa", ogorčena bitka Koštuničinog i Đinđićevog tabora zaustavila je reforme i ogorčila birače u Srbiji. "Ali, ako kampanja za ponovne izbore bude bila kao predhodna, moguće je da će i sledeći put biti isto toliko teško motivisati birače da ponovo izađu na predsedničke izbore". List procenjuje da je "malo verovatno" da će Miroljub Labus na novim izborima ponovo moći da računa na podršku Đinđića, ukoliko uopšte bude rešio da se još jednom kandiduje za predsednika Srbije. "NEVAŽEĆI IZBORI USPEH ULTRANACIONALISTA" Pariz -- Nedovoljan odziv birača, zbog čega su predsednički izbori u Srbiji propali, predstavlja uspeh za ultranacionaliste, koji su pozvali na bojkot drugog izbornog kruga, zajednička je ocena pariskih medija. Igra šefa Srpske radikalne strtanke Vojislava Šešelja, koji je bivši saveznik Slobodana Miloševića, dala je rezultate. Neočekivan uspeh u prvom krugu omogućio mu je da, pozivom na bojkot, odredi ishod, to jest neuspeh drugog izbornog kruga, ističe se u komentaru francuske novinske agencije AFP. "Evidentno je da je Srbija dala Šešelju šansu da se ponovo uzdigne. Međutim, nacionalizam nije srušen. Oni koji su na izborima svoj glas dali najekstremnijem nacionalisti, a to je gotovo četvrtina onih koji su glasali u prvom krugu, poslušno su bojkotovali birališta u drugom krugu", navodi Radio Evropa 1i ističe: "Takav ishod čini srpsko političko podneblje ponovo sumračnim". Prema komentaru Radija Frans-Info neuspeh izbora u Srbiji mogao bi za posledicu imati povlačenje kandidature Miroljuba Labusa, a povratak Šešelja na izbornu scenu. "Labus je poražen, može se očekivati dvoboj Koštunica-Šešelj", zaključuje taj radio. Neuspeh izbora u Srbiji, navodi Radio Frans-Enter, imaće za posledicu "kašnjenje značajnih političkih dosijea", na prvom mestu usvajanja Ustavne povelje. Od formalnog zasnivanja nove države zavisi i početak procedure njenog prijema u Savet Evrope. "S druge strane, biće blokiran ceo program reformi koje je preduzela Vlada Srbije". Svi francuski mediji zaključuju svoje komentare izražavajući zabrinutost za političku budućnost Srbije. "Ultranacionalisti ponovo provaljuju vrata koja su pred njima nastojale da zatvore demokratske snage. To može proizvesti krizu najširih razmera i nesagledivih posledica", kaže se u komentaru Radija M. USTAVNI SUD SRBIJE NAREDNIH DANA O INICIJATIVI DSS Beograd -- Ustavni sud Srbije narednih dana odlučuje o ustavnosti odredbe Poslovnika Skupštine Srbije koja daje pravo Administrativnom odboru da raspolaže poslaničkim mandatima, potvrdio je predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić i podsetio na dosadašnje odluke Saveznog ustavnog suda povodom oduzimanja mandata DSS u Skupštini Srbije. "Savezni ustavni sud je odlučivao pre nekoliko meseci o lišavanju 21 poslanika DSS poslaničkog mandata i tada je našao da ta odluka nema uporište u zakonu, ni u Ustavu. Ta situacija je bitno drugačija u pravnom smislu zato što je u prethodnom slučaju lišavanja 45 mandata DSS, mada još nije formalno dovedeno do kraja, Skupština to nije verifikovala, to je učinjeno uz prethodno isklučenje DSS iz DOS. Time su se prema navodima DOS i Administrativnog odbora stekli uslovi da poslanicima DOS iz DSS budu uzeti mandati, jer član 88. Zakona o narodnim poslanicima predviđa mogućnost lišenja mandata ako neki poslanik bude isključen ili iz svoje stranke ili iz koalicije sa čije je liste biran, što podrazumeva prethodno isključenje njegove stranke iz koalicije", kaže Vučetić za B92 i dodaje: "U ranijem slučaju koji je završen, Savezni ustavni sud je odlučivao zato što je zaključio da Ustavni sud Srbije ima jedan stav iz 2000. godine, da nije nadležan za takve izborne sporove, što je formalno tačno. Međutim, ovog su puta podnosioci inicijative bili očigledno pravnički vrlo vešti, pa nisu pokrenuli izborni spor pred Ustavnim sudom Srbije, već su zahtevali ocenu ustavnosti tih akata i odluka i Poslovnika Skupštine Srbije. Ustavni sud će, naravno, ocenjivati ustavnost Poslovnika i time i ovlašćenja Odbora i odluke o mandatima, ako se time dira u mandate, i time Savezni ustavni sud gubi nadležnost, jer je njegova nadležnost za takve situacije, za Ustavnu žalbu predviđena samo u slučaju, kako kaže član 128. Ustava Jugoslavije, da ne postoje druga sredstva pravne zaštite. Pošto je očigledno na delu jedno valjano sredstvo pravne zaštite kao što je zahtev za ocenu ustavnosti Poslovnika i njegovih ovlašćenja u vezi s mandatima, samim tim će Ustavni sud Jugoslavije biti faktički lišen pravnog osnova, ustavnog osnova da postupa u toj stvari", kaže Vučetić. Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin u izjavi za Radio B92 smatra da relevantnu odluku može da donese samo Savezni ustavni sud. "Koliko je meni poznato, ono što će biti predmet razmatranja Ustavnog suda Srbije ni u kakvoj vezi nije sa onim što je predmet ustavne žalbe koju je podnela DSS, tako da neposredno niti će pomoći, niti će odmoći Saveznom ustavnom sudu da odlučuje o našoj žalbi, niti može na bilo koji način odluka Ustavnog suda SRbije, bila ona pozitivna ili negativna u odnosu na predmet razmatranja, da utiče na ono što je suština spora, a to je da su prava narodnih poslanika, kao jedno od osnovnih ljudskih prava, biračko pravo, prekršena. To je predmet razmatranja Saveznog ustavnog suda i od odluke Saveznog ustavnog suda koji je jedini nadležan da razmatra tu ustavnu žalbu će i zavisiti sudbina poslaničkih mandata DSS", kaže Maršićanin. Šef Poslaničkog kluba "DOS za reforme" Čedomir Jovanović kaže da će poštovati odluku Ustavnog suda Srbije, ali da to neće uticati na politički stav DOS. "DOS se i do sada ponašao u skladu sa zakonom, osim ako neko ne misli da su politički stavovi DSS postali nov oblik pravnog uređenja koji smo mi dužni da uvažavamo i poštujemo apsolutno. Dakle, nemamo strah od postupka koji se vodi pred Ustavnim sudom Srbije i jedine nedoumice koje su do sada postojale bile su nedoumice zbog jednog dosta neizbalansiranog odnosa Saveznog ustavnog suda prema republičkim organima. Mi nismo bili u prilici da pred Saveznim ustavnim sudom obrazložimo svoju odluku, tako nešto je do tog trenutka bila praksa i zbog toga smo uputili pismo Saveznom ustavnom sudu. Ukoliko nam bude omogućeno da se pojavimo pred tim sudijama, mislim da će javnosti biti jasnija i pozadina naše političke odluke i pravne pozicije Saveznog ustavnog suda naspram Parlamenta. U svakom slučaju ne bi bilo dobro da uđemo u neku vrstu institucionalne krize koja bi mogla proizaći iz međusobno suprotstavljenih odluka i jednog i drugog suda. Upravo zbog toga važno je da i jedan i drugi sud međusobno kontaktiraju, a mi ćemo uvažiti odluke Ustavnog suda Srbije, baš kao što smo to činili i do sada", kaže Jovanović. Na pitanje koliko će na odluku suda uticati preporuke koje stižu iz međunarodne zajednice, predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže: "Prvo, Ustavni sud Srbije neće o tome odlučivati preko noći. Ustavni sud Srbije, siguran sam, iako nismo sve faze utvrdili, neće odlučivati na brzinu, niti će odlučivati bez istovremene analize zakona. Zakon će verovatno analizirati pre svega u svetlu njegove ustavnosti u odnosu na Ustav Srbije, a po svoj prilici, ne u svetlu preporuka Evropske unije, nego u svetlu evropskih konvencija koje je ova država potpisala", dodaje Vučetić. ČOVIĆ: NEIZVESTAN IZLAZAK SRBA NA LOKALNE IZBORE Niš -- Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović rekao je da bi rezultat drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji mogao da utiče i na predstojeće lokalne izbore u Pokrajini. "Pitanje je kakav će biti stav Srba sa Kosova prema izlasku na lokalne izbore Pokrajini i koliko će na njega uticati neuspeh drugog kruga predsedničkih izbora", rekao je Čović i dodao da lokalni izbori imaju manji stepen važnosti u odnosu na predsedničke izbore, pa je neizvesno kakva bi izlaznost bila. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju je ocenio da je biračko telo na Kosovu i Metohiji zabrinuto, zastrašeno i vrlo ugroženo, dodajući da ljudi sa Kosova ne vide perspektivu i budućnost u ambijentu u kom ne postoje sloboda kretanja i bezbednost. Čović je rekao da slabu izlaznost građana u Pokrajini na drugi krug predsedničkih izbora ne treba pripisivati ekstremizmu i radikalizmu, kako "to neki tumače", već teškim uslovima u kojima oni žive. POZIV SVILANOVIĆU DA REAGUJE POVODOM CARINSKIH PRELAZA Priština -- Poslanički klub srpske koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu oštro je protestovao zbog odluke UNMIK-a da otvori dva carinska prelaza između Kosova i Metohije i Albanije i zatražio od jugoslovenskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića da hitno reaguje povodom ovog slučaja. "Otvaranjem prelaza i formiranjem carinskih službi direktno se ruši Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, a UNMIK i susedna Albanija zadiru u suverenu teritoriju Jugoslavije", stoji u pismu Svilanoviću. Odlukom UNMIK-a predviđeno je da carinici u uniformama i sa oznakama 'carinska služba Kosova', i uz pomoć nove kosovske policije, kontrolišu promet robe na prelazima Kukeš i Orđoš. Svečano otvaranje prelaza najavljeno je za sredu, 16. oktobar, uz prisustvo visokih funkcionera UNMIK-a, KFOR-a i Ministarstva inostranih poslova Albanije. Obrazlažući ovaj protest "Povratka", predstavnik koalicije Oliver Ivanović za Radio B92 kaže: "Mi moramo skrenuti pažnju na to da Rezolucija nedvosmisleno uspostavlja teritorijalni integritet SRJ na čitavoj teritoriji uključujući Kosovo i Metohiju iako je taj deo međunarodni protektorat. Nema mandat g. Štajner ni privremene institucije da uspostavljaju spoljne diplomatske odnose sa okruženjem, a pogotovu je to osetljivo kada se radi o Albaniji koja sa SRJ ima relativno dobre odnose. Smatramo da g. Svilanović i naše ministarstvo spoljnih poslova, ali i predsednik Koštunica moraju uložiti protest po tom pitanju. Na kraju, Rezolucija 1244 predviđa povratak dela osoblja našeg MUP-a, VJ i carinskih službi". Portparol UNMIK-a Suzan Manuel za Radio B92 demantuje da je reč o otvaranju carinskih prelaza sa Albanijom: "Reč je o dva planinska prelaza, koje će policija kontrolisati kako bi sprečila krijumčarenje od strane meštana koji žive s obe strane granice. Ja nisam sigurna da li tamo uopšte postoje putevi, ili su to samo staze. Nije reč o komercijalnim, carinskim i međunarodnim prelazima, a vlasti Albanije s tim imaju veze jedino u smislu da su o tome obaveštene. Takođe nije predviđena nikakva svečana ceremonija otvaranja, kojoj bi prisustvovali visoki zvaničnici UNMIK-a i Albanije. Mi samo želimo da sprečimo da ti seljaci krše zakon krijumčarenjem, što su izgleda već dugo činili", rekla je Suzan Manuel, uz zaključak u ovovm slučaju nema govora o kršenju Rezolucije 1244. SAD OŠTRO OSUDILE NAPAD NA SRBE I MEDJUNARODNE SNAGE Vašington -- Sjedinjene Američke Države su oštro osudile napad više stotina Albanaca na grupu Srba i vojnike KFOR i UN-policije prošle nedelje u Peći. "SAD oštro osuđuju nasilje i zastrašivanje čiji je cilj protivljenje procesu normalizacije na Kosovu", navodi se u saopštenju Stejt departmenta. SAD očekuju od svih kosovskih lidera da se pridruže međunarodnoj zajednici u osudi tog čina i da rade u pravcu pomirenja i reintegracije izbeglica i interno raseljenih lica svih etničkih grupa, navodi se u saopštenju. "USTAVNA POVELJA DO KRAJA OKTOBRA" Podgorica -- Crnogorski premijer u ostavci Filip Vujanović izrazio je žaljenje zbog neuspeha drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji i ocenio da će Ustavna povelja Srbije i Crne Gore, uprkos tome, biti usvojena do kraja oktobra. "Svakako bi bilo bolje da su izbori završeni izborom predsednika, jer neuspjeh podrazumeva nov izborni ciklus", rekao je Vujanović. On smatra da neuspeh predsedničkih izbora u Srbiji neće usporiti usvajanje Ustavne povelje. "Uveren sam da će u interesu što skorijeg uključenja u Savet Evrope Ustavna povelja biti usvojena već tokom ovog meseca", rekao je Vujanović. SKUP LIBERALA U NIKŠIĆU, TEŠKE OPTUŽBE NA RAČUN VLASTI Nikšić -- Čelnici Liberalnog saveza Crne Gore u ponedeljak uveče su u Nikšiću poručili su da će rezultati predstojećih parlamentarnih izbora omogućiti toj stranci da se obračuna sa kriminalom i korupcijom u toj republici. Na predizbornom skupu u centru Nikšića pred par hiljada gradjana, lideri LS teško su optužili vlast u Crnoj Gori za kriminal i korupciju, a crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da je potpisivanjem Beogradskog sporazuma sa Srbijom "izdao Crnu Goru". "Milo Đukanović je došao na kosovskom talasu, potom je branio Srbe u Hrvatskoj, pa u Bosni, zatim je bespogovorno slušao Slobodana Miloševića, (Dobricu) Ćosića, (Milana) Panića, (Dragoslava) Avramovića i Momira Bulatovića, a nakon toga je počeo da gradi svoju viziju Crne Gore, koju je izdao potpisivanjem Beogradskog sporazuma", rekao je politički lider LS Miodrag Živković. On je procenio da posle parlamentarnih izbora 20. oktobra niko neće imati apsolutnu većinu u novom crnogorskom parlamentu, što će "biti prava pobeda LS". Živković je rekao da će se LS obračunati sa "korupcijom, sivom ekonomijom, kriminalom i mafijom koja počiva u državnom vrhu". Jedan od lidera LS Slavko Perović rekao je da će se posle 20. otkobra stvoriti nova šansa za nezavisnost Crne Gore, jer "njeni građani nikada više neće verovati mafijašima koji su uzurpirali Crnu Goru". "LS je zajedno sa OEBS-om i parlamentarnom većinom stvorio uslove za fer i poštene izbore... Demokratskoj partiji socijalista sledi siguran poraz", prognozirao je Perović. TUŽBE ZBOG DOGAĐAJA NA TV ČAČAK Čačak -- Niz incidenata na televiziji Čačak s gradonačelnikom Velimirom Ilićem u ponedeljak je nastavljen podizanjem krivičnih prijava sa obe strane. Novinarke TV Čačak Jelena Katanić i Vesna Radović izjavile su da će tužiti Ilića zbog nanetih uvreda i pretrpljenog straha, a da će se za "pomoć" obratiti jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Koštunici i premijeru Srbije Zoranu Đinđiću. S druge strane, Ilić je optužio Đinđića i Demokratsku stranku da "stoje iza incidenta" na TV Čačak i najavio da će poslanici Nove Srbije u republičkom parlamentu zbog toga zatražiti smenu Đinđića. Ilić je novinarke TV Čačak optužio da su kršile izbornu tišinu i klevetale ga, zbog čega je protiv njih podneo krivične prijave, izveštava dopisnik ANEM iz Čačka Aleksandar Arsenijević. Ilić je novinarke optužio za kršenje predizborne tišine uz tvrdnju da su protiv njih podnete krivične prijave. "Iznosile su neistine i mi ćemo ih zbog toga tužiti. Urednik je priznao da je bilo kršenja izborne tišine i obećao da će suspendovati novinarke zbog toga", kaže Ilić. On kaže da je iza celog slučaja bivša urednica TV Čačak Svetlana Kojanović, koja vuče konce iz senke. Prvi incident na TV Čačak dogodio se u petak uveče kada se Ilić telefonski uključio u emisiju "Naslovna strana" i oštrim rečima napao urednicu i voditeljku emisije. Potom, kako je saopštila redakcija TV Čačak, Ilić u subotu u pratnji svog obezbeđenja "upao" u prostorije televizije vređao i pretio novinarkama Vesni Radović i Jeleni Katanić. Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije je protestovalo zbog novih napada, pretnji i uvreda koje predsednik Nove Srbije Velimir Ilić upućuje novinarima. "Ilić sa obezbeđenjem upada u redakcije, vređa novinare i preti im da će ih on lično otpustiti, s ciljem da ih ućutka i spreči pitanja koja bi mogla biti neprijatna po njega i njegovu stranku", navodi se u saopštenju. Od državnih organa NUNS traži da jasnom osudom Ilićevih postupaka spreče takvu zloupotrebu vlasti. Generalni sekretar NUNS Sanja Ćosić kaže za B92 da je podizanje krivičnih prijava protiv novinarki TV Čačak još jedan dokaz da Velimir Ilić pogrešno shvata svoju funkciju. "Ilić se još jednom potvrdio u svom problemu, a to je da je funkciju lokalnog funkcionera shvatio kao funkciju nekakvog lokalnog siledžije i sada se protivtužbom brani od osude. On je stao u red bivših funkcionera SPS i JUL. Nijedan sudski proces protiv novinara nije jednostavna stvar, ali to u svakom slučaju nije sredstvo kojim on može da dođe do cilja, a to je da uređuje i kontroliše lokalne medije", kaže Sanja Ćosić. REDAKCIJA TV ČAČAK DEMANTUJE OPTUŽBE VELIMIRA ILIĆA Čačak -- Zaposleni u redakciji Televizije Čačak uputili su u ponedeljak protest zbog, kako se navodi, "brojnih uvreda" i "neistina" koje je gradonačelnik Čačka Velimir Ilić izneo u ponedeljak na konferenciji za novinare. U saopštenju dostavljenom medijima ističe se da su zaposleni u Televiziji Čačak "zapanjeni" Ilićevim optužbama da su narkomani i da traže da se "hitno izvrši test na drogu svih zaposlenih, kako bi zaštitili sebe, svoju decu i porodice". "Redakcija Televizije Čačak smatra da nisu prekršili predizbornu tišinu u emisji 'Naslovna strana', emitovanjem priloga o nedavno ubijenom Sredoju Šljukiću, jer nijedan predsednički kandidat nije pomenut ni od strane voditelja, ni od strane gledalaca", navodi se u saopštenju TV Čačak. U saopštenju se takodje navodi da zaposleni ne žele da budu "uvučeni u političke igre bilo koje stranke i pojedinca", niti da su instruirani, kako je Ilić rekao. Redakcija TV Čačak demantovala je i Ilićeve tvrdnje da su u medijima objavili informacije da je bilo lomljenja opreme i fizičkog napada od strane njegovog obezbeđenja, već da je objavljeno da je Ilić verbalno napao novinarke Vesnu Radović i Jelenu Katanić, u prisistvu brojnih svedoka. U saopštenju se navodi da je neistina i da je Vesna Radović psovkom izazvala Ilića, jer se nisu ni sreli. Redakcija TV Čačak navodi da je zabrinuta optužbama i klevetama koje je Ilić izrekao i zahteva da se o tome odbornici Skupštine opštine Čačak izjasne na narednoj sednici lokalnog parlamenta. Upravni odbor Javnog informativnog preduzeća "Čačanski glas" u okviru koga radi i TV Čačak, na vanrednoj sednici je doneo zaključak da je napravljen urednički propust autora emisije "Naslovna strana" Jelene Katanić, zbog emitovanja priloga "Šljuka član Nove Srbije" u vreme predizborne tišine. "To je izazvalo neadekvatnu reakciju od strane Velimira Ilića i taj događaj je poprimio i političke konotacije, od kojih se Upravni odbor distancira," navodi se u saopštenju Upravnog odbora dostavljenom medijima, koje je potpisuje predsednik Milomir Stanić, član Demokratske stranke. ČANAK PRETIO NOVINARU RADIJA 021 Novi Sad -- Radio 021 najoštrije protestuje povodom pretnji predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka novinaru tog radija Ašliju Đuričinu. Čanak je u ponedeljak telefonom pretio Đuričinu povodom komentara u rubrici "Ekranom u glavu" koji je prethodno emitovan u programu Radija 021. "Nesvatljivo je da se funkcioneri nove vlasti koja se deklariše kao demokratska ponašaju na isti način kao i prethodni režim. Međutim, sve dok vlast ne usvoji demokratske principe ponašanja, Radio 021 je svestan da će zbog svoje nezavisne uređivačke politike uvek biti izložen takvim pretnjama i napadima. Bez obzira na najnovije pretnje, Radio 021 će dosledno slediti svoju nezavisnu poziciju", navodi se u saopštenju Radija 021 koje je potpisao glavni i odgovorni urednik Slobodan Stojšić. GLAVNI UREDNIK ODBIO DA ODGOVORI NA PITANJE SUDIJE Novi Sad -- Nedeljnik "Reporter" saopštio je u ponedeljak da je glavni i odgovorni urednik tog lista Perica Vučinić odbio da pred sudom odgovori kako je došao do spiska sa imenima 362 policajaca i funkcionera koji se, kao učesnici akcija na Kosovu, navodno, nalaze na listi svedoka ili osumnjičenih Tribunala u Hagu. "Odgovorom na to pitanje razotkrio bih svoj izvor, povredio dostojanstvo profesije i lista, i zbog toga odbijam da odgovorim", rekao je Vučinić na pitanje sudije Opštinskog suda u Novom Sadu Aleksandra Gudurića. U novosadskom Opštinskom sudu u ponedeljak je održana glavna rasprava u predmetu 11 policajaca protiv beogradskog nedeljnika "Reporter". Policajci su tužili nedeljnik "Reporter", Vučinića, i autora teksta "Kraj pobune, početak odbrane" Jovicu Krtinića, u kojem je objavljen spisak sa imenima 362 pripadnika MUP-a Srbije, učesnika akcija na Kosovu i Metohiji za koje se, kao svedoke ili osumnjicene, navodno interesuje Medjunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu. Proces u novosadskom sudu jedan je od desetak procesa koji se protiv tog lista vode nakon što su predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjić, i srpski ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pozvali policajce sa spiska da tuže nedeljnik "Reporter". UNEM PREKINUO BOJKOT Podgorica -- Udruženje nezavisnih elektronskih medija u Crnoj Gori okončalo je akciju svakodnevnog polučasovnog prekida programa radio i televizijskih stanica, članica te asocijacije, ocenivši je veoma uspešnom. Koordinator UNEM Ranko Vujović saopštio je na konferenciji za novinare da je kampanja uspela i da je u njoj postignuto "puno jedinstvo", jer su program svaki dan prekidale sve članice asocijacije, osim Radija "Free Montenegro". Kampanja za polučasovan prekid programa pokrenuta je pošto je crnogorski parlament, polovinom septembra, usvojio zakone o medijima, radiodifuziji i radio-televiziji Crne Gore kao javnom servisu i istovremeno doneo odluku da njihova primena bude odložena do maja iduće godine. Prema oceni UNEM i drugih novinarskih asocijacija u Crnoj Gori, takvo odlaganje je motivisano nastojanjem političkih partija da i dalje bitno utiču na medije, jer je u novom Zakonu o medijima predviđeno da u programskim odborima i savetima neće biti stranačkih predstavnika. LIBERALI NEĆE DA VRATE NOVAC KOJI IM JE UPLAĆEN GREŠKOM Podgorica -- Skupština opštine Podgorica saopštila je u ponedeljak da Liberalni savez ne želi da vrati višak novca koji je toj stranci greškom uplaćen za finasiranje predizborne kampanje za vanredne izbore u Podgorici. U saopštenju Sekretarijata za finansije podgoričke skupštine navodi se da je "greškom administracije" liberalima umesto Narodnoj stranci uplaćeno 4.470 evra više. "Odgovorna lica u LS su odmah upozorena na tu grešku i zatraženo je da se novac vrati u opštinski budžet kako bi se izmirile potrebe prema NS-u", navodi Sekretarijat za finasije i dodaje da liberali "ni do danas" nisu vratili taj novac. Prema saopštenju, liberali su obrazložili da to neće učiniti jer im Narodna stranka od ranije duguje "određeni iznos novca". KARLA DEL PONTE 21. OKTOBRA U BEOGRADU? Hag -- Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte doputovaće 21. oktobra u Beograd. Kako Beta saznaje u Tužilaštvu u Hagu, to će biti jednodnevna radna poseta, tokom koje će glavni tužilac Haškog tribunala s jugoslovenskim zvaničnicima razgovarati o saradnji SRJ i Tribunala. U Tužilaštvu nisu mogli da preciziraju s kim će se Karla del Ponte sastati u Beogradu. "BIĆE NOVIH OPTUŽNICA I VLADA ĆE MORATI DA POSTUPA PO NJIMA" Podgorica -- Portparol Haškog tribunala Florans Artman izjavila je da Tribunal priprema nove optužnice i da će, ako u njima bude osoba sa prostora Srbije i Crne Gore, Vlada Jugoslavije morati da postupi po zahtevu Tribunala. "Tribunal nastavlja da radi u skladu sa svojim statutom i potraživaće sve one koji su počinili ratne zločine, a Savezna vlada će morati da poštuje ta potraživanja", rekla je Florans Artman povodom izjave jugoslovenskog ministra pravde Sava Markovića da SRJ ne priznaje nove optužnice iz Haga. Ističući da je mandat Haškog tribunala jasan i da saradnju s tim sudom ne može izbeći nijedna država, pa ni SRJ, ona je najavila "da će tako biti sve do 2004, do kada će Tribunal raditi". RAZDVAJANJE OPTUŽNICA PROTIV KARADŽIĆA I MLADIĆA Hag -- U Haškom tribunalu skinuta je oznaka poverljivo sa izmenjene optužnice protiv bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, kao i naloga za njegovo hapšenje koji su upućivani vlastima Republike Srpske i SRJ, prenosi dopisnik RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Lidera bosanskih Srba u Tribunalu su, od 1995. godine, teretile dve optužnice. Prema navodima prve, Karadžić se smatra odgovornim za zločine počinjene na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, uključujući granatiranje Sarajeva i zarobljavanje mirovnjaka UN. Druga, odvojena optužnica tereti ga za masakr u Srebrenici. Tuzilastvo je 18. maja 2000. godine zatražilo od suda da se ove dve optužnice spoje, smanjivši broj tačaka po kojima se tereti Karadžić sa 36 na 11. Ova redukcija u broju tačaka optužnice, za koju se kaže da je saglasna postojećoj praksi u Tribunalu, objašnjava se namerom Tužilaštva da se u slučaju Karadžića koncentriše na najozbiljnije navode, čime ce suđenje, kada bude počelo, moći da se brže odvija. No, bez obzira na konsolidaciju optužnice, koju je sud odobrio jos pre 2,5 godine, a koja je do prošlog petka nosila oznaku "poverljivo", Karadžić se i dalje tereti za sva dela za koja je nadležan Tribunal u Hagu: genocid i saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti, kršenje pravila i običaja ratovanja i teške povrede ženevskih konvencija.Zanimljivost ove odluke suda je u činjenici da iako su se imena Radovana Karadžića i Ratka Mladića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS, nalazila na istim optužnicama, Tužilaštvo nije do sada tražilo od suda da i optužnice protiv Mladića budu menjane. Tako u ovom trenutku, u Haškom tribunalu postoji jedna optužnica protiv Karadžića, potvrđena u maju 2000. godine i dve protiv Mladića, podignute jos 1995. godine. Kako saznajemo u Tribunalu, ovaj potez Tužilaštva planiran je još od vremena kada su u Hag stigli Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić. Naime, glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte već duže vreme izjavljuje da Karadžiću treba suditi zajedno sa ostalim političkim liderima bosanskih Srba, pre nego zajedno sa Mladićem, koji se tereti za vojne operacije armije RS. KUČAN NE ISKLJUČUJE MOGUĆNOST DA SVEDOČI U HAGU Ljubljana -- Predsednik Slovenije Milan Kučan izjavio je da je saradnja s Haškim tribunalom "politička, pravna i moralna obaveza" i da postoji mogućnost da pred tim sudom svedoči na suđenju Slobodanu Miloševiću. U intervjuu za "POP TV" u nedelju uveče, Kučan je izjavio da ne isključuje svoj put u Hag, odgovarajući tako na pitanje da li bi postupio kao hrvatski predsednik Stjepan Mesić koji je pre 2 nedelje svedočio pred Tribunalom. OZBILJNI PRIGOVORI NA PRESUDE VOJNOG SUDA U NIŠU Beograd -- U saopštenju povodom izricanja presude za ratne zločine u Nišu, Fond za humanitarno pravo ocenjuje da je suđenje pred vojnim sudom u Nišu politički i pravno važno, jer je reč o prvom vojnom suđenju u Srbiji za ratne zločine. FHP ima, međutim, ozbiljne prigovore u vezi s primenom Ženevskih konvencija i utvrđivanjem činjenica. Sud nije utvrdio identitet dva albanska civila, iako je to mogao učiniti uvidom u dokument Međunarodnog crvenog krsta o nestalima na Kosovu, gde se na strani 47 navode imena Temaj Miftara i Selmana iz Kušnina, s napomenom da su poslednji put viđeni 5. aprila 1999. godine u Kušninu i da im se tada gubi trag. Sud se pogrešno pozvao na Ženevsku konvenciju o zaštiti civila za vreme rata koja se primenjuje u oružanim sukobima koji imaju međunarodni karakter. Haški tribunal je sukob na Kosovu srpskih oružanih snaga i OVK definisao kao oružan sukob nemeđunarodnog karaktera. Sud je uoči izricanja presude prihvatio izmenu optužnice kojom je tužilac odustao od primene zajedničkog člana 3. Ženevskih konvencija koji zabranjuje "u svako doba i na svakom mestu povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, naročito sve vrste ubistava, sakaćenja, svireposti i mučenja". Prihvatanjem tog pristupa sudsko veće kojim je predsedavao pukovnik Radenko Miladinović priklonilo se rasprostranjenom stavu u vojnim, političkim i pravnim krugovima u Srbiji da se na Kosovu radilo o borbi srpskih snaga protiv terorizma i agresora NATO. Izrečene zatvorske kazne oficirima i vojnicima Vojske Jugoslavije dodatno pojačavaju utisak da su predsednik sudskog veća i ostali članovi veća pristrasni i na strani počinilaca, umesto zakona. Visinom zatvorske kazne vojni sud u Nišu degradirao je princip pravične zatvorske kazne. FHP očekuje da će Vrhovni vojni sud pažljivo razmotriti sudske spise i primedbe FHP i u interesu pravde odlučiti da predmet vrati vojnom sudu u Nišu na ponovno razmatranje. "KONTIĆ SLUČAJNO AKTIVIRAO EKSPLOZIV DOK GA JE POSTAVLJAO" Beograd -- Beogradska policija u ponedeljak je iznela pretpostavku da je Ivan Kontić iz Budve poginuo u eksploziji u Beogradu kada je postavljao i slučajno aktivirao eksplozivnu napravu pod automobil. U saopštenju SUP se Beograd navodi da identifikacija tela i dalje traje, ali da je najverovatnije reč o Ivanu Kontiću iz Budve. Policija je u nedelju saopštila da je u eksploziji automobila u Ulici cara Lazara u Beogradu poginuo Ivan Kontić iz Budve. U saopštenju je navedeno i da je Kontić poginuo prilikom ulaska u automobil ispod kog je bila podmetnuta ekslozivna naprava. "UŽIČKA FIRMA VREĐA CRNOGORSKU ISTORIJU" Užice -- Podgoričke "Vijesti" su objavile da je uzička firma "Deltaplast" pustila u promet toalet-papir na čijem su omotu štampani izvodi iz nekih knjiga o crnogorskoj istoriji. Isti list objavio je snimak fragmenata iz tih knjiga koji su štampani na ambalaži toalet-papira, kao i imena autora pomenutih knjiga. U informaciji je precizirano da se "na unutrašnjoj strani omota toalet-papira nalazi tekst sa istorijskim podacima o Crmnici, a u zaglavlju teksta navode se imena autora" knjiga, iz kojih su uzeti fragmenti. List navodi da se toalet-papir s tekstom o crnogorskoj istoriji prodaje na pijaci u Užicu. Vlasnik firme "Deltaplast" Aleksije Jovanović demantovao je pisanje "Vijesti". On je rekao da je reč o nenamernoj greški u firmi "Laser" u Kraljevu, koja za "Deltaplast" štampa omote za toalet-papir. Prema njegovim rečima, kraljevački "Laser" štampao je knjige za naručioca u Crnoj Gori, pa su zaposleni u toj firmi koristili preostali papir od štampe tih knjiga za obmotavanje toalet-papira. Jovanović je rekao da je odštampana "neznatna količina" tog omota i da je on odmah povučen iz prometa. NASTAVLJENO SUĐENJE ZA ZLOČINE U "LORI" Split -- Posle skoro mesec dana pauze, pred Županijskim sudom u Splitu nastavljeno je suđenje osmorici optuženih za ratni zločin počinjen 1992. godine u vojnom zatvoru "Lora". Od tri pozvana svedoka, u ponedeljak su se pojavila dva, od kojih nijedan nema neposredna saznanja o maltertiranjima zatvorenika u "Lori", izveštava za B92 iz Splita Pero Jurišin. Oba svedoka, istakla su da su u zatvoru bili sa osobama koje su im rekle da su u zatvoru bile zlostavljane, a na njima su i bile vidljive posledice mučenja. Oba svedoka su 1992.godine bila osumnjičena za učestvovanje u pobuni protiv Hrvatske, zbog čega su tri meseca provela u zatvoru "Lora", a pušteni su na slobodu jer njihova krivica nije dokazana. Svedok Dušan Patpura je rekao da su u njegovu ćeliju, na dan njegovog izlaska, dovedena braća Bulović, od kojih je jedan potom ubijen. Preživeli brat Uglješa Bulović pozvan je na sud, ali se nije pojavio. Ove nedelje trebalo bi da svedoči još 11 svedoka iz Hrvatske, a sledeće nedelje iz Jugoslavije. NASTAVLJENO SUĐENJE "GOSPIĆKOJ GRUPI" Rijeka -- Pred sudskim većem Županijskog suda u Rijeci u ponedeljak je nastavljeno sudjenje "Gospićkoj grupi", optuženoj za hapšenje i likvidaciju nekoliko desetina osoba srpske nacionalnosti. Svedok Vojin Ilić izjavio je da ga je u oktobru 1991. nepoznat maskiran muškarac u vojnoj uniformi zaustavio na ulici u Gospiću, zatražio od njega ličnu kartu, nakon čega ju je iscepao uz reči "to ti više neće trebati". Maskirani ga je zatim odvezao do pijace u Gospiću, gde ga je drugi maskiran muškarac upitao "šta ti radiš ovde?", a potom ga odvezao drugim automobilom do Ilićeve kuće u Smiljanu, uz reči da ne izlazi iz kuće mesec dana. Ilić je rekao da nije nikada doznao ko je bio muškarac koji ga je dovezao na pijacu, niti ko ga je odvezao kući, dodajući da je na stočnoj pijaci video vojni kamion i maskirane vojnike, ali ne i civile. Naveo je da mu je jedan od optuženih, Milan Čanić, nakon tog dogadjaja, sredinom decembra 1991, prolazeći automobilom ispred njegove kuće, preporučio da ne izlazi iz svog dvorišta zbog sigurnosti. U ponedeljak su iskaze, u sklopu obrane optuženog Stjepana Grandića, dale 2 meštanke Perušića srpske nacionalnosti, Dragica Žarak i Nada Štakić. Obe su rekle da je Grandić tokom rata prema njima bio korektan, da im je pomagao i da nisu imale nikakvih problema zbog svoje nacionalnosti. Iskaz je dao i Željko Delač, čiji je brat bio nevenčan suprug Stojanke Borić, koja je ranije na saslušanju rekla da je bila dovedena do kamiona na stočnoj pijaci u Gospiću u oktobru 1991, ali da ju je neko pustio jer je imala malo dete sa sobom. Delač je rekao da mu je to ona ispričala, kao i da je po opisu čoveka koji ju je pustio zaključio da je to Grandić. Delač je dodao da mu je sam Grandić nakon nekoliko godina, na njegovo pitanje, potvrdio da je pustio Stojanku Borić kući. Petorici optuženih iz "Gospićke grupe" sudi se za hapšenje i likvidaciju nekoliko desetine civila srpske nacionalnosti iz Gospića i okoline u oktobru 1991. Sudjenje će biti nastavljeno u utorak. ZBOG "SLUČAJA BOBETKO" SAD USKRATILE POMOĆ HRVATSKOJ Zagreb -- SAD su otkazale najavljenu pomoć Hrvatskoj za reformu pravosuđa pošto je vlada u Zagrebu počela da odugovlači saradnju s Haškim tribunalom i osporava optužnicu protiv generala Janka Bobetka, piše zagrebački "Vjesnik" pozivajući se na diplomatske izvore SAD. Time je Hrvatska propustila da dobije povlašćen status zemlje u regionu kad je reč o saradnji s Hagom, za šta su se zalagali SAD i ključne zemlje Evropske unije. Prema planovima, Hrvatska je trebalo da bude primer zemlje koja sarađuje s međunarodnom zajednicom, sprovodi sve standarde zapadne demokratije i kao takva bude najizvesniji i najzreliji kandidat za drugi krug proširenja EU. "Time bi Hrvatska pokazala drugima da se odgovorno ponaša. Ovako, kada hrvatska vlada raspravlja o neustavnosti optužnice Haškog tribunala, nemamo drugog izbora nego da otkažemo plan pomoći hrvatskom pravosuđu", rekao je neimenovan diplomata SAD. RAČAN: RAZGOVOR SA BOBETKOM DUG I DOBAR Zagreb -- Premijer Ivica Račan izjavio je da je njegov susret u ponedeljak sa generalom Jankom Bobetkom bio "dug i dobar", ali nije želeo detaljnije da iznese sadržaj razgovora. "Razgovor je bio dobar, duži, i to je jedino što mogu reći u ovom trenutku", izjavio je premijer u redovnoj mesečnoj emisiji na Hrvatskom radiju "Kako vlada Vlada". Račan je potvrdio da je u ponedeljak po podne posetio Bobetka, protiv koga je Haški tribunal podigao optužnicu, a koju hrvatska Vlada, ne slažući se sa karakterom njenog sadržaja, nastoji da ospori pravnim putem. Račan nije želeo da odgovori na pitanja o zdravstvenom stanju Bobetka i o mogućnosti da on ode na bolničko lečenje. Hrvatski premijer je rekao da bi bilo dobro da general ima kompletnu lekarsku negu, i ponovio da bi bilo dobro da Bobetko, zbog svog ukupnog zdravstvenog stanja, bude u bolnici. Premijer je, takođe, potvrdio da glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte 23. oktobra dolazi u Zagreb. Račan je, takođe, ocenio da Vladi neće bitno pomoći to što je Hrvatska demokratska zajednica samo odložila skupštinsku raspravu o izmenama Ustavnog zakona o saradnji s Haškim tribunalom. "Reč je o prolongiranju, a ne povlačenju tog predloga sa dnevnog reda Sabora", rekao je Račan poručujući da radikalizam Hrvatskoj neće pomoći. "A radikalizam je insistirati na promeni, ukidanju Ustavnog zakona", izjavio je Račan i dodao da bi insistiranje na promeni tog zakona međunarodna zajednica mogla da tretira kao radikalizam u odnosima Hrvatske i Haškog suda. HRVATSKA VLADA PRIMILA OD TRIBUNALA ODGOVOR NA ŽALBU Zagreb -- Hrvatska Vlada u ponedeljak je primila odgovor tužilaštva Haškog tribunala na zahtev Vlade za podnošenje prethodne žalbe na nalog za hapšenje i nalog za predaju generala Bobetka, saopšteno je iz kancelarije hrvatske Vlade za odnose sa medijima. Od Sekretarijata Haškog tribunala, diplomatskim putem je, takođe, primljen i odgovor na zahtev Vlade za preispitivanje sudske odluke, kojom se potvrđuju optužnica i nalozi za hapšenje i predaju. U njemu se kaže da je Tribunal formirao petočlano Veće za žalbe, koje bi trebalo da donese odluku o zahtevima hrvatske strane, u kojima se iznose primedbe na neke delove optužnice protiv penzionisanog generala Janka Bobetka. Kako se dalje navodi u saopštenju, Račan je komentarisao ovu odluku rečima da "hrvatska Vlada izražava zadovoljstvo odlukom Haškog suda kojom se imenuje Žalbeno veće". Ova vest, prema rečima premijera, znači korak dalje u hrvatskim naporima da se pronadje optimalno rešenje u slučaju generala Bobetka. "Verujem da će se u daljem razvoju događaja potvrđivati naše opredeljenje za saradnju sa Haškim sudom, između ostalog, upravo i korišćenjem svih pravnih mogućnosti koje su nam na raspolaganju", objasnio je Račan. "HRVATSKA TRAŽI REŠENJE ZA BOBETKA" Rijeka -- Hrvatska vlada traži rešenje koje bi omogućilo nastavak saradnje s Haškim tribunalom, a da general Janko Bobetko ne bude izručen Hagu, piše "Novi list". Hrvatska vlada je u petak demantovala tvrdnju hrvatske televizije da su Zagreb i Hag postigli nagodbu da haški sud učini presedan i omogući Bobetku da se o optužnici izjasni iz Zagreba, putem video-veze s haškim sudom i u prisustvu glavnog tužioca Karle del Ponte koja će u glavni grad Hrvatske, navodno, stići 23. oktobra. "Iako je Vlada demantovala da je takva nagodba već sklopljena, nema nikakve sumnje da Banski dvori uporno traže rešenje po kom bi vuk ostao sit, a koze na broju", zaključuje se u tekstu i dodaje da je Vlada prošlog petka naglo ubrzala potragu za spasonosnim rešenjem po koem bi Hrvatska nastavila saradnju s Hagom, a Bobetko ne bi bio izručen. Najjednostavniji izlaz iz te situacije čini se da je Bobetkov odlazak u bolnicu, navodi list, čime bi se dobilo na vremenu. "Bobetko se bolnici protivio, ali njegovo narušeno zdravlje pokazuje da je u bolnici već trebalo da bude", piše list i dodaje da je to primetio i premijer Ivica Račan. List navodi da je očigledno da je i Evropska unija sklona nekoj vrsti popuštanja oko Bobetka, sudeći prema različitim diplomatskim izvorima, jer je međunarodnoj zajednici stalo da Hrvatska nastavi saradnju s Haškim sudom, kako ne bi dat loš signal Srbiji. NASTAVAK SUĐENJA ZA FERHADIJU Banjaluka -- Saslušavanjem 4 svedoka van glavnog pretresa pred Većem trojice banjalučkog Osnovnog suda u ponedeljak je nastavljeno suđenje optuženima za učestvovanje u neredima prilikom postavljanja kamena-temeljca za džamiju Ferhadiju 7. maja prošle godine. Veće se odlučilo na takav potez pošto se na ročištu u ponedeljak nisu pojavili optuženi Dragomir Vulin i Branko Stojnić, kojima je bilo naređeno da dođu. Svedok Jasminko Milošević rekao je da optuženi Zoran Moconja, s kojim je bio na mestu dešavanja 7. maja, nije ništa radio, niti je galamio, bacao kamenje ili jaja. Policajac Zoran Krunić video je optuženog Dragana Jokića kako zviždi i galami dok je bio u masi okupljenoj u Ulici Makarija Sokolovića. Avdo Filipović, Hanifa Dedić i Ismail Redžepi, iako im je bilo naređeno, nisu se odazvali pozivu da svedoče. Sudsko veće je konstatovalo da nije postupljeno po naredbi za dovođenje svedoka Abdulaha Murtića iz Cazina i Zdenka Nikolića iz Uskoplja. KONFERENCIJA PAKTA STABILNOSTI Tirana -- U Tirani u ponedeljak počinje konferencija Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koju organizuje Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Tema konferencije je "Jačanje bezbednosti i političke stabilnosti kroz ekonomsku saradnju, napredak u Paktu za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi". Pored predstavnika parlamenata u regionu, na konferenciji učestvuju i predstavnici Evropske komisije, Svetske banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Tri teme će dominirati konferencijom, a to su napredak u primeni projekata za infrastrukturu, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i napredak u stvaranju uslova za trgovinu i kretanje ljudi. U radu konferencije učestvuju i poslanici u Veću građana i Veću republika Savezne skupštine Miodrag Isakov i Radoje Prica. "200.000 STRANACA U SRJ, BIH I MAKEDONIJI" Sarajevo -- Sarajevsko "Oslobodjenje" tvrdi da se više od 200.000 državljana Kine, Iraka, Pakistana, Turske i Indije nalazi u Jugoslaviji, Bugarskoj i Makedoniji, gde čekaju na ilegalan prelazak u zemlje Zapadne Evrope. Pretpostavlja se da je njihov cilj odlazak u Evropu preko granica Bosne i Hercegovine, odnosno preko reke Drine. Načelnik u Državnoj graničnoj službi BiH Mile Jurić potvrdio je da je "BiH zemlja koju ilegalni migranti moraju preći na putu ka Zapadnoj Evropi", ali da nema tačan podatak o broju ljudi koji trenutno čekaju na prelazak granica. "BIN LADEN JE ŽIV I USKORO ĆE SE POJAVITI NA TV" Dubai -- Osama bin Laden je živ i uskoro će se pojaviti na televiziji, preko video-trake, rekao je za najnoviji broj nedeljnika na arapskom jeziku čovek koji se predstavio kao funkcioner terorističke mreže Al-kaida. "Šeik Osama je živ i dobrog zdravlja. Ugojio se zbog mera predostrožnosti i nemogućnosti da se kreće, što će se videti kada se sledeći put pojavi", rekao je Abdel Rahman al-Rašed za arapski magazin sa sedištem u Londonu "Al Maddžala". On je rekao da je Bin Laden živ i da će se uskoro izdati novo saopštenje putem video-trake. Al-Rašed nije izneo druge podatke. "Bin Laden je potpuno indiferentan prema svim tvrdnjama da je ubijen. On se neće pojaviti kako bi negirao te tvrdnje", rekao je al-Rašid i negirao tvrdnje SAD da je Al-kaida u kontaktu sa iračkim režimom, navodeći da se iza napada SAD na Irak nalazi želja da bude kontrolisana iračka nafta. POGINULI DRŽAVLJANI NAJMANJE 12 ZEMALJA Džakarta -- Državljani najmanje 12 zemalja su među 190 poginulih i više stotina povređenih u eksploziji na indonežanskom ostrvu Bali, a najviše ih je iz Australije i Indonezije. Australijska vlada je saopštila da je do sada potvrđena smrt 15 njenih državljana i da se 220 Australijanaca smatra nestalim. Indonežanske vlasti su saopštile da je među povređenima 110 Australijanaca. Prema podacima bolnice na Baliju, u eksploziji u subotu uveče poginulo je 13 Indonežana i 5 državljana Singapura. Među poginulima je i 5 Britanaca, saopšteno je iz bolnice, a povređeno je njih 18, navodi se u saopštenju britanskog Ministarstva inostranih poslova. Britanski ambasador u Džakarti Ričard Gozni izjavio je da je poginulo 11 državljana te zemlje i da se njih 16 vodi kao nestalo, prenosi agencija Frans pres. Stejt department navodi da su poginula najmanje 2 državljanina SAD, a u bolničkim izveštajima navodi se da su poginula 3 Amerikanca. U eksploziji je nastradao i jedan Nemac, a šef nemačke diplomatije Jozef Fišer izjavio je da je 8 Nemaca povređeno, 5 teže. Među nastradalima ima i građana Južne Koreje, Ekvadora, Novog Zelanda, Hong Konga, Tajvana, Japana, Belgije, Italije i Finske. U eksploziji automobila-bombe potpuno su razorena 2 noćna kluba u kvartu Kuti, na Baliju, koja su u subotu uveče bila prepuna gostiju. Velik broj žrtava su strani turisti, pošto je reč o jednoj od najpopularnijih turističkih destinacija. Bolnica je saopštila da je poginulo i dvoje Šveđana, kao i Švajcarkinja, Francuz i Holanđanin. POLICIJA DOŠLA DO IMENA POVEZANIH SA EKSPLOZIJAMA NA BALIJU Bali -- Policija na Baliju saopštila je u ponedeljak da je došla do imena osoba koje su povezane sa eksplozijama koje su se dogodile u subotu uveče kada je živote izgubilo najmanje 190 lica i ocenjuje da je to jedan od početnih znakova napretka istrage. "Imamo imena lica povezanih sa slučajem, ona vode njegovom razrešenju i mogu nam dati neke informacije", izjavio je portparol policije na Baliju Jatim Sujatmo, ne iznoseći više detalja. Indonežanskoj policiji u pomoć stižu eksperti iz prekomorskih zemalja, a australijska federalna policija saopštila je da je na Bali poslala 44 eksperta za bombe i identifikaciju tela. "EKSPLOZIJA DELO AL-KAIDE" Džakarta -- Eksplozija u kojoj je poginulo oko 200 ljudi na Baliju delo je profesinalaca i pokazuje da je Al-Kaida prisutna i u Indoneziji, rekao je u ponedeljak indonežanski ministar odbrane Abdul Džalil. "Smatram da su napad izveli profesionalci. Zato se ne bojim da kažem, iako mnogi to odbijaju, da Al-Kaida postoji u Indoneziji", rekao je on. "Ubeđen sam da postoji veza u zemlji sa Al-Kaidom", dodao je on. BUŠ: NAPADI NA BALIJU, U KUVAJTU I JEMENU SU POVEZANI Vašington -- Američki predsednik Džordž Buš u ponedeljak je rekao da se mora uzeti u obzir mogućnost da je teroristička mreža Al Kaida odgovorna za eksploziju u diskoteci na Baliju, u Indoneziji, u kojoj je poginula 181 osoba. "Smatram da moramo pretpostaviti da je reč o Al Kaidi", rekao je Buš novinarima. On je ocenio da se incident na Baliju može povezati sa prošlonedeljnim napadom na američke vojnike u Kuvajtu i na francuski tanker u Jemenu, pošto je reč o "istoj šemi napada". "Smatram da je napad na francuski brod u Jemenu povezan sa ovom vrstom terorizma, da su oni u vezi. Verujem da napad na naše marince u Kuvajtu odslikava međunarodnu prirodu tih ćelija - ćelija smrti", rekao je Buš. Američki predsednik je dodao da ne zna da li je lider Al Kaide Osama bin Laden živ ili mrtav. Buš nije želeo da komentariše autentičnost navodnog saopštenja Osame bin Ladena koji je emitovala katarska televizija Al Džazira i u kojoj on pozravlja nedavne napade u Kuvajtu i Jemenu. LONDON PONOVO PREUZEO UPRAVU NAD SEVERNOM IRSKOM Hilsborou -- Velika Britanija u ponedeljak je ponovo suspendovala vladu u Severnoj Irskoj i preuzela upravu nad tom provincijom kako bi sprečila raspad vladajuće koalicije u Belfastu, saopštio je novinarima britanski ministar za Severnu Irsku Džon Rejd. On je izrazio nadu da je ta odluka privremena i da će povratak direktne vlasti Londona biti kratkotrajan. Kao razlog za suspenziju Rejd navodi da je partija Šin Fejn u interesu terorističke organizacije IRA špijunirala članove Vlade. "Nadam se da će odluka koju sam doneo dati šansu prikupljanju snage za ponovno zadobijanje poverenja, pre nego što bude nastavljen mirovni proces", rekao je Rejd, naglašavajući podršku Londona sporazumu "Dobri petak". To je četvrta suspenzija koalicione vlade proirskih i probritanskih partija od mirovnog sporazuma iz 1998. TEMA: NASTAVLJA LI SE PREDSEDNIČKA TRKA? Propao je prvi pokušaj da Srbija dobije predsednika koji će zauzeti mesto Milana Milutinovića. U Srbiji, a i van nje, smeškaju se mnogi. Milutinović bar uživa pre mogućeg odlaska u Hag, Milošević se raduje zbog "snage" svoje odluke da podrži Vojislava Šešelja, Batić navija za nezavisnost Srbije, nov Ustav i zakone, dojučerašnji kandidati procenjuju realno stanje i razmišljaju da li da pokušaju ponovo, a građani ih posmatraju pomalo nezainteresovano. Opširinije u Temi. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete pročitati intervju s ministrm energetike u Vladi Srbije Kori Udovički, iz "Glasa javnosti" o uvozu gasa iz Rusije i ulozi "Progresa" u tom poslu i intervju s Božom Prelevićem, bivšim savetnikom republičkog ministra policije. DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 14. OKTOBAR 22. p.n.e. Najveći govornik starog veka Demosten izvršio samoubistvo popivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog. Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine. 1322. Vojska škotskog kralja Roberta I u bici kod Bilanda teško porazila engleske trupe kralja Edvarda II. Taj poraz prisilio Englesku da prizna nezavisnost Škotske. 1806. Napoleonove trupe pobedile Pruse i Saksonce u bitkama kod Jene i Auerštata. U narednih 6 nedelja Napoleon pokorio Prusku. 1809. Bečkim mirom Austrija prinuđena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj. 1882. Rođen irski državnik Emon de Valera, lider republikanskog pokreta "Šin fejn" od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. sporazumno rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja s Velikom Britanijom. Bio predsednik Lige naroda od 1938. do 1939. 1890. Rođen američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD. 1894. U Beogradu na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u saobraćaj prvi tramvaj na konjsku vuču. 1912. U Milvokiju nepoznato lice pucalo u predsednika SAD Teodora Ruzvelta. Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili da metak dodje do tela. 1913. U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo 439 rudara. 1930. Rođen Žozef Dezire Mobutu, poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira do maja 1997, kada je zbačen sa vlasti u pobuni koju je predvodio Loran Kabila. Vladao diktatorski od 1965, nakon okončanja petogodišnjeg građanskog rata u zemlji. 1933. Nacistička Nemačka napustila Ligu naroda i Konferenciju o razoružanju u Ženevi. 1939. Više od 800 britanskih mornara poginulo kada je, na početku Drugog svetskog rata, nemačka podmornica U47 uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila bojni brod "Rojal Ouk". 1941. Nemci u Drugom svetskom ratu streljali oko 6.000 civila iz Kraljeva i okoline zbog njihove podrške pokretu otpora. 1944. Nemački feldmaršal Ervin Romel, "Pustinjska lisica", nakon spektakularnih pobeda njegovog Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera. 1944. Britanske i grčke snage oslobodile Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom od aprila 1941. 1944. U Dubrovniku umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio nastavnik crtanja u Beogradu i značajno uticao na stvaranje "beogradske škole". Jedan je od osnivača umetničkog društva "Lada" i Umetničke zanatske škole u Beogradu. 1947. Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon, kapetan Čarls Jeger postao prvi čovek koji je probio zvučni zid. 1964. Nobelovu nagradu za mir dobio američki borac za prava crnaca Martin Luter King. 1973. U Tajlandu vlada premijera Tanoma Kitikačorna primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije. 1977. Umro američki pevač i filmski glumac Hari Lilis Bing Krozbi, zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik "Oskara" za film "Idući svojim putem". 1988. Egipćanin Nagib Mahfuz postao prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. 1990. Umro Leonard Bernstajn, američki pijanista, dirigent i kompozitor mjuzikla "Priča sa zapadne strane". Dirigovao gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio Njujoršku filharmoniju. 1994. Nobelovu nagradu za mir podelili premijer Izraela Jicak Rabin, šef izraelske diplomatije Šimon Peres i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat. 1999. Umro bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se, kao jedan od prvih postkolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili preveo Šekspirova dela "Julije Cezar" i "Mletački trgovac". 2000. Alija Izetbegović, poslednji ratni lider na prostoru bivše Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine. Zamenio ga Halid Genjac. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPas5s0MYhVuIcyHKEQLOWACgmklBUft9HYJLSknZ7Xol+nCKrXEAmwb9 njGzqq3Wuhwz8Zpz4RbrMTTi =xLge -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
