B I L T E N V E S T I
15. OKTOBAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ-CESKA: NOVI SPORAZUM O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEDJU CESKE I SRJ
PRAG, 14. oktobra 2002. (Beta) Od decembra ove godine na snagu
stupa novi Sporazum o socijalnom osiguranju izmedju SR Jugoslavije i
Ceske,
posto su danas u Pragu ratifikaciona dokumenta razmenili zamenik ceskog
sefa diplomatije Rudolf Jindrak i ambasador SRJ u Ceskoj Aleksandar
Ilic.
Novi sporazum potpisan 17. januara je vazan za jugoslovenske
gradjane koji zive, rade ili posecuju Cesku, izjavio je agenciji Beta
Ilic.
"To je bitan element bilateralnih odnosa Ceske i Jugoslavije i
ima
niz konkretnih, prakticnih efekata, kako u oblasti zdravstvenog
osiguranja,
tako i penzijskog. Mnoga pitanja koja su do sada bila nedorecena ili
sporna, sada su resena i postavljena prema standardima Evropske unije",
kazao je Ilic.
Iako su dve zemlje u ovoj oblasti do sada postupale u skladu sa
konvencijom iz 1957. godine, od raspada bivse Jugoslavije i kasnije
Cehoslovacke se cesto desavalo da prava jugoslovenskim drzavljanima,
najcesce zbog neobavestenosti, budu u Ceskoj uskracena. Posebno u
oblasti
zdravstvene zastite.
Od decembra ce zahvaljujuci principu "izjednacavanja prava i
teritorija" zdravstvena nega u obe zemlje biti obezbedjena diplomatama,
detasiranim radnicima, ukljucujuci tu predstavnistva nacionalnih
aviokompanija i novinare, bolesnicima koje na lecenje upute nacionalni
zavodi za zdravstveno osiguranje, kao i hitna i neophodna pomoc
turistima.
Uslov da se ostvare ta prava je da jugoslovenski turisti na put
krenu sa dvojezicnim obrascima Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Sira prava od stare konvencije novi Sporazum predvidja u
oblasti
radnih odnosa i penzionog osiguranja, gde se podrazumeva priznavanje
radnog
staza u obe drzave.
"Nakon Sporazuma o socijalnom osiguranju sledi citav paket
drugih
kljucnih starih bilateralnih ugovora koje treba da inoviramo i na kojima
se
i u Pragu i u Beogradu vec intenzivno radi", izjavio je ambasador Ilic.
BUSEK ISTICE NEOPHODNOST BORBE PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
TIRANA, 14. oktobra (Tanjug) - Koordinator Pakta za stabilnost
jugoistocne Evrope (PSJE) Erhard Busek ocenio je danas na pocetku
parlamentarne koferenciji o ekonomskoj saradnji zemalja ovog regiona u
Tirani, da su zemlje jugoistocne Evrope postigle znacajne promene,
isticucuci da borba protiv organizovanog kriminala ipak jos nije
zavrsena.
"U ratu protiv organizovanog kriminala i korupcije neophodna je
regionalna saradnja, zelja i dobra volja vlada jugoistocne Evrope",
istakao
je Busek. On je rekao da PSJE moze obezbediti neophodne instrumente i
iskustvo, ali da ce samo kroz saradnju regionalnih vlada ovi napori dati
rezultate, prenosi albanska agencija ATA. PSJE posluzio je, kako je
rekao
Busek, da poveca medjuregionalnu saradnju, a borba protiv organizovanog
kriminala ce pospesiti ekonomski rast.
Konferenciju pod nazivom "Jacanje bezbednosti i politicke
stabilnosti kroz ekomonsku saradnju", organizovala je Parlamentarna
skupstina Saveta Evrope i Prlament Albanije i trajace tri dana.
Jugoslaviju
na ovoj konferenciji predstavljaju savezni poslanici u Vecu gradjana i
Vecu
republika Savezne skupstine Miodrag Isakov i Radoje Prica.
DEL PONTE U PONEDELJAK U BEOGRADU
BEOGRAD, HAG, 14. oktobra (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog
tribunala Karla del Ponte dolazi u ponedeljak 21. oktobra u Beograd, gde
zapocinje visednevnu turneju po drzavama nastalim iz bivse SFRJ,
potvrdio
je Tanjugu pomocnik saveznog ministra pravde Nebojsa Sarkic.
U haskom tuzilastvu Tanjugu je saopsteno da ce Del Ponteova,
posle
Beograda, 22. oktobra boraviti u Pristini, a 23. u Sarajevu i Zagrebu. U
Hagu nisu bili spremni da potvrde najavu hrvatske novinske agencije Hina
da
ce glavna tema razgovora Del Ponteove u Zagrebu biti izrucenje
penzionisanog generala Janka Bobetka, koga Tribunal tereti po komandnoj
odgovornosti za ratne zlocine pocinjene tokom operacije u Medackom dzepu
1993. godine, niti da preciziraju sta ce biti teme razgovora glavnog
haskog
tuzioca u Beogradu, Pristini i Sarajevu.
Tanjugovi sagovornici u Hagu insistirali su na tome da je u
pitanju poseta u okviru redovnih aktivnosti haskog tuzioca vezanih za
saradnju zemalja bivse Jugoslavije sa Medjunatodnim krivicnm trbunalom.
U
haskom tuzilastvu su potvrdili da ce Karla del Ponte podneti izvestaj o
saradnji Tribunala sa zemljama bivse Jugoslavije na zasedanju Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazanom za 28. i 29. oktobar.
KARLA DEL PONTE:TRIBUNAL ZNA GDE SE MLADIC KRIJE U SRBIJI
LUKSEMBURG, 14. oktobra (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog
tribunala
Karla del Ponte zatrazila je danas od Evropske unije (EU) da izvrsi
pritisak na SR Jugoslaviju kako bi se uhapsio bivsi komandant snaga
Republike Srpske Ratko Mladic, tvrdeci da se on krije u Srbiji pod
zastitom, kako je rekla, "srpske armije".
"Mi tacno znamo gde se on nalazi u Srbiji", ali "nedostaje
politicka volja da se uhapsi", rekla je Del Ponte novinarima posle
razgovora sa ministrima prvade EU u Luksemburgu, prenose agencije. Del
Ponte tvrdi da Mladica "i dalje stiti srpska armija", odbacujuci navode
jugoslovenskih zvanicnika koji poricu da se Mladic krije u Srbiji.
"Uprkos
tome sto vlasti to poricu...mi znamo gde je istina", rekla je ona.
"Trazimo da se izvrsi pravi pritisak kako bi se uhapsio
Mladica,
kao sto je to bilo sa prebacivanjem optuzenog (Slobodana) Milosevica",
rekla je Karla del Ponte. Ona je takodje rekla da joj nije jasno zasto
se
Tribunalu ne isporucuje bivsi komandant snaga RS, kad je to ucinjeno sa
bivsim predsednikom SRJ, naglasavajuci da tuzioci Haskog tribunala
ocekuju
politicku volju kako bi se uhapsio Mladic.
Karla del Ponte je pozvala sudske vlasti zemalja clanica EU da
bolje saradjaju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine pocinjene na tlu
bivse Jugoslavije, odnosno da uhapse i sude osumnjicenim za pocinjene
ratne
zlocine "nizeg ranga" kojima Haski sud nije u mogucnosti da sudi. Ona je
rekla da Haski tribunal ima "dokaze" protiv "hiljade" osumnjicenih
"nizeg
ranga", koji se nalaze u bekstvu i izrazila nadu da ce "biti politicke
volje kako bi svi begunci biti uhapseni".
Galvni tuzilac je izdvojila Belgiju i Svajcarsku kao zemlje
koje
su vec pokrenule procese protiv osumnjicenih osoba i izrazila nadu da ce
isto uciniti i Francuska i Velika Britanija, prenosi AFP. Ministri
pravde
EU slozili su se da pojacaju medjusobnu razmenu informacija o ratnim
zlocincima i obecali da povedu procese protiv optuzneih za ratne zlocine
"nizeg ranga", od kojih su mnogi napustili Balkan i sada zive u zemljama
EU. Lene Espersen, danski ministar pravde, cija zemlja ternutno
predsedava
EU, izjavila je da ce ministri pravde EU poslati "jak signal" svojim
kolegama u ministartsvima inostranih poslova kako bi oni "izvrsili jak
politicki pritisak" na zemlje koje ne saradjuju dovojno sa Haskim
tribunalom, naglasavajuci neophodnost saradnje zemalja clanica EU kako
bi
svi zlocinci bili kaznjeni.
REPUBLIKA SRBIJA
SRBIJA-KIPAR: SASTANAK MINISTARA PRAVDE SRBIJE I KIPRA
NIKOZIJA, 14. oktobra (Tanjug) - Ministar pravde u vladi Srbije
dr
Vladan Batic i kiparski ministar pravde i javnog reda Alekos Sampos
postigli su na danasnjem sastanku u Nikoziji dogovor o unparedjenju
bilateralne saradnje i saradnje na nivou zemalja regiona, kao i dogovor
o
obezbedjivanju podrske EU navedenim procesima u cilju afirmisanja
vladavine
prava i pravne drzave.
U okviru produbljivanja regionalne saradnje koja je
intenzivirana
nakon nedavno odrzanog samita balkanskih ministara pravde u Nikoziji,
dva
ministra su se takodje dogovorila da se pristupi izradi zajednickih
projekata u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Kiparski ministar je obecao da ce Kipar u Savetu Evrope i
Ujedinjenim Nacijama pruzuti podrsku Jugoslaviji u nastojanju da sto pre
pristupi integraciji u evropske institucije, kao i da ce pomoci u
edukaciji
nasih pravosudnih organa.
U razgovoru sa Samposom ministar pravde Srbije je takodje
pokrenuo
pitanje rasvetljavanja sudbine novca, koji su ljudi bliski rezimu
Slobodana
Milosevica deponovali u kiparskim bankama. Ministri pravde dve zemlje
sastace se ponovo u novembru ove godine, kada ce kiparski ministar
boraviti
u zvanicnoj poseti Beogradu. Vladan Batic sastace se na Kipru i sa
guvernerom Centralne nacionalne banke Kipra, Hristodulosom Hristoduluom,
najavljeno je u saopstenju Ministarstva pravde Republike Srbije.
FHP: OZBILJNE PRIMEDBE NA SUDJENJE ZA RATNE ZLOCINE
BEOGRAD, 14. oktobra 2002. (Beta) Fond za humanitarno pravo
(FHP)
izneo je danas "ozbiljne prigovore" na sudjenje oficirima i vojnicima
Vojske Jugoslavije (VJ) u Nisu za zlocine pocinjene nad kosovskim
Albancima
za vreme NATO agresije na SRJ 1999. godine.
"Iako je sudjenje u Nisu politicki i pravno veoma vazno, FHP
ima
primedbe, pre svega, u vezi sa primenom Zenevske konvencije, i
utvrdjivanjem identiteta albanskih civila koji su ubijeni", navodi se u
saopstenju FHP.
U saopstenju se takodje navodi da se sud u Nisu "pogresno
pozvao
na Zenevsku konvenciju" jer se ona primenjuje "samo u sukobima koji
imaju
medjunarodni karakter".
"Sudsko vece se priklonilo rasprostranjenom stavu vojnih,
politickih i pravnih krugova u Srbiji da se na Kosovu i Metohiji radilo
o
borbi srpskih snaga protiv terorizma i NATO agresora", saopstava FHP.
Fond smatra da izrecene zatvorske kazne oficirima i vojnicima
VJ
"dodatno pojacavaju utisak" da su predsednik sudskog veca i ostali
clanovi
veca "pristrasni i na strani pocinilaca, umesto zakona".
"FHP ocekuje da ce Vrhovni vojni sud pazljivo razmotriti sudske
spise i primedbe, i u interesu pravde predmet vratiti vojnom sudu u Nisu
na
ponovno razmatranje", saopstio je FHP.
Vojni sud u Nisu izrekao je 11. oktobra presudu za ratne
zlocine
pocinjene tokom oruzanih sukoba na Kosovu i Metohiji dvojici oficira i
dvojici vojnika VJ.
Zbog naredbe za ubistvo dvojice albanskih civila potpukovnik VJ
Zlatan Mancic osudjen je na sedam godina, drugooptuzeni, kapetan Rade
Radivojevic na pet, dok su bivsi vojnici Danilo Tesic i Misel Seregij
osudjeni na cetiri, odnosno tri godine zatvora.
PREDSEDNICKI IZBORI U SRBIJI
VUCETIC: PRVI IZBORNI KRUG - NAJKASNIJE 5. DECEMBRA _
BEOGRAD, 14. oktobra (Tanjug) - Predsednik Ustavnog suda Srbije
Slobodan Vucetic izjavio je danas Tanjugu da bi novi izbori za
predsednika
Srbije trebalo da budu raspisani u narednih sedam dana, kako bi prvi
izborni krug mogao biti odrzan najkasnije 5. decembra.
Vucetic je ukazao da prema Ustavu, izbori za predsednika moraju
da
budu odrzani najkasnije 30 dana pre 5.januara naredne godine, kada
istice
mandat aktuelnog predsednika, a Zakon o izboru narodnih poslanika
predvidja
da od dana raspisivanja do dana odrzavanja izbora ne moze proteci manje
od
45 dana. Ukoliko u novom prvom izbornom krugu ne bude izabran
predsednik,
posle dve sedmice ici ce se u drugi krug izbora, kazao je on.
Ako do 5.januara 2003. godine, kada prestaje mandat aktuelnom
predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu, ne bude izabran novi predsednik
Republike, prema Ustavu, ukazao je Vucetic, duznost predsednika Srbije
preuzeo bi predsednik Skupstine Srbije, do izbora novog predsednika.
Vucetic je naveo da u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji se
primenjuje u ovom slucaju, postoje pravne praznine. On je podsetio da
je,
prema sada vazecim zakonima, i za drugi izborni krug predvidjen vrlo
visok
cenzus, odnosno da na biralista izadje vise od 50 odsto upisanih biraca
i
smatra da taj propis treba sto hitnije izmeniti.
SAVET EVROPE O IZBORIMA U SRBIJI
STRAZBUR, 14. oktobra 2002. (Beta) Predsednik Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope Peter Sider izrazio je danas zaljenje zbog
neuspeha
jucerasnjih predsednickih izbora u Srbiji, koji su, prema njegovim
recima,
mogli da zatvore izborni proces zapocet u oktobru 2000. godine.
"Ipak, slab odziv biraca je problem koji se stalno pojavljuje u
nasim zemljama i bila bi greska previse dramatizovati to sto se desilo u
Srbiji ili kriviti same birace", rekao je Sider.
Kako se navodi u saopstenju, on je podsetio gradjane Srbije da
svoje demokratske odgovornosti trebaju da shvate ozbiljno i da, ukoliko
zele da brane i grade ono sto su zapoceli 5. oktobra 2000, treba da
glasaju
kada imaju mogucnost da demokratski izaberu svoje lidere.
"To je i bio cilj borbe za koju su oni (Srbi) dobili toliko
podrske i divljenja od strane celog sveta", naglasio je Sider.
Zabrinutost zbog neuspeha izbora u Srbiji izrazioje, takodje,
generalni sekretar Saveta Evrope Valter Svimer .
"Slab odziv na izborima jasan je pokazatelj da su glasaci
razocarani konstantnim razmiricama i svadjama medju strankama u njihovoj
zemlji", rekao je Svimer.
Obracajuci se politickim liderima u Srbiji koji su jasno
uticali
na glasace da se ne pojave na glasackim mestima, Svimer je rekao da
"apel
gradjanima na bojkot demokratskih izbora u cilju pridobijanja
kratkorocne
politicke nadmoci, nije pokazatelj demokratske zrelosti".
Osvrcuci se na nove predsednicke izbore, koji ce se odrzati
najkasnije za tri meseca, on je podvukao znacaj odrzavanja zaleta u
postizanju reformi i tranziciji Srbije u istinsko demokratsko drustvo.
"Od krucijalnog znacaja je da politicari budu svesni svojih
odgovornosti, da pokazu primer demokratske zrelosti i da motivisu birace
da
aktivno ucestvuju u drustvu, ispunjavajuci svoja gradjanska prava i
obaveze", zakljucio je Svimer.
CESID POKRECE INICIJATIVU ZA NOVE IZBORNE ZAKONE
BEOGRAD, 14. oktobra 2002. (Beta) Beogradska nezavisna
organizacija Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) najavio je
danas da ce poceti prikupljanje potpisa gradjana kako bi predlozi novih
zakona koji regulisu izbornu materiju usli u skupstinsku proceduru.
Clan Upravnog odbora CeSIDa Milos Todorovic rekao je agenciji
Beta
da ce prikupljanje potpisa poceti za nekoliko dana, nakon sto budu
zavrsene
administrativne pripreme i obavestena policija.
Za podnosenje predloga zakona u skupstinsku proceduru neophodno
je
15.000 potpisa gradjana.
Inicijativa CeSIDa usledila je nakon sto su izbori za
predsednika
Srbije posle dva kruga zavrseni neuspesno, jer se u drugom krugu nije
odazvao neophodan broj biraca. Postojeci Zakon o izboru predsednika
Srbije
propisuje da i u drugom krugu izadje najmanje polovina plus jedan birac
da
bi izbori bili uspesni.
CeSIDov model zakona o izboru predsednika Srbije, koji je
ranije
ocenjivan kao dobar, predvidja ukidanje odredbe da u drugom krugu
predsednickih izbora mora da glasa 50 odsto ukupno upisanih biraca.
Clan Upravnog odbora CeSIDa Milos Todorovic rekao je da ce
CeSID
prikupljati potpise u dvadesetak gradova u Srbiji, a bice pozvane i
druge
nevladine organizacije i politicke stranke da se pridruze inicijativi.
CeSID je izrazio i druge modele zakona o izboru narodnih
poslanika, koji su ranije podneti i poslanicima u Skupstini Srbije i
nadleznim skupstinskim odborima.
Socijaldemokratska partija, clanica vladajuce koalicije DOS,
podnela je danas Skupstini Srbije svoj predlog izmena Zakona o izboru
predsednika.
MISIJA OEBSA PREPORUCILA IZMENU IZBORNOG ZAKONODAVSTVA
BEOGRAD, 14. oktobra 2002. (Beta) Medjunarodna misija za
posmatranje predsednickih izbora u Srbiji preporucila je danas
republickom
parlamentu da pre ponovnog raspisivanja predsednickih izbora izmeni
izborne
zakone a, pre svega, odredbu koja propisuje da i u drugom krugu na
izbore
izadje vise od 50 odsto upisanih biraca.
Sef Misije OEBSove Kancelarije za demokratske institucije i
ljudska prava (ODIHR) Nikolaj Vulcanov rekao je na konferenciji za
novinare
da ta odredba podstice bojkot od strane neuspesnih kandidata iz prvog
kruga, da narusava poverenje biraca, da je u suprotnosti sa duhom
Ustava,
kao i da bi mogla dovesti do ustavne krize zbog niza neuspesnih pokusaja
da
se izabere predsednik.
Vulcanov je rekao da su izbori za predsednika sprovedeni
"uglavnom
u skladu sa medjunarodnim obavezama i standardima demokratskih izbora",
ali
i da zakoni po kojima su izbori sprovedeni sadrze znacajne necdostatke
koji
"mogu podriti demokratski proces".
On je kazao da je zbog toga potrebno da parlament do 22.
oktobra,
kada bi najkasnije trebalo da budu raspisani novi izbori za predsednika,
trebalo da izmeni nekoliko odredaba Zakona o izboru predsednika.
Misija je preporucila i pojasnjenje clana koji se tice
ustanovljavanja broja biraca koji su glasali, odnosno da u tu svrhu
zakonom
bude propisano prebrojavanje glasackih listica u glasackim kutijama, a
ne
potpisa biraca na birackim spiskovima. Preporuceno je da se prilikom
utvrdjivanja vecine biraca koji su glasali ne uzimaju u obzir nevazeci
listici i da umesto radnih tela Republicke izborne komisije budu
formirane
opstinske izborne komisije.
Vulcanov je kazao da je "dugorocno gledano, potrebno izvrsiti
sveobuhvatnu reviziju i izmenu svih izbornih zakona" u Srbiji i uloziti
napore da se poboljsa postupak sastavljanja birackih spiskova, a da je
hitno potrebno izmeniti pomenute odredbe zakona.
Sef OEBSove kancelarije u Varsavi Hrajar Balijan ocenio je da
je
neuspeh drugog kruga izbora zbog nedovoljnog odziva biraca poraz i da
Srbiji donosi "nesigurnost koja joj je najmanje potrebna".
Balijan je ukazao da OEBS vec dve godine trazi izmenu izbornih
zakona i posebno Zakona o izboru predsednika posto je, kako je rekao,
rec o
"veoma jednostavnoj izmeni".
Na pitanje kakav ce biti stav OEBSa ako sednica parlamenta ne
bude
zakazana, izmedju ostalog, zbog toga sto posle oduzimanja mandata
poslanicima DSSa nije jasno koliko parlament ima poslanika, Vulcanov je
odgovorio da pitanja u vezi sa parlamentom nisu u nadleznosti ODIHR, a
da
ce ta misija, ako bude pozvana da posmatra izbore koji bi bili raspisani
po
sadasnjim propisima, razmotriti takav poziv.
On je, medjutim, istakao da je ODIHR spremna da pomogne u
poboljsanju izbornog zakonodavstva.
Misija je u izvestaju navela i da se Republicka izborna
komisija
tokom izbora "borila sa primenom zakonodavstva koje sadrzi
kontradiktorne i
dvosmislene odredbe, pri cemu je povremeno dopustala da prevagnu
politicki
umesto pravnih razloga".
"Sastanci RIK bili su otvoreni za akreditovane posmatrace i
medije. Medjutim, neka osetljiva pitanja razmatrana su na neformalnim i
zatvorenim sastancima", navodi se u izvestaju.
Prema izvestaju, stampani mediji su tokom kampanje za drugi
krug
uglavnom u jednakoj meri izvestavali o obojici kandidata, a poslednja
tri
dana i kandidat grupe gradjana Miroljub Labus i kandidat Demokratske
stranke Srbije Vojislav Kostunica prikazani su "u prilicno negativnom
svetlu".
U izvestaju se navodi i da su televizije "BK" i "Pink" znacajan
deo svog informativnog programa posvetile politicarima koji su pozivali
na
bojkot izbora, a da je TV Pink i tokom kampanje u drugom krugu
"nastavila
da pruza podrsku Labusu, cesto dajuci negativnu sliku o Kostunici".
KOSOVO-METOHIJA
SAD OSTRO OSUDILE NAPAD NA SRBE I MEDJUNARODNE SNAGE
PRISTINA, 14. oktobra 2002. (Beta) Sjedinjene Americke Drzeve
(SAD) su ostro osudile napad vise stotina Albanaca na grupu Srba i
vojnike
Kfora i UN policije prosle nedelje u Peci.
"SAD ostro osuduju nasilje i zastrasivanje ciji je cilj
protivljenje procesu normalizacije na Kosovu", navodi se u saopstenju
Stejt
demaprtmenta dostavljenom danas Beti.
SAD ocekuju od svih kosovskih lidera da se pridruze
medunarodnoj
zajednici u osudi tog cina i da rade u pravcu pomirenja i reintegracije
izbeglica i interno raseljenih lica svih etnickih grupa, navodi se u
saopstenju.
REDZEPI PUTUJE U KANADU I SAD
PRISTINA, 14. oktobra 2002. (Beta) Predsednik kosovske Vlade
Bajram Redzepi putuje sutra u Kanadu i SAD, gde ce se zadrzati nedelju
dana, saopsteno je danas iz njegovog kabineta u Pristini.
Tokom boravka u Kanadi, Redzhepi ce se susreti sa politickim
direktorima G8 a posle toga ce biti gost kanadskog ministarstva
inostranih
poslova.
U Njujorku ce Redzepi sa saradnicima ucestvovati na
Konferenciji
za investicije na Kosovu. U SAD ce Redzepi posetiti i Ujedinjene nacije
a
potom ce u Vasingtonu razgovarati sa zvanicnicima Stejt departmenta i
Bele
kuce.
Najavljeni su i susreti Redzepija sa predstavnicima
Medjunarodnog
monetarnog fonda, Svetske banke, USAIDa i Fondacije Sorros.
MANUEL: PUNKTOVI PREMA ALBANIJI NISU CARINSKI PRELAZI
BEOGRAD, 14. oktobra 2002. (Beta) Portparol UNMIKa Suzan Manuel
izjavila je da su punktovi koje ce UNMIK uspostaviti na granici sa
Albanijom "dva planinska prelaza" ciji je cilj sprecavanje sverca, a ne
carinski, niti medjunarodni prelazi.
"Rec je o dva planinska prelaza, koje ce policija kontrolisati
kako bi sprecila krijumcarenje od strane mestana koji zive s obe strane
granice. Nisam sigurna da li tamo uopste postoje putevi, ili su to samo
staze", izjavila je Manuelova radiju B92.
"Nije rec o komercijalnim, carinskim i medjunarodnim prelazima,
a
vlasti Albanije s tim imaju veze jedino u smislu da su o tome
obavestene.
Takodje nije predvidjena nikakva svecana ceremonija otvaranja, kojoj bi
prisustvovali visoki zvanicnici UNMIKa i Albanije", rekla je portparol
UNMIKa.
Predstavnici koalicije "Povratak" iz Skupstine Kosova
protestovali
su zbog najavljenog otvaranja prelaza na albanskoj granici, u mestima
Kukes
i Ordjos, planiranog za sredu, 16. oktobar.
Poslanicki klub "Povratka" zatrazio je od jugoslovenskog
ministra
inostranih poslova Gorana Svilanovica da hitno reaguje tim povodom.
"Otvaranjem prelaza i formiranjem carinskih sluzbi direktno se
rusi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, a UNMIK i susedna Albanija
zadiru
u suverenu teritoriju Jugoslavije", stoji u pismu Svilanovicu.
UNMIK zeli da spreci da mestani "krse zakon krijumcarenjem, sto
su
izgleda vec dugo cinili", rekla je Suzan Manuel i ocenila da to niposto
nije krsenje Rezolucije 1244.
KELER POZVAO KOSMETSKE SRBE DA IZADJU NA LOKALNE IZBORE
KOSOVSKA MITROVICA, 14. oktobra (Tanjug) - Ambasador Francuske
u
Jugoslaviji Gabrijel Keler ocenio je danas u Kosovskoj Mitrovici da
kosmetski Srbi treba da izadju na lokalne izbore, zakazane za 26.
oktobar,
jer time ne mogu nista izgubiti.
Komentarisuci incident koji se prosle nedelje dogodio u Peci,
kada
su albanski ekstremisti napali grupu Srba iz Osojana, Keler je posle
razgovora sa clanom Predsednistva Skupstine Kosova Oliverom Ivanovicem
istakao da je sramota sve sto se desava protiv bezbednosti ljudi, a
narocito manjina na ovim prostorima. Medjutim, takvi dogadjaji ne smeju
biti razlog neucestvovanja Srba na lokalnim izborima, rekao je Keler.
Ivanovic je novinarima saopstio da tema razgovora sa Kelerom nije bila
"da
me on ubedi da Srbi izadju na izbore", dodavsi da su lideri Srba sa
Kosmeta
usmereni na svoje snage i na Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju
Nasa
aktivnost ce biti usmerena na resavanje vitalnih problema, kao sto su
povratak i poboljsanje zivota kosmetskih Srba, kazao je Ivanovic.
REPUBLIKA CRNA GORA
NEKOREKTNO UVLACENJE VJ U PREDIZBORNE AKTIVNOSTI U CRNOJ GORI
BEOGRAD, 14. oktobra (Tanjug) - Informativna sluzba
Generalstaba
Vojske Jugoslavije (VJ) demantovala je danas informacije pojedinih
medija u
Crnoj Gori da je u tu republiku, konspirativno i bez znanja nacelnika
Generalstaba VJ upucena grupa od 30 vojnih obavestajaca naklonjenih
projugoslovenskim strankama sa zadatkom da se angazuju na strani ove
politicke opcije u izbornoj kampanji.
Sluzba Generalstaba VJ za informisanje "energicno i u celosti
demantuje ovu vest", kaze se u saopstenju i dodaje da su crnogorski
mediji
tu nformaciju objavili "pozivajuci se na neindentifikovane vojne
izvore".
"Vojska Jugoslavije je cvrsto opredeljena da u skladu sa svojom ulogom i
zadacima bude izvan svih stranackih aktivnosti i nadmetanja.
Takodje, Vojska Jugoslavije, ponasajuci se u skladu sa zakonom,
ostvaruje potrebnu saradnju sa nadleznim saveznim, republickim i
lokalnim
organima vlasti. Zbog toga smatramo nekorektnim svako uvlacenje Vojske
Jugoslavije i njenih pripadnika u stranacke i predizborne aktivnosti u
Crnoj Gori", kaze se u saopstenju.
ZAKLJUCENO U 13:30 C.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
