-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== ZASEDANJE SKUPŠTINE SRBIJE U PETAK Beograd -- Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić zakazala je sednicu Parlamenta za petak, 18. oktobar. U izjavi za B92, ona je rekla da na zahtev jedne trećine Poslaničke grupe "DOS, za reforme", "zakazuje prvu sednicu jesenjeg redovnog zasedanja Skupštine u ovoj godini". "Jedna je tačka dnevnog reda, a to je po hitnom postupku razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike Srbije. Izbori će biti raspisani posle razmatranja i usvajanja tog predloga zakona", rekla je Nataša Mićić. ŠAMI: KOŠTUNICA PREDSEDNIK SRBIJE Beograd -- Dok neke stranke i nevladine organizacije predlažu kompromis i raspisivanje novih predsedničkih izbora pod novim uslovima, Demokratska stranka Srbije zaoštrava stav. Potpredsednik DSS Zoran Šami izjavio je da su za tu stranku predsednički izbori u Srbiji završeni uspešno, da je na njima pobedio Vojislav Koštunica i da novih izbora neće biti, jer je na drugi krug izašlo više od polovine birača. U međuvremenu je, kako je za B92 izjavio funkcioner Demokratske stranke Čedomir Joavnović, u utorak popodne održan sastanak na kom su Zoran Đinđić, Čedomir Jovanović, Goran Svilanović, Nenad Čanak, Slobodan Orlić, Rasim Ljajić, Dragan Veselinov i Jožef Kasa odlučili da po hitnom postupku zatraže sazivanje sednice Skupštine Srbije do 21. oktobra na kojoj bi bilo raspravljano o promeni Zakona o izboru predsednika Srbije, odnosno o ukidanju cenzusa od 50 odsto za drugi izborni krug. Učesnici sastanka su se složili da u skladu s preporukama OEBS, Ustavom i zakonskim obavezama treba da budu ponovljeni izbori za predsednika Srbije. S druge strane, Republička izborna komisija je saopštila da drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji nije uspeo. Predsednik RIK Radoslav Baćević saopštio je konašne rezultate izbora, prema kojima je na glasanje izašlo nešto više od 45 odsto birača. "Komisija je zapisnički utvrdila da na ponovljeno glasanje nije izašao potreban broj birača. U smislu člana 9, stav 1. Zakona o izboru predsednika Republike, "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 1/90 i 70/92, i da se saglasno članu 9. stav 2. istog zakona ceo izborni postupak ponavlja", rekao je Baćević. Šami tvrdi da u Srbiji ima oko 5.930.000, a ne 6,5 miliona birača, kako je utvrdio RIK. Ilustrujući taj podatak, Šami je naveo da u 12 opština u Srbiji ima više birača nego stanovnika, a da je u još 35 opština broj građana mlađih od 18 godina drastično mali. Portparol CESID Marko Blagojević slaže se s tvrdnjama da je stanje u biračkim spiskovima katastrofalno, ali smatra da prigovor DSS nema zakonskog osnova za usvajanje. "Tu je zakon vrlo jasan. Ukoliko se na izborima ne odazove 50 odsto birača, u odnosu na zvanično objavljen broj birača, izbori nisu uspeli. Postoji pravni osnov za usvajanje takvog prigovora DSS, koliko god da to gorak ukus u ustima ostavljalo, i već u trenutku kada su izbori raspisani mi smo znali, ili smo bar očekivali, da birački spisak neće moći da bude kompletiran do dana sprovođenja izbora. To su mogli da pretpostave i kandidati i onda je pretpostavka da su oni činom kandidovanja pristali na takve uslove. Onda se postavlja pitanje zbog čega tek sada podnose prigovor na takav nedostatak", rekao je Blagojević. Na pitanje zašto DSS nije ažurirao biračke spiskove u onim opštinama u kojima je na vlasti, Šami je odgovorio da to ne bi vredelo jer ne postoji centralni birački spisak. "Ako sam ja upisan u Loznici i Beogradu, na primer, vi to ne možete da vidite ni u Loznici, ni u Beogradu, već samo ako postoji centralni birački spisak u elektronskoj formi. Sve evropske zemlje to imaju, Crna Gora to ima, a Srbija nema", istakao je Šami. Sekretar RIK Ljiljana Velić Šantić, međutim, ističe da je birački spisak utvrđen rešenjem RIK još 26. septembra. "Broj birača koje RIK utvrđuje je broj birača po opštinama, koji se zasniva na spiskovima Opštinskih izbornih komisija", objasnila je Ljiljana Velić Šantić. "To je bio broj birača od kog je utvrđivan i procenat izašlih 29. septembra, a i procenat birača na osnovu kog je utvrđen i procenat birača 13. oktobra. Otvarati sada priču o broju birača, ja mislim da je pre svega neumesno, a drugo, ti birački spiskovi su, naravno, podložni kontroli, oni postoje ovde u RIK kao izvodi, jer birači nisu glasali po tom CD koji je dostavilo Ministarstvo za državnu upravu, nego su glasali po izvodima iz biračkih spiskova koji su se nalazili na svakom biračkom mestu", rekla je Ljiljana Velić Šantić. Zoran Šami je izbegao da odgovori na pitanje zašto je DSS uopšte učestvovala u izborima ako nije zadovoljna biračkim spiskovima. On je najavio da će se DSS žaliti ako RIK objavi da izbori nisu uspeli i da će se obratiti višim instancama ako RIK ne usvoji njihove prigovore. Šami je rekao i da predsednik Skupštine Srbije ne može da raspiše nove izbore dok stari ne budu završeni. "Vama fali jedan od 4 relevantna parametra. Zamislite, vi sada ne znate koliko je glasova dobio Vojislav Koštunica, ili da ne znate koliko je glasova dobio Miroljub Labus. Bilo bi potpuno logično da ne možete da završite izbore dok to ne saznate, ali vama takođe fali jedan parametar", rekao je Šami. Taj parametar je tačan broj birača u Srbiji, a pošto on nije poznat, DSS će insistirati da to konačno bude utvrđeno. Šami je rekao da to može biti urađeno u kratkom roku i da će DSS Republičkoj izbornoj komisiji dostaviti sve podatke kojima raspolaže, a koji govore da brojka od 6,5 miliona birača nije precizna. Oni koji odbijaju tvrdnje DSS da je izborna trka gotova pokreću inicijative za promenu izbornog zakona kako bi bio izbegnut neuspeh i na ponovljenim izborima. Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović smatra da je zbog izlaska iz političke krize neophodno postići hitan politički dogovor o načinu rešavanja prioritetnih pitanja u zemlji. Prema njegovom mišljenju, to su amandmanske izmene izbornog zakona, korekcije izbornih spiskova, početak procedure za usvajanje novog Ustava Srbije i okončanje izrade Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Čović je predložio i da Administrativni odbor Skupštine Srbije zamrzne sve svoje odluke dok nadležni sudovi ne odluče o sudbini mandata DSS. U međuvremenu, poslanici bi trebalo da hitno reše sva prioritetna pitanja, ali za to je potreban dogovor, kaže Čović. "Dogovor u smislu da, ako bi to bilo urađeno, ne idemo onda još korak dalje. U takvim odnosima ne može da se dođe do apsolutnog pobednika i apsolutnog poraženog. Znači, ako se vrate poslanici, onda ne treba napraviti dodatan korak u smislu 'sad insistiramo na tome da bude vraćeno i mesto predsednika Skupštine", rekao je Čović. On je ocenio i da ponavljanje predsedničkih izbora bez prethodne izmene izbornog zakona ne bi imalo smisla i da bi to vodilo obesmišljavanju izbora i institucije predsednika Srbije. CESID je za subotu najavio početak kampanje prikupljanja 15.000 potpisa gradjana, neophodnih za pokretanje skupštinske procedure za donošenje novog izbornog zakona. U CESID, međutim, sumnjaju da bi njihov predlog zakona mogao da bude donet pre raspisivanja ponovljenih izbora za predsednika Srbije, kaže Marko Blagojević. "Nije nam poenta da samo u Skupštini bude usvojen zakon, ili nekakva izmena, ili nekakvo novo pravilo koje bi zakrpilo rupu i omogućilo da naredni izbori uspeju. Nama je poenta da pokušamo da u parlamentarnu proceduru, u Skupštinu, uvedemo taj naš predlog zakona, koji neće važiti za prve naredne izbore, već predlog koji bi, ukoliko bi bio uspešan i usvojen, važio za sve naredne izbore. Nama je poenta da bude napravljen osnov za fer i demokratske izbore", rekao je Blagojević. Teoretski, dodaje on, postoji šansa da Srbija bira svog predsednika do 2006. DS: BIRAČKE SPISKOVE TREBA DA ISPRAVE OPŠTINE, A NE VLADA Beograd -- Demokratska stranka je u utorak saopštila da je nezadovoljstvo Demokratske stranke Srbije zbog nepravilnosti u biračkim spiskovima neprimereno jer biračke spiskove vode opštine, a DSS je, kako se navodi u saopštenju, na vlasti u skoro svim opštinama u Srbiji. "Prema našim zakonima, biračke spiskove vode opštine. U opštinama se vrši upis i brisanje građana iz biračkog spiska. Kao što je javnosti poznato, DSS je na vlasti u skoro svim opštinama u Srbiji. Prema tome, DSS preko svojih predstavnika u skupštinama opština ima potpun uvid u svaki birački spisak. Zbog toga smo zapanjeni izjavama predstavnika DSS da birački spiskovi nisu dobri i izjavom njihovog predsedničkog kandiditata, datoj u noći posle izbora, da je za 'probleme u biračkim spiskovima odgovorna Vlada'. Očigledno je da ni Koštunica, a ni njegova stranka ne poznaju zakone ili namerno obmanjuju građane", stoji u saopštenju DS. ND: PREDSEDNIČKI IZBORI SA SAVEZNIM Beograd -- Šef Poslaničkog kluba Nove Demokratije u Skupštini Srbije Siniša Mitrović ocenio je da bi ponovljeni predsednički izbori u Srbiji trebalo da budu raspisani sa izborima za nov parlament zajedničke države Srbije i Crne Gore. "Loš izborni zakon ne može biti popravljen tokom izbornog procesa, osim na bazi opšteg konsenzusa svih učesnika političkog procesa, pa ND predlaže da, zbog štednje državnog budžeta, predsednički izbori budu raspisani sa izborima za nov parlament Srbije i Crne Gore. Imajući u vidu dinamiku usvajanja Ustavne povelje, ti izbori bi mogli da budu održani tokom decembra ove godine", rekao je Mitrović. SDP NEĆE NA NOVE IZBORE PO SADAŠNJIM ZAKONIMA Beograd -- Kopredsednik Socijaldemokratske partije Slobodan Orlić izjavio je da ta stranka neće ni na koji način učestvovati u ponovljenim predsedničkim izborima ukoliko ne bude promenjen zakon koji kao uslov za uspeh izbora predviđa izlaznost veću od 50 odsto u drugom krugu. Orlić je ocenio da bi raspisivanje ponovljenih izbora za predsednika Srbije po sadašnjim zakonima bilo "greška i neodgovoran potez". Prema njegovim rečima, potrebno je pre ponovljenih izbora sazvati samo jednu sednicu Parlamenta na kojoj bi sporna odredba zakona bila izmenjena. Orlić je naveo da su poslanici SDP u Skupštini Srbije podneli predlog za izmenu Zakona o izboru predsednika Republike. Ta partija, prema njegovim rečima, podržava inicijativu Centra za slobodne izbore i demokratiju za detaljnu reviziju izbornog zakonodavstva. Orlić je čestitao predsedničkim kandidatima Vojislavu Koštunici i Miroljubu Labusu na rezultatima koje su ostvarili na izborima i ocenio da su tim kandidatima glasove poklonili oni birači koji žele evropsku integraciju Srbije. ŽIVKOVIĆ: PREDSEDNIKA BI TREBALO DA BIRA PARLAMENT Beograd -- Potpredsednik Demokratske stranke Zoran Živković ocenio je da bi bilo bolje kada bi predsednika Srbije birala Skupština Srbije. "Pitanje je da li predsednik Republike, koji i tako ima mala ovlašćenja, treba da bude biran neposredno. Bolje bi bilo promeniti Ustav i definisati da predsednika bira Parlament", rekao je Živković. On je ocenio i da neće biti dovoljno vremena za promenu Zakona o izboru predsednika do narednih izbora "ukoliko želimo da poštujemo zakon i rokove koje on propisuje". Komentarišući predlog za izmenu Zakona o izboru predsednika koji su Skupštini uputili poslanici Socijaldemokratske partije, Živković je rekao da promena zakona koja bi podrazumevala da u drugom krugu izbora nije potrebno da izađe više od 50 odsto građana nije dobra i istakao da u zakonu mora da postoji klauzula prema kojoj je potrebna izlaznost od bar 25 odsto birača. "Kako bismo mogli govoriti o legitimnom predsedniku ako za njega glasaju samo on i njegova porodica", rekao je Živković. BATIĆ: PREDSEDNIKA DA BIRA SKUPŠTINA SRBIJE Beograd -- Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić izjavio je da se zalaže za uvođenje čistog parlamentarnog sistema u Srbiji, a po kom bi predsednika birala Skupština Srbije. On je rekao da rešenje nije u izmeni zakona o izboru predsednika Srbije, jer bi njegova funkcija postala nebitna donošenjem novog Ustava Srbije. On je naglasio da je parlamentarni sistem u duhu evropskih demokratija i dodao da u slučaju da dođe do izmene Zakona o izboru predsednika mora biti ostavljena odredba o cenzusu u prvom krugu. KOLIKO SU KOŠTALI IZBORI Beograd -- Neuspeli izbori za predsednika Srbije nisu za posledicu imali samo to da Srbija nije dobila novog šefa države, već je od potrošenog novca bilo moguće sagraditi 400 stanova od oko 60 kvadratnih metara u Beogradu ili 4 nove škole. "Blic" u članku pod naslovom "Apstinenti proćerdali 400 stanova" je objavio računicu prema kojoj su neuspeli predsednički izbori koštali oko 10 miliona evra. Za prvi krug izbora Republičkoj izbornoj komisiji dostavljeno je 325 miliona dinara, a pred drugi krug 13. oktobra još 137,8 miliona dinara. Za uplatu je ostalo još oko 80 miliona, ne računajući 10 miliona dinara, koliko je 11 predsedničkih kandidata dobilo za svoju predizborne kampanje. List je izračunao da je od novca potrošenog za izbore, dakle desetak miliona evra, moglo da bude obnovljeno 60 kilometara kolovoza, toliko koštaju 3 nove elektrolokomotive ili 16 generalno remontovanih, 10 novih savremenih vagona ili 30 kilometara novih šina. Uz konstataciju da je novac poreskih obveznika iz budžeta "praktično bačen", list podseća da će i novi izbori koštati isto toliko. USKORO VIZE I ZA MAĐARSKU Beograd -- Od polovine 2003, građani Jugoslavije ni u Mađarsku više neće moći da putuju bez vize. Ta zemlja 2004. postaje punopravan član Evropske unije i jedan od uslova za to članstvo je uvođenje viza prema onim zemljama koje nisu članice EU. Ambasador Mađarske u SRJ Jožef Pandur u izjavi za B92 kaže da će procedura za dobijanje mađarske vize biti uobičajena, kao i za druge zemlje. "Mi smo i za vreme sankcija i za vreme rata izdržali sve pritiske međunarodne zajednice i nismo uveli vize, ali pošto je najvažniji prioritet mađarske spoljnje politike ulazak u EU, primorani smo da sada to uradimo. Ali, kao što je naš ministar spoljnjih poslova obećao ministru inostranih poslova SRJ Goranu Svilanoviću, mi ćemo se potruditi da EU skine Jugoslaviju sa te crne liste zemalja čijim su građanima potrebne vize za EU", rekao je Pandur. On kaže da je prošle godine s jugoslovenskim pasošem mađarsku granicu prešlo više od 4 milona građana. "Računamo da će taj broj biti smanjen i da će mađarski konzulati u Beogradu i Subotici izdavati nekoliko hiljada viza mesečno, najviše od svih mađarskih konzulata u svetu", rekao je Pandur. JUGOSLOVENIMA OD UTORKA POTREBNE VIZE ZA KIPAR Beokrad, Nikozija -- Državljanima Jugoslavije od utorka su potrebne vize za ulazak na Kipar, potvrdjeno je u ambasadi te zemlje u Beogradu. Za kiparsku vizu potrebna je podneti pasoš koji važi još najmanje 3 meseca, fotografiju i popunjen formular, a viza košta 15 dolara. Ambasador Kipra u Beogradu Stavros Amvrosiu izjavio je za grčku novinsku agenciju ANA da uvođenje viza nije znak pogoršavanja bilateralnih odnosa, već "obaveza koja proističe iz kandidature Kipra za prijem u Evropsku uniju ". Ambasada Kipra će izdavati takozvane nacionalne vize do uključivanja Kipra u EU, a od tada šengenske. Evropska komisija je prošle nedelje preporučila prijem Kipra u EU što će, kako se očekuje, u decembru biti prihvaćeno na samitu EU. Formalna odluka o prijemu biće doneta 2003, a članstvo u EUniji bi praktično trebalo da počne 2004. BEZ DOGOVORA O IZLASKU NA IZBORE Kosovska Mitrovica -- Predstavnici koalicije "Povratak" ni u utorak uveče se sa šefom UNMIK Mihaelom Štajnerom nisu postigli dogovor o izlasku kosovskih Srba na lokalne izbore 26. oktobra. Kako je Radiju B92 rekao jedan od lidera "Povratka" Gojko Savić, predstavnici te koalicije ponovo su izložili nepoverenje prema Štajnerovom planu za Kosovsku Mitrovicu i zatražili čvrste garancije da će početi decentralizacija celog Kosova. Odluku o eventualnom izlasku na izbore predstavnici kosovskih Srba doneće u konsultacijama s jugoslovenskim i srpskim zvaničnicima, rekao je Savić, i za sredu najavio sastanak s predsednikom Jugoslavije Vojislavom Koštunicom. "Do petka će zvanično biti objavljeno koje su opcije i koja je konačna odluka. Mi smo još jednom uputili molbu da jedna od mogućnosti bude i odlaganje izbora za 6 meseci", kaže Savić. DECENTRALIZACIJA USLOV UČEŠĆA SRBA NA IZBORIMA Priština -- Šef Poslaničke grupe koalicije "Povratak" u Skupštini Kosova Rada Trajković izjavila je za dnevnik "Epoka e re" da će srpska zajednica, ukoliko međunarodna zajednica ne podrži decentralizaciju Kosova, organizovati sopstvene izbore. Ona je za prištinski list rekla da je za sada jedini uslov da Srbi učestvuju na kosovskim lokalnim izborima 26. oktobra decentralizacija Kosova. OKONČAN DVONEDELJNI ŠTRAJK PROSVETNIH RADNIKA NA KOSOVU Priština -- Generalni štrajk kosovskih prosvetnih radnika okončan je u ponedeljak uveče dogovorom predstavnika Unije sindikata za obrazovanje, nauku i kulturu i Vlade Kosova. Više od 22.000 nastavnika počelo je štrajk pre 2 nedelje zbog nezadovoljstva platama. Premijer Kosova Bajram Redžepi i predsednik Unije sindikata Agim Hiseni obratili su se preko Televizije Kosova nastavnicima osnovnih i srednjih škola pozvavši ih da se vrate nastavi, jer je postignut načelan sporazum o poboljšanju njihovog materijalnog položaja. Ekonomsko-fiskalni odbor Kosova, kojim je predsedavao šef UNMIK Mihael Štajner, odlučio je da za prosvetne i zdravstvene radnike Kosova bude izdvojeno dodatnih 5 miliona evra, tako da će njihove plate biti povećane za 44 evra mesečno. U KLOKOTU POGINULA SRPKINJA Priština -- Protojerej Dragan Kojić izjavio je da je u selu Klokot u utorak nastradala Svetlana Stankovic. Prema svedočenju Kojića, Klokot je pod blokadom vojnika KFOR koji su blokirali okolinu i pretresaju sve putnike. Portparol UNMIK Andrea Anjeli ranije je izjavio da je jedna starija Srpkinja poginula u utorak popodne pošto je nagazila na minu u polju kukuruza između Klokota i Kosovske Vitine. On je dodao da ne zna da li je reč o novopostavljenoj ili mini zaostaloj iz ranijih sukoba.Prema rečima portparola UNMIK Suzan Manuel, Srbi iz okolnih sela protestovali su zbog pogibije sunarodnice. Eparhija raško-prizrenska najoštrije je osudila "poslednji u nizu napada na srpsko stanovnistvo na Kosovu i Metohiji". "Nakon prošlonedeljnog napada na srpske penzionere u Peći i kamenovanja Srba u vozu na putu Lesak-Kosovo Polje, albanski ekstremisti nesmetano nastavljaju s nasiljem dok međunarodni predstavnici i dalje uporno tvrde da se situacija na Kosovu i Metohiji poboljšava", navodi se u saopštenju. ČOVIĆ: JOŠ JEDNA PORUKA SRBIMA NA KOSMETU Beograd -- Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je u utorak, povodom pogibije Svetlane Stanković u selu Klokot kod Vitine, da "više niko nema prava da priča o nekakvim velikim rezultatima na Kosovu i Metohiji, kada nema elementarne bezbednosti i slobode kretanja". "To su sve teške poruke u teškoj situaciji i trenutku kada srpska nacionalna zajednica treba da razmišlja uopšte o lokalnim izborima", rekao je Čović. "To govori da na Kosovu i Metohiji nije izvršeno razoružanje ekstremističkih i terorističkih grupa i da su one prisutne i da namerno zastrašuju i provociraju Srbe", rekao je on. "IZBORI NISU BITKA ZA DRŽAVU, NEGO PROTIV MAFIJE" Podgorica -- Predsednik Liberalnog saveza Crne Gore Miroslav Vicković rekao je u utorak uveče u Podgorici da izborima 20. oktobra građani Crne Gore ne rešavaju državno pitanje, nego pitanje borbe protiv organizovane mafije. "Izbori nisu bitka ni za državu, ni za naciju, ni za Crkvu. Oni su bitka za goli ljudski opstanak, za opstanak nas i naših porodica i bitka protiv organizovane mafije", istakao je Vicković na promotivnom skupu svoje stranke. Odgovarajući na optužbe Đukanovićeve Demokratske partije socijalista da su liberali izdajice, Vicković je rekao da liberali nikada nisu izdali projekat nezavisne Crne Gore. UOČI MITINGA LS PRETUČENA JEDNA OSOBA Nikšić -- Nekoliko pristalica Liberalnog saveza Crne Gore pretuklo je u ponedeljak uveče u Nikšiću, neposredno pred predizborni skup te stranke, jednog sredovečnog muškarca i nanelo mu lakše povrede, saznaje Beta. Prema nezvaničnim informacijama, policija je privela izgrednike, ali su oni ubrzo pušteni. IFIMES O IZBORIMA U CRNOJ GORI Ljubljana -- Međunarodni institut za međureligijske, međunacionalne i bliskoistočne studije, IFIMES iz Ljubljane, napravio je analizu parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, koji će biti održani 20. oktobra, javlja dopisnik RTV B92 Jelica Greganović. Iz analize IFIMES, pod naslovom "Samostalnost ili zajednička država", izdvajamo najzanimljivije delove. "Parlamentarni izbori u Crnoj Gori odgovoriće na nekoliko ključnih pitanja. Među njima je pitanje da li će Crna Gora nastaviti putem osamostaljivanja ili ce se vratiti pod okrilje SRJ, odnosno nove državne zajednice Srbije i Crne Gore. Odgovor na to pitanje odrediće dalji tok događaja u toj republici. Predizbornu kampanju u Crnoj Gori karakteriše izuzetna polarizacija političkih blokova. Jedna od karakteristika crnogorskih izbora je velik broj predizbornih koalicija. Realnu snagu pojedinih stranaka u okviru koalicija teško je utvrditi, što će sigurno imati za posledicu da će stranke pojedinačno sebi pripisivati mnogo veću snagu i značaj u odnosu na stvarnu. Zastupljenost žena na izbornim listama je nedovoljna, što upozorava na položaj žene u crnogorskom drustvu. Dosadašnja vlast na čelu s predsednikom Milom Đukanovićem, kom mandat ističe januara 2003, nije pokazala posebne rezultate, što jasno dokazuje ekonomska i politička situacija u kojoj se Crna Gora nalazi. Poziciju sadašnjeg crnogorskog predsednika pokušavaju dodatno da otežaju politički protivnici i pojedini predstavnici međunarodne zajednice, potencirajući njegovu eventualnu odgovornost pred Haškim tribunalom, jer je za vreme napada na Dubrovnik i rata u BiH obavljao dužnost predsednika Vlade Crne Gore. Tome treba dodati i njegovu navodnu uključenost u međunarodne krijumčarske lance, što je potvrdilo italijansko tužilaštvo, što negativno utiče na birače i podršku njegovom političkom bloku, dovodeći u pitanje i ugled i simpatije koje je Crna Gora imala u svetu. Crna Gora je multietnička i multireligijska država. Zbog toga je značajno učešće manjinskih naroda na predstojećim izborima u Crnoj Gori. To se pre svega odnosi na dve koalicije albanskih stranaka i dve koalicije bošnjačkih stranaka. Prvi put se na izborima pojavljuje i Građanski savez lista iz Tivta, koju čine tamošnji Hrvati. Srbi u Crnoj Gori imaju nekoliko svojih stranaka. Pitanje manjinskih naroda moglo bi biti rešeno formiranjem nacionalnih veća koja bi pomogla integraciju manjinskih naroda u crnogorsko društvo i obezbedila ravnopravnu zastupljenost u organima odlučivanja, što do sada nije bio slučaj. Analitičari IFIMES smatraju da će predstojeći parlamentarni izbori u Crnoj Gori definitivno odgovoriti hoće li Crna Gora ostati u zajedničkoj državi sa Srbijom ili će krenuti ubrzanim tempom definitivnog osamostaljivanja. Poželjno je da nova vlast okupi široku koaliciju, koja će delovati na okupljanju različitih političkih snaga na projektima od zajedničkog interesa za sve građane Crne Gore. Izrazita politička polarizovanost pogubna je za države poput Crne Gore. Nova vlast biće prinuđena da ubrzano sprovodi reforme, ne samo u ekonomskoj sferi, nego i političkoj, s naglaskom na afirmaciji manjinskih naroda, umesto dosadašnje marginalizacije. Potrebno je prioritetno razvijati i jačati međureligijske odnose u odnosu na međunacionalne. Ipak, vlast će svoje delovanje morati da usmeri pre svega na razvojna pitanja, pitanja stabilnosti i efikasnosti reformi, jer je pitanje samostalnosti izgubilo značaj, koji je nekada imalo", zaključuje IFIMES. NASTAVLJENO SUĐENJE MILOŠEVIĆU Hag -- Pred Haškim tribunalom u utorak je završeno svedočenje beogradskog novinara Dejana Anastasijevića. Pred sudom se pojavio nov zaštićeni svedok, Srbin iz Hrvatske. Kako prenosi specijalni izveštač B92 Ljubica Gojgić, govoreći o događaju na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara, Anastasijević je rekao da su za egzekuciju 250 hrvatskih zarobljenika najverovatnije odgovorni pripadnici Teritorijalne odbrane, kojima je komandovao Radovan Stojičić Badža. Anastasijević je rekao da je iz razgovora s tadasnjim šefom KOS, generalom Aleksandrom Vasiljevićem, kog je prvi put u sudnici javno imenovao kao svoj izvor, saznao da je ubistvu prethodio sastanak predstavnika JNA i TO na kom je dogovoreno da će vojska predati zarobljenike teritorijalcima i da će zarobljenima biti suđeno pred sudovima SAO Istočna Slavonija. Zarobljenike je teritorijalcima predao major Veselin Šljivančanin, ali su oni ubrzo zatim ubijeni, rekao je Anastasijević. On je izjavio da su na teritoriji Vojvodine, u selima Stajićevo i Begejci, postojali logori za zarobljene Hrvate, a da su zarobljenici pre razmene držani i u jednom delu zatvora u Sremskoj Mitrovici. Anastasijević je ustvrdio da je Brana Crnčević učestvovao u podeli oružja Srbima iz Hrvatske i Bosne, a da su u borbama oko Foče učestvovali dobrovoljci iz Srbije, pristalice Vuka Draškovića. Pred sudom se pojavio i zaštićen svedok koji ima oznaku C1220, a koji je identifikovan samo kao Srbin iz Hrvatske. Odgovarajući na pitanja Tužilaštva, C1220 je rekao da su JNA, srpski teritorijalci i pripadnici "Martićeve policije" u novembru 1991. napali hrvatsko selo Saborsko, u opštini Ogulin. Cilj te operacije bio je da budu povezane sve teritorije koje su kontrolisali Srbi, rekao je C1220. Svedok, koji je učestvovao u toj operaciji, rekao je da je vojska selo napala avionima, a da je i artiljerijskom paljbom pružala logističku podršku srpskim snagama. C1220 je ispričao da je video i okolne zaseoke u plamenu, a da je po ulasku u centar Saborskog konstatovao da su i tu kuće zapaljene. On je izjavio da je u toj operaciji ubijeno oko 20 Hrvata. Svoj iskaz pred sudom svedok je nešto ublažio odgovarajući na pitanja Slobodana Miloševića. Tada je rekao da su oficiri JNA govorili da je Saborsko jako uporište hrvatskih snaga, koje su u blokadi držale srpsko selo i koje su odbile više poziva JNA da se povuku i omoguće nesmetanu komunikaciju. Svedok je rekao da nije video nijedan leš, a da su za jedino ubistvo o kom se pričalo odgovorni pljačkaši koji nisu bili pod komandom ni JNA, ni policije. ANASTASIJEVIĆ: VASILJEVIĆ ĆE SVEDOČITI U HAGU Hag -- Novinar lista "Vreme" Dejan Anastasijević u izjavi za B92 odgovara na pitanje zašto je odlučio da nakon toliko vremena otkrije da ga je o događajima na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara obavestio bivši šef KOS Aleksandar Vasiljević. "Vasiljević je javno rekao da se odazvao pozivu da takođe bude svedok na suđenju, prema tome, on će izaći i potpuno sam siguran da će na sudu ponoviti ono što sam ja rekao da mi je on rekao", istakao je Anastasijević. ZAHTEV ZA ISTRAGU PROTIV GENERALA BOJOVIĆA Beograd -- Vojni tužilac Vojnog suda u Beogradu podneo je u ponedeljak zahtev za sprovođenje istrage protiv general-majora Milivoja Bojovića zbog pogibije 7 vojnika Gardijske brigade 5. maja 1999, prilikom bombardovanja NATO kasarne "Dedinje", izjavio je pukovnik Nikola Petković, vrhovni vojni tužilac. Istražni vojni sudija odlučiće o tom zahtevu posle saslušanja generala Bojovića, nekadašnjeg komandanta Gardijske brigade. Petković je precizirao da je reč o krivičnom delu nepreduzimanja mera zaštitne vojne jedinice u ratu, član 212, u vezi s članom 226. Krivičnog zakona SRJ. Sedam vojnika iz protivpožarne čete Gardijske brigade poginuli su u krugu bolnice "Dr Dragiša Mišović". NASTAVLJENO SUĐENJE ZA UBISTVO NA IBARSKOJ MAGISTRALI Beograd -- Rođaci bivšeg pripadnika Jedinice za specijalne operacije Nenada Ilića, optuženog da je vozio kamion prilikom četvorostrukog ubistva funkcionera Srpskog pokreta obnove, svedočili su u utorak da je on tog dana bio kod njih na porodičnoj slavi. "To je slava Jevastija koja je 3. oktobra, a Ilić je kod mene došao s porodicom 2. oktobra uveče", rekao je rođak optuženog Jovan Timotijević i dodao da je na slavi bilo oko 20 rođaka i komšija. Još nekoliko komšija i prijatelja je potvrdilo da se Ilić nalazio na slavi, ali nisu objasnili zašto do sada o tome nisu obavestili policiju ili sudske organe. "NEPRIHVATLJIVE PRETNJE POLITIČARA NOVINARIMA" Beograd -- Asocijacija nezavisnih elektronskih medija u saopštenju je najoštrije protestovala povodom pretnji predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka novinaru Ašliju Đuričinu sa novosadskog Radija 021, koji je članica ANEM. Radio 021 je saopštio da je Čanak u ponedeljak, 14. oktobra, telefonom pretio njihovom novinaru povodom komentara emitovanog u programu tog medija. Novinar je pretnje prijavio policiji. Nerazmatrajući to da li je emitovan komentar novinarski bio korektan ili ne i u skladu s profesionalnim standardima, što je pitanje na koje, bez pretnji i pritisaka, odgovor treba pre svih da potraži redakcija Radija 021, ANEM ukazuje da smatra apsolutno neprihvatljivim to da političari prete novinarima kada im se ne dopadaju informacije ili komentari koje mediji prenose. ANEM je u saopštenju sve novinare i medije pozvao da se solidarišu s kolegama koji su izloženi pretnjama i ukazao na to da jedino njihova solidarnost u takvim slučajevima može pomoći da političari shvate da je pretnja novinaru apsolutno neprihvatljiv način ponašanja. ANEM ukazuje na to da političarima, ali ne samo političarima, kada je reč o informacijama za koje misle da povređuju njihova prava, na raspolaganju stoje i odgovarajuća pravna sredstva, kao što su građanske tužbe za naknadu štete ili čak i privatne krivične tužbe za klevetu. Za činjenicu da ta sredstva nisu uvek odgovarajuć put kojim bi se do presude stiglo u relativno kratkom roku i uz poštovanje prava pojedinca, ali i obaveze koje mediji imaju u informisanju javnosti, na šta je upravo ANEM često ukazivao, opet nisu krivi novinari, nego političari koji uporno odugovlače kada je u pitanju donošenje novih medijskih zakona, a pre svega Zakona o javnom informisanju i Zakona o dostupnosti informacija, koji bi bili usklađeni s važećim evropskim standardima u toj oblasti i koji bi štitili novinare od političara, ali i javnost od zloupotreba medija. Time bi bio stvoren okvir koji bi pomogao da budu izbegnute situacije u kojima postoje nastojanja da konflikti budu rešeni vaninstitucionalno, pretnjama ili nasiljem. ODLOŽENO SUĐENJE PROTIV B92 Beograd -- Prvo ročište pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci, po tužbi predsednika tamošnje opštine i funkcionera Demokratske stranke Radoslava Ljubisavljevića protiv B92, odloženo je zbog zahteva Ljubisavljevića za izuzeće sudije. Ljubisavljević tvrdi da mu je Televizija B92 nanela duševne bolove i povredila ugled i čast objavljivanjem izjave njegovog kolege, funkcionera Demokratske alternative Dejana Crnomarkovića, kog je takođe tužio. Taj funkcioner Demokratske stranke podneo je tužbu i protiv radija Palanka FM, koji je preneo informaciju B92. Ljubisavljević u tužbi ne osporava tačnost onog što je B92 objavio, da je on 1994. osuđen na 2 godine zatvora uslovno, kao i da je protiv njega podneto više krivičnih prijava. Advokati B92 tvrde da je osnovni problem to što u Srbiji ne postoji pravni osnov za postupke koji bivaju vođeni protiv medija. "Mediji su uglavnom tuženi zbog klevete i na osnovu odredbe zakonu o naknadi štete, što nije u skladu sa obavezama koje mediji imaju prema javnosti. Jedino rešenje bio bi Zakon o javnom informisanju", kaže advokat B92 Slobodan Kremenjak. "To je jedino što bi pomoglo da to pitanje bude regulisano na adekvatan način kako bi bila isključena mogućnost podnošenja tužbi iz čisto propagandnih razloga, a s druge strane, to bi pomoglo onima čija su prava zaista ugrožena da postignu određeno zadovoljenje u rokovima koji su primereni". DIREKTOR "ČAČANSKOG GLASA" PODNEO OSTAVKU Čačak -- Dragan Kovačević, direktor Javnog informativnog preduzeća "Čačanski glas", u okviru kog radi TV Čačak, u utorak je podneo ostavku na mesto direktora, javila je čačanska televizija. Isti izvor navodi da je Kovačević, republički poslanik Nove Srbije, podneo ostavku bez obrazloženja i najavio da će u sredu održati konferenciju za novinare. Osnivač JIP "Čačanski glas" je SO Čačak, a u okviru tog preduzeća rade istoimene novine, Radio Čačak i TV Čačak. Kovačević je na funkciji direktora JIP "Čačanski glas" bio od juna 2001. On na konferenciji za novinare koju je u ponedeljak držao predsednik NS Velimir Ilić nije želeo da komentariše incident na TV Čačak. Incident se dogodio kada se Ilić telefonski uključio u emisiju te televizije "Naslovna strana" i verbalno napao urednicu emisije Jelenu Katanić zbog toga što je u emisiji emitovan prilog "Šljuka član Nove Srbije". Redakcija TV Čačak je saopštila da je Ilić u subotu upao sa obezbedjenjem u prostorije televizije i verbalno napao Jelenu Katanić i novinarku Vesnu Radović, koja je bila dežurni urednik kada je emitovana emisija "Naslovna strana". Ilić je negirao da je "upao u televiziju", optužio premijera SRbije Zorana Đinđića "da stoji iza incidenta na TV" i najavio tužbe protiv Jelene Katanić i Vesne Radović zbog klevete i nanete političke štete. Obe novinarke su najavile tužbe protiv Ilića zbog uvreda, iznetih neistina i pretrpljenog straha. OŠTRE OSUDE ILIĆEVOG PONAŠANJA PREMA NOVINARIMA Beograd -- Predstavnici više političkih stranaka i domaćih nevladinih organizacija oštro su osudili ponašanje gradonačelnika Čačka Velimira Ilića prema novinarkama lokalne televizije, ukazujući da tolerisanje takvih postupaka negativno utiče na političku kulturu i razvoj tolerancije u društvu uopšte. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo ocenila je ponašanje Ilića kao nedopustivo i pozvala državne organe da adekvatno odgovore na to. Ona je rekla da bi minimalna reakcija predstavnika vlasti trebalo da budu osuda i distanciranje od Ilićevog ponašanja. "Kod nas ne postoji nikakva kultura dijaloga i dužnost državnih organa je da se ogradjuju od takve vrste razgovora i postupaka, jer takvo ponašanje otvara mnogo teže posledice, nego što to izgleda na prvi pogled. Ovde se razni obrasci ponašanja veoma lako primaju i dužnost vlasti, bez obzira na kojoj su strani, je da se ograde od konkretnog Ilićevog postupka", rekla je ona. Portparol CESID Marko Blagojević takođe je osudio napade Ilića na novinare lokalne televizije i naglasio da je "neophodno uspostaviti jasna pravila ponašanja učesnika na političkoj sceni kojima bi bila eliminisana ili obuzdana divljanja". Blagojević je rekao da bi tim pravilima trebalo da bude "ograničena sloboda kandidata i učesnika na političkoj sceni". Predsednik Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije Ivan Andrić osudio je Ilićevo ponašanje, ukazujući da je mogao da tuži novinare ako je bio uvređen ili smatrao da je prekršen zakon. "Napadi na novinare, bez obzira na razlog, ne mogu biti tolerisani. Naše javne ličnosti moraju naučiti civilizovano da se ophode prema medijima, bez obzira na to kako se oni ophode prema njima", rekao je Andrić. On je naglasio i važnost usvajanja Zakona o informisanju, čiji je nacrt još na javnoj raspravi, jer se i grupa domaćih stručnjaka, zadužena za izradu tog zakona, podelila u koncepcijskom pogledu. Andrić je najavio da će sledeće sedmice biti održan sastanak članova Odbora i predstavnika Vlade sa stručnjacima Saveta Evrope i OEBS i članovima oba dela radne grupe za izradu zakona o informisanju. "Probaćemo da nađemo rešenje, jer je interes svih da što pre bude usvojen zakon o javnom informisanju, u verziji koja nije u suprotnosti sa evropskim standardima", rekao je Andrić. Funkcioner Socijaldemokratske partije Ljiljana Nestorović okarakterisala je Ilićevo ponašanje kao "akt neobuzdanosti i osionosti". "Takvo ponašanje može samo da ohrabri lokalne moćnike koji su nezadovoljni izveštavanjem medija", rekla je ona i podsetila na slučaj jagodinskog novinara Miroslava Pantića koji je, kako se veruje, ubijen zbog pisanja o privrednom kriminalu. Ilićevo ponašanje osudili su i Nezavisno udruženje novinara Srbije, savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlić i redakcija TV Čačak. PRIVOĐEN BIVŠI GLAVNI UREDNIK "BULEVARA" Novi Sad -- Bivši glavni urednik novosadskog magazina "Bulevar" Mirko Sebić iz Petrovaradina priveden je dežurnom istražnom sudiji Opštinskog suda u Novom Sadu zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Sebić je, prema navodu iz krivične prijave, kao suvlasnik firme "Panonija pres", falsifikovao službene isprave i prisvajao deo novca koji je trebalo da isplaćuje honorarcima zaposlenim u tom preduzeću, piše novosadski "Gradjanski list". Rešenjem Upravnog odbora preduzeća "Panonija pres", Sebić je 14. avgusta ove godine smenjen sa dužnosti glavnog urednika magazina "Bulevar", a tada mu je zabranjen i ulazak u redakciju. Nakon saslušanja, sudija Milenko Nonin u ponedeljak Sebiću nije odredio pritvor, jer za to "nije bilo osnova". NEĆE BITI ŠTRAJKA ZAPOSLENIH U STUDIJU B Beograd -- Zaposleni u Studiju B neće stupiti u štrajk jer su postigli dogovor s generalnim direktorom te medijske kuće Jovanom Arežinom. Kako je u utorak uveče javila Televizija Studio B, štrajkački odbor te medijske kuće se dogovorio s generalnim direktorom oko zahteva na kojima su insistirali zaposleni. Štrajkački odbor Radio-televizije Studio B najavio je ranije štrajk zbog nezadovoljstva radnika niskim zaradama, odugovlačenja oko usvajanja nove sistematizacije radnih mesta, nepostojanja pojedinačnog kolektivnog ugovora i "nezakonitog tretmana" honorarnih saradnika. Televizija Studio B u subotu nije emitovala redovnu emisiju "Vesti u 7" zbog štrajka upozorenja dela radnika te medijske kuće. STUDENTSKA UNIJA ZAMRZAVA PROTEST Beograd -- Studentska unija Univerziteta u Beogradu zamrzla je svoj protest jer su pojedini fakulteti ispunili zahteve studenata, uvodeći dodatani ispitn rok u oktobru, smanjili cenu školarina, odobrili uslovni rok u januaru 2003. i smanjili broj uslovnih ispita, navodi se u saopštenju SUBG. "Imamo, pored kratkoročnih, i dugoročne planove", ističe SUBG i najavljuje da će pomoći studentima Saobraćajnog, Pravnog, Farmaceutskog, Učiteljskog i Fakulteta organizacionih nauka, koji opravdano traže olakšice. "Tražićemo izveštaj o radu Komisije za reformu Univerziteta i aktivno učestvovanje studenata u tom radu, jer smatramo da se reforme dugo pripremaju, a da konkretnih rezultata još nema", zaključuje SUBG. MILOŠ LABAN VIŠE NIJE PROFESOR ETF Beograd -- Bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije Miloš Laban od utorka, odlukom Nastavno-naučnog veća, više nije profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Profesor ETF Slavoljub Marjanović izjavio je da je to "prvi slučaj lustracije na tom fakultetu". Prema Marjanovićevim rečima, Laban je za profesora predlagan 1991. i tada nije izabran, a za profesora matematike ga je ukazom 1998. postavio tadašnji dekan Vlada Teodosić. U utorak je Nastavno-naučno veće ETF poništilo taj ukaz. AKTIVISTI OTPORA TUŽE DRŽAVU Novi Sad -- U Opštinskom sudu u Novom Sadu u utorak je održano prvo ročište po tužbi aktivista Otpora Stanka Lazendića i Miloša Gagića protiv Republike Srbije. Lazendić i Gagić tužili su državu za povredu ugleda ličnosti raspisivanjem poternice zbog sumnje da su učestvovali u atentatu na pokojnog predsednika pokrajinske vlade Boška Peroševića. Lazendić je, posle ročišta, rekao novinarima da on i Gagić i krivično gone državu zbog nezakonitog privođenja i raspisivanja poternice koja je "još na snazi s obzirom na to da i danas imaju probleme prilikom prelaska graničnih prelaza". "Na osnovu poternice u septembru 2000. uhapšeni smo na graničnom prelazu Rača, ali i pušteni istog dana i dobili obećanje da će poternica biti povučena. To se očigledno nije desilo, jer kada god treba da izađem iz zemlje policija me ispituje", rekao je Lazendić. Poternica je raspisana 15. maja 2000, 2 dana pošto je Boška Peroševića, prilikom obilaska Novosadskog sajma, ubio radnik obezbeđenja sajma Milivoje Gutović. Lazendić i Gagić, koji su više puta privođeni zbog aktivnosti u Otporu, u to vreme nisu bili u zemlji, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije raspisalo je poternicu za njima uz obrazloženje da su "inicirali i podstrekivali ubistvo" Peroševića. KOŠTUNICA ĆE SE ZALOŽITI ZA REŠAVANJE PROBLEMA ROMA Beograd -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica založiće se za rešavanje problema romskih porodica iz naselja Stari aerodrom koje traže da im po iseljenju iz tog naselja bude obezbeđen trajan smeštaj. Kako je saopšteno iz kabineta jugoslovenskog predsednika, tokom razgovora s delegacijom romskih porodica, Koštunica je izrazio razumevanje za njihov problem i izneo uveravanja da će se u kontaktu s nadležnim institucijama založiti za adekvatno rešenje, pre svega za privremeno odlaganje prinudnog izmeštanja romskih porodica iz naselja Stari aerodrom. Koštunica je, kako se navodi, naglasio da će se angažovati i "na iznalaženju druge odgovarajuće lokacije kao privremenog ili stalnog smeštaja" za romske porodice iz tog naselja. Jugoslovenski predsednik je najavio da će o problemu Roma razgovarati s predstavnicima Skupštine Beograda i opštine Novi Beograd i sa saveznim ministrom za etničke i nacionalne zajednice Rasimom Ljajićem i republičkim komesarom za izbeglice Sandom Rašković Ivić. Član delegacije Roma Jusuf Bajrami potvrdio je novinarima ispred Palate Federacije da će se Koštunica založiti za rešavanje njihovog problema i dodao da će na sastanku s jugoslovenskim predsednikom, koji bi trebalo da bude održan za dva dana, biti poznata detaljnija obaveštenja o rešenju problema Roma iz naselja Stari aerodrom. Oko 400 Roma okupilo se u utorak ispred Palate Federacije zahtevajući odlaganje roka za iseljenje i pronalaženje rešenja za preseljenje u naselje Kamendin u Zemunu. Romske porodice, njih 205, trebalo je da budu iseljene do 1. oktobra iz naselja Stari aerodrom zbog toga što je zemljište na kom se nalazi to divlje naselje vlasnik, IMT, izdao pod zakup. Od 205 porodica, koliko ih živi na Starom aerodromu, 138 porodica je raseljeno sa Kosova, dok ostale porodice u tom naselju žive i do dvadesetak godina. SPREČEN ŠVERC DEVOJČICE Beograd -- Beogradska policija je u utorak saopštila da je na šalteru pasoške kontrole aerodroma "Beograd" zadržala petnaestogodišnju Miru Antić iz Opova, zbog sumnje u ispravnost njenog pasoša, kao i 2 njena pratioa s kojima je trebalo da otputuje u Pariz. Naknadnom kontrolom utvrđeno je da je devojka posedovala falsifikovan bugarski pasoš na ime Todorova Glina Ivanova i da ju je majka "prodala" dvojici pratilaca koji su nameravali da je prokrijumčare u Francusku gde bi se bavila krađom i prostitucijom. Policija je devojčicu smestila u prihvatilište Centra za socijalni rad. "TELEKOM" POVEĆAO CENU PRIKLJUČKA ZA PROVAJDERE 20 PUTA Beograd -- Članovi Udruženja internet-provajdera Jugoslavije protestovali su protiv odluke "Telekoma Srbija" kojom se i do 20 puta povećava cena priključaka za provajdere. Portparol Udruženja Bogoljub Pješčić je rekao da je Upravni odbor "Telekoma Srbija" 7. oktobra doneo odluku o povećanju cena za pojedine servise, bez saglasnosti Ministarstva finansija i Vlade Srbije. Zbog novih cena, sat korišćenja interneta poskupeće za 25 do 40 odsto, tako da će sa prosečnih 25 do 30 dinara, koliko sada iznosi, cena sata interneta iznositi najmanje 45 do 50 dinara, naveo je on. Prema njegovim rečima, Udruženje će učiniti sve da nov cenovnik "Telekoma" ne bude usvojen na Vladi Srbije i nastojaće da do poskupljenja internet-usluga ne dođe. Nov cenovnik predviđa da mesečna pretplata za ISDN 30 priključak za internet-provajdere i audiotekst-provajdere iznosi 50.000 dinara. Predsednik Udruženja Vojislav Rodić naveo je da su takvom odlukom internet-provajderi svrstani "u isti koš sa servisima za seksi-priče, odnosno audiotekst-provajderima", što jasno pokazuje "kuda ide razvoj informatičkog društva u Srbiji". Rodić je naglasio da bi osnovni zadatak "Telekoma" trebalo da bude razvoj baznih servisa i rešavanje problema dvojnika u fiksnoj telefoniji, kojih na teritoriji Srbije ima 700.000, a u Beogradu 300.000. Portparol Udruženja izrazio je očekivanje da će javno preduzeće PTT i Vlada Srbije izabrati novo rukovodstvo "Telekoma" koje će raditi u interesu građana i koje će, za razliku od postojećeg, sprovoditi odluke suda. ZABELEŽEN BLAGI PORAST INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE Beograd -- Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru je bila za 3,8 odsto veća nego prosečna mesečna prošle godine i za isto toliko veća nego u septembru prošle godine, saopštio je u utorak Republički zavod za statistiku. Porast proizvodnje u odnosu na ta dva uporedna perioda zabeležen je u 14 industrijskih oblasti koje u strukturi ukupne proizvodnje učestvuju s 49 odsto. Najveći rast ostvaren je u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme, koksa i derivata nafte, duvana, vađenju rude metala, nemetala i kamena i proizvodnji električnih mašina i aparata. U periodu januar-septembar proizvodnja je porasla za 1,3 odsto u odnosu na ista 3 kvartala prošle godine, a veći rast od prošlogodišnjeg evidentiran je u 17 oblasti koje čine 64 odsto ukupne industrijske proizvodnje. U tom uporednom periodu najveći rast ostvaren je u proizvodnji sredstava rada, 15,7 odsto, materijala za repodukciju, 2 odsto, dok je proizvodnja potrošne robe smanjena za 1,2 odsto, navodi se u saopštenju. POČEO EKONOMSKI SKUP JUGOISTOČNE EVROPE Sofija -- Bugarski predsednik Georgi Parvanov pozvao je strane investitore da ulažu u privredu Jugoistočne Evrope kako bi povećali stabilnost i bezbednost tog regiona i cele Evrope. Na otvaranju dvodnevnog Ekonomskog skupa za Jugoistočnu Evropu u Sofiji Parvanov je u utorak ukazao na nekoliko infrastrukturnih projekta koji mogu biti privlačni za strane investitore, kao što su naftovod iz bugarske luke Burgas do grčke luke Aleksandrupolis, naftovod Burgas-Vljora, nov most na Dunavu između Bugarske i Rumunije i auto-put Sofija-Niš. Potpredsednik bugarske vlade i ministar za ekonomiju Nikolaj Vasilev rekao je da će potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini zemalja u regionu stimulisati ekonomski razvoj na Balkanu i podsetio da je ekonomski rast u zemljama Jugoistočne Evrope oko 5 odsto, odnosno da je veći od prosečnog rasta u Evropi. On je najavio da predstoji ubrzano potpisivanje takvih sporazuma sa Jugoslavijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, a kasnije i s Moldavijom. Otvaranju Ekonomskog skupa, pored najviših bugarskih zvaničnika, prisustvovali su i potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać i premijer Republike Srpske Mladen Ivanić. "'ZASTAVA' JOŠ BEZ DOBROG PARTNERA" Pariz -- "Kragujevačka 'Zastava' ne može da preživi sama i njena budućnost zavisi od stranih ulagača", izjavljuju rukovodeći ljudi u nekadašnjem gigantu srpske automobilske industrije za francuski dnevnik "Mond". "Međutim, veliki svetski proizvođači automobila su se već rasporedili po zemljama u tranziciji istočne i centralne Evrope koje su bile pošteđene ratova, ekonomskog embarga i sankcija", napomije "Mond" u tekstu o teškoćama u kojima se našla "Zastava" i o šansama za oživljavanje proizvodnje u kragujevačkoj fabrici. Francuski dnevnik podseća da trenutno u "Zastavi" biva proizvedeno 1.200 vozila mesečno, a da ih je osamdesetih godina, u vreme najveće ekspanzije, iz fabrike izlazilo petnaest puta više. "'Zastava' je pilot-rojekat", navodi list ministra finansija u Vladi Srbije Božidara Đelića, koji vozi kabriolet te firme da bi pružio primer drugima". "Reformska Vlada tvrdi da je 'uhvatila bika za rogove'", nastavlja list, navodeći da su sindikati, uprava, Vlada i lokalne vlasti pre godinu dana potpisali sporazum o neophodnoj rekonstrukciji fabrike i nalaženju rešenja za nezaposlene koji, kako navodi list, predstavljaju 50 odsto aktivnog stanovništva u Kragujevcu. Ali, dosadašnji rezultati nailaze na sve veće kritike. "Godinu dana posle potpisivanja sporazuma, veoma sam razočaran", kaže Prvoslav Radosavljević, generalni sekretar Unije nezavisnih sindikata Šumadije. "Nisu rekli da će sprovođenje plana zavisiti, na lokalnom nivou, od partijske karte koju imaš u džepu, kao u Miloševićevo vreme", kaže on. "Na ruševinama režima Slobodana Miloševića nova vlast je stvorila 'baronije' i podelila mesta zavisno od težine svake od 18 partija DOS. Mala Demohrišćanska stranka Srbije, stranka ministra pravde Vladana Batića, stavila je pod kontrolu upravljanje 'Zastavom'. Pošto nisu imali svojih kadrova, pokupili su Miloševićeve socijaliste. Nov generalni direktor nije niko drugi do Milorad Savićević, bivši direktor 'Geneksa', preduzeća koje je kontrolisala i Miloševićeva porodica", citira list jednog od neimenovanih rukovodilaca fabrike. Tražeći uverljivog stranog partnera, "Zastava" je spremila ponudu "Pežou" i, kako piše list, francuski proizvođač već isporučuje motore za vozila. Međutim, "najmotivisaniji klijent", koji treba da oživi proizvodnju, nije pronađen među proizvođačima, već je to "Zastava Motor Works", američko preduzeće, uvoznik jugoslovenskih vozila u SAD, s kojim je "Zastava" potpisala pismo o namerama početkom oktobra", piše list i zaključuje: "Biće potrebno mnogo revolucionarnog zanosa da bude dobijena ta partija oživljavanja", zaključuje list. U NOVEMBRU DOGOVOR O LINIJI BEOGRAD-LJUBLJANA Ljubljana -- Na susretu predstavnika "Adrije ervejs" i "Jugoslovenskog aerotransporta", odrzanom u utorak u Ljubljani, razgovarano je o ponovnom uspostavljanju redovnog leta na relaciji Ljubljana-Beograd. Kako javlja dopisnik Radija B92 Jelica Greganović, pored toga, direktori "Adrije" i JAT Branko Lucovnik i Predrag Vujović su razgovarali i o saradnji u oblasti održavanja aviona. Sto se tice obnavljanja leta Ljubljana-Beograd, konačan dogovor se očekuje 5. novembra, kada će sastanak biti održan u Beogradu, saopštavaju iz "Adrije". Letovi će biti mogući odmah posle dogovora. Kako iz nezvaničnih izvora saznaje B92, ukoliko 5. novembra u Beogradu bude potpisan dogovor, na relaciji Beograd -Ljubljana do proleća će leteti samo avioni JAT. HROMOZOMSKE ABERACIJE KOD RENTGEN-TENHIČARA Beograd -- Posle kratke obustave rada, radiološka služba Urgentnog centra od utorka uveče radi normalno. Odluku o eventualnom nastavku štrajka rentgen-tehničari doneće posle niza sastanaka s generalnim direktorom Kliničkog centra, Institutom "Vinča", Institutom za medicinu rada i svim drugim relevantnim institucijama, koje treba da utvrde ispravnost aparata koji se koriste i uzroke povećanog broja zdravstvenih posledica zračenja kod zaposlenih. Prilikom pregleda 24 zaposlena u Institutu "Vinča", kod 11 su otkrivene hromozomske aberacije. Postojeći rentgen-aparati, međutim, prošli su ispitivanje ispravnosti Instituta za medicinu rada, jedine ovlašćene institucije za izdavanje takvih atesta, kaže za B92 generalni direktor Kliničkog centra Vojko Đukić. Zbog toga je sa uznemirenim tehničarima u utorak razgovarao direktor Radiološke službe Željko Marković. U izjavi za Radio B92 Marković kaže da je broj otkrivenih poremećaja prevelik da bi mogao da bude tolerisan. "Sada smo u situaciji da analiziramo o čemu se tu radi, da vidimo zbog čega je to nastalo, jer su to promene koje mogu da nastanu zbog čitavog niza stvari, a ne samo zbog izloženosti jonizujućem zračenju. Treba utvrditi zašto je to nastalo, jer sam sklon da tvrdim da će ispitivanje grupe koja nije izložena jonizujućem zračenju razrešiti tu dilemu", kaže Marković. Ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević za B92 kaže da je obavešten o tome da su kod jednog broja lekara i tehničara pronađeni znaci veće ozračenosti. "To je dobar povod da se razgovora o velikoj opterećnosti osoblja i obnavljanja opreme", kaže Milosavljević, a povodom zahteva zaposlenih ističe da će rentgenski aparati biti promenjeni. "Naravno, ne može se očekivati da će oni sutra biti promenjeni, radićemo na tome da oni budu promenjeni, radićemo na obnavljanju opreme. Četiri nova aparata biće postavljena u Klinički centar u okviru sveobuhvatne akcije širom države", kaže Milosavljević. "LIBERIJA KRŠI EMBARGO NA UVOZ ORUŽJA" Njujork -- Liberija je, kršeći embargo Ujedinjenih nacija na uvoz oružja, proteklih meseci od jednog dilera iz Beograda kupila više od 200 tona oružja i municije koji su joj dostavljeni preko Nigerije, navodi se u izveštaju stručnjaka UN koji uskoro treba da bude objavljen, javlja Rojters. Prema tom izveštaju, 6 kargo-aviona dopremilo je oružje na međunarodni aerodrom u Liberiji u junu, julu i avgustu, a reč je prvenstveno o starim jugoslovenskim zalihama oružja koje je obezbedio diler sa sedištem u Beogradu, kog stručnjaci UN imenuju kao "Temex". Savet bezbednosti UN uveo je Liberiji embargo na oružje, zabranu izvoza dijamanata i zabranu putovanja za liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora i njegove najbliže saradnike, optužujući je da je podstrekivala građanski rat u susednom Siera Leoneu tako što je nedozvoljeno trgovala oružjem za dijamante. Savet bezbednosti ovlastio je eksperte UN da ispitaju poštovanje sankcija i utvrde ko ih krši, uoči sednice u novembru kada o sankcijama treba da bude raspravljano, dok Liberija insistira da embargo bude ukinut. Iako je sukob u Siera Leoneu okončan, a liberijsko ilegalno trgovanje dijamantima uglavnom prestalo, eksperti preporučuju da embargo na oružje ostane na snazi, pa čak i da bude proširen na sve naoružane grupe u regionu. Eksperti UN zaključili su da je trgovina obavljana "sofisticiranim putem duple dokumentacije", pošto je oružje slato u Nigeriju, gde su menjani papiri za isti avion, pa je pošiljka "kao oprema za rudnik" navodno upućivana u jedan rudnik dijamanata u Monroviji. "Nepostojeća nigerijska kompanija i veći broj posredničkih kompanija i brokera umešani su u tu nedozvoljenu trgovinu", navodi se u izveštaju. BRITANIJA SUSPENDOVALA RATIFIKACIJU SPORAZUMA S HRVATSKOM London -- Velika Britanija je u utorak suspendovala ratifikaciju sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji Hrvatske sa Evropskom unijom zato što ta zemlja još nije izručila generala Janka Bobetka Haškom tribunalu. Bobetko je odbacio je optužnicu i izjavio da se "nikada neće predati" Haškom tribunalu. Ministar u britanskom Forin ofisu Denis Mekšejn je rekao u ponedeljak da je takva odluka Vlade rezultat odbijanja Hrvatske da deluje na osnovu optužnice protiv Bobetka. On je istakao da je puna saradnja s Tribunalom ključan uslov za realizaciju sporazuma koji je Hrvatska u oktobru potpisala sa EU. Mekšejn je, međutim, dodao da će Britanija i dalje podržavati Hrvatsku u njenim težnjama da se pridruži EU i sprovesti postupak ratifikacije tog sporazuma čim se Zagreb bude povinovao zahtevu Tribunala. Odbijanje Hrvatske da izruči Bobetka Hagu već su kritikovali EU i NATO, uz upozorenje da će njeno učlanjenje u te organizacije zavisiti od saradnje sa Haškim tribunalom. NASTAVAK SUĐENJA ZA ZLOČINE U "LORI" Split -- Ispitivanjem penzionisanog patologa Jakova Ivanovića, pred Županijskim sudom u Splitu u utorak je nastavljeno suđenje osmorici bivših vojnih policajaca optuženih za ratni zločin u vojnoj ratnoj luci "Lora" 1992, iz Splita za B92 izveštava Pero Jurišin. Patolog Ivanović je jedini od 4 za utorak pozvanih svedoka koji se odazvao pozivu suda. On je bio u splitskoj bolnici kada je, sredinom juna 1992, na patologiju doneto telo Gojka Bulovića. Za Nenada Kneževića je rekao da je u komatoznom stanju primljen na odeljenje intenzivne nege i da je odmah procenjeno da neće preživeti. Ivanović je napravio i obdukciju tela Bulovića i Kneževića, iz koje je vidljivo da su oni podlegli premlaćivanju u kom su im nanesene teške telesne povrede. Ivanović je 1992. pregledao i Đorđa Katića koji i danas ima posledice zbog teškog premlaćivanja. Katić se nije pojavio na sudu jer mu nije uručen poziv. On već desetak godina živi u Australiji, ali mu sudija Slavko Lozina poziv uporno upućuje na nekadašnju splitsku adresu. Ostala 2 svedoka, bivši vojni policajci, nisu došli jer se nalaze u Zagrebu na bolničkom lečenju. Što se tiče zahteva optužbe da bude saslušano 16 svedoka iz Bosne i Hercegovine, deo odbrane se tome suprotstavio, a ostatak će to uraditi najverovatnije u sredu. Tužilaštvo je ostalo istrajno u tom zahtevu, smatrajući da pred sudom treba da budu predstavljeni svi dokazi. NASTAVLJENO SUĐENJE "GOSPIĆKOJ GRUPI" Rijeka -- Na raspravi na suđenju petorici pripadnika "Gospićke grupe", optuženim za ubistvo srpskih civila na području Gospića 1991, pročitana je izjava svedoka Stipe Hećimovića koji zbog psihičkih poteškoća nije mogao da svedoči. izjavi Hećimovića, koju je pročitala predsednica sudskog veća Županijskog suda u Rijeci Ika Šarić, jedan od optuženih Ivica Rožić tereti se za odvođenje srpskih civila iz Karlobaga. Ona je pročitala lekarske nalaze psihologa i psihijatra prema kojima Hećimović sada nije sposoban da svedoči, ali da na njegovu izjavu, datu u istražnom postupku nisu uticale psihičke poteškoće. Hećimović je konstatovao da su u septembru 1991. u policijsku stanicu u Karlobagu, gde je tada radio, ušle 4 osobe, koje su uz pretnju oružjem tražile da ih odvede do kuća 3 karlobaška Srbina, čija su imena imali na spisku. Među tom četvoricom, za koje je rekao da su bili maskirani, prepoznao je Ivicu Rožića i Zdenka Banda. Ivica Rožić je u svojoj primedbi na izjavu rekao da je Stipe Hećimović "osoba sklona lažima", a Rožićev branilac Mirko Ružić rekao je da je ta izjava kontradiktorna i da ne može biti prihvaćena kao dokaz zbog psihičkog stanja svedoka. Rožić je optužen za odvođenje 3 karlobaška Srbina i njihovo ubistvo na lokaciji Ravni Dabar na Velebitu, koje je, prema optužnici, počinjeno 25. oktobra 1991. Petorica iz "Gospićke grupe" optužena su za odvođenje i likvidaciju nekoliko desetina civila srpske nacionalnosti na području Gospića u jesen 1991. Suđenje će biti nastavljeno u sredu, kada bi izjavu trebalo da daju svedoci koji se do sada nisu odazivali na sudske pozive. "STANOVNICI BIH SAMI MORAJU DA NAĐU KOMPROMIS" Berlin -- Koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu Erhard Busek smatra da stanovnicima BiH treba staviti do znanja da između sebe moraju pronaći kompromise zajedničkog života. "Tamo su se, možda, isuviše navikli na to da će međunarodna zajednica ionako platiti troškove rešenja svih problema. Ljudima, pre svega, mora jasno biti stavljeno do znanja da to nije trajno stanje. Za rešenja je jednostavno potrebno vreme", rekao je Busek u intervjuu "Berliner cajtungu". On je ocenio da Dejtonski mirovni sporazum, sklopljen pod pritiskom međunarodne zajednice, "još daje podsticaj nacionalističkim partijama". "U skladu s tim sporazumom, funkcije bivaju dodeljivane sa etničkog stanovišta, dakle, političke snage se organizuju prema etničkim kriterijumima. Izbori su bili signal upozorenja. Smatram, međutim, da sa obe situacije može da se živi, jer nema alternative evropskoj integraciji", naveo je Busek. Prema njegovom mišljenju, u BiH više pažnje mora biti poklonjeno ekonomskom napretku. "Sadašnji rezultati, blago rečeno, nisu mnogo ubedljivi. Što se tiče investicija ili proizvodnje, u toj državi nema pozitivnog razvoja", upozorio je Busek. On je ocenio da je u Srbiji situacija drugačija i da je tamo na sceni rivalitet 2 grupe koje se zalažu za demokratiju. "S kandidatima Koštunicom i Labusom postojala je ubedljiva većina protiv nacionaliste Šešelja. To je veoma važno. Smatram da je i posle propalog drugog kruga izbora moguć kompromis oba tabora", naglasio je Busek. On smatra da EU do danas nije stvorila jedinstvenu predstavu o budućnosti regiona, "što nacionalistima daje podsticaj". "Regionalan razvoj će za vreme predstojećeg grčkog predsedavanja EU sigurno biti u središtu pažnje. Vladi u Atini je potpuno jasno da su nam potrebni dalji koraci koji će dovesti do opsežne strategije EU za Balkan", rekao je Busek. REFERENDUM U IRAKU Bagdad -- Zvaničnik Iraka Izat Ibrahim je u utorak uveče, nakon zatvaranja birališta, procenio da je 100 odsto gradjana na referendumu podržalo nov sedmogodišnji predsednički mandat Sadama Huseina. "Narod je jednoglasno glasao za svog lidera", rekao je Ibrahim koji je i šef izborne komisije. "Učešće je apsolutno i 'da' je apsolutno", dodao je na iračkoj televiziji Ibrahim. Biračka mesta u Iraku su zatvorena u 20:00 po lokalnom vremenu, a rezultati se očekuju tokom večeri, rekli su zvaničnici. Državna televizija je počela da prikazuje brojanje glasova na nekim biralištima u Bagdadu. Na prošlom referendumu održanom 1995, prema zvanično saopštenim rezultatima, 99,96 odsto birača izjasnilo se da Sadam Husein bude predsednik i narednih 7 godina. BUŠ: TERORISTI DIŽU GLAVU, NEOPHODAN RAT PROTIV IRAKA Vašington -- Predsednik SAD Džordž Buš označio je napade na Baliju, u Jemenu i Kuvajtu kao zajedničku "mračnu liniju" međunarodnog terora usmerenog protiv SAD i ostalih demokratskih država u svetu. "Predstoji nam dugačak put do pobede nad globalnom terorističkom mrežom Osame bin Ladena", izjavio je tim povodom Buš, izražavajući uverenje da SAD mogu da istovremeno ratuju protiv Iraka i terorističke organizacije Al-Kaida. "Postoji veza Al-Kaide i Iraka. Irak je deo našeg rata protiv terorizma, Sadam Husein mora da bude razoružan", kaže Buš. On je upozorio da je došao kraj daljem održavanju statusa kvo u odnosu na iračko odbijanje rezolucija Saveta bezbednosti o kontroli biohemijskog naoružanja. "Upotreba vojske je moja poslednja želja, ali sadašnja situacija sa Irakom je neprihvatljiva", rekao je Buš, pozivajući međunarodnu zajednicu da se pridruži SAD na globalnom frontu protiv terorizma. Prema Bušovim rečima, nedavan napad na francuski tanker u Jemenu, nedeljni masakr turista na Baliju i nov napad na marince SAD u Kuvajtu govore o obnovljenoj i sve široj terorističkoj aktivnosti, koja iziskuje "zajedničko reagovanje" međunarodne zajednice. Buš je posebno izrazio ogorčenje i zbog tekuće serije nerasvetljenih snajperskih napada na stanovništvo glavnog grada i predgrađa Vašingtona. Ta serija ubistava odnela je u ponedeljak uveče i 9. žrtvu, u situaciji kad policija i dalje nema apsolutno nikakvu informaciju o ubici, osim opisa kombija kojim je on, navodno, pobegao sa mesta zločina. U vezi s tim slučajem, mediji u SAD počinju u poslednje vreme da povezuju seriju misterioznih ubistava u Vašingtonu i neposrednoj okolini sa signalima o obnovi akcija međunarodnog terorizma, a posebno s javnim planovima vrha SAD o konačnom obračunu sa Sadamom Huseinom. SAVET BEZBEDNOSTI OSUDIO NAPAD NA BALIJU Njujork -- Savet bezbednosti UN osudio je atentat na indonežanskom ostrvu Baliju u kom je poginulo više od 180 osoba i pozvao sve zemlje-članice da pruže svoj doprinos u razotkrivanju počinioca tog napada. Svih 15 članica SB u rezoluciji osuđuje krvav atentat koji predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. U rezoluciji se podseća da su se sve članice UN obavezale da će se boriti protiv terorizma. Ta obaveza je preuzeta rezolucijom koja je doneta odmah nakon napada 11. septembra prošle godine na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu. SPREČEN POKUŠAJ OTMICE AVIONA Rijad -- Pripadnici specijalnih snaga su sprečili pokušaj otmice aviona koji je iz Kartuma, u Sudanu, leteo za Džedu, saopštila je saudijska aviokompanija "Saudi arebijan erlajns". U saopštenju te aviokompanije, koje prenosi saudijska agencija SPA, navodi se da niko od 204 putnika i članova posade nije povređen. Pripadnici specijalnih snaga sprečili su naoružanog saudijskog državljanina, koji je delovao sam, da otme avion. "Putnik naoružan pištoljem oteo je avion, ali su ga specijalne snage u avionu, uz pomoć posade, odmah razroružale i uhapsile", dodaje se u saopštenju. Avion je bezbedno sleteo na međunarodni aerodrom u Kartumu, a otmičar je predat sudanskim vlastima koje su otvorile istragu. U HELSINKIJU UHAPŠENE 2 OSOBE Helsinki -- Finska policija saopštila je u utorak da je privela i ispituje 2 mladića osumnjičena da su umešana u bombaški napad u kom je poginulo 7, a povređeno na desetine lica. Prema saopštenju Nacionalnog istražnog biroa, koji je zadužen za istragu povodom tog slučaja, navodi se da će 2 privedena biti i dalje ispitivana i da imaju 24 časa pre nego što budu osuđeni. "Priveli smo 2 mladića, ali ih nismo uhapsili. Oni su osumnjičeni za učešće u bombaškom napadu", izjavio je Jari Lijuku, zamenik šefa NBI. Prema izjavi Liakua, NBI ne misli da su oni direktno učestvovali u napadu, već da su, na neki način, pomogli glavnom osumnjičenom Petru Gertu da napravi bombu. "Osumnjičeni su bili povezani sa internet-čat-rumom", rekao je Liaku. Finska internet-stranica "Forum za kućnu hemiju", koju je, prema navodima policije, Gertu redovno posećivao, sada je zatvorena. Kreator stranice, koji sebe naziva Anštajn, rekao je za finsku radio-stanicu da su taj sajt koristili studenti kako bi razmenjivali ideje o pravljenju bombi i eksploziva, ali ne da planiraju napad. Ručno pravljena bomba, težine oko 3 kiograma i punjena komadima gvožđa, eksplodirala je u petak uveče u najvećem finskom tržnom centru, u predgrađu Helsinkija. Policija još nije otkrila pravi motiv napada. TEMA: IZBORI BILI USPEŠNI? Demokratska stranka Srbije smatra da ima dokaze da je drugi krug predsedničkih izbora uspeo. Socijaldemokrate najavljuju inicijativu o izmeni spornog člana Zakona o izboru predsednika o izlaznosti u drugom krugu, a CESID prikupljanje 15.000 potpisa da nacrt zakona o izboru poslanika, odbornika i predsednika Republike uđe u skupštinsku proceduru. Za (ne)uspeh izbora sada se traže i krivici i razlozi, a razloga bar ima dovoljno. Opširnije u Temi. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete da pročitate iz "Blica" tekstove o nastavku suđenja Jezdimiru Vasiljeviću i o tome da "Zastava" nije bez šansi u SAD, iz lista NIN tekst o tome da optužbe da Jugoslavija savetima vojnih stručnjaka pomaže Sadamu da se pripremi za predstojeći rat sa SAD svakako neće povoljno uticati na njen prijem u Savet Evrope, iz "Republike" tekst o klerikalizaciji javnog života i iz "Politike" vest o krivičnoj prijavi protiv Nevenke Tuđman, kćerke Franje Tuđmana. DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 15.OKTOBAR 70. p.n.e. Rođen Publije Vergilije Maron, najznamenitiji pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida", pastirskih pesama i didaktičkog speva "Georgike". Uzor latinskog i zapadnoevropskog književnog stvaralaštva, Danteov vodič kroz podzemni svet. 1529. Završena prva opsada Beča povlačenjem turske vojske sultana Sulejmana II Veličanstvenog. 1542. Rođen mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. 1581. Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu izvedena prva celovečernja baletska predstava, pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta. 1582. U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela primena Gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano 10 dana, a 5. oktobar 1582. postao 15. oktobar. 1608. Rođen italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra. 1791. Rođen Sima Milutinović Sarajlija, jedan od najznačajnijih i, uz Lukijana Mušickog, najuticajniji srpski pesnik XIX veka. Učestvovao u oba srpska ustanka protiv Turaka, a od 1827. u Cetinju bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. 1817. Umro poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik u Američkom ratu za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro u izbeglištvu u Švajcarskoj. 1894. Pod optužbom za veleizdaju u Parizu uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza osudjen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus rehabilitovan. 1917. U šumi Vensen, nadomak Pariza, streljana Mata Hari, najpoznatija žena-špijun u Prvom svetskom ratu. Profesionalna igračica, specijalizovana za egzotične igre iz Indije i sa Jave, koja je važila za najlepšu ženu sveta svog vremena, osuđena na smrt zbog špijunaže u korist Nemačke. 1928. Nemački dirižabl "Grof Cepelin" obavio prvi komercijalan let preko Atlantika. 1945. Premijer "višijevske Francuske" u Drugom svetskom ratu Pjer Laval pogubljen zbog predaje zemlje nacističkoj Nemačkoj. 1946. Nacistički lider Herman Gering izvršio samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre izvršenja smrtne kazne na koju ga je osudio Međunarodni sud za ratne zločine u Nirnbergu. 1949. U Mađarskoj pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai. Na montiranom sudskom procesu osudjeni na smrt kao "buržoaski revizionisti i titoisti". Posmrtno rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti. 1964. Nikita Hruščov smenjen sa mesta prvog sekretara Sovjetske komunističke partije, a na njegovo mesto došao Leonid Brežnjev. 1989. Umro Danilo Kiš, jedan od najvećih pisaca novije srpske književnosti, čije je delo značajno doprinelo afirmaciji srpske književnosti u svetu. Njegocva dela prevedena na mnoge svetske jezike, dobitnik mnogobrojnih priznanja i nagrada. 1993. Nobelovu nagradu za mir dobili predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mandela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi. 1997. Kongoanski pobunjenici ušli u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu. Nakon četvoromesečnog građanskog rata na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso. 1998. Na osnovu dogovora predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i izaslanika SAD Ričarda Holbruka načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatračke misije na Kosovu. 2000. Ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima Liberalna demokratija Slovenije Janeza Drnovšeka vratila se na vlast. Time je okončana šestomesečna vladavina desnice na čelu sa Andrejem Bajukom. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPayLM0MYhVuIcyHKEQILOwCcCDrfdPJoqh8K0LXldkCNchdgn3cAoOgG biPkAqNgIZNJ/1U6LcCDKEFy =vRZv -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
