B I L T E N V E S T I
16. OKTOBAR 2002.
JUGOSLAVIJA I SVET
SRJ-EU: SOLANA: SPORAZUM SRBIJACRNA GORA PRIMER PREVENTIVE SUKOBA
BRISEL, 15.oktobra 2002. (Beta) Visoki predstavnik Evropske
unije
Havijer Solana danas je u Briselu izjavio da je posredovanje u sklapanju
sporazuma Srbije i Crne Gore o ustavnom preuredjenju "primer preventive
sukoba" u politici evropske petnaestorice na Balkanu.
Solana je, govoreci na skupu posvecenom preustrojstvu ustanova
EU,
istakao da je "uspostavljanje mira i stabilnosti na Balkanu, umesto rata
i
rasula, imalo veoma neposredan uticaj na zivot gradjana Evropske unije".
"Balkan je nase 'zadnje dvoriste', nase susedstvo" i, kako je
rekao, "iako jos mnogo sta tamo treba uciniti, ogromno je vec uradjeno
proteklih godina".
Solana je naznacio da "nasi americki prijatelji i saveznici i
dalje pruzaju vazan doprinos, ali je nepogresivo kretanje ka
'evropeizaciji' diplomatije na Balkanu".
"Svojevremeno je Dejton bio pravo mesto zbivanja i uzor, sada
je
to Ohrid", dodao je visoki predstavnik EU, misleci na sporazum kojim je
spreceno sirenje sukoba, izazvanog oruzanim nasiljem albanskih
ekstremista
u Makedoniji.
On je naznacio da je tome u mnogome doprinela cinjenica da je
EU
imala jasnu spoljnopoliticku dimenziju i predstavnike, cime je posebno
mislio na svoj polozaj visokog predstavnika i funkciju komesara za
spoljnopoliticke odnose Evropske komisije. Zato se i zalozio da se
ubuduce,
u sklopu institucija EU, to jos vise ojaca.
Solana je, u potvrdu takvog stava, ukazao i na to da "smo mi,
zajedno, pomogli jugoslovenskom narodu da ucini kraj Milosevicevoj eri,
tako sto smo pokrenuli zamasnu medjunarodnu podrsku civilnom drustvu i
medijima u Srbiji".
"Zajedno s generalnim sekretarom NATO Dzordzom Robertsonom, u
casu
velike zategnutosti, uspostavili smo stabilnost na jugu Srbije i prosle
godine pomogli Makedoniji da se izvuce iz opasnosti gradjanskog rata",
rekao je on.
Visoki predstavnik EU je istakao da se "Evropska unija u BiH,
koja
je i dalje na krhkim nogama, priprema da od UN preuzme bitno vaznu
policijsku misiju" i naglasio da je to "opipljiv dokaz da se EU prihvata
vazne nove odgovornosti".
Solana je naveo da EU ima svoje specijalne izaslanike u BiH,
Makedoniji, Paktu stabilnosti za Jugoistocnu Evropu, pa i na Kosovu, gde
je
predstavnik UN "ugledni evropski zvanicnik", kao i da EU i zemlje
clanice
imaju ambasade i delegacije u svim balkanskim zemljama.
"Njihovo prisustvo na licu mesta i u tesnoj saradnji s mojim
Uredom omogucava da stalno pratimo tamosnje prilike. Tako mozemo
blagovremeno da upozorimo na pretece krize, a politicke probleme da
resavamo tekuce, svakodnevno", podvukao je visoki predstavnik EU.
Solana se zalozio da iz budzeta EU bude snaznije podrzano
spoljnopoliticko delovanje evropske petnaestorice, ukljucujuci
angazovanje
vojnih snaga EU, a da, takodje, zemljeclanice povecaju izdatke za
pojacanje
vojne moci.
"Funkcija visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu
politiku
je popunila prazninu u cilju politickog delovanja i prisustva, dajuci
dodatnu vrednost spoljnopolitickoj akciji EU", zakljucio je Solana i
zatrazio "stvaranje infrastrukture za pravu spoljnu politiku Evropske
unije".
srj-kina: Odnosi SRJ i NR Kine stabilni, razvijeni i intenzivni
BEOGRAD, 16. oktobra (Tanjug) - Pomocnici ministara inostranih
poslova Savezne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Kine su, na
redovnim politickim konsultacijama u Pekingu, zajednicki ocenili da
izmedju
dveju zemalja postoje stabilni, razvijeni, intenzivni odnosi i uzajamno
razumevanje. Redovne politicke konsultacije SR Jugoslavije i NR Kine
odrzane su od 14. do 16. oktobra.
Jugoslovensku delegaciju su predvodili pomocnici saveznog sefa
diplomatije Dusan Crnogorcevic i Aleksandra Joksimovic, a kinesku
pomocnik
ministra inostranih poslova NR Kine Dzu Vendzong, navodi se u saopstenju
Saveznog ministarstva za inostrane poslove dostavljenom danas Tanjugu.
Tokom politickih konsultacija je, prema saopstenju, izvrsena siroka
razmena
misljena o najvaznijim bilateralnim pitanjima, situaciji u regionu
Jugoistocne Evrope, kao i u Aziji, a obuhvacena su i znacajnija
medjunarodna pitanja, kao i krizna zaistra.
"I u ovoj prilici reafirmisan je zajednicki interes dve zemlje
da
dalje produbljuju odnose i saradnju i traze prostor za njihov dalji
razvoj
za sta postoji i obostrana spremnost, i neiskoriscene realne
mogucnosti",
navodi se u saopstenju i dodaje da je reafirmisan i "znacaj ranije
potpisanih zajednickih dokumenata koji su solidna osnova za dalje
ucvrscenje temelja inace tradicionalnog prijateljstva koje povezuje dve
zemlje". Potvrdjena je i spremnost za nastavak dijaloga i razmenu poseta
na
visokom i najvisem nivou. U odsustvu kineskog ministra inostranih
poslova
Tang Djiasuana jugoslovensku delegaciju je primio zamenik i vrsilac
duznosti ministra Li Dzaosing.
SRJ-JERMENIJA: Batakovic predao akreditive u Jermeniji
ATINA, 15. oktobra 2002. (Beta) - Ambasador SRJ u Grckoj Dusan
Batakovic predao je danas u Jerevanu akreditivna pisma predsedniku
Republike Jermenije Robertu Kocarijanu, saopstila je Ambasada SRJ u
Atini.
Batakovic je Kocarijanu preneo pozdrav predsednika SRJ
Vojislava
Kostunice i istakao zelju Jugoslavije da razvija svestrane bilateralne
odnose sa Jermenijom i sa njom saradjuje u medjunarodnim organzacijama i
forumima.
Kocarijan je tokom gotovo jednocasovnog razgovora istakao da su
dosadasnji dobri odnosi dva naroda i drzave povoljan okvir za buduci
razvoj
saradnje. Predsednik je "rekao da je jermenski narod bio solidaran sa
srpskim u svim nevoljama kroz koje je u novijoj istoriji prolazio" i,
kako
dalje pise u saopstenju Ambasade, "interesovao se za aktuelnu situaciju
u
SRJ, za proces preuredjenja federacije, za situaciju na Kosovu i u
Metohiji, za povratak srpskih izbeglica, te za odnose SRJ sa BiH".
Na kraju saopstenja pise da je "Batakovic naglasio da je
tradicionalno prijateljstvo dobra podloga za jacanje bilateralne
saradnje i
zalozio se za uredjenje pravnog okvira te saradnje".
SRJ-KIPAR: KIPAR SPREMAN DA POMOGNE U PRONALAZENJU NOVCA IZ SRJ
NIKOZIJA, 15. oktobra (Tanjug) - Srpski ministar pravde Vladan
Batic potvrdio je danas u izjavi Tanjugu da je u Nikoziji razgovarao sa
guvernerom Nacionalne banke Kipra Hristodulosom Hristoduluom) o
pronalazenju dela jugoslovenskog novca, za koji se sumnja da je prenet u
kiparske banke za vreme rezima bivseg jugoslovenskog predsednika
Slobodana
Milosevica.
"Gospodin Hristodulu je izrazio spremnost da, u funkciji
rasvetljavanja ove misterije, poseti Beograd i takodje spremnost da
grupa
nasih eksperata poseti Nacionalnu banku Kipra, cime bi prakticno zapoceo
posao oko resavanja ovog delikatnog pitanja",najavio je Batic.
Srpski ministar pravde je preneo da je guverner kiparske banke
bio
"veoma raspolozen i apsolutno otvoren da se ovo pitanje pokrene sa mrtve
tacke" i da ga je obavestio da su kiparske vlasti na zahtev Haskog
tribunala i Evropske komisije dostavile deo trazenog materijala, ali
jugoslovenske nadlezne institucije nisu do sada reagovale.
"Tema razgovora je, naravno, bila rasvetljavanjem misterije oko
nasih para na Kipru koja je pretila da ugrozi tradicionalno dobre odnose
izmedju Kipra i Jugoslavije i Kipra i Srbije", rekao je Batic i ocenio
da
je to bio jedan zaista prijateljski, konstruktivan i korektan razgovor.
Batic je podsetio da je za nasu zemlju pitanje pronalaska iznesenog
jugoslovenskog novca u inostranstvo veoma interesantno, posto ce uskoro
biti, kako je rekao, formirana Narodna banka Srbije, a uskoro nece vise
biti ni Saveznog ministarstva pravde. Prema njegovoj oceni, ta tema ce
za
par nedelja biti vrlo aktuelna za Srbiju, pogotovo zbog silnih
spekulacija,
polemika i raznih reakcija u vezi sa pomenutim novcem. Batic je potvrdio
da
ce doci do serije sastanaka koji treba uskoro da budu odrzani na Kipru,
sto
ce temu pronalazenja iznesenog jugoslovenskog novca pokrenuti sa mrtve
tacke.
KIPAR UVEO VIZE JUGOSLOVENIMA
BEOGRAD, 15. oktobra (Tanjug) - Dzavljanima Jugoslavije od
danas
su potrebne vize za ulazak na Kipar, potvrdjeno je u ambasadi te zemlje
u
Beogradu. Za kiparsku vizu potrebno je podneti pasos koji vazi jos
najmanje
tri meseca, fotografiju i popunjen formular, a viza kosta 15 dolara.
Ambasador Kipra u Beogradu Stavros Amvrosiu izjavio je grckoj novinskoj
agenciji ANA da uvodjenje viza nije znak pogorsavanja bilateralnih
odnosa,
vec "obaveza koja proistice iz kandidature Kipra za prijem u Evropsku
uniju".
Ambasada Kipra ce izdavati takozvane nacionalne vize do
ukljucivanja Kipra u EU, a posle toga sengenske. Evropska komisija je
prosle nedelje preporucila prijem Kipra u EU, sto ce, kako se ocekuje, u
decembru biti prihvaceno na samitu EU. Formalna odluka o prijemu bice
doneta 2003, a clanstvo u Uniji bi prakticno trebalo da pocne 2004. Od
polovine 2003, gradani Jugoslavije ni u Madjarsku vise nece moci da
putuju
bez vize. Ta zemlja 2004. postaje punopravan clan Evropske unije i jedan
od
uslova za to clanstvo je uvodjenje viza zemljama koje nisu clanice EU.
SRJ-ALBANIJA: ALBANSKI PREMIJER PRIMIO MIODRAGA ISAKOVA
TIRANA, 15. oktobra (Tanjug) - Albanski premijer Fatos Nano
primio
je danas u Tirani potpredsednika vlade Srbije Miodraga Isakova, javila
je
albanska novinska agencija ATA. Nano je izrazio zadovoljstvo sto
politicari
dve zemlje mogu sada da razgovaraju o programima regionalne integracije,
saopstio je portparol albanskog premijera.
"Mi smo sada u stanju da savladamo kriticne momente istorije u
ime
demokratske buducnosti", rekao je albanski premijer. Osvrcuci se na
Kosovo,
Nano je rekao da treba sto je pre moguce da se izvrsi transfer vlasti iz
ruku medjunarodne zajednice na lokalne organe vlasti, izabrane na
demokratski nacin. Savezni poslanici u Vecu gradjana i Vecu republika
Savezne skupstine Miodrag Isakov i Radoje Prica otputovali su u
ponedeljak
u Tiranu, radi ucesca na konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistocne
Evrope o pitanjima bezbednosti, koja se odrzava od 14. do 16. oktobra.
Konferenciju organizuju Parlamentarna skupstina Saveta Evrope i
Parlament
Albanije, a posvecena je pitanjima jacanja bezbednosti kroz ekonomsku
saradnju.
SRJMADJARSKA: Sporazum o slobodnoj trgovini povecao razmenu
BEOGRAD, 16. oktobra 2002. (Beta) Ekonomski savetnik madjarske
ambasade u Beogradu Tamas Bako (Tamas) izjavio je danas da je
potpisivanje
sporazuma o slobodnoj trgovini znacajno povecalo razmenu izmedju SRJ i
Madjarske.
Za osam meseci ove godine Madjarski izvoz veci je za 20 odsto,
a
izvoz iz SRJ za 10 odsto, sto je posledica zakljucivanja sporazuma o
slobodnoj trgovini, rekao je Bako na skupu privrednika dve zemlje u
Privrednoj komori Jugoslavije (PKJ).
On je dodao da je vecina privrednika cekala da ugovorene
poslove
realizuje od jula kad je pocela primena sporazuma, kojim je za 86 odsto
industrijskih proizvoda ukinuta carina, a znacajne su olaksice i za
agrar.
Bako je istakao da je sporazum asimetrican u korist SRJ, zbog
njenog slabijeg ekonomskog razvoja. Prema njegovim recima,
jugoslovenske firme imaju velike mogucnosti izvoz proizvoda hemijske,
prehrambene i automobilske industrije, a madjarska preduzeca
zainteresovana
su i za formiranje proizvodnih kooperacija.
Predstavnica PKJ Mira Lukic ocenila je da ce ulazak Madjarske u
Evropsku uniju i potpisivanje ugovora o asocijaciji SRJ i EU izmeniti
trgovinske odnose dve zemlje, ali da ih nece pogorsati.
Ona je upoznala madjarske privrednike sa procesom
privatizacije,
liberalizacijom trgovinskog rezima i prosecnom stopom carine, koja se
krece
oko 9,4 odsto.
Sef trgovinskog predstavnistva pri madjarskoj ambasadi Andras
Palos rekao je da je u protekle dve godine u SRJ osnovano 120 firmi sa
mesovitim, jugoslovenskomadjarskim kapitalom i te firme su ulozile do
sada
izmedju 800.000 i 900.000 evra u SRJ.
Prosle godine obim robne razmene iznosio je 258 miliona dolara,
pri cemu je deficit SRJ 129,2 miliona dolara. Madjarska je bila sedmi
spoljnotrgovinski partner SRJ u izvozu, a peti po vrednosti uvoza. Za
osam
meseci ove godine izvoz SRJ je 46,7 miliona dolara, a uvoz 158,9 miliona
dolara.
SRJ najvise izvozi hemijske proizvode, masine i transportne
uredjaje i hranu, u uvozu dominiraju mineralna goriva i maziva, hemijski
proizvodi i hrana.
Vodeci izvoznici su HIP Petrohemija iz Panceva, Naftna
industrija
Srbije (NIS), Uniprom iz Niksica, Bratstvo iz Subotice i Sojaprotein iz
Beceja. Vodeci uvoznici su EPS, Direkcija za robne rezerve i NIS.
POCEO EKONOMSKI SKUP JUGOISTOCNE EVROPE
SOFIJA, 15. oktobra 2002. (Beta) Bugarski predsednik Georgi
Parvanov pozvao je danas strane investitore da ulazu u privredu
Jugoistocne
Evrope kako bi povecali stabilnost i bezbednost tog regiona, ali i cele
Evrope.
Na otvaranju dvodnevnog Ekonomskog skupa za Jugoistocnu Evropu
u
Sofiji Parvanov je ukazao na nekoliko infrastrukturnih projekta koji
mogu
biti privlacni za strane investitore, kao sto su naftovod iz bugarske
luke
Burgas do grcke luke Aleksandrupolis, naftovod BurgasVljora, novi most
na
Dunavu izmedju Bugarske i Rumunije , kako i autoput SofijaNis.
Kako je preneo bugarski drzavni radio, tom prilikom premijer
Bugarske Simeon Sakskoburgotski naglasio je potrebu povecanja
bezbednosti u
regionu kroz privlacenje stranih investicija.
"Zemlje u Jugoistocnoj Evropi su prosle kroz deceniju sukoba,
ali
je danas region stabilniji i bezbedniji i pokazuje dobar ekonomski
porast",
naglasio je Sakskoburgotski.
On je ukazao na prioritetne oblasti ciji bi razvoj omogucio
zemljama u regionu da uspesno odgovore na izazove globalizacije, a to su
stvaranje regionalnog trzista energije preko moderne energetske
infrastrukture, zatim izgradnja novih autoputeva, integracija
finansijskih
sistema, smanjenje i postupno ukidanje carina i uvoznih taksi,
privatizacija preko fondovskih berza, razrada programa za transgranicnu
saradnju.
Bugarski potpredsednik vlade i ministar za ekonomiju Nikolaj
Vasilev rekao je da ce potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini
izmedju
zemalja u regionu stimulisati ekonomski razvoj na Balkanu i podsetio da
je
ekonomski rast u zemljama Jugoistocne Evrope oko pet odsto, odnosno da
je
veci od prosecnog rasta u Evropi.
On je najavio da predstoji ubrzano potpisivanje takvih
sporazuma
sa SR Jugoslavijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, a kasnije i sa
Moldavijom.
Otvaranju Ekonomskog skupa, pored najvisih bugarskih
zvanicnika,
prisustvovali su i potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac i premijer
Republike Srpske Mladen Ivanic.
Nakon uvodnih izlaganja, predstavnici zemalja regiona, kao i
zainteresovani privrednici van njega, nastavili su razgovore o merama za
bolju buducnost Balkana, u okviru nekoliko okruglih stolova.
SRJ-HASKI TRIBUNAL: DEL PONTE ZATRAZILA OD EU PRITISAK NA SRJ ZBOG
MLADICA
BRISEL, 15. oktobra 2002. (Beta) Glavni tuzilac Haskog suda
Karla
del Ponte je ponovo, za poslednjih desetak dana, zatrazila "pritisak
Evrope" na vlasti u Beogradu da uhapse i predaju Hagu optuzenog generala
Ratka Mladica, tvrdeci da je on pod "zastitom dela armije" u Srbiji.
Nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije, general Milan Krga,
je
nedavno, u Briselu, pruzio uveravanja celnicima NATO da Vojska
Jugoslavije
niti stiti, niti zna gde se nalazi Mladic, kako je agenciji Beta
potvrdjeno
u sedistu NATO.
Izvori Evropske komisije su rekli da je Del Ponte, juce u
Luksemburgu, na zasedanju ministara pravosudja i unutrasnjih poslova
Evropske unije, zatrazila i dobila uveravanja evropskih ministara da ce
biti "veoma angazovani i pruziti svu podrsku" nastojanjima Haskog suda
da
svi optuzeni za ratne zlocine izadju pred pravdu.
Tuzilac Haskog suda je i pre desetak dana u Briselu, u susretu
sa
visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom, zatrazila "medjunarodni
pritisak" u cilju hapsenja generala Ratka Mladica, zato sto je on, kako
je
rekla, u Srbiji "pod zastitom dela vojske... tako da mozda ministarstvo
policije nije u stanju da ga uhapsi".
Portparol NATO, Iv Broder, je danas agenciji Beta potvrdio da
je
nacelnik generalstaba VJ, general Krga, prilikom susreta s generalnim
sekretarom NATO, Dzordzom Robertsonom, rekao da "Vojska Jugoslavije ne
stiti generala Mladica, niti zna gde se on nalazi".
General Krga je ponudio i svaku saradnju da bi se na licu mesta
proverile eventualne tvrdnje o Mladicevom prisustvu na teritoriji SRJ,
rekli su diplomatski izvori u Briselu.
Zamoljeni da kazu da li je NATO dobio, ili ima saznanja da je
tuzilac Haskog suda nekoj instituciji ili vladi dostavila i dokaze i
konkretne podatke za tvrdnju da se "Mladic pod zastitom dela vojske
nalazi
u Srbiji", izvori NATO su uzvratili da to nije slucaj i da bi "bilo
dobro
da tuzilac Del Ponte ta saznanja prosledi".
"Uputno bi, recimo, bilo, da ona dokaze o prisustvu Mladica u
Srbiji dostavi vladi u Beogradu i onda zatrazi da on bude uhapsen i
predat
Hagu", rekli su izvori NATO. "Zasad jedino od nje cujemo formulaciju 'mi
znamo', ali nista vise od toga".
Tuzilac Del Ponte je ministrima EU, juce u Luksemburgu izlozila
na
koji ce nacin Sud raditi na tome da "svi begunci budu uhapseni, a
prvenstveno (Radovan) Karadzic i Mladic koji beze vec sedam godina".
A, na konferenciji za stampu, na pitanje novinara "sta
nedostaje
da Mladic bude uhapsen i predat Hagu", ona je ogovorila da je to
"politicka
volja".
Del Ponte je izjavila da "mi tacno znamo da se on nalazi u
Srbiji
i pod cijom je zastitom. To je jedan sektor vojske". Dodala je i da
"tamosnje vlasti poricu" i podvukla da je zato nuzan "istinski pritisak
na
Beograd".
Predsedavajuci ministarskog zasedanja u Luksemburgu, danska
ministarka pravosudja, Lene Espersen saopstila je da ce biti upucena
"snazna poruka sefovima diplomatija EU da izvrse pritisak na drzave koje
sakrivaju optuzene", jer je, kako je podvukla, "neprihvatljivo da neke
zemlje ne saradjuju sa Haskim sudom".
SR JUGOSLAVIJA
PREDSEDNIK KOSTUNICA CE SE ZALOZITI ZA RESAVANJE PROBLEMA ROMA
BEOGRAD, 15. oktobra 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica zalozice se za resavanje problema romskih porodica iz naselja
Stari aerodrom koje traze da ima se po iseljenju iz tog naselja obezbedi
trajni smestaj.
Kako je danas saopsteno iz kabineta jugoslovenskog predsednika,
tokom razgovora sa delegacijom romskih porodica predsednik Kostunica je
izrazio razumevanje za njihov problem i izneo uveravanja da ce se u
kontaktu sa nadleznim institucijama zaloziti za adekvatno resenje, pre
svega za privremeno odlaganje prinudnog izmestanja romskih porodica iz
naselja Stari aerodrom.
Kostunica je, kako se navodi, naglasio da ce se angazovati i
"na
iznalazenju druge odgovarajuce lokacije kao privremenog ili stalnog
smestaja" za romske porodice iz tog naselja.
Jugoslovenski predsednik je najavio da ce o problemu Roma iz
naselja Stari aerodrom razgovarati sa predstavnicima Skupstine Beograda
i
opstine Novi Beograd, kao i sa saveznim ministrom za etnicke i
nacionalne
zajednice Rasimom Ljajicem i republickim komesarom za izbeglice Sandom
RaskovicIvic.
Clan delegacije Roma Jusuf Bajrami potvrdio je novinarima
ispred
Palate Federacije da ce se Kostunica zaloziti za resavanje njihovog
problema i dodao da ce na sastanku sa jugoslovenskim predsednikom, koji
bi
trebalo da bude odrzan za dva dana, biti poznata detaljnija obavestenja
o
resenju problema Roma iz naselja Stari aerodrom.
Oko 400 Roma okupilo se danas ispred Palate federacije
zahtevajuci
odlaganje roka za njihovo iseljenje, kao i pronalazenje resenja za
preseljenje u naselje Kamendin u Zemunu.
Romske porodice, njih 205, trebalo je da budu iseljene do 1.
oktobra iz naselja Stari aerodrom zbog toga sto je zemljiste na kom se
nalazi to divlje naselje vlasnik, IMT, izdao pod zakup.
Od 205 porodica, koliko ih zivi na Starom aerodromu, 138
porodica
je raseljeno sa Kosova, dok ostale porodice u tom naselju zive i do
dvadesetak godina.
SRJ SPREMNA DA DOPRINESE SVETSKOJ BORBI PROTIV KORUPCIJE
BEOGRAD, 15. oktobar (Tanjug) -SR Jugoslavije je spremna da da
puni doprinos borbi protiv korupcije i da aktivno ucestvuje u radu nove
svetske organizacije koja ce se baviti ovom problematikom, rekli su
jugoslovenski predstavnici u generalnoj debati Globalne konferencije
paralmentaraca protiv korupcije koja se odrzava u Kanadi.
Predstavnici SR Jugoslavije, savezni poslanici u Vecu gradjana
Ljiljana Colic i Boris Tadic ucestvuju u radu te konferencije koja se
odrzava od u Otavi se od 12.do 17. oktobra, u organizaciji Senata i
Poslanickog doma parlamenta Kanade. Na ovom skupu parlamentaraca iz
celog
sveta vodi se debata o jacanju uloge palramenata u borbi protiv
korupcije i
inicijativi da se osnuje nova organizacija parlamentaraca protiv
korupcije
(GOPAC), navodi se u saopstenju Sluzbe Savezne skupstine za
infromisanje.
REPUBLIKA SRBIJA
SAJAM SRPSKE PRIVREDE U CILJU PRODORA NA TRZISTE UAE
BEOGRAD, 15. oktobra 2002. (Beta) Predsednik Privredne komore
Srbije (PKS) Radoslav Veselinovic izjavio je danas da ce se
potpisivanjem
sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE)
otvoriti mogucnosti za plasman robe iz Srbije na to trziste kao i na
ogromno trziste Azije.
Na sastanku u PKS povodom Sajma privrede Srbije u Dubaiju od
19.
do 23. oktobra, ministar trgovine, turizma i usluga Srbije Slobodan
Milosavljevic kazao je da je ucesce izvoza SRJ u ukupnoj strukturi uvoza
UAE "procentualno neiskazivo malo" i da se srpskoj privredi ukazala
sansa
da se izbori za jedno trziste "koje nije preterano zahtevno".
Prema njegovim recima, UAE je ekonomski veoma jaka zemlja i
njeno
stanovnistvo je platezno sposobno, posto je godisnji prihod po glavi
stanovnika 40.000 dolara, sto je 40 puta vise nego u SRJ.
"Na tom trzistu mozemo da budemo konkurentni u vise oblasti, a
najznacajnije su gradjevinarstvo, kompletan poljoprivrednoprehrambeni
sektor, kablovska industrija, industrija kamiona, farmaceutska, kao i
industrija namestaja", istakao je Milosavljevic.
On je podsetio da SRJ ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni
sa
UAE, ali da je ona i dalje mala, kada se uzme u obzir da ta zemlja
ostvaruje 60 milijardi dolara uvoza godisnje.
Za prvih osam meseci ove godine SRJ je u UAE izvezla robu
vrednu
447.000 dolara, a uvezla robu u vrednosti od 210.000 dolara, dodao je
Milosavljevic.
Predstavljanje vise od 45 domacih preduzeca pocece u subotu,
19.
oktobra, izlozbom srpske privrede, a za nedelju je planirano
potpisivanje
seta ugovora o saradnji izmedju UAE i SRJ.
Kako je ranije saopsteno iz Vlade Srbije, sporazum koji ce
tokom
trajanja sajma potpisati predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic odnosice
se, pre svega, na ekonomsku, trgovinsku i tehnicku saradnju, kao i na
saradnju u oblasti energetike i saobracaja.
U zvanicnoj delegaciji, koja ce posetiti UAE, pored Djindjica i
Milosavljevica, bice i srpski ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom
Goran Pitic, pomocnik saveznog ministra za inostrane poslove Aleksandra
Joksimovic i muftija sandzacki i predsednik Islamske zajednice u
Jugoslaviji Muamer Zukorlic.
U poseti Emiratima bice i delegacija Privredne komore Srbije,
na
celu sa njenim predsednikom Veselinovicem, kao i oko 120 predstavnika
srpskih firmi.
SRBIJA-INDUSTRIJA: Povecana industrijska proizvodnja
BEOGRAD, 15. oktobra 2002. (Beta) - Indeks industrijske
proizvodnje u Srbiji u septembru ove godine veci je za 3,8 odsto
poredeci
sa proslogodisnjim prosekom i veci je za 3,8 odsto u odnosu na isti
mesec
lane, saopstio je Republicki zavod za statistiku (RZS).
U prvih devet meseci ove godine, u odnosu na isti period prosle
godine, ukupna industrijska poizvodnja veca je za 1,3 odsto.
Posmatrano po namenskim grupama, RZS saopstava da je ostvareno
povecanje za 15,7 odsto u proizvodnji sredstava za rad, dok je povecanje
od
dva odsto zabelezeno kod proizvodnje materijala za reprodukciju, kao i
smanjenje za 1,2 odsto u proizvodnji potrosne robe.
Porast industrijske proizvodnje u septembru, posmatran u odnosu
na
prosecnu proizvodnju prosle godine i proizvodnju u istom mesecu lane,
ostvaren je u 14 industrijskih oblasti koje u strukturi industrijske
proizvodnje ucestvuju sa oko 49 odsto.
Najznacajniji porast ostvaren je u oblastima proizvodnje radio,
TV
i komunikacione opreme, proizvodnji koksa i derivata nafte, vadjenju
rude
metala, kao i u proizvodnji duvanskih proizvoda, vadjenju ruda nemetala
i
kamena i proizvodnji elektricnih masina i aparata, saopsrava RZS.
U posmatranom periodu januarseptembar, 17 industrijskih oblasti
ima proizvodnju vecu od proslogodisnje u istom periodu, a te oblasti
ucestvuju sa oko 64 odsto u strukturi industrijske proizvodnje.
Teritorija Kosova i Metohije nije obuhvacena podacima RZS.
EBRD: SRBIJA MEDJU ZEMLJAMA KOJE PREDNJACE U EKONOMSKIM REFORMAMA
SOFIJA, 15. oktobra (Tanjug) - Evropska banka za obnovu i
razvoj
(EBRD) ocenila je da ekonomski rast na Balkanu postepeno hvata korak sa
rastom u centralnoevropskim zemljama, a da na planu ekonomskih reformi
prednjace Bugarska, Rumunija i Srbija, izjavila je danas Norin Dojl,
prvi
zamenik predsednika EBRD, na godisnjem zasedanju Ekonomskog foruma za
Jugoistocnu Evropu, koji se odrzava u Sofiji. Medjutim, strane
investicije
su jos uvek niske, jer, prema recima Dojlove, balkankse zemlje tek treba
da
uklone glavne smetnje za strani kapital - losu infrastrukturu i
saobracajne
veze, korupciju, preteranu birokratiju i nepredvidljivo zakonodavstvo.
Prema podacima EBRD, koje prenosi Rojters, ove godine strane
investicije na Balkanu dostici ce 4 milijarde evra, sto je mnogo manje
od
21 milijarde, koliko su strani investitori ulozili u centralnoj Evropi i
pribaltickim drzavama. Ekonomski prosperitet balkanskih zemalja i
clanstvo
u Evropskoj uniji zavise od poboljsanja regionalne saradnje, ubrzanja
reformi koje treba da privuku strane investicije i uspesne borbe protiv
birokratije i korupcije, opsti je zakljucak ucesnika Ekonomskog foruma.
"Samo zajednickim naporima mozemo izmeniti sliku Balkana kao
bureta baruta i privuci strane investije u ovaj najsiromasniji deo
Evrope",
rekao je bugarski predsednik Gerogi Parvanov. Premijer Republike Srpske
Mladen Ivanic je ocenio da je zajednicko trziste kljuc za dolazak
stranih
investitora jer su nacionalna trzista, pojedinacno uzev, previse mala da
bi
privukla njihovu paznju. Vecoj sigurnosti stranog kapitala svakako ce
doprineti poziv Bugarskoj i Rumuniji da udju u NATO na samitu Alijanse u
novembru u Pragu, ocenjuje Rojters.
RIK: Izbori se ponavljaju
BEOGRAD, 15. oktobra 2002. (Beta) - Republicka izborna komisija
(RIK) zakljucila je danas da se izbori za predsednika Srbije ponavljaju
jer, prema konacnim rezultatima, na drugi krug izbora nije izaslo vise
od
50 odsto gradjana sa pravom glasa, kako je predvidjeno zakonom.
RIK je vecinom glasova usvojila izvestaj o konacnim rezultatima
drugog kruga predsednickih izbora, prema kojima je na svih 8.615
birackih
mesta glasalo 45,46 odsto birackog tela, odnosno 2.979.254 biraca.
Za kandidata Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojsilava
Kostunicu
glasalo je 66,86 odsto izaslih, odnosno 1.991.947 biraca, a za kandidata
grupe gradjana Miroljuba Labusa 30,92 odsto ili 921.094 biraca.
Od ukupno 6.577.992 glasacka listica, upotrebljeno je
2.978.468,
od kojih je 2.913.041 bilo vazecih (97,8 odsto), a 65.427 nevazecih
(2,20
odsto).
Izvestaj o konacnim rezultatima izbor usvojen je sa 14 glasova
za,
pet protiv i dva uzdrzana.
Clanovi RIKa, koji predstavljaju DSS, glasalu su protiv, kao i
predstavnici pojedinih opozicionih stranaka.
Predstavnici DSS u RIKu izneli su primedbe u pogledu valjanosti
biracog spiska, ocenjujuci da nisu tacni podaci o ukupnom broju biraca,
a
time i procentu broja izaslih, na osnovu kojeg je zakljuceno da izbori
nisu
uspeli.
Prema navodima clanova DSS u RIKu, u pojedinim opstinama u
Srbiji
u biracki spisak uvrsten je veci broj biraca nego sto ima stanovnika.
Predstavnik DSS u RIKu Zoran Loncar rekao je da mu je, kao
clanu
RIKa, bio onemogucen uvid u biracki spisak, te da tako nije ogao da
proveri
da li je bio "u pravnoj zabludi prilikom glasanja o ukupnom, odnosno
konacnom broju biraca" za predsednicke izbore.
On je rekao da je uslov predstavnika DSSa da uoci prvog
izbornog
kruga glasaju za odluku o konacnom broju biraca bilo obecanje da ce biti
omogucen uvid u biracki spisak na kompakt disku, ali da to nije
ispunjeno.
Uoci sednice RIKa, potpredsednik DSS Zoran Sami rekao je da su
za
tu stranku "izbori zavrseni uspesno" i da ce ona to "i dokazati,
koristeci
sva regularna sredstva, pocevsi od prigovora RIKu, pa nadalje".
Prema konacnim rezultatima, u centralnom delu Srbije na izbore
je
izaslo 46,17 odsto gradjana s pravom glasa, odnosno 2.222.788.
U Vojvodini je glasalo 44,09 odsto birackog tela, odnosno
728.519
biraca, a na Kosovu 25,87 odsto gradjana s pravom glasa, odnosno njih
27.947.
Kostunica je u centralnoj Srbiji osvojio 1.577.721 glas,
odnosno
70,98 odsto, dok je za Labusa glasalo 594.566 gradjana, odnosno 26,75
odsto.
U Vojvodini je za Kostunicu glasalo 388.790 biraca (53,37 odsto
izaslih u toj pokrajini), a za Labusa 324.707 (44,57 odsto). Na Kosovu,
Kostunica je dobio 25.436 glasova (91,02 odsto), a Labus 1.821 (6,52
odsto)
Kostunica je u Beogradu osvojio 467.886 glasova (67,57 odsto),
a
Labus 211.691 (30,57 odsto). U Novom Sadu, Kostunica je osvojio 59.848
glasova (53,32 odsto), a Labus 50.286 (44,80 odsto).
BELA KUCA RAZOCARANA NEUSPEHOM PREDSEDNICKIH IZBORA
VASINGTON, 15. oktobra 2002. (BetaAFP) SAD su veceras izrazile
razocaranost slabim odzivom biraca na izborima za predsednika Srbije,
odrzanim 13. oktobra, i zalozile se za izmene zakona o izboru
predsednika.
"Razocarani smo sto je ucesce biraca bilo ispod neophodnog
praga
od 50 odsto da bi bio izabran novi predsednik", saopstio je portparol
Bele
kuce Ricard Baucer .
On je, medjutim, pozdravio to sto su izbori odrzani na
"demokratski i miran" nacin.
Vasington podrzava preporuke OEBSa za "znacajne izmene srpskog
izbornog sistema kako bi mogao da bude nastavljen demokratski proces",
rekao je Baucer.
"Kada budu zakazani novi izbori, zatrazicemo od srpskog naroda
da
ucestvuje na njima kako bi demokratske i ekonomske reforme koje su u
toku,
bile nastavljene i da bi se Srbija priblizila integraciji u
evroatlantske
institucije", dodao je on.
SUS: OBUSTAVLJENO IZVRSENJE ODLUKE ADMINISTRATIVNOG ODBORA
BEOGRAD, 16. oktobra (Tanjug) - Savezni ustavni sud doneo je
danas
jednoglasno opsteobavezujucu i izvrsnu privremenu meru kojom se
obustavlja
izvrsenje odluke Administrativnog odbora Skupstine Srbije o oduzimanju
mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije (DSS).
Ovakva odluka privremene mere kojom se obustavljaju izvrsenja
svih
radnji otvorenog akta ili resenja Administrativnog odbora, doneta je na
osnovu ustavne zalbe DSS-a od 19. avgusta ove godine. Administrativni
odbor
Skupstine Srbije doneo je 29. jula odluku o oduzimanju 45 mandata
poslanicima DSS.
Sud je ocenio da bi izvrsenjem osporenih radnji i akata mogle
nastupiti "neotklonjive stetne posledice", kao sto su onemogucavanje
legalno izbranim poslanicima da obavljanju svoju poslanicku funkciju i
da
bi se odlukom Administrativnog odbora narusio sastav skupstine
ustanovljen
voljom naroda na parlamentarnim izborima.
KOSOVO-METOHIJA
DJINDJIC: REVIDIRATI PROJEKAT O MULTIETNICKOM KOSOVU
BEOGRAD, 15. oktobra (Tanjug) - Srpski premijer Zoran Djindjic
ocenio je da je tesko ostvariti model multietnickog Kosova onako kako to
sada zamislja sef UNMIK-a Mihael Stajner, prema projektu Ujedinjenih
nacija. "Mislim da je taj model samo fasada za nezavisnost, sto je, po
meni, veoma losa opcija", rekao je Djindjic u intervjuu za sutrasnje
"Vecernje novosti".
"U najtezem delu Evrope, sto svakako jeste Kosovo, treba da se
primeni projekat o necemu sto nije ostvareno ni u Bosni, ni u
Makedoniji,
ni na nekim drugim mestima. To je potpuno nelogicno. Ja jesam za to da
citava Evropa bude multietnicka, ali hajde da to ostvarimo tamo gde je
to
lakse i bezbolnije, a ne da eksperimentisemo tamo gde je najteze", rekao
je
predsednik Vlade Srbije. Djindjic je naveo da "svoje sagovornike iz
medjunarodne zajednice pokusava da ubedi da Srbima trebaju njihove
nacionalne institucije na Kosovu, bilo kroz lokalnu samourpavu ili kroz
neki dodatak u ustavnom arazmanu".
"Bez nekih sigurnijih garancija, Srbi se nece vratiti na
Kosovo.
Njima ne trebaju price da ce biti zasticeni kao gradjani, jer oni nisu
ni
napadnuti kao gradjani, vec kao Srbi", kazao je Djindjic. Prema njegovim
recima, "poslednji incidenti, koji su veoma dramaticni, upucuju, na
potrebu
revidiranja zamisljenog projekta o multietnickom Kosovu". "Uostalom,
najveci protivnici tom projektu multietnicnosti nisu Srbi nego Albanci",
zakljucio je Djindjic.
KFOR I UNMIK BLOKIRALI KLOKOT, SRBI PROTESTUJU
KLOKOT, 15. oktobra 2002. (Beta) Jake snage Kfora i UN policije
blokirale su veceras podrucje sela Klokot kod Vitine posle pogibije
Svetlane Stankovic, koja je na obliznoj njivi, sakupljajuci kukuruz,
naisla
na eksplozivnu napravu, javili su Beti srpski izvori iz Kosovskog
pomoravlja.
Srpski izvori navode da se vise stotina Srba u Klokotu okupilo
posle stradavanja njihove sugradjanke, ali da su Kfor i policija UNMIK
blokirali citavo selo.
Medjunarodne bezbednosne snage podrucje oko Klokota kontrolisu
i
iz vazduha, pomocu helikoptera.
Srpski izvori pretpostavljaju da je na njivi Stankovica tokom
protekle noci podmetnuta bomba pod snop kukuruza.
Portparol UNMIKa Andrea Andjeli potvrdio je Beti da je Svetlana
Stankovic (43) iz Klokota kod Vitine danas nastradala u eksploziji u
ataru
sela.
Andjeli nije mogao da navede o kakvoj se napravi radi, dodajuci
da
su ekipe UN policije na terenu i da istrazuju slucaj.
Srpski izvori iz Klokota preneli su Beti da ne mogu da obidju
mesto na kojem je danas oko 15 i 30 stradala Svetlana Stankovic, inace
majka dvoje dece.
U Klokotu je od dolaska UNMIKa na Kosovo ubijeno 11 Srba.
Svetlanin brat Slobodan Marinkovic iz Klokota kidnapovan je
1999.godine u blizini sela po dolasku medjunarodnih misija i o njemu se
nista ne zna do danasnjeg dana.
Tokom minulog leta, u Klokotu je minirano i poruseno pet
srpskih
kuca.
COVIC: JOS JEDNA PORUKA SRBIMA NA KOSMETU
BEOGRAD, 15. oktobra 2002. (Beta) Predsednik Koordinacionog
centra
za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic izjavio je danas, povodom pogibije
Svetlane Stankovic u selu Klokot kod Vitine, da "vise niko nema prava da
prica o nekakvim velikim rezultatima na Kosovu i Metohiji, kada nema
elementarne bezbednosti i slobode kretanja".
"Ovo su sve teske poruke u teskoj situaciji i trenutku kada
srpska
nacionalna zajednica treba da razmislja uopste o lokalnim izborima",
rekao
je Covic Beti, reagujuci na poslednji slucaj nasilja nad kosovskim
Srbima.
"To govori da na Kosovu i Metohiji nije izvrseno razoruzanje
ekstremistickih i teroristickih grupa i da su one prisutne i da namerno
zastrasuju i provociraju Srbe", smatra potpredsednik Vlade Srbije.
On postavlja pitanje svrsishodnosti pomeranja punktova i
ukidanja
pratnje srpskoj nacionalnoj zajednici, dodajuci da Koordinacionom centru
svaki dan stizu prituzbe prepalsenih kosovskih Srba.
"Ko sme da se krece bez pratnje Kfora i UNMIKa u ovakvim
uslovima.
Prosto je neverovatno kako neki ljudi zele da zatvore oci i da ne vide
sta
se na Kosovu i Metohiji dogadja", rekao je Covic.
ZAKLJUCENO U 13:30 C.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
