B I L T E N V E S T I
23. OKTOBAR 2002.
USTAVNA POVELJA
JOCIC RAZGOVARAO SA PREDSTAVNICIMA EU
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Kopredsedavajuci Ustavne
komisije Dragan Jocic ponovio je danas, u razgovoru sa predstavnicima
Evropske unije, da su neposredni izbori za parlament zajednice Srbije i
Crne Gore resenje koje treba da se nadje u Ustavnoj povelji zajednicke
drzave.
Jocic, koji je i funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS),
rekao je agenciji Beta da se poslanici za skupstinu zajednice moraju
birati
na istovetan nacin u obe clanice.
Prema njegovim recima, to bi bio logican izbor posto gradjani
buduce zajednice na neposrednim izborima mogu da biraju jedino poslanike
u
parlamentu Srbije i Crne Gore.
Jocic je danas razgovarao sa predstavnicima EU koje je
predvodio
pomocnik komesara EU Stefan Lene.
On je dodao da neposredan nacin izbora poslanika garantuje
stabilnost odluka u skupstini zajednice, kao i da je politicki opravdan.
Prema njegovim recima, predstavnici EU ce nastaviti razgovore
sa
crnogorskom stranom.
Kopredsedavajuci Ustavne komisije je izrazio nadu da ce
razgovori
biti uspesni i da ce predsednik Crne Gore Milo Djukanovic pristati na
neposredne izbore, sto je u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Jocic je jos upozorio da moze doci i do poteskoca u usvajanju
Ustavne povelje u Skupstini Srbije ako bude sprovedena odluka o
oduzimanju
mandata DSS.
Sastanak kopredsedavajucih Ustavne komisije najavljen je za
sutra.
RISTIC: KOMISIJA DA USVOJI POVELJU ZA NEDELJU DANA
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Kopredsedavajuci Ustavne
komisije Bosko Ristic izjavio je da je u danasnjem razgovoru sa
predstavnicima Evropske Unije insitirano da Ustavna komisija i
potkomisija
za izradu Ustavne povelje moraju ubrzano da rade, kako bi Ustavna
komisija
tekst povelje usvojila u narednih nedelju dana.
Ristic je posle danasnjeg sastanka sa specijalnim izaslanikom
visokog predstavnika EU Stefanom Leneom, novinarima kazao i da je tokom
tog
susreta insistirano i da tekst ustavne povelje bude tehnicki uoblicen u
naredna tri do cetiri dana, da bi ga nakon toga usvojila Ustavna
komisija.
Predstavnike EU, kako je rekao Ristic, zanimalo je i sporno
pitanje nacina izbora poslanika u parlamentu buduce zajednicke drzave.
On je izrazio ocekivanje da ce nakon parlamentarnih izbora u
Crnoj
Gori i pobednicka koalicija na tim izborima prihvatiti neposredan izbor
poslanika u savezni parlament, uz formulaciju da sami uredjuju postupak
i
nacin izbora u toj republici za savezni parlament.
Buduci da su parlamentarni izbori u Crnoj Gori tek zavrseni i
da
tek treba da se konstituise parlament te republike kao preduslov za
usvajanje Ustavne povelje, predsatavnici EU ce, po Risticevim recima, od
crnogorske strane traziti da sto pre omoguci zasedanje Skupstine o tom
pitanju.
Predstavnici EU se, po Risticevim recima, interesuju i za
situaciju nastalu u srpskom parlamentu, a u ocekivanju odluke nadleznih
sudskih organa u vezi sa mandatima u Skupstini Srbije.
Ristic je predstavnicima EU rekao da, bez obzira na odluke
sudova,
odnos Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije prema ustavnoj
povelji garantuje njeno usvajanje u srpskom parlamentu.
"Tekst ustavne povelje koji je bio podlog za razgovor i tokom
poslednje posete Lenea i Havijera Solane Beogradu, apsolutno je
prihvatljiv
za sve politicke subjekte u Srbiji", naglasio je Ristic.
Najveca bojazan postoji oko razgovora sa Demokratskom partijom
socijalista (DPS) i liderom te stranke Milom Djukanovicem, buduci da su
oni
najizrazitije izdavajali svoje stavove u odnosu na ostatak komisije,
rekao
je Ristic.
"Okoncanje izbornog procesa u Crnoj Gori garantuje da cemo doci
do
resenja, s obzirom da je u potpunosti izvrseno polariziranje politickih
stranaka u Crnoj Gori, da Djukanovic ima vecinu i da je jasno da bi na
nekim buducim saveznim izborima osvojio znacajnu zastupljenost u buducem
parlamentu" ocenio je Ristic.
Tokom razgovora sa Leneom i njegovim saradnicima pokrenuto je,
kako je rekao, i pitanje ustavnog zakona za sprovodjenje ustavne povelje
i
utvrdjivanje nadleznosti republickih i saveznih organa vlasti, kako bi
se
sprecio "pravni vakum" u drzavama posle usvajanja ustavne povelje.
Ristic je jos rekao da ce od predstavnika Ustavne komisije i
potkomisije, ukoliko ne bude postignut kompromis oko spornih pitanja u
donosenju ustavne povelje, zatraziti da se o tome izjasne glasanjem,
kako
bi se u javnosti "definisala manjina koja opstruira usvajanje ustavne
povelje".
On je rekao da na osnovu odluke Administrativnog odbora
Skupstine
Srbije i "sadasnjeg stanja stvari" poslanici DSSa nece moci da glasaju
za
usvajanje ustavne povelje buduci da nisu u Skupstini Srbije.
Ristic je rekao da bi poslanici DSSa mogli da prisustvuju
sednici
ukoliko tako odluce sudski organi ili ako Predsednistvo DOSa kao
inicijator
oduzimanja madata DS promeni svoj stav.
On nije iskljucio mogucnost ostavrenja politickog kompromisa
izmedju politickih subjekata oko povratka oduzetih mandata DSSa u
Skupstini
Srbije, ali je naglasio da se one za sada svode na pojedinacne
inicijative
nekih stranackih lidera.
On je rekao da bi kao predsednik Administrativnog odbora
skupstine
Srbije prihvatio svaku odluku nadleznih ustavnih sudova.
NEMA BITNIJIH PREPREKA ZA USVAJANJE USTAVNE POVELJE
PODGORICA, 22. oktobra 2002. (Beta) Ne postoje bitnije
politicke
prepreke za donosenje i usvajanje Ustavne povelje buduce zajednice
Srbije i
Crne Gore, ocenili su veceras u Podgorici clan Ustavne komisije Zoran
Zizic
i izaslanici visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane, Stefan
Lene i Fred Ekart.
Zizic je, posle razgovora sa Leneom i Ekartom, rekao da sto pre
treba usvojiti Ustavnu povelju jer ona "istovremeno znaci brzi ulazak u
Savet Evrope i druge evropske integracije".
"Izbori u Crnoj Gori su zavrseni i, bez obzira na neuspeh
predsednickih izbora u Srbiji, u ovom momentu nema znacajnijih prepreka
za
usvajanje Ustavne povelje", rekao je Zizic novinarima u Skupstini Crne
Gore.
Zizic je rekao i da se Socijalisticka narodna partija i
koalicija
"Zajedno za promene" zalazu za "neposredne izbore za skupstinu buduce
drzavne zajednice".
"Skupstina drzavne zajednice je organ koji bira sve ostale
institucije, tako da taj organ mora da ima demokratski legitimitet da bu
uopse mogao da funkcionise", rekao je Zizic, i dodao da bi posredni
izbori
doveli u pitanje demokratski legitimitet buduce zajednice.
Zizic je rekao i da se svi clanovi Ustavne komisije zalazu za
neposredne izbore, osim predstavnika DPSa, kao i da Solanini izaslanici
nisu saopstili svoj stav o nacinu izbora poslanika.
"Postoji medjutim stav Venecijanske komisije i poznato je da se
to
ekspertsko telo EU zalaze za neposredne izbore poslanika", rekao je
zvanicnik Socijalisticke narodne partije i bivsi jugoslovenski premijer.
SR JUGOSLAVIJA
O`DONEL: SISTEM UJEDINJENIH NACIJA U SRJ - PROJEKTI RAZVOJA I REFORMI
BEOGRAD, 23. oktobra (Tanjug) - Sistem Ujedinjenih nacija u
Jugoslaviji je pre 5. oktobra 2000. godine radio najvise na humanitarnim
pitanjima, a posle demokratskih promena mnogo se vise radi na projektima
razvoja i reformi, izjavio je Tanjugu koordinator sistema UN u SRJ
Fransis
O'Donel povodom dana svetske organizacije.
Navevsi kao primer delovanja sistema UN u Jugoslaviji jug
Srbije,
O'Donel je rekao da su aktivnosti tamo pre svega usmerene na sprecavanje
sukoba i uspostavljanje poverenja medju nacionalnim zajednicama. On je
naveo primer jucerasnjeg otvaranja skole u Presevu, koju ce pohadjati
srpska, albanska i romska deca. O'Donel je rekao da sistem UN u
Jugoslaviji
ucestvuje u stvaranju nezavisnog sistema javnih sluzbi i razradjuje
obiman
program zaposljavanja.
"Mi smo veoma zabrinuti siromastvom u zemlji i radimo na
identifikovanju mogucnosti za zaposljavanje za mlade ljude i stvaranje
zastitnog sistema za starije", rekao je on. Koordinator sistema UN u SRJ
je
dodao da sveska organizacija zeli da osigura da strateski investitori
dolaze u nasu zemlju da bi investirali u njenu buducnost, a ne samo radi
zarade. On je rekao da UN u SR Jugoslaviji jos uvek mogo rade sa
izbeglicama i interno raseljenim licima, kako bi im pruzili mogucnost
izbora da se integrisu u zajednice u kojima su ili da se vrate svojim
domovima.
PREMINUO ILIJA DJUKIC
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Jugoslovenski ambasador u
Kini
Ilija Djukic, dugogodisnji diplomata i nekadasnji ministar za inostrane
poslove bivse Jugoslavije, preminuo je rano jutros u Beogradu u 72.
godini.
Djukic je rodjen 4. januara 1930. godine u Novom Rujcu, u
Srbiji.
Zavrsio je Institut politickih nauka u Pekingu, a u ambasadi
SFRJ
u glavnom gardu Kine poceo je da radi u junu 1959. godine.
Bio je referent u Odeljenju Ministarstva inostranih poslova za
Kinu od 1. aprila 1961. godine, a dve godine kasnije poceo je sluzbu u
upravi tog ministarstva za Aziju i Australiju.
Djukic je bio savetnik u ambasadi SFRJ u Pekingu od 1. maja
1970.
godine. Savetnik u upravi za istocnu Evropu postao je 5. juna 1974.
godine,
a godnu dana kasnije postao je nacenik te uprave.
Sredinom 1978. godine postao je ministar savetnik u abasadi
SFRJ u
Moskvi, a dve godine kasnije imenovan je za nacelnika u sluzbi za
informisanje saveznih i republickih organa.
Nacelnik uprave MIPa za susedne zemlje postao je 1. decembra
1981,
a godinu dana kasnije imenovan je za savetnika saveznog sekretara za
instrane poslove.
Djukic je u oktobru 1983. godine postao ambasador SFRJ u
Sofiji, a
cetiri godine kasnije imenovan je za rukovodioca sektora za susedne
zemlje
i istocnu Evropu.
Za ambasadora SFRJ u Pekingu imenovan je 30. marta 1990.
godine, a
od septembra 1992. do marta 1993. godine bio je savezni ministar za
inostrane poslove.
Djukic je posle oktobarskih promena u SRJ 2000. godine ponovo
imenovan za ambasadora u Kini.
PREMINUO ALEKSANDAR PRLJA
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Ambasador SRJ u penziji i
bivsi
glavni i odgovorni "Politike" Aleksandar Prlja preminuo je 18. oktobra u
Beogradu, a po sopstvenoj zelji sahranjen je samo uz prisustvo svoje
porodice.
Prlja je rodjen 8. jula 1935. godine u Sarajevu, ali je
skolovan u
Beogradu gde je 1962. godine diplomirao na Medicinskom fakultetu.
Jedan je od osnivaca "Politike ekspres", a kao specijalni
izvestac
"Politike" javljao se sa kriznih zarista na Bliskom istoku, u Iranu i sa
Kipra.
U prolece 1991. godine postavljen je na duznost i odgovornog
urednika "Politike", a ostatak radnog veka do penzionisanja 2001. godine
provodi u diplomatiji kao ambasador SRJ u Svedskoj i na Islandu.
OTVOREN MEDJUNARODNI SAJAM KNJIGA U BEOGRADU
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Medjunarodni Sajam knjiga u
Beogradu, na kojem ce do 28. oktobra biti predstavljeno vise od 300
izlagaca iz zemlje i sveta, otvoren je veceras na Beogradskom sajmu, u
organizaciji Poslovnog udruzenja izdavaca i knjizara Srbije i Crne Gore.
Pocasni gost Sajma knjiga je Norveska, a nova izdanja
predstavice
i izlagaci iz Nemacke, Spanije, Francuske, Grcka, Italije, Japana,
Rusije i
Irana, kao i zemalja u regionu Makedonije, Hrvatske, BiH i Slovenije,
Norveska ce biti predstavljena i u okviru manifestacije
"Nedelja
norveske kulture", koja ce do 28. oktobra biti odrzana u vise kulturnih
institucija u Beogradu.
Sajam knjiga svecano su otvorili ambasador Norveske u Beogradu
Hans Ola Urstad, predsednik Udruzenja norveskih knjizevnika Geir Polen,
ambasadorka SRJ u Norveskoj Vida Ognjenovic i sef Katedre za
skandinavistiku Filoloskog fakulteta u Beogradu profesor Ljubisa Rajic.
Norveski ambasador je rekao da je "pocastvovan sto je njegova
zemlja pocasni gost sajma", i naglasio da dve zemlje veze "duboko i
dugogodisnje prijateljstvo".
Ambasador SRJ u Norveskoj Vida Ognjenovic rekla je da je sajam
knjiga "spoj otvorene pijace i dzinovske biblioteke".
"Otvaranje sajma knjiga posvecujem Aleksandrijskoj biblioteci,
koja je uvek bila spaljivana, radi 'cistog duha', sto je bilo opravdanje
za
varvarizam, ali je uvek iznova obnavljana", kazala je ona.
I ove godine odvojeni su izdavaci, distributeri i prodavci,
"ulice" na Sajmu obelezene su imenima poznatih pisaca, a za najmladje
posetioce organizovan je "Trg Duska Radovica".
Miroslavljevo jevandjelje u Aleksandrijskoj biblioteci
KAIRO, 22. oktobra 2002. (Beta) - Na posebnoj svecanosti, tokom
otvaranja nove Aleksandrijske biblioteke, ambasador SRJ u Egiptu Rajko
Bogojevic urucio je direktoru biblioteke komplet knjiga sa prostora
Srbije
i Crne Gore, ukljucujuci kopiju Miroslavljevog jevandjelja, saopsteno je
danas iz ambasade SRJ u Egiptu.
Miroslavljevo jevandjelje izazvalo je veliku paznju i
zahvalnost
domacina, navodi se u saopstenju.
Ceremonija, koja je trajala dva dana, pocela je 16. oktobra, uz
ucesce egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, nekoliko sefova drzava i
clanova kraljevskih porodica. Biblioteku je otvorio Mubarak.
Originalna Aleksandrijska biblioteka podignuta je 331. godine
pre
nove ere, a unistena je pozaru za vreme Rimske imperije. Od tada nije
obnavljana. Vise puta paljena, do 7. veka nove ere bila je hram naucnog
saznanja, sa vise od 70.000 dela.
Nova biblioteka poseduje 240.000 knjiga, a bice opremljena tako
da
primi cetiri miliona.
AFERA "JUGOIMPORT"
MINISTARSTVO ODBRANE NEGIRA DA JE ODOBRILO POSAO SA IRAKOM
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Jugoslovensko ministarstvo
odbrane negiralo je danas da je odobrilo ikakav posao u vezi sa prometom
naoruzanja i vojne opreme sa Irakom.
"Savezno ministarstvo za odbranu, od povratka SRJ u UN, nije
dobilo nijedan zahtev za odobrenje prometa naoruzanja i vojne opreme sa
Irakom, pa prema tome takav promet nije ni odobrilo", navodi se u
saopstenju Ministarstva.
"Povodom indicija o mogucem krsenju sankcija UN, ne samo u vezi
sa
Irakom, Savezno ministarstvo za odbranu ce svaki eventualni slucaj
posebno
istraziti u cilju preduzimanja mera prema mogucim prekrsiocima i
izvestavanja nadleznih drzavnih organa", navodi se u saopstenju.
Ministarstvo takodje navodi da je njegov interes da se
kompletan
promet naoruzanja i vojne opreme na medjunarodnom i unutrasnjem planu
stavi
pod kontrolu i da se saniraju nedozvoljene aktivnosti koje su postojale
u
vreme oruzanih sukoba u bivsoj Jugoslaviji.
SMIP: BORISA VUKOVIC NIJE SAVETNIK U AMBASADI SRJ U IRAKU
BEOGRAD, 23. oktobra 2002. (Beta) Savezno ministarstvo za
inostrane poslove (SMIP) saopstilo je danas da bivsi ministar za spoljnu
trgovinu Borisa Vukovic nije savetnik u jugoslovenskoj ambasadi u
Bagdadu.
"SMIP smatra potrebnim, istine radi, da ukaze na cinjenicu da
imenovani ne samo da nije savetnik u nasoj ambasadi u Iraku, nego i da
mu
je prestao radni odnos u ovom ministarstvu jos novembra 1992. godine",
navodi se u saopstenju.
"JUGOIMPORT - SDPR" NE IZVOZI ORUZJE U IRAK
BEOGRAD, 22. oktobra (Tanjug) - Javno preduzece "Jugoimport -
SDPR" demantovalo je danas navode beogradske stampe da je posredovalo u
izvozu u Irak naoruznja i vojne opreme koju je navodno proizvodio
Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bjeljine u Republici Srpskoj.
"Ne znamo o cemu se radi jer nemano tekucih ugovora za ispruku
robe i usluga koji imaju karakter naoruzanja i vojne opreme u Irak",
navodi
se u saopstenju i dodaje da SDPR takvih ugovora nema jos od avgusta
1990.
godine, od uvodjenja sankcija UN toj zemlji. "Strogo smo se pridrzavali
svih rezolucija UN koje uvode rezim sankcija Iraku", istice se u
saopstenju. "SDPR-Jugoimport" podseca da je 70-ih i 80-ih godine proslog
veka sa Irakom imao znacajne poslove koji su se odnosili i na izvoz
naoruznaja i vojne opreme, kao i gradjevinske radove. Nosilac tog posla
bila je Savezna direkcija za promet proizvod sa posebnom namenom, pravni
prethodnik "SDPR - Jugoimport". Iz tog perioda ostala su nenaplacena
potrazivanja od oko 1,2 milijarde dolara kao i veoma vredna oprema nasih
gradjevinskih preduzeca, zbog cije je zastite u Iraku i ostao
predstavnistvo tog javnog preduzeca, navedeno je u saopstenju.
"U vezi sa navodnim poslom, o kome pise 'Blic', moguce je da se
radi o nekom privatnom biznisu koji se pokusava pripisati JP 'Jugoimpot
-
SDPR'. To ne bi bilo prvi put da se ime naseg preduzeca zlouotrebljava
(primer ukrajinskog aviona i firme 'TEMFX'). U tom cilju pozvacemo naseg
predstavnika u Bagdadu radi dodatnih objasnjenja", saopstio je
"Jugoimport
- SDPR".
VLADA SMENILA CEKOVICA I POMOCNIKA MINISTRA ODBRANE
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Savezna vlada je na
vecerasnjoj
sednici razresila duznosti generalnog direktora spoljnotrgovinskog
preduzeca "Jugoimport" Jovana Cekovica i pomocnika saveznog ministra
odbrane generala Ivana Djokica.
U saopstenju sa sednice, zakazane povodom informacija o
nelegalnoj
prodaji oruzja Iraku posredstvom "Jugoimporta", navodi se da je Djokic
smenjen "kao objektivno odgovorno lice u Saveznom ministarstvu odbrane
za
poslove prometa naoruzanja i vojne opreme".
Jugoslovenska vlada je zatrazila od nadleznih drzavnih organa
da
ispitaju poslovanje "Jugoimporta" i drugih preduzeca koja trguju oruzjem
i
da utvrde eventualnu krivicnu odgovornost osoba koje su bile ukljucene u
nedozvoljenu trgovinu oruzjem.
Od "Jugoimporta" je na sednici zatrazeno da zatvori
predstavnistvo
u Bagdadu.
Savezna vlada, takodje, najavljuje formiranje komisije koja ce
ispitati da li je u Saveznom ministarstvu odbrane bilo nepravilnosti u
postupku izdavanja dozvola za izvoz naoruzanja i vojne opreme, i da,
ukoliko ih je bilo, "predlozi preduzimanje odgovarajucih mera".
U saopstenju sa sednice navodi se da ce Savezna vlada "kao i do
sada postovati svoje medjunarodne obaveze, a posebno one koje se odnose
na
zajednicku borbu protiv medjunarodnog terorizma".
MIHAJLOVIC: UO NIJE UPOZNAT SA NEKOM PRODAJOM ORUZJA
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Ministar srpske policije i
predsednik Upravnog odbora Jugoimporta Dusan Mihajlovic saopstio je
danas
da "ni u jednom dokomentu koji je razmatrao UO tog preduzeca, nije bilo
informacija o izvozu vojne opreme u Irak, niti o angazovanju strucnjaka
za
instaliranje te opreme i obucavanje iracke vojske".
Kako se navodi u saopstenju, ova firma "ima cvrst stav o
postovanju svih medjunarodnih obaveza Jugoslavije i posebno sankcija
Saveta
bebzbednosti UN, tako da niko u ime i za racun 'Jugoimporta SDPR' nije
mogao legalno da ugovara i realizuje posao koji se navodi u tekstu u
Blicu".
Akcija Sfora izvedena je 12. oktobra ove godine, a medju
pronadjenim dokumentima nalaze se i kompjuterski diskovi sa podacima o
trgovni jugoslovenske firme "Jugoimport" (ranije SDPR) sa Irakom, kao i
podaci da se jugoslovenski strucnjaci nalaze u Iraku gde instaliraju
opremu
i obucavaju iracku vojsku da je koristi, navodi taj list.
SAD POZVALE VLASTI SRJ I BIH DA ZAUSTAVE PRODAJU ORUZJA
VASINGTON, 22. oktobra 2002. (BetaAFP) SAD su danas zatrazile
od
vlasti SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine da zaustave prodaju vojne
opreme Iraku, koju su, krseci embargo Ujedinjenih nacija na izvoz oruzja
Bagdadu, obavljala dva preduzeca iz SRJ i BiH.
Vasington je optuzio preduzeca "Orao" iz Republike Srpske i
"Jugoimport" iz SRJ da su obezbedili Iraku opremu i strucno znanje u
domenu
vojne avijacije.
"Imamo jasne dokaze da je 'Orao avijacija', u saradnji sa
'Jugoimportom', popravljao vojne avione za Iracane", rekao je portparol
Stejt departmenta Ricard Baucer .
Baucer je dodao da je Vasington "ozbiljno zabrinut" zbog tog
slucaja prodaje vojne opreme Iraku.
"SAD ocekuju od nadleznih vlasti BiH i SRJ da odmah preduzmu
sve
neophodne mere kako bi se prekinula saradnja sa Irakom, da sprovedu
detaljnu istragu i da deluju protiv odgovornih lica", rekao je on.
On je naglasio da SAD ne raspolazu indicijama o eventualnoj
umesanosti vlasti SRJ i BiH, kao ni vlasti RS, u prodaju vojne opreme
Iraku.
Glavni zamenik visokog predstavnika u BiH Donald Hejs danas je
potvrdio u Sarajevu da je Sfor sakupio dokaze da je preduzece "Orao" iz
Republike Srpske izvozilo vojnu opremu u Irak, posredstvom
jugoslovenskog
preduzeca "Jugoimport".
Vasingon ce traziti krivicno gonjenje odgovornih
LONDON, KELN, 23. oktobra (Tanjug) Americka administracija ce
biti zadovoljna najavljenim merama jugoslovenske vlade protiv
odgovornih u
aferi "Jugoimport", ali ce insistirati da oni budu ne samo otpusteni
ili
smenjeni, vec i izvedeni pred sud i osudjeni, smatra direktor
Odbrambenih
studija pri Kejto institutu u Vasingtonu Ivan Iland.
U izjavi za BBC, Iland je ocenio da ce Sjedinjene Americke
Drzave
izvrsiti diplomatski pritisak na Jugoslaviju, zato sto im "u ovom
trenutku
ne treba neki novi sukob ili spor". "Mislim da ce isti uslovi biti
postavljeni i vlastima u Sarajevu i Republci Srpskoj", ocenio je on.
Iland ocekuje da ce optuzbe o prodaji oruzja Iraku
preko jugoslovenske firme posluziti kao povod da se poveca pritisak
na Beograd da izvrsi reformu vojske, sto je donedavno bio jedan od
uslova
Kongresa za nastavak americke finansijske pomoci Jugoslaviji.
"Ovaj slucaj pokazuje da pomoc koju smo dali nije postigla
efekat
koji smo hteli i da reforma vojske nije obavljena. To dovodi u pitanje
citav program nase pomoci, iako je reforma oruzanih snaga uvek veoma
tezak
zadatak. Posle promene rezima, kakva se dogodila u Jugoslaviji, oruzane
snage i dalje imaju preveliki uticaj u vladi. Zato verujem da ce ovaj
slucaj rezultirati povecanim medjunarodnim pritiskom da se dovrsi posao
reforme jugoslovenske armije", ocenjuje americki analiticar.
Na pitanje o dugorocnom efektu ovog slucaja
na americkojugoslovenske odnose, Iland je rekao da
administracija predsednika Busa smatra Irak za svog najveceg
neprijatelja
i da je "slucaj sa navodnom prodajom oruzja toj zemlji gotovo najgora
stvar koja je mogla da se desi Jugoslaviji".
"Zato mislim da ce Jugoslavija, pored ostrih mera u
konkretnom
slucaju, morati da izvrsi reforme, kojima ce pokazati da je ozbiljna u
nameri da se integrise sa Zapadom", ocenio je on. Jedan od portparola
Stejt departmenta Frederik Dzons izjavio je za nemacki radio Dojce vele
da
se ovakvo krsenje rezolucija Ujedinjenih nacija nece tolerisati i da ce
tok istrage kako u Bosni, tako i u Srbiji, biti pracen iz dana u
dan. Prema njegovim recima, vlada u Vasingtonu dobila je cvrsta
uveravanja iz Sarajeva, Banjaluke i Beograda da ce se istraga sprovesti
bezuslovno i do kraja. Dzons je ponovio da SAD ocekuju da se ovakva
saradnja sa Irakom odmah zaustavi, te da se odgovorni suoce sa pravnim
posledicama.
REPUBLIKA SRBIJA
DJELIC: SRBIJA CE OVE GODINE OSTVARITI NAJBRZI PRIVREDNI RAST
NOVI SAD, 22. oktobra (Tanjug) - Zahvaljujuci rastu
industrijske
proizvodnje od tri odsto i bruto nacionalnog dohotka za cetiri odsto,
Srbija ce ove godine ostvariti najbrzi privredni rast u Evropi, izjavio
je
danas u Novom Sadu republicki ministar finansija Bozidar Djelic.
"Vec dogodine ocekujemo rast bruto nacionalnog dohotka od pet
odsto i, mada je rec o niskoj osnovici, sve ce to doprineti stvaranju
dobrog ambijenta i za bankarstvo", dodao je Djelic, ilustrujuci to
podatkom
da potrosacki krediti dostizu milijardu i po dinara mesecno, sto je na
nivou cele prosle godine. Sektor bankarstva i finansija, prema njegovoj
oceni, jos uvek, obimom koriscenja usluga i brojem zaposlenih, ne
zadovoljava potrebe Srbije i bankarske usluge bi trebalo da budu jos
pristupacnije gradjanima. "Od izuzetnog je znacaja za ovaj sektor da
nastavimo politiku makroekonomske stabilnosti, kao i da nastavimo sa
sprovodjenjem poreske politike koja spusta cenu kapitala", objasnio je
Djelic.
Prelaskom od Nove godine platnog prometa u banke i
prebacivanjem
fiskalne funkcije ZOP-a u Ministarstvo finansija, dodao je Djelic, ne bi
se
smeo dozvoliti gubitak javnih prihoda, u cemu ce kljucan biti prvi
kvartal
iduce godine.
"Uvodjenjem fiskalnih kasa, obaveznih za sve trgovce, osim
prodavaca sveze hrane na pijacama, treba iskoristiti i za afirmaciju
platnih kartica", objasnio je Djelic, dodavsi da su bezgotovinske
transakcije 20 puta jevtinije od gotovinskih. Racionalizacija javne
potrosnje, posebno u saveznoj i republickoj administraciji, kao i borba
protiv sive ekonomije su, prema njegovim recima, prioriteti poreske
politike u narednoj godini.
"Siva ekonomija ucestvuje u bruto nacionalnom dohotku nase
zemlje
sa 35 do 40 odsto i njenim efikasnim oporezivanjem omogucilo bi se
dodatno
smanjenje poreskih stopa kod plata, vise investicija u infrastrukturu i
poboljsanje materijalnog polozaja drzavnih cinovnika", precizirao je
Djelic.
Do kraja godine, najavio je ministar finansija, bice ukinut
porez
na ulje, mast i secer, sto ce znaciti oslobadjanje osnovne potrosacke
korpe
od poreskog tereta.
Govoreci o ulasku Madjarske u Evropsku uniju, Djelic je istakao
da
bi trebalo maksimalno iskoristiti novi geostrateski polozaj Vojvodine za
privlacenje stranih investicija. "Ulaskom u EU, Madjarska ce morati da
ukloni sve olaksice za investitore i na nama je da sto uspesnije
privucemo
strane investitore", objasnio je Djelic i dodao da je, zahvaljujuci
doslednom programu u poslednjih deset godina, ta zemlja lane ostvarila
izvoz od 38 milijardi dolara, ili 19 puta vise od Srbije.
CANAK PRIMIO NORVESKOG AMBASADORA
NOVI SAD, 22. oktobra (Tanjug) - Predsednik Skupstine Vojvodine
Nenad Canak primio je danas ambasadora Norveske u SRJ Hansa Ola Urstada,
sa
kojim je razgovarao o aktuelnoj politickoj situaciji u nasoj zemlji, sa
osvrtom na predsednicke izbore u Srbiji i na parlamentarne izbore u
Crnoj
Gori. Canak i Urstad razgovarali su i o demokratskim i reformskim
procesima
u Vojvodini, navoi se u saopstenju kabineta predsednika pokrajinske
Skupstine.
KOSOVO-METOHIJA
DEL PONTE NAJVILA PRVU OPTUZNICU DO KRAJA GODINE
PRISTINA, 22. oktobra 2002. (Beta) Glavni tuzilac Haskog
tribunala
Karla del Ponte (Carla) izjavila je danas u Pristini da ce do kraja
godine
podignuti optuznicu za ratne zlocine na Kosovu protiv jednog
predstavnika
bivse OVK, dok ce dve druge optuznice biti objavljene 2003.
Del Ponte se u sklopu Balkanske turneje danas u Pristini
sastala
sa sefom UNMIKa Mihaelom Stajnerom (Micael Steiner) i komandantom KFORa,
italjanskim generalom Fabiom Miniem.
Prema njenim recima, istraga o ratnim zlocinima pocinjenim od
strane trojice pripadnika bivse OVK se nastavlja.
Del Ponte je rekla da je dobila potpunu podrsku Stajnera i
Minia
za sprovodjenje pravde, a ni danas nije iznela pojedinosti u vezi sa
istragom ili mogucim optuznicama.
"Ukoliko sve ide kako treba imacu prvu optuznicu do kraja ove
godine i dve druge tokom iduce godine, ali je tesko odrediti tacno vreme
podizanja optuznice zbog poteskoca sa svedocima koji se boje da potvrde
ono
sto su rekli u proslosti, a posebno da se na sudu pojave kao svedoci",
rekla je ona.
"To je problem sa kojim se suocavam u svim slucajevima, ali
Haski
tribunal ce ciniti sve da pretnje ne ometaju sprovedjenje pravde",
dodala
je Del Ponte.
Ona je odbila da imenuje osobe o kojima se vrsi istraga, jer,
kako
je rekla, nije odluceno da li ce optuznica biti javna ili tajna.
Stajner je rekao da na Kosovu niko nije iznad zakona i da ce
UNMIK
ispuniti sve zahteve Haskog tribunala.
"Ovo je bila jedna redovna poseta Del Ponteove, a razgovarali
smo
o saradnji s Haskim sudom, sa kojim imamo odlicne odnose u svim
oblastima",
rekao je Stajner.
Iz Pristine Karla del Ponte veceras putuje u Bosnu i
Hercegovinu,
a potom u Hrvatsku.
COVIC: NIJE BILO LAKO DONETI ODLUKU O IZLASKU NA IZBORE
BUJANOVAC, 22. oktobra 2002. (Beta) Sef Koordinacionog tela za
jug
Srbije Nebojsa Covic izjavio je danas da "nije bilo lako" doneti odluku
da
Srbi izadju na loklane izbore na Kosovu.
"Nije bilo lako doneti takvu odluku, a koliko ce se ona na
terenu
i realno sprovesti, to cemo videti, cetiri dana je jako malo i treba
jasno
reci kako i ko je potrosio to vreme", kazao je Covic novinarima u
Bujanovcu.
On je rekao da su "birokratije u svim zemljama na svetu inertne
i
birokratije nisu hrabre, ali kada pogurate birokratiju ona napravi
odredjena pomeranja". Prema Covicevim recima, do tog pomeranja je doslo
u
nastupu sefa UNMIKa Mihajla Stajnera, "sto je vrlo pozitivno".
"Znam da predstavnici srpske nacionalne zajednice mogu da kazu
da
nisu zadovoljni, ali u tome se krije jedna zamka. Ako kazete da niste
zadovoljni I da necete da idete na lokalne izbore, onda dajete material
birokratiji za ono sto ona zapravio i nije zelela da uradi", ocenio je
Covic.
Termini koje je Stajner pomenuo u svojoj izjavi o namerama
predstavljaju veliki napredak, iako su na papiru i sada treba da se
sprovedu.
"Nemam razloga da budem nesto posebno sumnjicav, jer citava
medjunarodna zajednica stoji iza toga, ali svi moraju da shvate da je
poverenje kljucna stvar na ovim prostorima, jer postoji veliko
nepoverenje", ocenio je Covic.
Probacemo da animiramo Srbe da izadju na ove izbore, kazao je
Covic i podsetio da je izlazak na izbore na ovim prostorima "pravo, a ne
obaveza" i da ne treba ocekivati neki veliki rezultat.
Rezultata povratka nema ili ga ima ali je on zanemarljiv, rekao
je
Covic i naglasio da je opstinska jedinica "vazan korak" kao i izbori
kroz
sest meseci za savete.
Prvi novembar treba da bude pocetak dijaloga i za taj dijalog
se
treba dobro pripremiti, naglasio je Covic.
Stajner je juce pozvao vodje svih politickih grupacija na
Kosovu,
koji ce ucetsvovati na loklanim izborima 26. oktobra, da 1. novembra
dodju
na razgovore o decentralizaciji. Ti razgovori ce se odrzati u Gnjilanu.
Covic je kazao da "izlazak na izbore moze itekako da utice na
povratak Srba na Kosovo i Metohiju".
Covic je danas pre podne sa predstavnicima medjunarodne
zajednice
prisustvovao otvaranju rekonstruisanih skola na podrucju Preseva i
Bujanovca, kao i otvaranju kancelarije Koordinacionog tela republicke i
Savezne vlade u Bujanovcu.
RASKOVIC: RASELJENI CE MOCI DA GLASAJU U SRBIJI
BEOGRAD, 22. oktobra 2002. (Beta) Komesar za izbeglice Srbije
Sanda RaskovicIvic kazala je danas da ce raseljena lica sa Kosova i
Metohije moci da, na lokalnim pokrajinskim izborima u subotu, glasaju na
birackim mestima u uzoj Srbiji.
Svi koji budu zeleli da glasaju, moci ce to da urade od 8 do 20
sati, na birackim mestima u svojim opstinama, rekla je Raskoviceva
agenciji
Beta.
Komesarijat je sva raseljena lica obavestio o mogucnosti
glasanja
u njihovim opstinama u Srbiji, a informisao ih je i o tacnom mestu i
vremenu glasanja, dodala je Sanda RaskovicIvic.
S obzirom na broj raseljenih, ona je kazala da ocekuje pritisak
na
biracka mesta u Beogradu, Kraljevu i Krusevcu, ali je navela i da ce o
izlasku na izbore raseljena lica "odluciti individualno".
Komesarijat ce se brinuti da biracka mesta za raseljene budu na
vreme otvorena i da sve bude regularno, a nadgledace ih posmatraci OEBSa
i
svih ostalih koji su trazili akreditaciju, dodala je Iviceva.
Lokalni izbori na Kosovu i Metohiji bice odrzani 26. oktobra, a
za
raseljena lica u Vojvodini i centralnoj Srbiji otvorena su 262 biracka
mesta.
REPUBLIKA CRNA GORA
REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA SAOPSTILA POTPUNE REZULTATE
PODGORICA, 22. oktobra (Tanjug) - Republicka izborna komisija
(RIK) saopstila je danas da je na nedeljnim izborima, na osnovu svih
prebrojanih glasova, najvecu podrsku dobila lista "Za evropsku Crnu
Goru-Milo Djukanovic" - 167.224 glasa, ispred Koalicije "Zajedno za
promjene" - sa 133.894 glasa. Poslanicke mandate osvojili su jos
Liberalni
savez, koji je dobio podrsku 20.306 biraca i koalicija albanskih
nacionalnih stranka "Albanci zajedno", za koju je glasalo 8.498
gradjana.
Ostale partije nisu ispunile cenzus za ulazak u republicki
parlament, a najbliza je bila Patriotska koalicija, kojoj nedostaje samo
670 glasova za osvajanje dva poslanicka mandata, rekao je sekretar RIK-a
Neven Gosovic na konferenciji za novinare.
Prema ovim rezultatima, koji nisu konacni sve dok opstinske
izborne komisije ne razmotre eventualne prigovore mesnih birackih
odbora,
vecinu - ili 39 poslanickih mandata osvojila je koalicija "Za evropsku
Crnu
Goru", 30 je osvojila koalicija "Zajedno za promjene", liberali su
dobili
cetiri mandata i dva koalicija "Albanci zajedno". Gosovic je kazao da je
glasanje ponisteno samo na birackom mestu u selu Krzanja, kod Podgorice,
gde je upisano samo 65 biraca, tako da ponovljeno glasanje ne moze
uticati
na postignute izborne rezultate.
Zakljuceno u 13:30 c.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
