|
by 
Datum: 23 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
Mirela Belosevic: Izmedju Armanija i buvljaka
[EMAIL PROTECTED]
;)
Beograd,
23. oktobar 2002. godine
Ovogodisnji sajam mode zavrsen 4 oktobra, po broju izlagaca i
posetilaca bio je mnogo ispod nivoa ove manifestacije ali istovremeno je slika
stanja u tekstilnoj industriji. Nekada velike firme na nasem trzistu, sada
zabavljene svojim unutrasnjim problemima nisu zainteresovane za izlaganje na
sajmu. Najvise je medju tekstilcima onih koji odradjuju takozvane lon poslove,
pa ni za njih sajam nije od znacaja. U ovoj oblasti ima 1400 preduzeca i oko
94000 zaposlenih. Prosle godine proizvodnja je povecana za 5% a izvoz za 35% ali
ove godine je u padu proivodnja, ni u jednom segmentu nije postignut
proslogodisnji nivo izvoza, a u porastu je legalan i nelegalan uvoz. Uobicajeno
je da tekstilci imaju najnize plate i neto zarada je od 2100 do 4800 dinara.
Privrednici kazu da prelazak na bruto licni dohodak nije rasteretio tekstilce od
prevelikog zahvatanja sto je bila namera. U masi bruto licnih dohodaka sve vise
se izdvaja za poreze i doprinose a sve manje ostaje za neto licne dohotke, zato
predlazu da se porez placa na stvarno isplacenu zaradu. Plate su ne samo niske,
neredovne vec su ostala i dugovanja radnicima za socijalno i penziono
osiguranje. Mnogi su ispunili uslove za odlazak u penziju ali ne mogu formalno
da ostvare to pravo zbog nepovezanosti radnog staza.
U najtezem polozaju je
primarna proizvodnja, posebno vunarska jer su potrebna velika sredstva za
obezbedjenje sirovina i repromaterijala. Od sedam proizvodjaca vunarske
industrije vlada je samo dva uvrstila u spisak za prestruktuiranje ali na zalost
u tranzicionom fondu nije bilo dovoljno sredstava da se ova preduzeca
konsoliduju. Za tekstilnu, kozzarsku i industriju obuce u tranzicionom fondu je
predvidjeno 200 miliona dinara sto nije u srazmeri ne samo sa potrebama nego ni
sa kapacitetima, broju zaposlenih, ucescu u izvozu pa se privrednici pitaju koji
su kriterijumi za raspodelu sredstava.
Da li ce se nesto menjati? Ovih dana
se upravo zavrsava, posle javne rasprave, strategija razvoja tekstilne
industriji i na nekoj od narednih sednica vlade trebalo bi da bude usvojena. Ako
se ona realizuje bice vise sredstava za podsticaj ove grane a predvidja i
nekoliko razvojnih programa. U strategiji privrednog razvoja Srbije industrije
tekstila, kozze i obuce su oznacene kao perspektivne sa mogucnoscu da ostvaruju
pozitivan bilans u trgovini sa inostranstvom.To bi trebalo da znaci podrsku za
ovu granu medjutim privrednici podsecaju da je drzava i prosle godine pokazala
dobru volju da pomogne ovim granama ali su preduzete mere zakasnele ili nisu do
kraja sprovedene. Jedna od tih mera je program regulisanja unutrasnjih dugova.
Banke to nisu prihvatile a ostali su i dugovi prema robnim rezervama .
Jedan
od predloga privrednika okupljenih u udruzenju tekstilne industrije, kozze i
obuce u Privrednoj komori Srbije je i da se uvede izvozna carina, jedan dolar po
kilogramu izvezene kozze, jer ona sada nelegalno odlazi iz zemlje.Tako
prikupljen novac bio bi namenjen poljoprivredi, pre svega razvoju stocarstva.
U ovoj oblasti trebalo bi ubrzati proces privatizacije. Dugo je vlada zelela
da samo kroz prodaju strateskim partnerima ostvari vlasnicku transformaciju.To u
tekstilnoj industriji gotovo da nije moguce. Stranci nemaju nameru da kupuju
nase tekstilne fabrike jer ih u zemljama Evropske unije ima previse. Zato su
ljudi sa iskustvom u ovoj oblasti predlagali da se proces privatizacije ucini
sto fleksibilnijim kros sve vidove privatizacije. Krenulo se sa menadzerskom
privatizacijom ali bi trebalo omoguciti i vlasnicku transformaciju kroz
dokapitalizaciju. Imajuci u vidu tehnolosku zaostalost nasih fabrika to bi bio
nacin da strani partneri uloze u opremu, podignu tehnoloski nivo i na taj nacin
omoguce da se kvalitetom i produktivnoscu borimo sa konkurencijom. Da
privatizacije ide sporo pokazuje to sto su dosad prodata 3 preduzeca, ubrzanu
privatizaciju je proslo 37 a na tenderu je 6 preduzeca. Privatizacija bi se
mogla ubrzati podsticanjem zaposljavanja i preuzimanja radnika od preduzeca koja
su u transformaciji, kroz razne vidove olaksica. Mora se uticati na paralelno
zaposlavanje jer se time smanjuje i rad na crno. Neke su procene da je siva
ekonomija u ovoj oblasti zastupljena sa 60 %.
Na vec spominjanom sajmu mode,
medju stranim izlagacima bilo je najvise iz bivsih jugoslovenskih republika.To
je dobro ukoliko se zeli ostvariti zajednicka proizvodnja a ne samo zauzimanje
prostora u prodaji. U sporazumima sa stranim partnerima trebalo bi insistirati,
nije na odmet podsetiti, da se u prodajnim prostorima stranih partnera nadju i
nasi prozvodi.
Gledano iz ugla obicnog potrosaca, prema nekim nasim
proracunima za jesenju garderobu deteta (dva dzempera,dve polurolke,dva para
pantalona,cipele, trenerka, jakna) potrebno je izdvojiti oko 10000 dinara ako se
roba kupuje u prodavnicama. Prosecan proizvodjac ce ipak radije pazariti na
buvljacima i tako ustedeti. Prema nasim racunicama oko 3000 dinara. Presvlacenje
po koje kakvim budzacima pri tom spada u redovan ritual kupovine.
Ovih dana
je u Beogradu otvorena Armanijeva prodavnica. Slicne vec postoje u Ljubljani i
Moskvi ali ne i u Zagrebu i Budimpesti. Strani privrednici znaju da je nas grad
dobro mesto za promociju proizvoda jer zbog geostrateskog polozaja mora postati
deo jedinstvenog trzista a pri tom racunaju da ovde ima kupaca za odela od 40
000 dinara. Mi smo narod koji mnogo polaze na izgled i nasim ulicama setaju
moderno obucene devojke kao u malo kojoj drugoj metropoli. Da li su na njima bas
originali? Zar je to vazno. Vazno je samo da se negde izmedju Armanija i
buvljaka ne izgubi domaca proizvodnja.
Napomena: Ako zelite da saradjujete, ako mislite
drugacije ili zelite nesto da saopstite, obratite nam se i obavezno potpisite !
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
