SARAJEVO -- Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte juce je u Sarajevu izjavila da jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica predstavlja jedinu prepreku u hapsenju nekadasnjeg lidera bosanskih Srba Ratka Mladica i da hapsenje bivseg nacelnika generalstaba VRS zavisi iskljucivo od politicke volje Vojske Jugoslavije a narocito od od njenog vrhovnog komandanta Vojislava Kostunice. Ako bi Kostunica naredio vojsci da Ratko Mladic bude uhapsen to bi odmah i bilo ucinjeno, ocenila je. Ona je odmah po dolasku zahtevala da hitno bude uhapsen i bivsi ratni politicki lider bosanskih Srba Radovan Karadzic za koga se smatra da se krije negde u istocnoj Bosni. Karla del Ponte je rekla da Tribunal radi i na uspostavljanju suda u Sarajevu u kojem bi se ubuduce procesuirali neki predmeti iz Haga. Del Ponte je najavila posle posete u Pristini da ce do kraja godine podici prvu optuznicu za ratne zlocine na Kosovu protiv jednog pripadnika bivse OVK a da ce jos dve optuznice za ratne zlocine koje su pocinili Albanci biti podignute 2003. Ona se sastala i sa sefom Misije UN na Kosovcu Mihaelom Stajnerom i komandantom Kosovskih snaga Fabiom Minijem od kojih je, kako je prenela, dobila potpunu podrsku za sprovodenje pravde. Karla del Ponte sutra ce otputovati u Hrvatsku.
BEOGRAD -- Juce su se tri manje partije clanice srpske vladajuce koalicije DOS zalozile za hitno razresenje visemesecnog sukoba sa ranijim koalicionim partnerom, Demokratskom strankom Srbije. Nada Kolundzija potpredsednik Demokratske alternative pozvala je DOS i DSS da postignu kompromis kako ne bi bili ugrozeni drzavni interesi i kazala da bi kompromisno resenje moglo da podrazumeva zamrzavanje odluke o oduzimanju mandata poslanicima DSS u Skupstini Srbije. Ljiljana Nestorovic portparol Socijaldemokratske partije izjavila je da treba postovati odluku Ustavnog suda Jugoslavije o vracanju mandata DSS i izrazila uverenje da ce predstavnici DOS i DSS razgovarati o prioritetima u Srbiji. Dragana Jovanovic portparol Nove demokratije najavila je da ce ND tokom ove sedmice pokusati da zakaze sednicu predsednistva DOS na kojoj bi se raspravili odnosi u koaliciji i drzavni i politicki problemi.
BEOGRAD -- Aleksandar Radovic direktor Uprave javnih prihoda Srbije i predsednik Komisije za zloupotrebe u privredi rekao je juce da je prilikom nedavne posete Parizu dosao do novih otkrica o tajnim racunima funkcionera bivseg re�ima, ali da jos ne zeli da objavljuje njihova imena. Radovic je najavio da odlazi na novu funkciju, savetnika za informatiku ministra finansija u Vladi Srbije Bozidara Djelica, ali da ce nastaviti naplate ekstraprofita i traganje za tajnim racunima. On je ocenio da ce Zakonom o poreskoj upravi biti sakupljeno vise novca, nego Zakonom o ekstraprofitu. Radovic kaze da je firma "Progres", kojom rukovodi bivsi premijer Srbije Mirko Marjanovic, nakon nepriznavanja da je koristila povlascen status za izvoz, sada dala zgradu pod hipoteku za vracanje duga i naveo da su toj firmi odobrene 3 rate za vracanje duga. Sto se tice firme "Dibek", koju je clan bivse Vlade Milan Beko u medjuvremenu prodao, Radovic je najavio da ce se tek razjasniti sta je cije.
NOVI SAD -- U Skupstini Vojvodine danas ce biti predstavljen Prednacrt Ustava Vojvodine, ali poslanici nece raspravljati o tekstu, vec ce saslusati izvestaj o aktivnostima komisije koja je na njemu radila. Nenad Canak predsednik Skupstine Vojvodine podnece ekspoze o radu Komisije, posle cega bi trebalo da bude odrzana javna rasprava o tom dokumentu, koja bi trebalo da traje narednih par meseci.
BEOGRAD -- Goran Pitic ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije izjavio je da bi naredna Donatorska konferencija za SRJ mogla biti odrzana pocetkom sledece godine, jer je pre njenog odrzavanja potrebno da bude usvojena Ustavna povelja Srbije i Crne Gore. Pitic je na konferenciji za novinare povodom potpisivanja Programa pomoci svajcarske vlade za 7 opstina u Srbiji, u vrednosti od 4,33 miliona svajcarskih franaka rekao da su ta sredstva namenjena za obnovu puteva, vodovoda, skola, zdravstvenih ustanova i obuku cinovnika. Ova pomoc svajcarske vlade namenjena je Cacku, Kraljevu, Kursumliji, Nisu, Novom Pazaru, Pozegi i Uzicu. Inace program podrske opstinama u Srbiji poceo je pre 2 godine i trajace do 2004 godine.
BEOGRAD -- Kako je juce izavila Biljana Ivkovic visi radioloski tehnicar u Urgentnom centru kod radnika Instituta za radiologiju Klinickog centra Srbije analizama Instituta za nuklearne nauke u Vinci ustanovljeno je jos 9 slucajeva hromozomskih promena. Kod jos 3 slucaja ustanovljena su druga oboljenja zbog kojih ce biti poslati na bolovanje, izjavila je ona. Ona je na konferenciji za novinare podsetila da su prethodnim analizama kod jos 11 radnika Instituta otkrivene hromozomske promene. Predstavnici sindikata i radnici Instituta ponovili su da nece biti novih strajkova zaposlenih zbog problema hromozomskih promena, ali da ce nastaviti da u javnost iznose sve podatke referentnih ustanova.
BEOGRAD -- Juce je na Beogradskom sajmu, u organizaciji Poslovnog udruzenja izdavaca i knjizara Srbije i Crne Gore otvoren Medjunarodni Sajam knjiga, na kom ce do 28. oktobra biti predstavljeno vise od 300 izlagaca iz zemlje i sveta. Pocasni gost Sajma knjiga je Kraljevina Norveska, a nova izdanja predstavice i izlagaci iz Nemacke, Spanije, Francuske, Grcke, Italije, Japana, Rusije i Irana, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Kraljevina Norveska ce biti predstavljena i u okviru manifestacije "Nedelja norveske kulture", koja ce do 28. oktobra biti odrzana u vise kulturnih institucija u Beogradu. Inace Sajam su otvorili ambasador Norveske u Beogradu Hans Ola Urstad, predsednik Udruzenja norveskih knjizevnika Geir Polen, ambasador SRJ u Norveskoj Vida Ognjenovic i sef Katedre za skandinavistiku Filoloskog fakulteta u Beogradu Ljubisa Rajic.
BEOGRAD -- Dana 19.10.2002. godine pripadnici pojacanih mera kontrole Carinarnice Subotic sprecili su tri velika pokusaja krijumcarenja robe. U kamionu registarskih oznaka NS 295-421 i prikolicom registarskih oznaka NS 24-23 KV, detaljnim pregledom pronasli su sakrivenu i neprijavljenu robu, i to: 150 komada koznih jakni, 190 mobilnih telefona, aparate za pranje automobila, aparate za zavarivanje, rashladne vitrine, a sve u vrednosti od 5.016.720,00 dinara. Takodje su u kamionu registarskih oznaka CA 36573/1381 CA otkrili sakrivenu i neprijavljenu garderobu poznatih svetskih robnih marki, a u vrednosti od 4.809.875,03 dinara, i u kamionu registarskih oznaka RU 4912/1740 RU sprecen je pokusaj sverca 846 parfema poznatih modnih kuca, a u vrednosti od 742.800,00 dinara, a koji su bili sakriveni i neprijavljeni. U svim navedenim slucajevima pokrenut je prekrsajni postupak a roba oduzeta.
LONDON -- Britanski list "Dejli telegraf" pise da su crnogorski biraci rascistili put kojim ce Jugoslavija preci u istoriju, te da su odbacili ultranacionaliste. Kako se navodi u tekstu rezultati izbora su ojacali sve vece uverenje zapadnih drzava da se Balkan okrece od svoje krvave proslosti ka novoj eri relativne stabilnosti. List navodi da, iako su strane diplomate upozoravale da mogucnost otcepljenja Crne Gore moze ponovo zapaliti strasti u regionu, svi nedavni izbori, u Srbiji predsednicki ili parlamentarni u Makedoniji i BiH, ukazuju da to nije tacno, jer nije bilo mnogo incidenata i nasilja, sto je velika promena od godina rata i nasilja na izborima. Britanski "Indipendent" ocenjuje da pobeda koalicije predsednika Crne Gore Mila Djukanovica na izborima dovodi u pitanje buducnost jugoslovenske federacije koja se i onako raspada i da iako su se Srbija i Crna Gora donekle dogovorile da sklope slobodnu zajednicu, pregovori pod okriljem EU su zastali. I da postoji mogucnost da ce Djukanovic sledeci put uci u pregovore s mnogo vecim zahtevima", pise ovaj list.
HAMBURG -- Juce je uz snazne mere obezbedenja u Hamburgu poceo prvi na svetu proces po optuzbi za teroristicke napade u Sjedinjenim Drzavama 11. septembra prosle godine. Optuzeni je Munir el Motasadek, mladic iz Maroka, za koga drzavno tuzilastvo tvrdi da je kao clan hamburske teroristicke celije bio saucesnik u ubistvu u vise od 3.000 slucajeva u teroristickim akcijama u Njurjoku i Vasingotnu. Inace Motasadek je odbacio navode optuznice ali je priznao da je poznavao vodju hamburskih terorista, Mohameda Atu, i da je tokom 2000. bio u kampu za obuku terorista koje je u Avganistanu vodila organizacija Al Kaida
TIKER
