13.mart, 2000.
Milan Pavlovic: Slucajni susret sa Srdjom Popovicem
Srbija je pocinila agresiju i to je trebalo zaustaviti
"Zeleo bih da naglasim jednu vaznu cinjenicu o sebi. Ja sam Srbin. Ja
sam jedan od losih momaka. Zeleo bih da se zahvalim organizatorima ovog
skupa sto su mi dozvolili da ucestvujem u njegovom radu. I zelim da
objasnim svoje motive. Smatram da je vazno to sto ja, kao Srbin,
podrzavam [medjunarodnu] vojnu intervenciju protiv Srbije...Mislim da
mogu da zastupam dugorocne Srpske interese trazeci vojnu intervenciju
zato sto smatram da bi rani vojni poraz Srpske agresije bio nesto sto bi
dugorocno bilo u interesu Srpskog naroda.... "Ne mogu da diskutujem o
svim laznim argumentima koji se nude kao izgovor za pasivnost. Ako
zelite, bice mi drago da analiziram sve te argumente. Svi su lazni. Svi
su zapravo samo izgovori, i smatram da su ti izgovori politicki
motivisani. Ali diskutovacu samo jedan od ovih argumenata, koji je
glavni argument realista nasuprot moralistima. Veruje se - i ja mislim
da su to samo pusti snovi - da ako Srpski agresori budu ostavljeni na
miru, da ce se oni suzdrzati od realizacije svog plana da izgrade Veliku
Srbiju od Hrvatske i Bosne, a [realisti] misle da ako popuste pred
agresorom da ce uspeti da suzbiju oruzani sukob. Smatram da je to
pogresno. Smatram da ce to samo ohrabriti agresora. Smatram da ce se
oruzani sukob prosiriti, pre svega u okviru Jugoslavije na Kosovo, koje
ima veliku Albansku manjinu, na Sandzak gde zive Muslimani, i na
Vojvodinu, gde zivi pola miliona Madjarske manjine. Makedonija ce biti
razorena zato sto je Zapadna Makedonija pretezno nastanjena Albancima.
Srbija i Grcka ce biti ohrabrene da podele Makedoniju kad bude razorena.
Bugarska i Turska ce se tome suprotstaviti. Tako da ce to stvoriti
dodatne tenzije... "Ako Bosanski problem bude i dalje tretiran na ovaj
nacin, samo je pitanje vremena kad ce muslimani [u svetu] da kazu 'Ovo
je rasisticka politika. Ovo je jednostavno rasisticka politika.'...A
lekcija je da se zlocin isplati."
Srdja Popovic, predstavljen kao osnivac casopisa "Vreme" i
dugogodisnji
borac za ljudska prava, svedoceci pred Americkim Kongresom o ratu u
Bosni i Hercegovini, 31. avgusta, 1992. Svedocenje Srdje Popovica pred
Americkim Kongresom u doba kada je anti-srpska medijska hajka u Americi
dostizala vrhunac ostace zabelezeno zbog najmanje dve stvari. Pre svega,
cini se da je Popovic, bolje nego ijedan od mnogobrojnih komentatora u
"New York Times-u" i drugim Americkim vodecim novinama koji su se
maltene utrkivali u sirenju malicioznih i vesto plasiranih
dezinformacija o ratu u Bosni, uspeo da artikulise zvanicnu Americku
politiku koju ce nakon nepunih pola godine poceti da sprovodi Klintonova
Administracija. Ako se poredi njegova terminologija sa recnikom kojim ce
se ubrzo nakon toga sluziti Bil Klinton, Madlen Olbrajt i Ricard Holbruk
kada je rec o Srbiji, jasno je da razlike medju njima zapravo nema.
Medjutim, Popovicevo isticanje da je Srbin - proracunato ponovljeno u
nekoliko navrata - jos je vaznije, jer je na taj nacin dao izuzetno
snazan argument Amerikancima da kazu: "Pa Srbi i sami priznaju da su
agresori, znaci mora da je tako!" Zbog toga su njegove optuzbe bile
visestruko destruktivnije po Srpski narod nego kada je identicne
propagandisticke deklaracije papagajski ponavljala vec imenovana trojka
najvisih politickih funkcionera SAD. Medjutim, posmatrano u istorijskom
svetlu, jasno je da Popoviceve optuzbe flagrantno ignorisu elementarne
cinjenice o ratu u Bosni i
Hercegovini:
1. Bosanski Muslimani su se naoruzavali i spremali za agresiju protiv
bosanskih Srba od 10. juna 1991., kada je na Kongresu SDA u Sarajevu
osnovan Savet za nacionalnu odbranu. Savet je organizator paravojne
organizacije "Patriotska liga BiH" koja predstavlja zacetak Armije BiH.
U svojoj knjizi "Lukava strategija", Sefer Halilovic, jedan od celnika
PL a kasnije i nacelnik Glavnog Staba Armije BiH, svedoci: "Ulogu PL-a
ce cijeniti istorija. Ali, moram da kazem da smo na vojnom savjetovanju
u selu Mehurici kod Travnika [sedmog i osmog februara 1992. godine]
ustanovili sa cime PL tada raspolaze: izmedju 60-70.000 naoruzanih
clanova, a taj se broj uvecavao iz dana u dan jer je bila stvorena
vojna organizacija. Sistem je pokrivao cijelu BiH, a sastojao se od
Glavnog staba PL na nivou Republike, devet Regionalnih stabova, 103
Opcinska staba i velikog broja razlicitih jedinica organizovanih u
formacije od voda do brigade... Zahvaljujuci stvorenoj vojnoj
organizaciji na cijelom prostoru RBiH, uspjeli smo, za samo nekoliko
mjeseci, od aprila do septembra '92 godine, stvoriti Armiju od pet
korpusa sa velikim brojem jedinica i osloboditi 58% zemlje." Halilovic
u svojoj knjizi objavljuje i fotokopiju dokumenta usvojenog na
pomenutom vojnom savetovanju ("Direktiva za odbranu
suvereniteta") u kome pise da je "osnovni zadatak snaga PL BiH zastita
muslimanskog naroda". 2. Muslimani su zapoceli rat u Bosni 1. marta
1992. kada je Ramiz Delalic Celo ubio Nikolu Gardovica na Bascarsiji.
Alija Izetbegovic je istog dana javno obecao da ce zlocinci koji su
pocinili ubistvo biti uhapseni i osudjeni, medjutim Celo ne samo da
nikada nije osudjen za taj zlocin nego je tokom narednih godina uzivao
strahopostovanje u Sarajevu. Ubistvo Gardovica predstavlja pocetak
agresije Muslimana nad Srbima i vrhusnki je dokaz da je bosanskim Srbima
rat nametnut. 3. Muslimani su pocinili brojne zlocine protiv Srpskih
civila. Americke novine su tokom leta 1992. bile pune tekstova o
Muslimanskim zatocenicima u Sprskim logorima i njihovim patnjama,
medjutim postojali su i logori gde su muceni i sistematski ubijani
Srpski civili, kao sto je bio logor Celebici. Cak je i "New York Times"
jednom prilikom tokom leta 1992 pomenuo postojanje logora Celebici, i
to u clanku objavljenom 4. juna, 1992. (Nekoliko godina nakon
potpisivanja Dejtonskog sporazuma, tacnije 11. marta, 1997. kada je
medijska satanizacija bosanskih Srba donekle popustila, "New York
Times" je nasao za shodno da objavi poduzi clanak o logoru Celebici.
Zvuci neverovatno, ali do danasnjeg dana Haski sud nije podigao
optuznicu protiv Alije Izetbegovica iako postoji video dokumentacija o
Izetbegovicevom obilasku logora Celebici.) 4. Muslimani su pruzili
gostoprimstvo mudzahedinima iz Irana, Saudijske Arabije i mnogih drugih
Islamskih zemalja koji su pocinili najbrutalnije zlocine nad bosanskim
Srbima i Hrvatima. Ako rat u Bosni i Hercegovini od 1992 do 1995. ima
kvalifikaciju medjunarodnog sukoba, to je mogao da zasluzi pre svega
zahvaljujuci prisustvu na hiljade mudzahedina iz Islamskih zemalja koji
su pocinili agresiju protiv lokalnog Srpskog i Hrvatskog stanovnistva u
BiH. O ovim i drugim cinjenicama koje je Popovic precutao postoje
brojni dokazi. S tim u vezi, godinama me je kopkalo: da li je Popovic te
cinjenice namerno precutao, i time maliciozno i svesno radio na
destrukciji naroda i zemlje odakle i sam potice, ili je jednostavno bila
rec o njegovom totalnom nepoznavanju dogadjaja na terenu? U slucaju da
je u pitanju ono prvo, onda je njegov akt delo zlonamerne, vesto
plasirane i moralno neoprostive dezinformacije. A u slucaju da je ono
drugo bilo u pitanju, onda je Popovic preuzeo na sebe znatno manju
moralnu odgovornost -- jer svedociti pred Americkim Kongresom i na taj
nacin direktno uticati na kreiranje spoljne politike najsnaznije drzave
na svetu prema Srbiji, a u sustini ne biti kompetentan za tako nesto,
predstavlja jedan neodgovoran ali ne i moralno neoprostiv potez. Godinu
dana nakon sto je svedocio u Kongresu, Popovic je bio i jedan od
potpisnika politickog pamfleta u kojem se izricito trazi bombardovanje
Beograda. Dakle, on je potvrdio svoje stavove iz '92, ali je i dalje
ostalo nerazjasnjeno zbog cega to radi - iz malicioznosti ili iz nehote?
Nakon dugogodisnjeg nagadjanja o Popovicevoj motivaciji za pomenuta
dela, napokon sam dobio priliku da saznam istinu o tome, i to 7. marta,
2001.- u Njujorku, na prijemu u misiji SR Jugoslavije pri Ujedinjenim
Nacijama. Naime, na prijemu se pojavio Srdja Popovic, i nakon par minuta
neckanja odlucio sam da mu pridjem:
Milan Pavlovic: Zeleo bih da se upoznamo, ja sam Milan Pavlovic.
Srdja Popovic: Drago mi je. Pavlovic: Zeleo bih da Vas pitam, citao
sam transkript Vaseg svedocenja pred
Americkim Kongresom u avgustu 1992. i pismo koje ste potpisali septembra
1993. godine, zanima me samo da li Vas danas pece savest zato sto ste
tada trazili bombardovanje Beograda?
Popovic: Ne, zasto bi me pekla savest, Slobodan Milosevic je cinio
genocid i
to je trebalo zaustaviti.
Pavlovic: A zar ne mislite da bi bilo humanije da ste trazili tada
da bude
izvrsen atentat na Slobodana Milosevica, umesto da stradaju hiljade
nevinin civila u Beogradu?
Popovic: Ne. Srbija je pocinila agresiju i to je trebalo zaustaviti.
Pavlovic: To nije tacno, Muslimani su pocinili agresiju nad Srbima.
Popovic: Oni su se borili protiv cetvrte najjace vojske u Evropi,
koja je
koristila hiljade tenkova, aviona, svu mogucu borbenu tehniku!
Pavlovic: Zar Vi zaista verujete da je Vojska Republike Srpske bila
cetvrta
najjaca vojska u Evropi? A sta je sa mudzahedinima koji su dosli iz
Saudijske Arabije da kolju Srbe u Bosni - oni su agresori!
Popovic: Srbi su ubili 200.000 Muslimana u Bosni.
Pavlovic: To je notorna laz. Muslimani su cinili genocid nad Srbima.
Oni su
zapoceli rat kad su ubili Nikolu Gardovica u Sarajevu 1. marta, '92
godine. Oni su ubijali Srbe u koncentracionom logoru Celebici. Vi ste
trebali da trazite da NATO bombarduje Aliju Izetbegovica i Sarajevo, a
ne Beograd! [Razgovor je prekinut na nekoliko sekundi jer u tom momentu
prilazi neki covek koji se pozdravlja sa Popovicem]
Pavlovic: Znaci Vas definitivno ne pece savest sto ste trazili da
Vas rodni
grad bude bombardovan?
Popovic: Ne!
Dakle cak i kad je bio konfrontiran cinjenicama koje bi trebale da
ga navedu
na drugacija stajalista od onih koja je zastupao '92 i '93, Popovic je
ostao pri svom stavu o "srpskog agresiji". Maske su konacno pale.
Zakljucak nakon naseg razgovora je porazavajuci, ali u sustini jedini
realno moguci: Srdja Popovic, covek koji se predstavlja kao "borac za
ljudska prava", zapravo je covek koji se bori protiv ljudskih prava
Srba, i to ignorisuci cinjenice (ubistvo Gardovica, mudzahedini u Bosni,
logor Celebici) i falsifikujuci istoriju (brojka o 200.000 poginulih
Muslimana je jedna od mnogobrojnih fabrikovanih lazi u kuhinji agencije
za odnose sa javnoscu Ruder & Finn). Ono sto je porazavajuce za Srpski
narod jeste cinjenica da je NATO postupio u skladu sa Popovicevim
propagandistickim poklicima iz avgusta '92, i da su rezultati takve
strategije upravo suprotni od onoga od cega je Popovic navodno strepeo:
dakle Albanci, a ne Srbi, su ti koji danas cine agresiju na Kosovu i
Metohiji, u Presevskoj dolini i u Makedoniji. Oni su ti koji
destabilizuju Evropu, koce ekonomski razvoj celog Balkanskog regiona i
potvrdjuju da su nakon dugogodisnjih teroristickih dela koje su pocinili
na Kosovu i Metohiji (a nisu kaznjeni zbog njih) i te kako naucili
lekciju da se "zlocin isplati". Na zalost, svojim aktivnostima svesno
upucenim protiv naroda iz koga je i sam ponikao, takvom ishodu (izmedju
ostalih) doprineo je i samodeklarisani "Srbin moralista", heroj ove
price. Da bi Srbija postala normalna drzava i da bi u njoj ljudski moral
dostigao nivo drustvene vrednosti kakav danas uziva na Zapadu, potrebno
je ali ne i dovoljno da nakon 5. oktobra istrazujemo zlodela koja su
pocinili ratni profiteri poput Slobodana Milosevica i saradnika njegovog
rezima. Potrebno je jedno duboko preispitivanje svakog segmenta naseg
drustva, ukljucujuci i anti-ratne profitere od kojih su mnogi unapredili
svoje karijere i lako dosli do "stranih donacija" (od kojih su mnoge
zavrsile u privatnim dzepovima)jednostrano osudjujuci "srpske agresore"
i svesno precutkujuci zlocine pocinjene nad Srbima. Za izgradnju jednog
zdravog drustva nuzno je sveobuhvatno i neselektivno suocavanje sa
istinom, ma kako bolna ona bila.
Milan Pavlovic je advokat u Njujorku
Copyright (c) 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
