-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== KARLA DEL PONTE DONELA DVE OPTUŽNICE Beograd -- Nakon razgovora sa jugoslovenskim ministrom inostranih poslova i predsednikom Nacionalnog Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Goranom Svilanovićem, glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je u Beogradu nezadovoljstvo nivoom saradnje jugoslovenskih vlasti sa međunarodnim sudom, zbog čega će uputiti protest Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. "Deo saradnje je primetan, ali imam osećaj da pred nama stoje prepreke da bi ona bila potpuna. Činjenica je da ima mnogo begunaca koji su optuženi, a nisu uhapšeni. Pri tome, pre svega, mislim na one iz vojske, a istovremeno nemamo pristup vojnim arhivama. Od ministra Svilanovića tražim da nadležne ubedi da omoguće saradnju", rekla je del Ponte. Glavna tužiteljica Tribunala sledeće nedelje odlazi u Njujork sa predsednikom Haškog tribunala, koji će Savetu bezbednosti uručiti formalni protest zbog nesaradnje Beograda. "To se pre svega odnosi na hapšenje begunaca, ali i na član 39. vašeg internog zakona, koji je u potpunoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama prema Haškom sudu", rekla je Del Ponte. Upitana da li ima novih optužnica, ona je precizirala da je donela dve stare optužnice, koje su sada otpečaćene, a odnose se na Srebrenicu. Del Ponte je rekla da u Beograd neće donositi nove optužnice dok ne budu razjašnjeni nesporazumi oko člana 39. jugoslovenskog zakona, koji predviđa da se saradnja uspostavlja samo u slučaju već podignutih optužnica. Svilanović je podsetio da je Savezna vlada omogućila da 14 osoba bude prebačeno u Hag kako bi im se sudilo, i dodao da je na listi onih koje traži Haški tribunal još 13 osoba. "Gospođa Del Ponte je iskoristila priliku da najavi interes suda da podigne optužnice protiv još nekih osoba. Zbog toga smo razgovarali o članu 39. i ono o čemu je do sada bilo reči prilikom naših ranijih susreta je potreba da se taj zakon promeni, ukloni prepreka u obliku ove odredbe ili na neki drugi način omogući saradnja u odnosu na eventualno nove optužene. Ona je vrlo jasno stavila do znanja da će biti novih optuženih", istakao je Svilanović. "Kada se Haški tribunal bude obratio Savetu bezbednosti, to će biti prilika za našu vladu da iznese druge detalje o toj saradnji, ne samo kada su u pitanju optuženi, nego i svedoci, jer je veliki broj onih koji su oslobođeni čuvanja državne ili vojne tajne", dodao je Svilanović. Prema njegovim rečima, vlasti SRJ će nastaviti da sarađuju sa Haškim tribunalom i ohrabruju sve one koji žele da pred njim svedoče. Del Ponte se sastala i sa predsednikom Vlade Srbije Zoranom Đinđićem, a želela je da razgovara i sa zastupnikom načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, generalom Brankom Krgom, ali joj je rečeno da je on na putu. Karla del Ponte je najavila da će u Beograd ponovo doputovati idućeg meseca. SIMIĆ: PROTEST NE ZNAČI UVOĐENJE SANKCIJA Beograd -- Predrag Simić, savetnik jugoslovenskog predsednika za spoljnu politiku, ne očekuje da će protest Haškog tribunala Savetu bezbednosti značiti i uvođenje novih sankcija našoj zemlji: "Ja ne verujem da možemo očekivati neke ozbiljne korake ukoliko u međuvremenu ne dođe i do nekih daljih sporova na ovom polju. Mislim da Savet bezbednosti u ovom trenutku ima razumevanja za realnosti na ovom prostoru i dalji pritisci na ovu zemlju ne mogu biti konstruktivni. Možemo očekivati određene ocene, ali ne i bilo kakve sankcije", rekao je Simić za B92. TRI NOVE OPTUŽNICE ZA ZLOČINE U SREBRENICI Hag -- U Hagu su u ponedeljak uveče otpečaćene tri optužnice podignute protiv bosanskih Srba, oficira VRS, prenosi izveštač RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Pukovnik Ljubiša Beara, načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS, potpukovnik Vujadin Popović, pomoćnik komandanta za bezbednost Drinskog korpusa i potporučnik Drago Nikolić, načelnik bezbednosti Prve lake pešadijske brigade iz Zvornika, terete se za zločine počinjene nakon zauzimanja Srebrenice. Optužnice protiv Popovića i Beare potvrđene su u martu, a optužnica protiv Nikolića u septembru ove godine, a odlukom nemačkog sudije Volfganga Somburga od ponedeljka uveče su javne. Sva tri bivša oficira VRS terete se za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje pravila i običaja ratovanja. Oni se svi navode i kao pripadnici "zajedničkog zločinačkog poduhvata", nastalog između 11-12. jula 1995. godine, čiji je inicijator, prema navodima Tužilaštva, bivši načelnik GŠ VRS Ratko Mladić. Prema navodima Tužilaštva, plan "zločinačkog udruženja", bio je zarobljavanje, streljanje, pokopavanje i naknadno zakopavanje hiljada muškaraca, bosanskih Muslimana, kao i proterivanje žena i dece iz enklave Srebrenica. Tokom nekoliko dana napada na Srebrenicu snage MUP-a i VRS ubile su više od 7.000 ljudi, navodi se u dokumentima Tužilaštva. Beara, Popović i Nikolić terete se, kako za masovna i organizovana, tako i za nasumična ubistva u Srebrenici, Potočarima, Bratuncu, Zvorniku, kao i na putu Bratunac-Milići. Za zločine u Srebrenici pred Tribunalom je već prvostepenom presudom osuđen general Radislav Krstić. Deo pripadnika "zajedničkog zločinačkog poduhvata", Vidoje Blagojević, Dragan Obranović, Momir Nikolić, Dragan Jokić čeka na početak suđenja, dok general Ratko Mladić, Ljubomir Borovčanin i Vinko Pandurević ostaju nedostupni Haškom tribunalu. Za zločine u Srebrenici tereti se i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, kao i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević. ŠARKIĆ: ČLAN 39 NEODRŽIV Beograd -- Jedna od stalnih primedbi glavnog tužioca Karle del Ponte je što jugoslovenski zakon o saradnji sa Haškim sudom podrazumeva isporučenje samo onih koje je tribunal optužio do trenutka donošenja ovog zakona. Pomoćnik saveznog ministra pravde zadužen za odnose sa Tribunalom Nebojša Šarkić u razgovoru za radio B92 procenjuje da će Zakon morati da se menja. "Taj član je donet u parlamentu, ja lično imam ozbiljne rezerve na taj član, jer mislim da on nije održiv. Ja mogu da vam objasnim da je do tog člana došlo tako što je kancelarija Tribunala potpisala u mojoj kancelariji, predamnom, da je to spisak, i da dalje nema. Ali mi se na to ne možemo preterano pozivati, jer to što oni ne drže svoju reč i to što će možda oni sutra doneti neku novu optužnicu, nas neće opravdati za našu odredbu člana 39. Taj član 39 sigurno nije održiv, i on sigurno neće moći da opstane, ukoliko se pojave dokazi za neki novi krivični postupak", rekao je Šarkić. OPET IZOSTALI SVEDOCI IZ SRJ NA SUĐENJU ZA ZLOČINE U "LORI" Split -- Pred Županijskim sudom u Splitu, na suđenju osmorici optuženih za ratni zločin u zatvoru Lora, u ponedeljak se nije pojavio nijedan od pet pozvanih svedoka iz Jugoslavije. Odbrana je zbog toga predložila da se svedoci iz Jugoslavije više ne pozivaju, dok je sudija odbio da se njihovo saslušanje obavi u Beogradu, izveštava iz Splita za B92 Pero Jurišin. Ovo je treći put da se svedoci iz Jugoslavije ne odazivaju pozivu suda. Predsednik sudskog veća, Slavko Lozina, izvestio je da je svedocima poziv dostavljen na vreme diplomatskom poštom, ali da nijedno službeno telo iz Jugoslavije nije izvestilo nadležne organe u Hrvatskoj o razlozima nedolaska svedoka. Sudija Lozina je ponovio da su hrvatske vlasti garantovale sigurnost svedocima iz Jugoslavije. Iz razgovora sa svedocima saznajemo da su oni uredno primili pozive, te da je deo hteo da dođe, ali samo pod uslovom da svi idu zajedno. S obzirom na ponovljeni neobrazloženi nedolazak svedoka, branioci optuženih su se suprotstavili daljem pozivanju svedoka iz Jugoslavije, kao i pozivanju svedoka iz BiH, čiji iskazi su dati u pismima dostavljenim sudu. Sudija Lozina je odbio mogućnost da se saslušanje svedoka obavi u Beogradu ili putem video veze, a o zahtevima državnog tužilaštva i odbrane, sudsko veće će se izjasniti tokom sledeće nedelje. IZBORNI REZULTAT DONOSI POLITIČKU STABILNOST CRNOJ GORI Podgorica -- Prve procene posle vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori govore da će apsolutna pobeda koalicije koju predvodi Milo Đukanović doneti političku stabilnost ovoj republici. Iako rezultati još uvek nisu zvanični, politički oponentni uspeh crnogorskog predsednika ne dovode u pitanje izveštava iz Podgorice Tamara Pupovac. Prva posledica izbornog neuspeha koalicije "Zajedno za promene", je istupanje Narodne stranke Dragana Šoća iz saveza sa SNP-om i SNS-om. Ova stranka u saopštenju za medije navodi da je koalicija potrošena jer nije ispunila svoj cilj. Narodnjaci najavljuju da će ubuduće delovati samostalno, dok SNP kaže da će u cilju jačanja stranke izvršiti krupne promene, a pre svega kadrovske. U saopštenju koje je potpisao lider stranke Predrag Bulatović, izražava se žaljenje zbog izbornog neuspeha. S druge strane, predsednik Milo Đukanović, vidno zadovoljan ishodom izbora, kaže da je to rezultat višegodišnje borbe za demokratsku Crnu Goru. "Mislim da ova pobeda obezbeđuje Crnoj Gori da može nastaviti jedan dinamičan hod na putu demokratskih i ekonomskih reformi do sigurne evropske luke. Od '97. godine do danas vodimo tešku i rovovsku borbu protiv nacionalističke, mitomanske, promiloševićevske politike u Crnoj Gori. Uspeli smo da održimo Crnu Goru na tom reformskom, demokratskom, proevropskom kursu, i možemo sa zadovoljstvom kazati da je front koji se za takav kurs zalaže u Crnoj Gori ojačao u poslednjih nekoliko godina", istakao je Đukanović. Ovdašnji analitičari procenjuju da Crna Gora ulazi u period političke stabilnosti, koja će uticati kako na kontakte sa međunarodnom zajednicom, tako i na odnose sa Srbijom. Srđan Darmanović iz Centra za monitoring kaže da sadašnja pozicija Mila Đukanovića omogućava ubrzavanje preostalih koraka vezanih za formiranje buduće zajednice Srbije i Crne Gore. "On se, kao potpisnik sporazuma, apsolutno obavezao na njegovo sprovođenje, to neće doći u pitanje. Ali će olakšati dovršenje toga posla, posle ovoga će doći brzo do usvajanja Ustavne povelje, a i demokratski akteri u Srbiji će konačno imati jednog partnera sa kojim mogu u punom kapacitetu da se dogovaraju. Ja mislim da ovakav rezultat obema stranama u Srbiji više ide na ruku nego što im može biti prepreka", ističe Darmanović. Činjenica da će Crna Gora imati stabilnu vladu sa punim mandatom da sprovodi svoju politiku, faktor je koji će bitno uticati da se dosadašnja kriza prevaziđe, zaključio je Srđan Darmanović. ĐINĐIĆ ČESTITAO ĐUKANOVIĆU POBEDU NA IZBORIMA Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić čestitao je lideru Demokratske partije Socijalista Milu Đukanoviću pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani u Crnoj Gori. U saopštenju Pres službe republičke vlade navodi se da je premijer Srbije izrazio nadu da će Crna Gora posle izbora dobiti stabilnu Vladu i Skupštinu i "biti partner Srbiji u budućoj državnoj zajednici i izgradnji zajedničke budućnosti". "Siguran sam da će Srbija i Crna Gora uspešno nastaviti zajednički posao povratka u sve međunarodne političke i ekonomske institucije, kao i da ćemo u narednim godinama uspeti da postanemo kandidati za člana Evropske unije", piše u čestitki upućenoj Đukanoviću. ŽIVKOVIĆ: PORAZ ZA LIBERALE Podgorica -- Politički lider Liberalnog saveza Crne Gore Miodrag Živković priznao je da su liberali na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori doživeli poraz i čestitao na pobedi koaliciji koju predvodi Milo Đukanović. Podsećajući da je izborni slogan Liberalnog saveza bio "Crna Gora može", Živković je rekao da se pokazalo da "Crna Gora ne može" da pođe putem promena i reformi, da se pokazalo da će "Crna Gora ostati na istom" i da će biti nastavljen trend pada u svim segmentima društvenog života. Ako su građani tako odlučili, tako treba da bude, rekao je Živković. ALBANCI RELATIVNO ZADOVOLJNI REZULTATIMA Podgorica -- Lider Demokratske unije Albanaca Fuad Nimani relativno je zadovoljan izbornim rezultatom koalicije "Albanci zajedno", koja je na izborima u Crnoh Gori osvojila 2 od 4 "albanska mandata" u novom crnogorskom parlamentu. "Relativno smo zadovoljni. Očekivali smo minimum 3 mandata, ali moramo se zadovoljiti time što smo dobili u novom sazivu Parlamenta", istakao je Nimani. On je kao pozitivan ocenio poziv predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da Albanci uđu u sastav nove Vlade i da im budu dati određeni resori. "Meni se čini da je to Đukanovićev vrlo mudar potez, jer u Evropu se ne može ići bez Albanaca u sastavu nove Vlade", zaključio je Nimani. Koaliciju albanskih stranaka "Albanci zajedno" čine Demokratska unija Albanaca, Partija demokratskog progresa i Demokratski savez Albanaca u Crnoj Gori. POZITIVNA OCENA IZBORA, UZ PONEKU KRITIKU Podgorica -- Posmatračka misija OEBS-a dala je prelaznu ocenu vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani u Crnoj Gori, ali je istovremeno upozorila na neke neodostatke u izbornom procesu, pre svega u izbornom zakonodavstvu. "Parlamentarni izbori su sprovedeni u skladu sa međunarodnim standardima i pravilima, međutim nedostaci uočeni na prethodnim izborima i dalje ostaju, a pojavile su se i neki novi problemi", rekao je na konferenciji za novinare u Podgorici šef dugoročne posmatračke Misije OEBS-a Nikolaj Vulčanov. Kao najveće neodstatke izbornog postupka, on je naveo jednostranu promenu izbornog zakonodavstva, bez valjanog razmatranja posledica promena, kao i to što je bilo promena u odredbama koje se odnose na zastupljenost albanske nacionalne manjine. OEBS je ocenio da su mediji generalno gledano biračima omogućili dobru informisanost, a izveštavanje državnih medija okarakterisano je kao uravnoteženije nego ranije. Prema njihovoj oceni privatni mediji nisu obezbedili dovoljnu objektivnost u izveštavanju. On je ocenio da su parlamentarni izbori u Crnoj Gori, stvorili dobre pretpostavke za učvršćivanje demokratije, što se ogleda u "stabilnoj većini u parlamentu, ali i jakoj opoziciji". REAGOVANJA MEDIJA U SAD NA IZBORE U CRNOJ GORI Vašington -- Mediji u SAD ocenjuju, u prvim reagovanjima, da iznenađujuće visok procenat učešća na parlamentarnim izborima, uz punu podršku Đukanovićevoj "Koaliciji za evropsku Crnu Goru", predstavlja "glavnu karakteristiku izjašnjavanja koje dugoročno otvara perspektivu političkog i ekonomskog stabilizovanja tog dela Balkana". Izveštaj Nacionalnog radija završava se konstatacijom da će SAD i Zapad uopšte pozdraviti apsolutnu izbornu pobedu proevropske koncepcije Crne Gore kao "otvaranje željenog prolaza za povratak daljim neophodnim ekonomskim reformama". Te reforme "blokirala je u velikoj meri dosadašnja podela izvršne i zakonodavne vlasti u Podgorici", navodi se izveštaju uz podsećanje na "još ozbiljnije probleme te vrste koji postoje u drugom delu budućeg državnog saveza Crne Gore i Srbije". Prenoseći informaciju o izuzetnom odzivu birača, CNN ističe da se od Crne Gore i Srbije sad očekuje da završe Ustavnu povelju. "Ubedljiva pobeda Đukanovićeve koalicije, jasno opredeljene za nezavisnu i proevropsku Crnu Goru, nagoveštava da će, posle dužeg perioda nestabilnosti, Crna Gora dobiti stabilnu vladu i otvoren prolaz za dalje demokratske i ekonomske reforme", navodi CNN. "Izborni rezultat ocenjuje se i kao potvrda široke podrške programu Đukanovića, koji je u proleće, pod pritiskom EU i SAD, prihvatio da na određeno vreme odloži plan o nezavisnosti Crne Gore". Asošijeted pres prenosi Đukanovićevu izjavu da će u novu Vladu Crne Gore biti uključeni i predstavnici albanskih političkih partija bez obzira na to što je pobedniccka koalicija dobila potpunu većinu na izborima. "Pozvaćemo predstavnike Albanaca kako bi naša vlada odražavala multinacionalne i multikulturne različitosti Crne Gore", rekao je Đukanović. ŠTAJNER POZVAO NA RAZGOVORE O DECENTRALIZACIJI KOSOVA Priština -- Šef UNMIK Mihael Štajner u ponedeljak je pozvao vođe glavnih političkih partija i koalicija koje učestvuju na lokalnim izborima na Kosovu na razgovor o decentralizaciji, 1. novembra u Gljilanu. Štajner je naglasio da njegov koncept decentralizacije pruža mogućnost da "krupnije nevećinske zajednice ustanove opštinske jedinice, sastavljene od jednog ili više tela, naselja ili gradskih četvrti u opštini". "Te opštinske jedinice mogu biti ustanovljene na osnovu zahteva izabranih poslanika skupština opština ili na osnovu peticije stanovnika u oblastima u kojima je ta zajednica značajno učestvovala u izborima", rekao je on. Štajner nije direktno pomenuo srpsku zajednicu na Kosovu, niti je u tom obraćanju novinarima pomenuo Srbe i njihove zahteve za izlazak na lokalne izbore na Kosovu, zakazane za 26. oktobar. BEZ ODLUKE O UČEŠĆU NA IZBORIMA Beograd -- Politički predstavnici kosovskih Srba ni u ponedeljak nisu doneli odluku o učesću na lokalnim kosovskim izborima. Takav stav uslovio je materijal koji do detalja prezicira, a objavio ga šef UNMIK Mihael Štajner, plan za decentralizaciju vlasti na Kosovu. Prema rečima jednog od učesnika tog skupa, ponuđeni dokument nije potkrepljen garancijom njegove implementacije, iako zadovoljava minimum zahteva Srba. Pošto predstavnici Srba ne znaju ko je garant tog dokumenta, srpska šestočlana delegacija će obaviti konsultacije u Beogradu sa predsednikom Jugoslavije Vojislavom Koštunicom i predstavnicima Koordinacionog cenra za Kosovo i Metohiju. IZBORNI PROCES ZAVRŠEN, RIK ZADOVOLJNA RADOM Beograd -- Republička izborna komisija konstatovala je u ponedeljak da je izborni postupak za predsedničke izbore u Srbiji završen. Zamenik predsednika Komisije Rade Terzić istakao je da je presudom Vrhovnog suda Srbije, kojom je odbijena žalba Demokratske stranke Srbije na rezultate predsedničkih izbora, dato pravno utemeljenje za odluke RIK-a: "Vrhovni sud Srbije je svojim tumačenjem odredaba zakona o izboru narodnih poslanika i zakona o izboru predsednika republike sasvim jasno ukazao na ono što jesu nadležnosti RIK-a i dao, na neki način, podršku našim stavovima o nadležnostima RIK-a i vođenju biračkih spiskova". Na pitanje novinara koji su razlozi navedeni u presudi Vrhovnog suda Srbije za odbijanje žalbe DSS-a, sekretar Republičke izborne Komisije Ljiljana Benać-Šantić kaže: "Sud je odbio žalbu smatrajući da je način utvrđivanja broja birača bio u skladu sa zakonom i da je način vođenja biračkih spiskova bio u skladu sa zakonom, a naročito je naglasio da je za taj posao nesporno nadležan opštinski organ uprave". Prema rečima zamenika RIK-a Radeta Terzića, nakon okončanja izbornog procesa, ne postoje pravna sredstva koja mogu biti upotrebljena protiv bilo koje odluke Komisije, te da se stoga čitav izborni postupak ponavlja. Demokratska stranka Srbije prihvatiće odluku Vrhovnog suda Srbije, mada je ona, prema rečima, potpredsednika stranke Dragana Maršićanina, puna protivrečnosti. On je naveo da se Vrhovni sud nije osvrnuo na dokaze koje je ponudio DSS, odnosno na spisak umrlih građana koji su i dalje u biračkim spiskovima, višestruko upisane, kao i građane koji su upisani bez matičnog broja. Maršićanin je još najavio da će DSS u sredu republičkoj skupštini podneti Predlog za izmenu Zakona o izboru predsednika Republike. Osnovna odlika tog predloga, kako kaže Maršićanin, jeste ukidanje cenzusa, odnosno minimalnog odziva birača, u oba kruga predsedničkih izbora. Dodajmo da je Demokratska stranka Srbije saopštila kako je u predsedničkoj kampanji Vojislava Koštunice potrošeno oko 18 i po miliona dinara. Dragan Maršićanin je rekao da je oko 89% novca prikupljeno donacijama članova stranke, pravnih i fizičkih lica. CESIDOV IZBORNI ZAKON IDUĆE NEDELJE U SKUPŠTINI Beograd -- Član Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju Miloš Todorović najavio je da će Predlog zakona o izboru poslanika, odbornika i predsednika Srbije, koji je izradio CESID, biti u skupštinskoj proceduri sredinom naredne nedelje. Todorović je rekao da nema razloga da se sumnja u akciju prikupljanja 15.000 potpisa građana Srbije neophodnih za inicijativu podnošenja zakonskog predloga Parlamentu, navodeći da CESID ima 16.000 volontera, čiji su potpisi dovoljni. CESID u Predlogu zakona predlaže da iz zakona bude brisana neophodna izlaznost više od polovine birača u drugom krugu izbora. Prema predlogu, Srbija je jedna izborna jedinica, s proporcionalnim sistemom i cenzusom od 2 odsto za ulazak u Parlament. POZIV VLASTIMA DA NEODLOŽNO USVOJE USTAVNU POVELJU Luksemburg -- Šefovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak su u Luksemburgu, pozdravili "mirno i uredno" održane izbore u Crnoj Gori i pozvali vlasti u Beogradu i Podgorici da usvoje ustavnu povelju državne zajednice Srbije i Crne Gore i time omoguće ulazak SR Jugoslavije u članstvo Saveta Evrope. Evropski ministri su zatražili da "u Crnoj Gori brzo bude formirana vlada koja će se latiti sprovodjenja reformi". Oni su "izrazili žaljenje što je odziv birača na izborima 13. oktobra bio nedovoljan da bude izabran novi predsednik Srbije". Ministri inostranih poslova EU su "zatražili od svih političkih stranaka da obezbede da proces izbora novog srpskog predsednika bude sproveden tako da očuva demokratsku stabilnost u razdoblju reformi". U zaključcima zasedanja se navodi da "Savet ministara EU poziva srpske, crnogorske i savezne vlasti da dovrše tekst ustavne povelje" i da "pozivaju sve strane da se drže svojih odgovornosti kako bi SR Jugoslavija bila sposobna da se pridruži Savetu Evrope". MIĆUNOVIĆ: POLITIČKI DOGOVOR STRANAKA ZA USVAJANJE POVELJE Beograd -- Predsednik Veća gradjana Skupštine SRJ Dragoljub Mićunović izjavio je u ponedeljak uveče da je neophodan politički dogovor stranaka u Srbiji kako bi Ustavna povelja buduće zajedničke države Srbije i Crne Gore bila usvojena do naredne sednice Saveta ministara Evropske unije, 7. novembra. Mićunović je u Beogradu razgovarao sa izaslanicima visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, Stefanom Leneom, Džoli Diksonom i Fredom Ekartom o uslovima za usvajanje ustavne povelje. Naglasivši da postoji problem usvajanja ustavne povelje u skupštinama Crne Gore i Srbije "s obzirom na nejasnu situaciju u srpskom parlamentu", on je naveo da Solanini izaslanici insistiraju da se "što pre nađe političko rešenje i da počnu politički razgovori oko pitanja koja se tiču srpskog parlamenta". "Verujem da će svi politički faktori shvatiti današnju situaciju da su neophodni kompromisi, razgovori i ustupci i da niko u ovoj zemlji ne može da sam vlada i donosi rešenja već da to mora da nastane kako rezultat kompromisa", kazao je Mićunović nakon sastanka sa izaslanicima Havijera Solane. On je izrazio nadu da će Ustavna povelja buduće zajedničke države Srbije i Crne Gore biti usvojena do 7. novembra jer bi u suprotnom, kako je kazao, imidž SR Jugoslavije u svetu "počeo da se krnji". Prema njegovim rečima, Solanini izaslanici će u utorak u Beogradu nastaviti razgovore sa predstavnicima vlasti o usvajanju ustavne povelje. Mićunović je najavio i da će u utorak na sednici kopredsednika Komisije za izradu ustavne povelje biti utvrđeno da li postoje pomaci ka usvajanju tog dokumenta. CRNA GORA ĆE PRUŽITI PRILIKU NOVOJ ZAJEDNICI Podgorica -- Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je u ponedeljak da uskoro očekuje konačan dogovor o zameni sadašnje jugoslovenske federacije labavom zajednicom Crne Gore i Srbije. U intervjuu za agenciju Rojters, samo dan nakon što je njegova koalicija odnela pobedu na opštim izborima u Crnoj Gori, Đukanović je pojasnio da bi mu bila draža nezavisna Crna Gora, ali i da će Podgorica dati priliku novom ugovoru o zajednici sa Srbijom. On je izrazio optimizam u pogledu prevazilaženja neslaganja u izradi ustavne povelje buduće zajednice, a koja se u prvom redu odnose na način izbora poslanika u budući parlament unije. "Očekuje da problemi uskoro budu rešeni...i konstituisane institucije državne unije", rekao je Đukanović ocenivši da svaka od dve republike treba da izabere sopstveni model izbora poslanika. "U našem je interesu da Beogradski sporazum bude što pre primenjen i stvoreni uslovi za evropsku integraciju Srbije i Crne Gore", kazao je Đukanović. "Mislim da treba da pružimo uniji priliku tokom naredne tri godine, kako bi videli da li može da osigura interese građana Srbije i Crne Gore", dodao je Đukanović. On je, međutim, izrazio izvesnu sumnju u budućnost te države, pri čemu je podsetio na negativne emocije koje su vladale između Srbije i Crne Gore u vreme režima Slobodana Miloševića kao i na teškoće u usklađivanju odnosa dve po veličini tako različite države. Đukanović je, na pitanje da li će se kandidovati na decembarskim predsedničkim izborima u Crnoj Gori, kratko odgovorio da još nije doneo odluku o tome. RISTIĆ: U SREDU DOGOVOR O USVAJANJU USTAVNE POVELJE Beograd -- Kopredsednik Komisije za izradu Ustavne povelje buduće zajedničke države Srbije i Crne Gore Boško Ristić izrazio je očekivanje da će u sredu biti postignut politički dogovor oko usvajanje tog dokumenta. "Očekujem da ćemo na sastanku u sredu imati dogovor i oko poslednje nerešene tačke a to je izbor poslanika za budući parlament", kazao je Ristić za "Danas". On je ocenio da su okončanje parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i većina koju je dobila vladajuća Demokratska partija socijalista preduslov za politički dogovor o usvajanju ustavne povelje. "Mislim da će sada predstavnici vladajuće crnogorske stranke samo jasno saopštiti da se ne protive izboru poslanika jer je njihovo ranije protivljenje bilo u funkciji predizborne kampanje", dodao je Ristić. DOBROVOLJCI IZ BEOGRADA NA RATIŠTU U ZAPADNOJ SLAVONIJI Hag -- Na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom nastavlja se svedočenje zaštićenih svedoka, javlja specijalni izveštač RTV B92 iz Haga, Ljubica Gojgić. Posle C1141, Srbina iz Hrvatske Dubice, koji je govorio o ubistvu 43 civila u tom mestu, za koje je optužio pripadnike milicije SAO Krajine, u sudnici se pojavio i svedok označen šifrom C060. O njemu se moglo čuti da je Srbin iz Podravske Slatine i da je jedno vreme bio član Skupštine RSK. Svedok C060 izjavio je da su se na prostoru Zapadne Slavonije borili dobrovoljci iz Srbije, koji su bili pod kontrolom Glavnog štaba Teritorijalne odbrane, na čijem se čelu, od novembra meseca 1991. godine nalazio izvesni pukovnik JNA Trbojević. Sam Trbojević, rodom iz tih krajeva, došao je u Zapadnu Slavoniju iz Novog Sada i odatle doveo jednu dobrovoljačku jedinicu iz Vojvodine, rekao je svedok. On je potvrdio da mu je jednom prilikom pokazan spisak sa imenima 17 dobrovoljaca, koje je u Hrvatsku iz Beograda uputila Srpska radikalna stranka. Svedok je rekao da je Vojislava Šešelja i lično video u Voćinu, u društvu radikalnih predstavnika SDS-a, samo mesec dana pre masakra koji će se dogoditi u tom selu. Svedok je negirao da su "teritorijalci" bili pod komandom JNA, ali je potvrdio da su plate dobijali od poverenika Banjalučkog korpusa i da se novac isplaćivao kao "naknada za vojnu vežbu". Govoreći o zločinu u selu Voćin, kada je, kako se navodi u optužnici ubijeno oko 40 hrvatskih civila, C060 je rekao da su ubistva bila posledica "nekontrolisanog ponašanja" koje je zavladalo prilikom povlačenja srpskih civila i vojnika iz čak 22 sela u okolini Voćina. Povlačenju je prethodila medijska kampanja u kojoj je najavljivana ofanziva hrvatskih snaga, što je stvorilo paniku među srpskim stanovništvom, rekao je svedok. C060 je izjavio da je u rodnom selu Lisičina, ljude na iseljavanje pokrenuo upravo komandant TO pukovnik Trbojević. Svedok C060 izjavio je i da je SDS Zapadne Slavonije imao veze sa Srbijom, preko kancelarije koja je otvorena u Beogradu, preko koje je koordinisana svaka vrsta pomoći koja je iz Srbije išla Srbima u Hrvatskoj. Svedok je izjavio da je član regionalnog odbora SDS-a za Zapadnu Slavoniju, advokat Ilija Šašić, inače blizak "uglednim ljudima u Beogradu i Srbiji", u pričama ljudi povezivan sa ilegalnom nabavkom oružja, još pre nego što je počelo formiranje jedinica TO. Svedočenje C060 u nekoliko navrata zatvarano je za javnost. U utorak će se u sudnici pojaviti novi zaštićeni svedok koji se vodi pod šifrom C020. Njegovo svedočenje biće takođe delimično zatvoreno za javnost. ZABRINUTOST ZBOG KRITIKE SVEDOČENJA NOVINARA U HAGU Beograd -- Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je duboku zabrinutost zbog kritičkih reakcija u pojedinim medijima povodom svedočenja beogradskih novinara Dejana Anastasijevića i Jovana Dulovića pred Haškim tribunalom, na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću. "Objavljivane u poslednje vreme u medijima, bilo da dolaze od kolega ili kao reakcija čitalaca, ove prozivke tretiraju novinare Anastasijevića i Dulovića kao prokažene ličnosti, kao da su sami svedoci činili zločine - pljačkali, progonili, ubijali i silovali, pa ih treba staviti na stub srama", navedeno je u saopštenju NUNS-a. To udruženje ukazalo je da su Anastasijević i Dulović pred Haškim sudom "samo svedoci i da u sudnici govore isključivo ono što su videli i čuli". NUNS je od kritičara svedočenja te dvojice novinara zatražilo da se prisete da "istina i rasvetljavanje zlocina počinjenih u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije mogu biti samo od dobrobiti za sve i budućnost zemlje". O'SALIVEN IMPRESIONIRAN BRZINOM REFORMI BANKARSTVA Novi Sad -- Predstavnik beogradske kancelarije Svetske banke Rori O'Saliven izjavio je da je impresioniran brzinom reformi bankarskog sektora u Srbiji i malim troškovima tih reformi. On je na predavanju na Drugom međunarodnom sajmu finansija u Novom Sadu rekao da su u drugim zemljama u tranziciji reforme bankarskog sistema bile veoma skupe i koštale od 20 do 30 odsto bruto-nacionalnog dohotka, dok su u Srbiji te reforme koštale svega 1 odsto. "Građani su reforme platili kroz poreze, ali ti porezi bili su niski", objasnio je O'Saliven. SINDIKAT "TELEKOMA SRBIJA" U GENERALNOM ŠTRAJKU Beograd -- Članovi Sindikata "Telekoma Srbija" od ponedeljka su u generalnom štrajku, izjavio je predsednik Sindikata "Telekoma Srbija" Zoran Mrvaljević. "Stupili smo u štrajk, ali ćemo poštovati minimum procesa rada, što podrazumeva da telefoni u Srbiji rade, ali da neće biti novih priključaka, otklanjanja kvarova ili popravke smetnji na vezama", rekao je Mrvaljević. Prema njegovim rečima, biće otklanjani samo kvarovi na međunarodnim vezama i u "prioritetnim" ustanovama, kao što su bolnice, SUP, vojska i drugi slični objekti. Mrvaljević je rekao da obećanja koja je sindikat dobio prethodnih nedelja u vezi sa zahtevom za povećanje zarada nisu ispunjena i da zbog toga sindikat razmatra načine za "pojačanje" pritiska kako bi bilo udovoljeno zahtevima zaposlenih. "Želimo da poručimo da više nećemo tolerisati obmane, jer prihod u 'Telekomu Srbija' stalno raste, a zaposleni imaju čak i manje plate", rekao je Mrvaljević. On je rekao da su zaposlenima u PTT "Srbija" povećane zarade, a radnicima "Telekoma" iako "Telekom" "izdržava" PTT 'Srbija'. Sindikatu je do sada triput obećan sastanak s ministrom za saobraćaj i telekomunikacije u Vladi Srbije Marijom Rašetom Vukosavljević, ali da se ona do sada nije pojavila na tim sastancima, već su bili njeni pomoćnici koji "ne mogu da reše problem zaposlenih u 'Telekomu'". "Izgleda da samo radikalne mere mogu da ubede ljude s kojima pregovaramo da sednu s nama i ispune naše zahteve", rekao je Mrvaljević. MARIJA RAŠETA-VUKOSAVLJEVIĆ: NEMA RAZLOGA ZA ŠTRAJK Novi Sad -- Ministarka saobraćaja i telekomunikacija Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević izjavila je da će novi kolektivni ugovor u "Telekomu" dati osnovu za povećanje plata zaposlenima u toj kompaniji. "Kolektivni ugovor koji je potpisan sa sindikatima u avgustu nije verifikovan od strane većinskog akcionara, Vlade Srbije, pa je sve vraćeno na početnu tačku, odnosno usaglašavanje novog kolektivnog ugovora. Dok se novi ugovor ne verifikuje, nema ništa od povećanja plata", kazala je Rašeta-Vukosavljević novinarima na Novosadskom sajmu. Prema njenim rečima, nema razloga za štrajk u "Telekomu", jer je povećanje plata neizvodljivo po postojećem kolektivnom ugovoru. Ona je kazala da će po novom kolektivnom ugovoru biti osnova za povećanje plata. Ona je dodala da "Telekom" u svom "biznis planu" mora da ispuni standarde i zahteve koje građani i država imaju prema tom preduzeću. "Monopol nije samo privilegija već i obaveza, i u tom smislu njihov biznis plan mora da bude uklopljen u plan razvoja telekomunikacija u Srbiji", kazala je Rašeta Vukosavljević. RADNICI RADIOLOŠKE SLUŽBE ODUSTALI OD ŠTRAJKA Beograd -- Radnici Radiološke službe Urgentnog centra odustali su u ponedeljak od organizovanja štrajka upozorenja jer im je direktor Kliničkog centra Srbije Vojko Đukić obećao ispunjenje svih zahteva, rekao je zamenik glavnog tehničara te službe Darko Simić. Simić je agenciji Beta rekao da je direktor KCS-a, dva sata pre najavljenog štrajka upozorenja, radnicima poslao pismo u kom garantuje da će obezbediti adekvatne analize za otkrivanje hromozomskih promena kod zaposlenih u Radiološkoj službi, kao i kontrolu rendgen aparata i prostorija u kojima se vrše pregledi. On je rekao da su oko 13 sati, za kad je bio predviđen štrajk upozorenja, "sva radna mesta bila pokrivena". "Prekidamo sa svim štrajkovima upozorenja i ubuduće ćemo normalno raditi", rekao je Simić. ČUPIĆ: PRODAJA ŠEĆERANE U CRVENKI OTVORENA Beograd -- Direktor Agencije za privatizaciju Republike Srbije Vladimir Čupić rekao je u ponedeljak da Fabrika šećera Crvenka iz Crvenke nije potpisala ugovor o prodaji 70 odsto kapitala te firme grčkoj firmi Helenik šuger, pa je sudbina te transakcije još uvek otvorena. "Zakonom je propisano da ugovor o prodaji moraju potpisati Agencija za privatizaciju, kupac i preduzeće koje se prodaje", rekao je Čupić na konferenciji za štampu. On smatra da se postojeće stanje stvari može razrešiti na tri moguća načina: ili proglašenjem tendera neuspelim i sprovođenjem novog u roku ne kraćem od godinu dana, ili realizacijom prodaje preko uvođenja privremenih mera u firmi, pri čemu se u obzir mora uzeti poslovanje preduzeća ili aukcijskom prodajom u kojoj "ne bi bilo garancija za investicioni i socijalni program i egzistenciju preduzeća". "U ZATVOR ZBOG OTPORA MILOŠEVIĆU" Beograd -- Asocijacija nezavisnih elektronskih medija najoštrije protestuje povodom mogućnosti da Milorad Tadić, direktor i glavni i odgovorni urednik požarevaćkog Radija Boom 93 i član Upravnog odbora ANEM, i Dobrosav Nešić, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu i glavni i odgovorni urednik lista "Prava čoveka", 2 godine nakon pada diktatorskog režima budu zatvoreni zbog pružanja otpora Miloševiæevoj represiji. Milorad Tadiæ dobio je rešenje u kom stoji da će, ukoliko ne plati kaznu po rešenju opštinskog sudije za prekršaje, ona biti zamenjena zatvorskom kaznom od 30 dana. Radio Boom 93 preneo je da je rok za uplatu 22. oktobar. Sporni prekršajni postupak pokrenut je još 13. marta 2000. po zahtevu Saveznog ministarstva telekomunikacija, u sklopu šire akcije zatvaranja nezavisnih medija, kakve je Ministarstvo u vreme ministra Ivana Markovića sprovodilo. Rešenje o kažnjavanju donela je opštinski sudija za prekršaje Izabela Grozdanović još 7. juna 2000, a kasnije ga je potvrdilo i drugostepeno Veće za prekršaje u Smederevu. Radio Boom 93 kažnjen je s 30.000, a vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik Milorad Tadić s 2.000 dinara. Kazna je izrečena zbog emitovanja bez valjane dozvole za radio-stanicu. Ni Izabela Grozdanović, ni drugostepeno Veće za prekršaje u Smederevu nisu uvažili činjenice da Tadiću dozvola za radio-stanicu nije izdata jer je Ministrastvo dozvole izdavalo po kriterijumima političke bliskosti režimu, a ne po zakonu. "To je, verovatno, krajnji rezultat nepravednog političkog procesa koji je 2000. bio počet protiv nas. Svedoci smo da ni posle 2 godine zapravo ništa nije urađeno", rekao je Tadić. ANEM podseća da niko od onih koji su sprovodili represiju prema nezavisnim medijima u Miloševićevom režimu nije zbog toga odgovarao. Nezavisne radio i TV-stanice, poput Radija Boom 93, kojima su dozvole uskraćivane iz političkih razloga, još ih nisu dobile. Oni kojima su dozvole izdavane po kriterijumima političke bliskosti prethodnom režimu pronašli su mentore i u novoj vlasti i sačuvali svoje privilegije. Nov Zakon o radiodifuziji usvojen je ovog leta, ali su i Vlada Srbije i Skupština Srbije već probile, ili su na najboljem putu da probiju rokove za postupanje predviđeno tim zakonom. O tome da slučaj Radija Boom 93 i Milorada Tadića nije usamljen govori i činjenica da zatvor preti još jednoj od žrtava Miloševićeve represije. Protiv Dobrosava Nešića, predsednika Odbora za ljudska prava u Leskovcu i glavnog i odgovornog urednika lista "Prava čoveka", koji je svojevremeno izdržao tridesetodnevnu zatvorsku kaznu po Zakonu o javnom informisanju, sada se vodi postupak po krivičnoj prijavi MUP iz jula 2000. zbog navodnog plaćanja u devizama zakupa prostorija za potrebe Odbora za ljudska prava, te za štampanje majica Otpora i lista "Prava čoveka". "ANEM poziva nadležne da još jednom preispitaju sporne odluke, ali i da založe svoj autoritet kako nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama koji su bili u prvim redovima borbe protiv Miloševićeve diktature bio omogućen nesmetan rad. Medije, nevladine organizacije i demokratsku javnost ANEM poziva da iskažu solidarnost s Miloradom Tadićem i Dobrosavom Nešićem", kaže se u saopštenju koje je potpisao Veran Matić, predsednik ANEM. TADIĆ PLATIO KAZNU KAO FIZIČKO LICE Beograd -- Dve godine nakon promene režima u Srbiji, direktor i glavni i odgovorni urednik Radija Bum 93 Milorad Tadić platio je novčanu kaznu po zakonu za informisanje, donetom 1999. godine, zbog emitovanja bez valjane dozvole za radio stanicu. Tadić je nedavno dobio rešenje u kom stoji da će, ukoliko ne plati kaznu po rešenju opštinskog sudije za prekršaje, ona biti zamenjena zatvorskom kaznom od 30 dana. Radio Boom 93 kažnjen je s 30.000, a vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik Milorad Tadić s 2.000 dinara. Milorad Tadić je Radiju B92 rekao da je platio samo deo kazne koja se odnosi na njega kao fizičko lice, jer bi, kako je rekao, bilo ponižavajuće da se zbog 2.000 dinara ode u zatvor. "Što se tiče kazne od 30.000 dinara, mi to nećemo platiti jer pretpostavljamo da će se Izvršni odbor pobrinuti da nam naplati kaznu prinudno, dakle blokadom računa. Ako nam skinu ta sredstva, mi očekujemo da nam država vrati pare, kao što je vratila svim ostalim medijima koji su bili kažnjavani po zakonu o informisanju uz sramotnu činjenicu da po zakonima po kojima smo mi terećeni nisu promenjeni ove dve godine". ILIĆ PONOVIO OPTUŽBE DA SE NOVINARI TV ČAČKA DROGIRAJU Čačak -- Gradonačelnik Čačka i lider Nove Srbije Velimir Ilić ocenio je u ponedeljak da u Javnom informativnom preduzeću "Čačanski glas", u okviru koga rade istoimeni sedmični list, radio i TV Čačak, "vlada haos", da "zaposleni rade šta hoće" i da "za sve to imaju široku podršku javnosti". Ilić je na konferenciji za novinare u čačanskoj skupštini rekao da "stoji" iza svega što je rekao za TV Čačak i ponovio da se zaposleni drogiraju. Gradonačelnik Čačka je 14. oktobra optužio zaposlene na lokalnoj televiziji da se "drogiraju, konzumiraju alkohol i da prave žurke do jutra". Redakcija TV Čačka demantovala je Ilićeve optužbe. Ilić je u ponedeljak istakao da je kod jednog zaposlenog radnika, koji je zaposlen u režiji TV Čačak "pronađena droga" i da je protiv njega podneta krivična prijava, o čemu je, kako je rekao, obavešten iz čačanske policije. On je rekao i da su se delovi televizijske opreme prodavali za nabavku droge. Čačanski predsednik ponovio je da 12. oktobra nije sa telohraniteljima "upao" u prostorije lokalne televizije, kao što je saopštila redakcija te kuće. On je istakao da je povukao krivične prijave protiv novinarki TV Čačka, Jelene Katanić i Vesne Radović, koje je ranije najavio zbog "klevete i zbog toga što je njemu i njegovoj stranci, Novoj Srbiji, naneta velika politička i moralna šteta". AMERIČKA POMOĆ ZDRAVSTVU U SRBIJI Kragujevac -- Američki ambasador u SR Jugoslaviji Vilijem Montgomeri pustio je u rad rekonstruisani sistem centralnog grejanja i renoviranu kuhinju u kragujevačkom Kliničko-bolničkom centru. Ministarstvo odbrane SAD obezbedilo je za ovaj projekat 300.000 dolara, a američka Agencija za međunarodnu pomoć 37.000 dolara. "Ovo je dokaz da mi želimo da pomognemo i nekim drugim sredstvima, a ne samo rečima", izjavio je ambasador Montgomeri. OBELEŽENA GODIŠNJICA KRAGUJEVAČKOG OKTOBRA Kragujevac -- U kragujevačkim Šumaricama održana je antiratna manifestacija "Veliki školski čas" na kojoj je izvedena drama Rastka Tadića "Učiteljica Kraus", u adaptaciji Ljubivoja Tadića. "Veliki školski čas" počeo je školskim zvonom pred više hiljada Kragujevčana i gostiju u Spomen parku "21. oktobar", pored spomenika Petom III razredu, streljanim đacima i profesorima kragujevačke gimnazije. Ta manifestacija organizuje se svake godine u znak sećanja na više hiljada streljanih Kragujevčana. Na humke streljanih đaka i žitelja Kragujevca predstavnici Skupštine grada, Šumadijskog okruga i Republike Srbije, kao i mnogobrojne delegacije i gosti položili su vence i cveće. SPO: RAVNU GORU RUŠE DSS I DS Beograd -- Obrazloženje da se Ravnogorski spomen dom ruši jer je podignut bez građevinske dozvole, Srpski pokret obnove je ocenio "sramnim, s obzirom da je reč o planini bez struje, vode i urbanističkog plana". "Ravnogorski spomen dom, Crkva i spomenik Đeneralu Draži Mihajloviću na Ravnoj Gori podignuti su na imanju SPO", navodi se u saopštenju te stranke i ukazuje da je opština Gornji Milanovac, u kojoj su na vlasti Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka, odlučila da sruši te objekte. GRADSKA VLADA: ZLOUPOTREBE U RANIJEM POSLOVANJU STUDIJA B Beograd -- Izvršni odbor Skupštine Beograda zaključio je u ponedeljak, na osnovu izveštaja Komisije za kontrolu poslovanja Radio-televizije Studio B, da postoje indicije o zloupotrebama u ranijem poslovanju tog javnog radiodifuznog preduzeća. Gradska vlada najavila je u saopštenju da će zato zatražiti pomoć Antikorupcijskog tima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji bi, u saradnji sa novim rukovodstvom Studija B, trebalo da utvrdi činjenično stanje i preduzme zakonom predviđene postupke. Odlučeno je i da u roku od pet dana direktor RTV Studio B "uredi Službu marketinga", kao i da bi do kraja godine "STB Travel" treba izdvojiti iz sastava Studija B. Gradska vlada odlučila je i da do kraja oktobra bude usvojen pojedinačni kolektivni ugovor, kojim bi trebalo da budu regulisana prava, obaveze i odgovornost radnika Studija B. U CENTRU SOMBORA PRONAĐENO NEKOLIKO DESETINA SKELETA Sombor -- Direktor Gradskog muzeja u Somboru Branislav Mašulović potvrdio je da je prilikom rekonstrukcije jedne od somborskih ulica pronađeno nekoliko desetina ljudskih skeleta. "Arheolozi rade na iskopinama, a konačan sud o poreklu i starosti skeleta znaće se nakon detaljnih analiza", kazao je Mašulović. Medju pronađenim skeletima su i ostaci jednog deteta, a stručnjaci kažu da nisu pronađeni "nikakvi prateći sadržaji" koji bi pomogli da se lakše odredi poreklo i starost pronađenih skeleta. Prvi skeleti nađeni su tokom leta, kada je počela rekonstrukcija Valjevske ulice, koja se nalazi u blizini centra grada, a prilikom nastavka radova otkopani su i drugi ostaci. PUCNJAVA NA DEDINJU, JEDAN MRTAV Beograd -- Trojica za sada nepoznatih napadača ubila su u ponedeljak u Ulici Neznanog junaka broj 2 u Beogradu, Branka Zagorca, a teško ranila Dragana Cvetkovića, obojica iz Beograda. Kako se navodi u saopštenju SUP-a Beograd, ubistvo se dogodilo oko 14:20 sati, kada su za sada trojica nepoznatih napadača, posle kraće prepirke pucala u Zagorca i Cvetkovića. Zagorac i Cvetković su od ranije poznati policiji. Beogradska policija je odmah blokirala kraj u potrazi za napadačima i intezivno se radi na rasvetljavanju ovog slučaja. IZREČENE PRESUDE U SLUČAJU FERHADIJA Banjaluka -- Sudsko veće Osnovnog suda u Banjaluci u ponedeljak je donelo presude za 14 lica koja su učestvovala u neredima 7. maja prošle godine, kada je u Banjaluci sprečeno polaganje kamena temeljca za obnovu Ferhat-pašine džamije. U presudi se navodi da su osuđena lica učestvovala u probijanju policijskog kordona koji je obezbeđivao ceremoniju, čime su okupljenim građanima omogućila da nanesu fizičke povrede muslimanskim vernicima, ruše imovinu Islamske verske zajednice, kao i da zapale autobuse kojima su muslimanski vernici stigli u Banjaluku. Oni su, ocenio je sud, bili svesni da "učestvuju u grupi koja je počinila krivično delo". Najveću kaznu, godinu i mesec dana zatvora, dobio je Goran Popović (33), dok su Vitomir Jokanović (30) i Siniša Milojević (30) osuđeni na po godinu dana zatvora. Božidar Pejaković (28) osuđen je na pet meseci zatvora, Dragan Radulović (25) i Dragan Blagojević (30) na četiri meseca, Dragan Jokić (38) i Vojin Savanović (24) osuđeni su na zatvorsku kaznu od tri meseca, a Mladen Amidžić (36), Goran Kos (33), Slavko Divjak (43), Miladin Bunić (47), Zoran Moconja (38) i Dragomir Vulin (37) na dva meseca zatvora. U FEDERALNOJ VLADI - 8 BOŠNJAKA, 5 HRVATA I 3 SRBA Sarajevo -- Vlada Federacije BiH, u skladu sa izmenama koje je u ponedeljak proglasio visoki predstavnik Pedi Ešdaun, imaće 16 ministara - - osam Bošnjaka, pet Hrvata i tri Srbina, premijera i dvojicu zamenika premijera. Kako se navodi u saopštenju OHR-a, Zakon osigurava proporcionalnost u federalnim ministarstvima, javnoj upravi i ustanovama, što je u skladu sa ustavnim amandmanima. ZA PROŠIRENJE EU GLASALO 63 ODSTO GRAĐANA Dablin -- Prema zvaničnim rezultatima referenduma o sporazumu iz Nice, koje je su u nedelju uveče objavili irski zvaničnici, 63 odsto građana glasalo je u subotu za proširenje EU. Irska je prošle godine odbacila sporazum iz Nice kojim se odobrava prijem novih 12 zemalja u EU. Pristanak Irske bila je najvažnija prepreka na putu istorijskog proširenja koje su zemlje Istočne Evrope željno iščekivale. "Irci su u svojoj velikoj mudrosti simbolično uklonili poslednju ciglu Berlinskog zida", rekao je predsednik Evropskog parlamenta Pet Kosk. Na irski referendum je u subotu izašlo 49 odsto gradjana, saopštila je izborna komisija. Lideri EU će na decembarskom samitu u Kopenhagenu i zvanično pozvati Mađarsku, Poljsku, Češku, Sloveniju, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Slovačku, Maltu i Kipar da 2004. pristupe EU. Bugarska i Rumunija trebalo bi da u EU uđu 3 godine kasnije, pošto sprovedu političke i ekonomske reforme. EU: ZELENO SVETLO ZA ALBANIJU Luksemburg -- Šefovi diplomatija Evropske unije odobrili su u ponedeljak početak pregovora sa Albanijom u cilju zaključenja Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje te zemlje s EU. Ti pregovori bi mogli da počnu već krajem ove godine, precizirao je na konferenciji za novinare evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten. On je, međutim, dodao da je sada na Albaniji da "pokaže sposobnost da ispuni obaveze Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje...". "Albanska vlada će morati da radi sa nama u svim domenima", istakao je Paten. EU je već potpisala taj Sporazum sa Makedonijom i Hrvatskom. PAUEL: VAŽNIJE UKLONITI ORUŽJE NEGO SADAMA HUSEINA Vašington -- Državni sekretar SAD Kolin Pauel izjavio je da SAD možda neće pokušati da uklone Sadama Huseina ukoliko se on odrekne oružja za masovno uništenje. "Mislimo da bi narodu Iraka bilo mnogo bolje s drugim liderom, drugačijim režimom, ali glavno pitanje je oružje za masovno uništenje i o tome je ta rezolucija" Ujedinjenih nacija. Pauel je rekao da će SAD Savetu bezbednosti UN sledeće nedelje podneti novu rezoluciju o Iraku, ali je dodao da Vašington ima ovlašćenja da, ukoliko to bude potrebno, razoruža Sadama Huseina. ŠIRAK: JOŠ RANO ISKLJUČITI MOGUĆNOST RATA Pariz -- Francuski predsednik Žak Širak upozorio je da je još rano isključiti mogućnost rata protiv Iraka uprkos intenzivnoj diplomatskoj aktivnosti na nalaženju kompromisne rezolucija Ujedinjenih nacija. Širak je izjavio da treba privoleti iračke vlasti da prihvate da je kontrolisano razoružavanje neminovno i da će time izgledi za rat biti umanjeni. Francuska se protivi predlozima SAD za automatsku upotrebu sile protiv Iraka ukoliko bilo koja članica Saveta bezbednosti proceni da su inspekcije oružja sprečene. SNAJPER POVEZAN S TERORISTIMA? Vašington -- Za vikend je stradala još jedna žrtva misterioznog snajpera, a policija i dalje tapka u mestu od početka ubistava u Vašingtonu i okolini. Dosadašnji bilans napada je 9 poginulih i 3 teško ranjene osobe, a jedini pouzdan balistički nalaz je da je u svim slučajevima pucano sa prilične daljine iz snajperske puške. "Njujork tajms" detaljno izveštava kako su pomenuto naoružanje u SAD godinama nabavljali i saradnici avganistanskih pobunjenika i nekadašnje OVK. Za kupovinu snajperske puške M-16 ili AK-47, kako se navodi, potrebno je izdvojiti oko 2.500 dolara. Prodavac je na sajmovima naoružanja, municije i odgovarajuće opreme obavezan da legitimiše kupca i proveri u kompjuteru njegov eventualan dosije. "Procedura traje najviše 15-ak minuta", navodi list, opisujući slučaj jednog doseljenika sa Kosova koji je bez ikakvih problema kupio snajpersku pušku i nekoliko komada drugog oružja na jednom vašaru. "Albanski emigranti sa Kosova, posebno u Njujorku i okolini, pomagali su formiranje gerilske armije OVK takvom kupovinom. To oružje slato je na Kosovo i u Makedoniju, što je predstavljalo još jedan primer kako je zakon SAD o slobodnoj nabavci naoružanja posredno podsticao oružane sukobe u drugim zemljama", navodi list. Stručnjaci za kontraterorizam počinju da govore o tome da se "ne isključuje mogućnost" da serija ubistava možda predstavlja "novu taktiku terorističkih napada" Al-Kaide ili neke slične organizacije. U izjavi za "Vašington post" Tom Ridž, direktor Sekretarijata za nacionalnu bezbednost, potvrdio je postojanje te mogućnosti. "RAZGOVORI AKO SAD UBLAŽE STAV" Seul -- Severna Koreja, koju je Vašington optužio da tajno razvija program nuklearnog naoružanja, saopštila je da je spremna da kroz dijalog "ublaži zabrinutost SAD za bezbednost" ukoliko SAD prestanu da je tretiraju kao neprijatelja. U Pjongjangu su u nedelju počeli razgovori zvaničnika Vlada Severne i Južne Koreje, prvi otkako je nedavno administracija SAD optužila Seul da tajno razvija program nuklearnog naoružanja. Novinska mreža YTN je prenela da je Kim Jong Nam, zvaničnik Severne Koreje, spremnost na razgovore sa Amerikancima izrazio tokom susreta s južnokorejskim ministrom za ujedinjenje Djeong Se Hjunom. Izjava Jung Nama prvo je severnokorejsko reagovanje na zahteve da vlasti u Pjongjangu odustanu od tajnog nuklearnog programa. SAD su prošle sedmice, tokom posete specijalnog izaslanika SAD Pjongjangu, saopštile da je Severna Koreja tajno nastavila program razvijanja nuklearnog naoružanja, kršeći tako sporazum s Vašingtonom, postignut 1994, a predsednik SAD Džordž Buš ranije ove godine je svrstao Severnu Koreju u "osovinu zla" sa Irakom i Iranom. "BUŠOVA DIKTATORSKA POLITIKA STVARA NEZADOVOLJSTVO" Vašington -- Vođa demokratske većine u Senatu SAD Tom Dašl je izjavio da predsednik SAD Džordž Buš vodi jednostranu, diktatorsku i silejdžijsku spoljnu politiku, koja širom sveta izaziva nezadovoljstvo i narušava pozicije SAD. Dašl je rekao da se slaže sa osnovnim ciljevima spoljne politike SAD, ali ne i s načinom na koji Buš pokušava te ciljeve da ostvari. "Naša administracija odbija da pregovara i pokušava da celom svetu diktira svoje uslove", istakao je Dašl i dodao da bi Bela kuća trebalo više da sarađuje s drugim zemljama i radi kroz UN. POBEDA LEVOG CENTRA U MAĐARSKOJ Budimpešta -- Na lokalnim izborima u Mađarskoj pobedila je vladajuća kolalicija levog centra (Socijalističke partije i Slobodnih demokrata), što je bio prvi ozbiljni test za vladu Petera Međešija, koja je pobedila pre šest meseci. Iako su neki analitičari predviđali da bi opozicija mogla da priredi iznenađenje, ispostavilo se suprotno: koalicija levog centra u samoj Budimpešti pobedila je u 17 od 23 gradska distrikta, a u 16 od 22 grada u Mađarskoj. Dugogodišnji gradonačelnik Budimpešte Gabor Demski (Slobodni demokrati) na izborima održanim u nedelju osvojio je 47 odsto glasova u odnosu na 37 odsto glasova kandidata desnice, inače mađarskog olimpijca Pala Šmita, i 13 odsto kandidatkinje Socijalističke partije Eržebet Nemet. DVE OSOBE UBIJENE U PUCNJAVI NA UNIVERZITETU Melburn -- Dva lica su ubijena, a 8 je povređeno kada je naoružan muškarac u nedelju otvorio vatru na univerzitetu u Melburnu, saopštila je policija. Navodi da je nakon pucnjave na Univerzitetu Monaš na jugoistoku grada uhapšen muškarac koji je otvorio vatru, ali nema preciznijih informacija. Služba hitne medicinske pomoći pozvana je u kamp nešto pre ponoći. Portparol službe rekao je da su na 5. spratu zgrade Univerziteta najpre pronađene 2 ubijene osobe i 2 teže povređene. Prema njegovim rečima, jedan od ranjenih pogođen je u stomak i nalazi se u kritičnom stanju. Ostali povređeni su hospitalizovani. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete pročitati Komentar iz lista "Danas", o privatizaciji iz "Vranjskih novina", o Komisiji za istinu i pomirenje iz "Glasa javnosti", o siromaštvu povodom Svetkog dana siromašnih iz "Politike" i intervju s rediteljem Dejanom Zečevićem iz "Blica". Strana stampa - 'Milioni ljudi od Baltika do Crnog mora, koji su ziveli pod komunizmom do 1989, stekli su pravo da postanu clanovi jednog od najbogatijih klubova na planeti. Pozitivno izjasnjavanje Iraca ukolonilo je i poslednju prepreku njihovim ambicijama da udju u EU,' pise Guardian. U pregledu strane stampe prenosimo i analizu politicke situacije u Bosni posle konacnih rezultata opstih izbora, koju objavljuje BBC News. TEMA DANA B92: ŠTA DONOSI KARLA DEL PONTE? Beograd -- Glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte u okviru turneje kroz države bivše Jugoslavije stiže danas u redovnu posetu Beogradu. Njen dolazak često se povezuje sa pitanjem gde je haški optuženik Ratko Mladić, jer su se gotovo svi, osim zvaničnog Beograda, složili u tvrdnji da je Mladić u Jugoslaviji. Da li je to jedino i aktuelno pitanje vezano za dolazak Karle del Ponte, saznajte u Temi. DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 21. OKTOBAR 1422. Umro francuski kralj Šarl VI, koji je 42 godine proveo na prestolu. U početku vladavine nazivan je "Šarl Voljeni", a 1392, posle nekoliko napada ludila, dobio nadimak "Šarl Ludi". 1760. Rođen japanski slikar Kacušika Hokusaj, glavni predstavnik realizma u japanskom slikarstvu. 1772. Rođen engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž. Postavio filozofske i teorijske osnove engleskog romantizma, a njegovo delo, iako malo po obimu snažno je uticalo na evropsko pesništvo 19. veka. 1805. U bici kod Trafalgara Britanci pod Horacijem Nelsonom porazili francusko-špansku flotu bez ijednog izgubljenog broda. U bici smrtno ranjen legendarni britanski admiral, a pobeda Engleskoj obezbedila prevlast na moru za ceo naredni vek. 1833. Rođen švedski hemičar, industrijalac i pronalazač Alfred Bernard Nobel. Pronalaskom dinamita 1867. stekao veliko bogatstvo čiji je deo zaveštao fondu za nagrade za vanredna dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i zalaganju za mir. 1879. Tomas Edison izvršio u laboratoriji u Nju Džersiju probu svog izuma, sijalice s grafitnim nitima. Sijalica gorela 13 časova. 1917. Rođen američki trubač, pevač, kompozitor i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi, jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Imao presudnu ulogu u stvaranju "bi-bap" muzike. 1938. Japanske trupe posle nekoliko meseci bombardovanja zauzele kineski grad Kanton. 1941. Nemci u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu streljali više od 7.000 civila, među kojima i učenike kragujevačke gimnazije. 1944. Američke trupe zauzele Ahen, prvi veći nemački grad koji su u Drugom svetskom ratu osvojili saveznici. 1945. Na izborima u Francuskoj prvi put glasale žene. 1950. Kineske trupe počele okupaciju Tibeta. 1969. Vili Brant formirao koalicionu vladu socijaldemokrata i liberala i postao prvi socijaldemokratski kancelar Zapadne Nemačke. Vodio politiku popuštanja zategnutosti u svetu, posebno u odnosima sa istočnoevropskim zemljama, a njegova "istočna politika" doprinela stabilizaciji prilika u Evropi. 1969. Umro američki pisac Žan Luj Keruak, poznat kao Džek Keruak, najpoznatiji romansijer pokreta "Bit" pedesetih godina 20. veka. 1984. Umro francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma, koji je svetsku slavu stekao prvim filmom "400 udaraca". 1986. SAD naredile pedesetpetorici sovjetskih diplomata da napuste zemlju do 1. novembra kao odgovor na proterivanje 5 diplomata SAD iz Moskve. 1990. U Bejrutu s članovima porodice ubijen vođa libanske Nacionalne liberalne partije i jedan od lidera hrišćanske zajednice u Libanu Deni Šamun. 1991. Na osnovu odluke Predsedništva SFRJ jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile Sloveniju. 1994. SAD i Severna Koreja potpisale sporazum prema kom će Pjongjang zamrznuti i potom napustiti nuklearni program. 1997. Milo Đukanović, premijer Crne Gore, pobedio na predsedničkim izborima Momira Bulatovića, dotadašnjeg predsednika, koji je imao podršku predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Time znatno smanjen Miloševićev uticaj u Crnoj Gori, a nov crnogorski predsednik usmerio politiku na izdvajanje iz jugoslovenske federacije. 2001. Jugoslovenski general u penziji Pavle Strugar doborovoljno se predao Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, koji ga je u februaru optužio za kršenje zakona i običaja rata na području Dubrovnika 1991. Prvi oficir Jugoslovenske narodne armije koji se dobrovoljno predao tom sudu. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPbR0M0MYhVuIcyHKEQLbVwCgmH3bTJrSOu1hkZPEMFcaSFgE0qEAnREi VdEXrslQq8C6fcMk7oYLpdu4 =wCRJ -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
