|
U SLOVENIJI PONOVO O SUKOBU
SA JNA
Odgovornost za ubistvo
40 vojnika
Zahtev australijskim vlastima da slovena�ke dr�avljane po�tede
upitnika za koji je zainteresovan ha�ki sud
(Od na�eg stalnog dopisnika)
Ljubljana, oktobra
"Tako�e i Slovenci su ratni zlo�inci", naslov je objavljen ovih dana u
jednom slovena�kom nedeljniku koji podse�a na povezanost zahteva koji je
nedavno zvani�na Slovenija uputila australijskim vlastima da slovena�ke
dr�avljane prilikom njihovog ulaska u Australiju po�tede upitnika za koji
je zainteresovan ha�ki sud i stradanja 40 vojnika biv�e JNA prilikom
njenog desetodnevnog oru�anog sukoba sa slovena�kim teritorijalcima i
policijom 1991. godine. Slovena�kom listu je kao neposredni povod za
podsetnik na doga�aje iz 1991. godine poslu�ilo pitanje odgovornosti za
smrt tih mladih ljudi koje je u Hagu, prilikom suo�avanja izme�u Slobodana
Milo�evi�a i Stipe Mesi�a postavio prijatelj suda - advokat Tapu�kovi�.
Slovena�ke vlasti o�igledno smatraju da nema nikakvog temelja za
utvr�ivanje pomenute odgovornosti kao �to su to i ranije �esto isticale
dok pojedini mediji takvu odgovornost na neki na�in ipak sugeri�u. Upitnik
australijske pograni�ne slu�be za dr�avljane zemalja nastalih na podru�ju
biv�e SFRJ - koji oni moraju da ispune da bi dobili australijsku vizu -
tako je koncipiran kao da ga je stvarno sastavila Karla del Ponte.
Jeste li u vreme sukoba u biv�oj Jugoslaviji u�estvovali u vojnim,
paravojnim ili formacijama teritorijalne odbrane? Jeste li u vreme sukoba
u njemu u�estvovali kao stra�ar, upravnik zatvora, logora ili sabirnog
centra? Jeste li vi, va� partner ili deca kada po�inili ratni zlo�in ili
zlo�in protiv �ove�nosti? Ako niste u�estvovali u sukobima na podru�ju
biv�e Jugoslavije kako ste ih izbegli? Ovo su klju�na pitanja upitnika
�iju su ne�to bla�u varijantu ovde u Sloveniji pre nekoliko godina prvi
javnosti nakon kratke ratne epizode iz 1991. godine posredovali upravo
ovda�nji mediji i pojedine humanitarne organizacije.
Me�utim, za slu�ajeve mogu�eg ratnog zlo�ina i kr�enja humanitarnog
prava za vreme oru�anog sukoba biv�e JNA i slovena�kih teritorijalaca i
policije, ni ovda�nje vlasti ni me�unarodna zajednica nisu pokazali ama
ba� nikakav interes. Najgledanija privatna televizija POP TV tada je
objavila i snimak austrijske televizije o zarobljavanju grupe
jugoslovenskih vojnika na grani�nom prelazu Holmec koji su - prema oceni
pojedinih ovda�njih medija - humanitarne organizacije Helsin�ki monitor i
pojedinih vojnih stru�njaka - odmah potom streljani.
Na snimku se vidi da su neposredno po izlasku iz rova sa podignutim
rukama naglo, svi redom, popadali nazad u rov. Moglo je da se vidi i da je
sa druge strane u njihovom pravcu otvorena vatra. Pra�ilo se i ispred i
iza njih. Posle toga ipak je ostalo nerazja�njeno da li su se oni, kada je
po�ela pucnjava po njima (ili ispred ili iznad njih), bacili natrag u rov
da bi se za�titili, ili su u rov pali zato �to su bili pogo�eni. Vojni
stru�njaci koje je Helsin�ki monitor zamolio da komentari�u snimak uporno
su tvrdili da su bili pogo�eni jer su se u rov doslovno sunovratili -
direktno na le�a, bez prethodnog okretanja i be�anja u zaklon iz kojeg su
malo pre toga bili iza�li.
Zatra�eno je u to vreme u diskusijama o tom doga�aju da se formira
neovisna komisija koja bi ispitala ceo slu�aj, ali od toga nije bilo ni�ta
po�to je vlast pokazala daleko ve�e interesovanje za formiranje komisije
sa zadatkom da ispita navodno ne�iju nameru da taj slu�aj iskoristi u
slovena�kim unutra�njopoliti�kim obra�unima.
Slovena�ki listovi su negde u isto to vreme pisali i o primeru iz Ro�ne
doline gde je navodno tako�e pobijeno nekoliko zarobljenih vojnika JNA,
ali i osvrti na taj doga�aj brzo su zaboravljeni. Cela pri�a se u to vreme
zavr�ila na taj na�in �to je Helsin�ki monitor neuspe�ne poku�aje da se
dozna istina o eventualnim ratnim zlo�inima i na slovena�koj teritoriji
povezao sa navodnim interesovanjem me�unarodne zajednice da se po
Sloveniji, kada je re� o takvim temama, previ�e ne �a�ka "kako bi i dalje
ostala uzor ostalima na prostoru biv�e Jugoslavije".
Milan Jak�i� | 
