-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== UHAPŠEN ĐORĐE ŠEVIĆ OPTUŽEN ZA OTMICU U SJEVERINU Beograd -- U sredu je u Rumi uhapšen Đorđe Šević koji je optužen za otmicu 16 Muslimana iz mesta Sjeverin, saznaje Radio B92. Šević je druga osoba koja se nalazi u pritvoru, pored Dragutina Dragićevića koji je uhapšen 4. juna ove godine. Protiv ostalih optuženih, Milana Lukića i Olivera Krsmanovića raspisana je poternica. Grupa od 16 Muslimana oteta je iz autobusa na liniji Sjeverin-Priboj 22. oktobra 1992. godine. Prema saznanjima B92, istraga je utvrdila da su nakon mučenja u višegradskom hotelu "Vilina vlas" ubijeni na obali Drine, nakon čega su njihova tela bačena u reku. ĆOSIĆ NEMA POJMA O SJEVERINU Beograd -- Dobrica Ćosić je, kao predsednik SRJ 1992. godine, neposredno nakon otmice sjeverinskih Muslimana, formirao državnu komisiju koja je trebalo da ispita ovaj zločin. Ćosić je u četvrtak govorio na skupu "Velika Srbija - istine, zablude i zloupotrebe" koji se održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na naše pitanje kako komentariše završetak istrage o otmici 16 građana SRJ iz Sjeverina, Dobrica Ćosić je odgovorio: B92: G. Ćosiću, ako može, samo jedno pitanje? Ćosić: "Nijedno." B92: Okončan je slučaj Sjeverin. Vi ste formirali komisiju koja je trebalo to da ispita. Kakav je Vaš komentar? Ćosić: "Šta je to?" B92: Okončan je slučaj Sjeverin, otmica. Ćosić: "Nemam pojma. Ma, nemam nikakav komen. nemam pojma ni o čemu. Prvi put čujem". ČEČENSKI TERORISTI DRŽE TAOCE U MOSKVI Moskva -- Drama nekoliko stotina talaca u moskovskom pozorištu 'Dubrovka' traje od sinoć kada je četrdesetak naoružanih Čečena upalo u zgradu, zadržalo kao taoce nekoliko stotina ljudi, zahtevajući prekid rata u Čečeniji i povlačenje ruske vojske u roku od sedam dana. Čečenski teroristi zapretili su, kako prenosi TV stanica REN da će svakog sata streljati po 10 osoba, jer su nezadovoljni što ruska Vlada ništa ne preduzima kako bi ispunila njihove zahteve. Nezvanično se saznaje da je među taocima pala prva žrtva. Kako prenosi Itar-tas, ubijeni talac je žena. Kontakt sa teroristima uspostavila su dva poslanika državne Dume iz Čečenije, a teroristi su zahtevali da u pregovorima, uz predstavnike Crvenog krsta i Organizacije 'Lekara bez granica', učestvuje i novinarka lista 'Novaja gazeta' Ana Politkovskaja, koja je često pisala o nasilju ruske vojske u Čečeniji, kao i šef pokreta 'Jabloko' Grigorij Javlinski. Agencija Itar-TASS javila je da se Javlinski nalazi u Tomsku, zbog čega su otmičari, potom, zatražili razgovor sa liderima liberalne stranke Savez desničarskih snaga, Borisom Njemcovim i Irinom Hakamadom. Pregovarači su stigli na mesto događaja, gde su primećeni i pripadnici američkog Federalnog istražnog biroa, ali su u zgradu prvi pušteni poslanik Dume Josif Kobzon, jedan predstavnik Crvenog krsta i dopisnik lista 'Sandej tajms' Mark Franketi. Kako je za Radio "Eho Moskve" prenela kardiolog Marija Školjnikova, koja se preko mobilnog telefona javlja iz zgrade pozorišta, gde je zatočena, među više stotina talaca nalaze se 62 stranca, objasnivši da su ti stanci iz Jugoslavije, Nemačke, Velike Britanije, Švajcarske, Holandije, SAD, Bugarske, Kanade, Australije, Letonije, Moldavije, Belorusije, Turkmenistana, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije i Ukrajine. Za poslednjih nekoliko sati teroristi, koji tvrde da su Čečeni, oslobodili su 41 osobu. Time je ukupno oslobođeno 180 osoba, među kojima dvadesetčetvoro dece. U pozorištu se u trenutku upada nalazilo 711 gledalaca i oko 100 radnika pozorišta. Ruski zvaničnici su saopštili da među taocima ima oko 20 stranaca, ne računajući građane bivših sovjetskih republika. Zgrada pozorišta opkoljena je snagama ruske elitne vojne jedinice ALFA. U Moskvi su uvedene posebne mere bezbednosti, a sve državne ustanove, kao i objekti od posebne važnosti nalaze se pod pojačanom kontrolom. Ruski predsednik Vladimir Putin otkazao je planirane posete evropskim zemljama. TERORISTI I DALJE DRŽE TAOCE U MOSKOVSKOM POZORIŠTU Moskva -- Proteklo je više od 24 sata od kako su čečenski teroristi upali u moskovsko pozorište Dubrovka gde drže oko 700 talaca. Njihov zahtev je još uvek isti - da se prekinu sve vojne operacije u Čečeniji i da se ruske federalne snage povuku. Pre dva sata u ruskom Ministarstvu inostranih poslova završen je sastanak s predstavnicima zemalja čiji se građani nalaze među otetima. Na sastanku je bio privremeni otpravnik poslova naše ambasade u Moskvi Srećko Đukić, koji nam je preneo najsvežije informacije: "Ima povremenih pucnjava, ima povremenih eksplozija. Za sada su nam saopštili da su dva lica možda i tri na brutalan način ubijena, to su ruski građani, verovatno se radi o zastrašivanju ljudi koji su tamo zatočeni. Ruske vlasti su dale čvrsta uveravanja da se preduzimaju sve akcije da se na miran način razreši ova izuzetno komplikovana situacija. Svi su se na sastanku složili da je stvar takva da pregovore i oslobađanja talaca mogu voditi samo visoko stručni ljudi, specijalisti koji do detalja poznaju psihologiju i sve ostalo kada su u pitanju teroristi, a vlade svih zemalja, i evropskih i drugih, danas su dale jednu veliku podršku ruskoj vladi i predsedniku Putinu. On je danas imao veliki broj telefonskih razgovora podrške", kaže Đukić. Kako prenosi ruska agencija Itar-tass, pozivajući se na izjavu pripadnika policije, jedna žena talac je ubijena. Informacija o ubistvu još nije potvrdjena, a Televizija "NTV" prikazala je snimke na kojima se vidi kako je jedno prekriveno telo izneto iz pozorišta.Čečenski pobunjenici su saopštili da neće osloboditi više nijednog od nekoliko stotina talaca. "Kada sam zatražio da oslobode i ostale, rekli su da su već pustili troje najmlađih i da neće osloboditi više nikog", rekao je za Josif Kobzon, član ruskog parlamenta. Pobunjenici su, inače, oslobodili oko 150 ljudi neposredno pošto su sinoć upali u pozorište, a jutros su pustili jednu ženu s troje dece i jednog britanskog državljanina. Ruski mediji prenose da su teroristi zapretili da će svakog sata streljati po 10 ljudi, jer su, kako navode, nezadovoljni što ruska Vlada još ništa nije preduzela povodom njihovih zahteva. Ruski predsednik Putin je izjavio da zarobljavanje talaca u jednom moskovskom pozorištu predstavlja veliki teroristički akt ne samo u Rusiji, već i uopšte, kao i da je jedan od ciljeva akcije terorista u Moskvi da "poseju međuversku mržnju i da zabiju klin izmedju religija i naroda". "Akcija je planirana iz stranih terorističkih centara. Tamo je bio napravljen plan i samo su nadjeni izvršioci", izjavio je Putin na savetovanju u Kremlju o zarobljavanju taoca. Savet muftija Rusije zatražio je od terorista da puste taoce. Poslanik Državne Dume Irina Hakamada, koja je vodila pregovore sa teroristima u zgradi pozorišta, uputila se u Kremlj kako bi prenela zahteve terorista. "Predlozi gerilaca su dosta razumni i njih treba razmotriti sa rukovodstvom države", izjavila je Hakamada. Izvan zgrade u Moskvi, u kojoj čečenski pobunjenici drže više stotina talaca, čule su se tri snažne eksplozije, ali nema izveštaja o većim oštećenjima ili povređenima. Rojtersov izveštač navodi da je eksplozija razbila prozore na susednim zgradama. POZNATO IME ZAROBLJENOG JUGOSLOVENA Beograd -- Među taocima u moskovskom pozorištu nalazi se i jugoslovenski državljanin Miloš Maksimović, saopštilo je Savezno ministarstvo za inostrane poslove. "Prema dosadašnjim saznanjima jugoslovenske ambasade u Moskvi, među taocima u moskovskom pozorištu nalazi se jugoslovenski državljanin Miloš Maksimović, rodom iz Male Moštanice kod Obrenovca, zaposlen u jugoslovenskoj građevinskoj firmi koja radi u Moskvi", potvrdio je u izjavi za B92 privremeni otpravnik poslova jugoslovenske Ambasade u Moskvi, Srećko Đukić. KOŠTUNICA OŠTRO OSUDIO DOGAĐAJE U MOSKVI Beograd -- Jugoslovenski predesednik Vojislav Koštunica izjavio je da zarobljavanje taoca u moskovskom pozorištu predstavlja "bezumno nasilje, koje nema nikakvog opravdanja i treba da bude osudjeno od strane cele medjunarodne zajednice". U izjavi Itar-Tasu, Koštunica je rekao da terorizam, gde god da se pojavi, bilo to u Moskvi, na Baliju, u Njujorku, na jugu Srbije, Bliskom istoku ili u Makedoniji, predstavlja zlo. "Nijedan politički ili nacionalni cilj, kakav god da bude, ne može biti realizovan na taj način. Šta više, terorizam samo još više odlaže realizaciju političkih i nacionalnih ideja, često i legalnih, koje koriste kao opravdanje", ocenio je jugoslovenski predsednik. On je izrazio nadu da će rusko rukovodstvo "imati dovoljno snage, mudrosti i odlučnosti da izbegne tragediju". ČEKOVIĆ DEMANTOVAO PRODAJU ORUŽJA, ČOVIĆ GA OPTUŽUJE Beograd -- Smenjeni direktor "Jugoimporta" Jovan Čeković demantovao je da je to preduzeće prodavalo oružje Iraku. Čeković je za "Politiku" izjavio da afera ne postoji i izrazio uverenje da "neki najbliži Miloševićevi ljudi, novom vrstom revnosti, proizvodeći afere tamo gde one ne postoje, nastoje da zaborave možda najvažnije delove svoje biografije". Na pitanje na koga je mislio, Čeković je odgovorio da na njega "najveći pritisak vrši Nebojša Čović". "On je potencirao značaj dokumenta, koji je odnekud podmetnut, da je SDPR učestvovao u transferu motora za 'mig 23' koji su preko Tripolija transportovani za Nigeriju", dodao je smenjeni direktor. Čeković je kazao da je taj dokument neko podmetnuo "Jugoimportu" i poručio da bi Čović trebalo da se seti svoje uloge u projektu "Zora", ali nije precizirao o čemu je reč. Prema njegovim rečima, u Iraku je do pre desetak dana boravio samo delegat preduzeća pukovnik Krsto Grujović, koji je pokušao da obezbedi isplatu iračkog duga od 1,2 milijarde dolara. reagujući na optužbe Jovana Čekovića, Nebojša Čović je za B92 rekao: "Ja ne znam šta gospodin Čeković priča, on je verovatno u panici, pošto je duboko zaglibio u mnoge problematične poslove, i da se proveri unazad, poslednjih godina, gde je i kuda išlo oružje, naročito ono koje je išlo preko Bosne. Pominje neke, meni barem, potpuno nepoznate stvari. Ono za šta sam ja tražio gospodina Čekovića i zahtevao od njega da postupi kako treba, to je da isplati dug SDPR-a da isplati duh Fabrici mašina, da bi radnici mogli da dobiju plate". "JUGOIMPORT" NIJE IZVOZIO ORUŽJE U IRAK, TVRDI DIREKTOR SUC Beograd -- Direktor Savezne uprave carina Vladan Begović tvrdi da spoljnotrgovinsko preduzeće "Jugoimport" u protekle dve godine nije izvozilo oružje i vojnu opremu Iraku. "Iz SR Jugoslavije u Irak nije izvezeno oružje niti vojna oprema, jer i da je bilo pokušaja izvoza SUC ne bi dozvolila takvu trgovinu, pošto nas na to obavezuje Rezolucija UN-a" - rekao je Begović za Radio-televiziju Srbije. On je dodao da je "Jugoimport" protekle dve godine izvozio predmete naoružanja, ali da to, prema saznanjima SUC-a, nikada nije bilo u Irak. "Bilo je izvoza u nekoliko zemlja u okruženju, ali SUC nije upoznata sa ovim konkretnim slučajem" - dodao je Begović. MINISTARSTVO ODBRANE RS POTVRDILO DA JE ORAO KRŠIO EMBARGO Banjaluka -- Ministarstvo odbrane Republike Srpske potvrdilo je da je Vazduhoplovni zavod "Orao" kršio rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o embargu na izvoz oružja i vojne opreme Iraku. U saopštenju Ministarstva odbrane navodi se da je Komisija tog ministarstva i Generalštaba Vojske RS utvrdila "da je isporuka delova opreme iz VZ 'Orao' vršena preko firme 'Jugoimport-SDPR' i firmi koje pokriva SDPR u SR Jugoslaviji". Još se navodi da Komisija "utvrđuje specifikaciju alata, delova i opreme, koja je isporučena ovim firmama, kao i angazovanje dela ljudstva na nekim od ovih zadataka u zemlji gde su delovi isporučeni". Ministarstvo odbrane RS navelo je da će Komisija ovih dana završiti svoj rad i da će sa njenim izveštajem biti upoznati organi vlasti u RS i BiH. Vlada RS u sredu je najavila da će biti pokrenute mere odgovornosti za odgovorna lica u VZ "Orao", Ministarstvu odbrane i Generalštabu VRS zbog kršenja rezolucije Saveta Bezbednosti o zabrani izvoza oružja Iraku. STOJADINOVIĆ: PRIČA OKO JUGOIMPORTA ISFORSIRANA Beograd -- Vojni komentator "Politike" Ljubodrag Stojadinović smatra da je priča oko "Jugoimporta" isforsirana kao i da se servisiranje MIG-ovih motora ne može podvesti pod trgovinu oružjem: "Ja sad ne bih mogao da nađem prave tragove za poreklo ove afere. Mislim da to u pravom smislu afere i nema iz prostog razloga što naša vojna industrija nema šta da izveze i nije u stanju da pomogne Iraku ili bilo kojoj drugoj zemlji. Po mojoj oceni, ova afera ima ocene koje ne zaslužuje. Mislim da je SDPR kao firma napravljena kao socijalističko preduzeće za distribuciju oružja kada je naša vojna industrija proizvodila sredstva koja su bila zanimljiva za svetsko tržište. Dakle, u ovom trenutku možda postoji mogućnost da su neki ljudi uradili neke stvari koje nisu u slkadu sa principima dobrog poslovanja, jer ne verujem u to da afera ima dimenziju da bi mogla da ozbiljno ugrozi poziciju države u međunarodnoj zajednici". Stojadinović smatra da je Beograd pod lupom međunarodne zajednice, jer mnoge stvari u zemlji nisu još uvek definisane: "Naravno da oni prate svaki naš korak, pogotovu kad je u mnogim glavama nepromenjena matrica o tome ko su naši prijatelji, a ko su neprijatelji i u vojsci i u policiji i u politici. I dalje postoje ljudi koji veruju da su naši prijatelji Iračani, Libijci, a da su naši zadrti neprijatelji Amerikanci i zapadni svet i u tom smislu najveće sile današnjice veoma vode računa o tome šta se dešava ovde, šta se dešava u odnosu prema njima, jer mi želimo da budemo njihov partner, a s druge strane, pojavljuju se neki impulsi koji upravo narušavaju to nastojanje i ljudi koji nastupaju u njeno ime, a vrše vlast u ovom trenutku". VIJESTI: NISU UKLONJENI SVI ODGOVORNI Podgorica -- Smenom generalnog direktora "Jugoimporta" Jovana Čekovića i pomoćnika saveznog ministra odbrane generala Ivana Đokića, nije iscrpljen spisak odgovornih za umešanost u aferu oko prodaje oružja Iraku, tvrdi izvor podgoričkih Vijesti, koji je i sam svojevremeno bio umešan u vojne poslove sa Bagdadom. Posao transfera oružja i vojne opreme u Irak, koji traje decenijama, uvek je bio, pa i nakon zabrane Saveta bezbednosti UN, pod direktnom kontrolom vojnih bezbednosnih službi, pišu Vijesti. To podrazumeva da je za sve morao znati i u posao biti uključen i šef KOS-a, general Aca Tomić, navodi list. Sadašnjom organizacijom vojnih poslova, izvoz oružja u nadležnosti je Ministarstva odbrane. Preko generala Đokića trag vodi do ministra odbrane Velimira Radojevića, pišu Vijesti i napominju da "njega ne može amnestirati eventualna neinformisanost o ovom poslu". Vijesti smatraju da celo slučaj podrazumeva i odgovornost premijera Dragiše Pešića i čitave Savezne vlade. SMENJENO VIŠE LICA ZBOG AFERE ORAO Banjaluka -- Vlada Republike Srpske je upoznata je da su u četvrtak smenjeni generalni direktor Vazduhoplovnog zavoda "Orao" iz Bijeljine Milan Prica, načelnik Uprave Ratnog vazuhoplovstva i protivazdušne odbrane VRS pukovnik Miljana Vlačić i direktor Direkcije za promet vojne opreme i naoružanja Spasoja Orašanina. U saopštenju Vladinog Biroa za odnose s javnošću navodi se da su odluku o smenama doneli nadležni organi RS. PEŠIĆ NE VIDI RAZLOG ZA OSTAVKU Podgorica -- Savezni premijer Dragiša Pašić izjavio je da nema razloga da podnosi ostavku i ocenio da su proizvoljne špekulacije koje dolaze, kako je rekao, isključivo od režimskih glasila u Crnoj Gori, da Savezna vlada ili on imaju veze sa izvozom naoružanja u Irak. Ukoliko je to neko eventualno i činio onda je to bilo bez mog i znanja Savezne vlade, prenose podgoričke Vijesti izjavu Pešića. Lider SNP-a Predrag Bulatović izjavio je, tim povodom, da "Pešić nema ni jedan jedini razlog da podnese ostavku zbog toga što je neko u nekom preduzeću radio nešto što je radio". SAD POZDRAVLJAJU PREDUZETE MERE Vašington -- Američki Stejt department pozdravio je mere koje je zvanični Beograd preduzeo u cilju zaustavljanja trgovine oružjem sa Irakom ocenjujući ih kao značajne odluke, javlja za B92 novinar Glasa Amerika, Milan Pavlica. Zamenik porparola Stejt deparmenta Filip Riker naveo je da je Vašington ponudio punu saradnju Beogradu u rasvetljavanju tog slučaja i pozvao vlasti u BiH da preduzmu slične korake i deluju odlučno u zaustavljanju prodaje vojne opreme Iraku. "Očekujemo od nadležnih vlasti u BiH da preduzmu sve neophodne mere kako bi se odmah prekinula saradnja sa Irakom, da sprovedu detaljnu istragu i da kazne odgovorna lica", rekao je Riker. On je naglasio da se SAD neće zadovoljiti samo priznanjem da je kršen embargo UN. Ovaj slučaj je "prilika za BiH da ide dalje u ostvarivanju nedavnih obećanja o uspostavljanju efikasne kontrole izvoza", dodao je Riker i zaključio: "Mi ćemo to pratiti izbliza". Kako saznaje Radio B92, komisija Savezne vlade, formirana da bi ispitala navode o izvozu oružja u Irak, u četvrtak je nastavila istragu u Saveznom ministarstvu odbrane. Prvoslav Davinić, ambasador u Saveznom ministarstvu inostranih poslova i nacionalni koordinator za pitanja vojske, policije i pravosudja u Paktu stabilnosti, za B92 ocenjuje da je stav Vašingtona posledica brze i energične reakcije naših vlasti: "Iz dokumentacije u koju ja imam uvid nesumnjivo je da naša država nije voljno i znajući davala nikakve dozvole za izvoz oružja u zemlje pod embargom. Naravno, postavlja se pitanje da li su ilegalno takve stvari rađene i činjenica da se vrši istraga u tom pogledu ukazuje na to da je zemlja spremna i da krivično goni one koji su eventualno prekršili taj embargo", kaže Davinić za B92. USTAVNI SUD SRBIJE ODLOŽIO RASPRAVU Beograd -- Ustavni sud Srbije u četvrtak nije doneo odluku kojom bi bio razrešen spor oko mandata poslanika Demokratske stranke Srbije, već je raspravu o oceni odluke Administrativnog odbora Skupštine Srbije odložio do daljeg. S druge strane, sud je samoinicijativno pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, koje se tiču prestanka mandata narodnih poslanika pre isteka roka na koji su izabrani. Odlaganje rasprave o odluci Administrativnog odbora na sednici republičkog ustavnog suda obrazloženo je time da je Fond za razvoj demokratije pre nekoliko dana podneo istu inicijativu za ocenu ustavnosti ovlašćenja Skupštine da predlaže oduzimanje mandata narodnim poslanicima. O toj inicijativi, kako je naglašeno, sud ne može da raspravlja dok ne dobije mišljenje Narodne skupštine. Samoinicijativno pokretanje postupka za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, predsednik suda Slobodan Vučetić obrazložio je ovako: "Ustavni sud smatra da se bez rešenja ključnog pitanja, a to je ocena ustavnosti sporne odredbe zakona, ne može valjano rešiti nijedno drugo pitanje koje nastaje kroz primenu tog zakona i mi smo na osnovu ovakvog rešenja ustavnog suda dužni da zatražimo mišljenje od Narodne skupštine nakon čega ustavni sud nastavlja svoju zakonom o postupku pred ovim sudom propisanu aktivnost i proceduru na utvrđivanju ustavnosti osporenih odredbi". Takva odluka suda, kako je Radiju B92 rekla predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić, odložiće i početak sednice parlamenta. "Prva sednica jesenjeg redovnog zasedanja biće zakazana kada republički ustavni sud reši pitanje mandata poslaničke grupe DSS-a. Ja verujem da će oni tu odluku doneti u što kraćem roku kako bi nam omogućili da održimo sednicu", rekla je Mićić. Šef poslaničke grupe DOS - Reforme Srbije Čedomir Jovanović očekuje da će Zakonodavni odbor Skupštine Srbije već u petak odgovoriti na pitanja koje je danas postavio Ustavni sud Srbije. Jovanović je Radiju B92 rekao i da sednica parlamenta neće biti održana dok Republički ustavni sud ne bude dao odgovor na pitanje statusa poslanika Demokratske stranke Srbije. "Mislim da je u ovom trenutku važno ostaviti prostor za nesmetani rad sudija RUS-a. Mi ne možemo početi sednicu republičkog parlamenta dok ne dobijemo ocenu RUS-a i u ovom trenutku ćemo odgovoriti svakom zahtevu koji nam se sa te strane uputi, ali nećemo sazivati sednicu skupštine dok se ne otklone sve one formalne prepreke koje se nalaze na putu zakazivanju i nesmetanom radu republičkog parlamenta", rekao je Jovanović. BAKAREC: DSS ĆE PRIHVATITI SUDSKE ODLUKE Beograd -- Pravni savetnik Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec kaže za Radio B92 da će DSS prihvatiti sve odluke sudova, kao što ih je i do sada prihvatala. On je naveo i da u stranci nisu raspravljali o mogućim potezima posle odluke suda. "Uostalom, sud i neće odlučivati o mandatima DSS-a, njemu se DSS nije ni obraćao, tom sudu se tek drugog oktobra obratio, iz meni nepoznatih razloga, takozvani narodni pokret "Otpor", niko nije video njihovu predstavku, ali se ona tiče samo ustavnosti delovanja administrativnog odbora povodom mandata, ne znam zašto se to uopšte čeka, ta odluka, treba da se sačeka ona Saveznog ustavnog suda. Mislim da jedino u šta nisam upućen je to što ne znam da li Ustavni sud Srbije može sam da proširi, to je ono što je gospodin Grubač rekao, odlučivanje i na nešto, za šta mu se nko nije obratio", rekao je Bakarec. On je naglasio i da je Ustavni sud Srbije, kako je rekao, neobično brzo zakazao raspravu i podsetio da je Savezni ustavni sud o prvoj žalbi DSS-a odlučivao tek posle 40, a o drugoj posle 60 dana. DSS OČEKUJE SAZIVANJE SEDNICE SKUPŠTINE Beograd -- Šef poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije Dejan Mihajlov, izjavio je u četvrtak da očekuje sazivanje sednice Skupštine Srbije što pre: "Očekujemo da oni koji budu onemogućili ili ne žele da sazovu sednicu skupštine biti odgovorni za destabilizaciju i produženje ove situacije u državi i da će njihova odgovornost biti velika zato što dovode u pitanje međunarodni položaj naše države. Ukoliko idemo tragom izjava g. Vučetića da će on i republički ustavni sud po službenoj dužnosti pokrenuti postupak ispitivanja ustavnosti zakona o izboru narodnih poslanika, to je procedura koja može da se protegne na više meseci. Mi smatramo da treba ispoštovati odluke SUS-a, da treba da se zakaže sednica skupštine. Odlaganje sednice skupštine je neozbiljno igranje državnim institucijama, državom uopšte i njenim međunarodnim položajem". Demokratska stranka Srbije u četvrtak je republičkoj skupštini predala na usvajanje po hitnom postupku predloge za izmene izbornih zakona. Predlog izmena zakona o izboru predsednika predviđa ukidanje cenzusa u drugom krugu predsedničkih izbora, ali donosi i znatne izmene kada je u pitanju prvi krug izbora. Prema predlogu koji su izneli Miloš Aligrudić i Dejan Mihajlov iz DSS-a, predsednik može biti izabran u prvom krugu čak iako je izlaznost manja od 50 odsto, ali ukoliko za njega glasa više od 25 odsto upisanih birača. "Ako na izbore ne izađe 50% birača i nijedan kandidat ne dobije 25+1% automatski izbori idu iz početka", rekao je Aligrudić. "U drugom krugu dobija onaj kandidat koji osvoji većinu izašlih birača, bez cenzusa", rekao je Mihajlov. Promene koje su predložene u zakonu o izboru narodnih poslanika tiču se onog dela zakona koji utiče na izbor predsednika Republike. Te promene podrazumevaju omogućavanje glasanja jugoslovenskim državljanima u inostranstvu, uvođenje obaveze stalnog ažuriranja jedinstvenog biračkog spiska, ali i omogućavanje glasanja osobama koje su iz objektivnih razloga onemogućene da glasaju na biračkom mestu, uključujući i one na izdržavanju zatvorske kazne. Član Predsedništva Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec rekao je agenciji SRNA u četvrtak da postoji mogućnost da će na sednicu Zakonodavnog odbora doći svi poslanici DSS-a, jer je na snazi privremena mera Saveznog ustavnog suda. "Savezni ustavni sud je doneo privremenu meru i rekao da će odlučiti ukoliko drugi sud ne bude uzeo u zaštitu mandate DSS-a, ali danas je Ustavni sud Srbije pokrenuo pitanje ustavnosti Zakona o izboru narodnih poslanika o delu o oduzimanju mandata" - rekao je Bakarec. ĐINĐIĆ: BUDŽET SRBIJE IZMEĐU 260-270 MILIJARDI DINARA Beograd -- Budžet Srbije u sledećoj godini iznosiće između 260 i 270 milijardi dinara, saopštio je republički premijer Zoran Đinđić i najavio javnu raspravu sa sindikatima, stručnjacima, poslaničkim grupama i medijima na ovu temu. Od 270, na penzije će otići između 55 i 60 milijardi dinara, ali će Vlada pokušati da bolje raspodeli novac nego do sada, jer se trenutno isplaćuje oko 400.000 invalidskih penzija, od kojih su prema procenama mnoge fiktivno dobijene. Za plate budžetskih korisnika predviđeno je 60 milijardi dinara. Premijer poručuje, svima koji su "na budžetu", poput zdravstva i školstva, da ne očekuju veća povećanja primanja u narednoj godini: "U 2003. godini nema govora o povećanju plata u budžetskom sektoru u dvocifrenim procentima, kako se najavljuje već sada u nekim sindikatima. Postoji određeni manevarski prostor, reći ću gde se on nalazi, ali sasvim sigurno ne u 15, 20 ili 40 odsto, jako mi je žao, ali mi ne možemo da pođemo od naših potreba, ma koliko one legitimne bile, ja znam da su legitimne u skoro svakom pojedinačnom slučaju. Mi moramo da pođemo od toga koliko nam je taj poslovični guber dugačak i da se toliko protegnemo, jer ćemo inače imati probleme na dugi rok koji će da opterete našu ekonomiju". Đinđić je rekao da je u budžetu projektovano i očekivanje da će se kroz privatizaciju Mobtela i oko 1.000 drugih preduzeća u 2003. godini doći do 2 milijarde evra stranih investicija. Govoreći o prognozama za otvaranje novih radnih mesta u Srbiji, Đinđić je rekao da će razvoj investicija dovesti po povećanjih istih. Republički premijer je dodao da postoji problem i u statistikama, "kojima ni sam ne veruje": "Nelogično je čak i na prvi pogled kad vidite 800.000 nezaposlenih ljudi i 170.000 radnih mesta koja su ponuđena a nisu prihvaćena. Kad pitate u čemu je problem - da li je to mesto suviše daleko od mesta stanovanja ili su neki drugi razlozi u pitanju, ali je vrlo čudan odnos između zainteresovanosti ljudi da rade za prosečnu platu i prikazanog broja nezaposlenih gde biste posmislili da će ljudi da idu ulicom i da traže bilo kakav posao jer nemaju nikakve prihode. Mislim da je ta magična reč siva ekonomija odgovor na neke od tih dilema". U prilog ovoj tezi, Đinđić je naveo da je u akciji republičke vlade za honararno zapošljavanje 23.000 mladih stručnjaka koji se nalaze na tržištu rada, samo njih 1.000 prihvatilo da se privremeno za 100 maraka mesečno, sa 4 radna sata dnevno, zaposli u svojoj struci. Zoran Đinđić je takođe najavio da će u 2003. godini iz budžeta početi stipendiranje studenata koji polože prijemni ispit za upis na fakultet, a nisu u stanju sami da se izdržavaju: "Razmišljali smo o nekom iznosu o 20-30 miliona evra za narednu godinu, možda i više, još je to u raspravi, i da kažemo - to je kredit koji će ljudi vraćati kada završe fakultet i zaposle se, kao što je nekada bilo u Titovo vreme - ne vratilo se, ali mislim da je to neizostavan i neophodan model u situaciji gde će sudbina mnogih mladih, talentovanih ljudi zavisiti samo od debljine novčanika njihovih roditelja, što ne sme da se desi". Uz mnoštvu prikazane ekonomske statistike, premijer je naglasio da stanje "nije loše", napominjući da će inflacija u tekućoj godini biti 15 odsto, a da se u 2003. godini očekuje smanjenje za još 6 odsto. DINKIĆ: ĐINĐIĆEVA IZJAVA O KURSU JE NEKOMPETENTNA Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić izjavio je za Radio B 92 da je izjava srpskog premijera Zorana Đinđića o kursu dinara neodgovorna i nekompetentna. "Ovakva izjava nanosi štetu privredi, jer budi inflatorna očekivanja", istakao je Dinkić : "S druge strane nekompetentna je, jer je on u istom svom izlaganju izneo da je cilj vlade u sledećoj godini obaranje inflacije na 9% godišnje. Sa ovakvim rastom kursa koji on predviđa, inflacija bi bila preko 50% godišnje, što pokazuje njegovu potpunu nekompetentnost i ja mu savetujem da, s obzirom da je filozof, da se bavi onim oblastima za koje je kompetentan. Naravno, treba da radimo na povećanju izvoza, međutim ne treba biti nervozan kao što je gospodin Đinđić, već realni kako i kada je moguće povećati izvoz i treba učiniti i neke druge mere i on bi trebalo da sve učini da se napravi politička stabilnost da parlament počne da radi i da sporazum koji već imamo sa Svetskom bankom o fondu za garanciju izvoznih poslova, da se ratifikuje u skupštini", kaže Dinkić. Mlađan Dinkić je dodao da će kurs dinara u odnosu na nemačku marku ostati nepromenjen. Srpski premijer Zoran Đinđić u četvrtak je izjavio da je u Vladi Srbije u toku pravljenje analize koja bi za srpski izvoz, uvoz, zaduženje i građane značio kurs od "recimo 35 dinara za marku".Đinđić je dodao da je cilj Vlade da "kurs bude u funkciji ekonomskog razvoja, a ne neke apstraktne stabilnosti". GORIVO OD SUTRA SKUPLJE ZA 5,7 ODSTO Beograd -- Benzin i dizel gorivo od petka će biti skuplje za 5,7 odsto, saopštila je Vlada Srbije nakon sednice u četvrtak. Litar motornog benzina MB-95 od sutra će koštati 48 dinara, dizel goriva D-2 38,70, motornog benzina MB-98 52,20, a EVRO dizela NSD 43 dinara, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije. Vlada je, takođe, preporučila da se cena dizel goriva D-2 ne menja narednih 10 do 15 dana, kako bi poljoprivrednici mogli da završe jesenju setvu po istim cenama goriva. Derivati nafte poskupeli su zbog "povećanja cene sirove nafte na svetskom tržištu i zakonske obaveze da se dinarski iznosi akcize usklađuju tromesečno sa stopom rasta cena na malo", obrazloženo je u saopštenju. Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić kaže za Radio B92 da je ovo poskupljenje rezultat usklađivanja usklađivanja akciza za rast cena na malo. Ovaj put to je uključilo i onaj mesec kada je infalcija bila nešto veća zbog poskupljenja struje, kao i poskupljenje cena nafte na svetskom tržištu. Međutim, to neće dovesti do povećanja inflacije, kaže Božidar Đelić: "Povećanje je manje za dizel, koji ulazi u proizvodnju nekih drugih dobara i zato što je naša preporuka da se i na ono što bi trebalo da se podigne kao cena dizela to ne uradi za sledeće dve nedelje, kada se završavaju poljoprivredni radovi. Samim tim, očekujemo da u sledećem mesecu inflacija poraste za nekih 0,6-0,7% i ništa više, tako da za celu godinu ritam rasta inflacije će biti znatno ispod budžetiranih 20% , negde oko 15-16%". CESID NEPOŽELJAN NA KOSOVSKIM IZBORIMA Beograd -- Centar za slobodne izbore i demokratiju nezadovoljan je odbijanjem OEBS-a i KFOR-a da posmatračima te organizacije daju obezbeđenje kako bi se tokom izbora nesmetano kretali po Kosovu. Portparol CESID-a Marko Blagojević objasnio je, da je time sužen prostor za posmatranje subotnjih izbora. "Ne samo što nam je onemogućena sigurnost transporta već je i predizbornim aktivnostima mogla da prisustvuje samo jedna osoba, koja je jedina i imala uvid u birački spisak. Reč je o CESID-ovom koordinatoru za Kosovo Mileni Jakšić", objasnio je na na konferenciji za novinare, porparol organizacije. Jakšićeva i Blagojević su potom objasnili da će posmatrači CESID-a u subotu biti isključivo ljudi koji imaju UNMIK-ovu ličnu kartu, dakle prebivalište na teritoriji Kosova. "Predstavnici OEBS-a su tražili garancije i potpis od mene lično. Od početka septembra su insistirali na tome da potpišem garanciju da niko od mojih kolega, niko iz Srbije i Crne Gore neće nadgledati nikakvu aktivnost na Kosovu i Metohiji. Ja sam insistirala na tome da se promeni ta odluka do pre 10 dana kada su mi, mogu slobodno reći, pripretili oduzimanjem učešća na izborima na Kosovu i Metohiji, znači oduzimanje učešća CESID-a na izborima. Ja sam zaista morala to da učinim", rekla je Milena Jakšić. Njen kolega Marko Blagojević upitao je da li "ti ljudi čitaju Rezoluciju 1244 i znaju li da je Kosovo još uvek deo ove države? "Ja nisam siguran da su oni toga svesni. Pošto izbore organizuje jedan veliki OEBS i ovde se radi o sujeti", zaključio je Marko Blagojević. CESID će u subotu posmatrati 460 biračkih mesta u 18 kosovskih opština. ČOVIĆ POZVAO SRBE DA IZAĐU NA IZBORE U SVIM OPŠTINAMA Gračanica -- Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović preporučio je Srbima sa Kosova da na subotnje lokalne izbore u pokrajini izađu u svim opštinama i u što većem broju. Kako javlja specijalni izveštač Radija B92 Dejan Jeremić, Nebojša Čović je istakao da će kosovski Srbi izlaskom na izbore pomoći i Beogradu, a time stvoriti i mogućnost da Beograd kasnije njima pomogne. Srbima koji žive u opštini Novo Brdo, Nebojša Čović rekao je da je u njihovom interesu da svi izađu na izbore i da bojkota ne sme da bude: "Ono što budete uradili uradićete sebi", rekao je Čović. On je ponovio da je državni interes opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i da ne sme da bude dileme da li neko hoće da izađe ili neće. Srbi sa tog područja rekli su nam da njihova odluka o izlasku zavisi od vlasti u Beogradu i da će uraditi onako kako im Beograd bude savetovao. Na to, Čović im je odgovorio da će, ako već nešto traže od Beograda, morati nešto za Beograd i da urade. "Niti Beogad sme da bude talac Kosova i Metohije, niti Kosovo i Metohija mogu da budu talac Beograda", rekao je Čović. Jovan Todorović, kao ministar za povratak Srba u Vladi Kosova rekao je da Srbi u opštinama u kojima postoje institucionalni i bezbednosni uslovi moraju da razmišljaju samo o potpunom izlasku na izbore. On je naveo da u slučaju da u tim opštinama Srbi ne dobiju izbore u opštinskim radnim grupama za povratak Srba u pokrajinu, neće biti ni jednog Srbina. Čović i Todorović ocenili su da neizlazak na izbore jeste političko samoubistvo kojime se Srbi odriču onog što je njihovo. Izborna tišina na Kosovu i Metohiji počinje u petak u 7 časova, a biračka mesta se otvaraju u subotu u 7 časova. "ČOVIĆ MANIPULIŠE SRBIMA" Beograd -- Lider Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković optužio je Nebojšu Čovića, šefa Koordinacionog centra za Kosmet, da manipuliše Srbima iz pokrajine, pozivajući ih da u što većem broju izađu na izbore. "Čudno je što je Čović nedavno rekao da Srbi sa Kosmeta sami treba da donesu odluku o izlasku na izbore, a sada ide od mesta do mesta i govori im da moraju da glasaju" - rekao je on. DSK I DPK MITINZIMA ZAVRŠILI PREDIZBORNU KAMPANJU Priština -- U Prištini je u četvrtak, predizbornim skupovima vodećih albanskih političkih stranaka, nakon 45 dana završena kampanja za subotnje lokalne izbore na Kosovu. Kampanja je, prema ocenama međunarodnih i lokalnih zvaničnika, protekla u mirnoj i tolerantnoj atmosferi. Na gradskom stadionu u Prištini više hiljada simpatizera Demokratskog saveza Kosova učestvovalo je na završnom izbornom skupu stranke kosovskog predsednika Ibrahima Rugove. Lider DSK je rekao da je ta stranka, koja od prošlih lokalnih izbora 2000. drži vlast u većini kosovskih opština, uz pomoć međunarodne zajednice realizovala 2.500 projekata. Rugova je obećao da će se i ubuduće još više raditi na integraciji manjinskih etničkih grupa u kosovsko društvo, te da će im biti pružena zaštita i bezbednost. "Pokazali smo visoku političku, državnu i građansku kulturu", rekao je Rugova, komentarišući tok predizborne kampanje i dodao: "Kosovo je spremno za nezavisnost". Na završnom predizbornom skupu Demokratske partije Kosova u Kosovskoj Vitini, lider te stranke Hašim Tači zauzeo se za rešavanje pitanja statusa Kosova. "Omladina se ne slaže sa statusom quo kojeg imamo danas. Pitanje Kosova treba da ima svoj kraj i taj kraj će doći pobedom progresivnih snaga na Kosovu", rekao je Tači. ANKETA: OBRAZOVANJE, STATUS KOSOVA NAJVAŽNIJE PREOKUPACIJE Priština -- Većina učesnika ankete koju je sprovela "Kosovska akcija za civilnu inicijativu", izrazila je zadovoljstvo radom stranačkih lidera kojima su na prethodnim izborima ukazali poverenje. U istraživanju te nevladine organizacije čiji su rezultati objavljeni u četvrtak, dva dana uoči održavanja lokalnih izbora na Kosovu, anketirani su izrazili optimizam u vezi sa svojom budućnošću. Čak 80 odsto od oko 1.000 ispitanika smatra da će se njihovi uslovi života poboljšati. Učesnici ankete su ocenjivali i rad kosovskih institucija, gde su kao najefikasnije izdvojili Kfor i Kosovsku policijsku službu, kao i institucije lokalne vlasti. Ispitivana su i predizborna očekivanja građana Kosova sa pravom glasa, te se pokazalo da su za većinu najvažnija pitanja obrazovanja i konačnog statusa Kosova, a veliko je interesovanje i za rešavanje problema nezaposlenosti. Oko 35 odsto anketiranih je još pre početka predizborne kampanje znalo za koga će glasati - uglavnom za tri vodeće stranke kosovskih Albanaca - dok 21 odsto ispitanika navodi da se još nije opredelila kome će ukazati poverenje što, kako ocenjuje "Kosovska akcija za civilnu inicijativu", predstavlja šansu za manje stranke. KOŠTUNICA I PREDSTAVNICI UN ZADOVOLJNI SARADNJOM Beograd -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica i predstavnici Organizacije Ujedinjenih nacija u SRJ izrazili su u četvrtak zadovoljstvo "uspešnom saradnjom" u protekle dve godine od prijema SRJ u UN, saopšteno je iz Kabineta predsednika SRJ. Koštunica je razgovarao s koordinatorom UN u SRJ Frensisom O'Donelom i drugim predstavnicima UN, specijalizovanih agencija i organizacija koje deluju pod njenim okriljem, povodom Dana UN, 24. oktobra. U saopštenju je navedeno da su predstavnici UN upoznali Koštunicu s konkretnim oblicima saradnje pojedinih organizacija iz sastava UN sa SRJ, "visoko ocenili ostvareni napredak" zemlje i "istakli opredeljenje za unapređenje saradnje i nastavak realizacije započetih, kao i kreiranje novih programa saradnje". GLUVI TELEFONI IZMEĐU SRBA I BOŠNJAKA Novi Pazar -- Bilo kakav razgovor bolji je od odsustva komunikacije, jedini je zaključak oko kojeg su se složili učesnici okruglog stola "Savremene migracije u multietničkoj sredini" održanog u Novom Pazaru u organizaciji nemačke fondacije "Konrad Adenauer". Tokom dva radna dana okruglog stola organizovane su tri sesije posvećene otkrivanju uzroka iseljenja Srba i Bošnjaka iz sandžačke regije. Organizator okruglog stola bila je nemačka fondacija Konrad Adenauer koja je okupila brojne eksperte, članove savezne, republičke i lokalne vlasti, kao i predstavnike nevladinih organizacija, medija, crkvenih i verskih zajednica. Zavisno od toga da li žive na ovom području, i najčešće zavisno od nacionalne pripadnosti, saopšteni su dijametralno različiti stavovi o razlozima migracija i nazivu ove regije, uz obavezno potenciranje termina Sandžak, odnosno Raška oblast. Koplja su lomljena i u vezi sa istorijskim podacima koji je narod na ovom području bio pod pritiskom i zbog čega se iseljavao, tako da je diskusija na momente poprimala karakteristike žučne rasprave. Možda i najbolji opis dvodnevnog rada okruglog stola dao je jugoslovenski sekretar za vere Bogoljub Šijaković, koji je rekao da su "svima puna usta demokratije i pune uši vate, kako ne bi čuli suprotnu stranu". Kopredsednik Sandžačkog intelektualnog kruga Ramiz Crnišanin rekao je da je najlakše koristiti istorijske činjenice koje jednoj strani idu u prilog i jednostavno odbaciti one druge. On je oštro govorio o "ljudima koji su u vreme vladavine Slobodana Miloševića svesno lagali o navodnoj ugroženosti Srba u Sandžaku, da bi danas ponavljali iste priče, uz obaveznu konstataciju kako su upravo oni bili žrtve Miloševićevog režima". Dušan Janjić u ime Foruma za etničke odnose konstatovao je da su i Sandžak i Raška "zapravo istorijski mitovi" povezani sa nacionalnim interesima Srba i Bošnjaka koji ovde žive. Janjić je u izjavi agenciji Beta konstatovao da je "važno da Sandžak dobije status regije" i da sami građani treba da se izjasne kako će je nazivati. Predstavnik Srpske pravoslavne crkve, vladika raško-prizrenski Artemije je napravio paralelu sa situacijom na Kosovu, uz ocenu da se ovde radi o "veštačkim etnolingvističkim identitetima". "Postoji želja, kako domaćih tako i stranih faktora, da se pitanje, takozvanog, Sandžaka internacionalizuje i izdvoji iz sastava Srbije i Jugoslavije", rekao je Artemije. U ime organizatora okruglog stola, fondacije Konrad Adenauer, Tim Rohard rekao je agenciji Beta da ova organizacija "ni u kom slučaju ne želi da nameće rešenja". "Jedini cilj je dijalog kojeg podržava i Pakt za stabilnost jugoistočne Rvrope", rekao je Rohard. "Cilj organizatora je da se o ovom problemu razgovara pre svega na nivou eksperata, da se izbegne njegova politizacija i manipulacija i da se na njega skrene pažnja javnosti", saopštila je fondacija Konrad Adenauer. "ATMOSFERA DAVANJA PODRŠKE NAJODVRATNIJIM ZLOČINIMA" Beograd -- Član Savezne komisije za istinu i pomirenje Aleksandar Lojpur izjavio je u četvrtak uveče da bi vlasti u Beogradu trebalo da počnu da izdvajaju sredstva u fond iz koga će se isplaćivati naknada štete prouzrokovane ratnim zločinima. "Naša intelektualna ekipa podstakla je zločine, a naše vojne i paravojne ekipe su ih izvršile", rekao je Lojpur na međunarodnoj konferenciji "Balkan u susret pomirenju", koja je, u organizaciji dve fondacije - nemačke Konrad Adenauer i francuske Rober Šuman, u Beogradu okupila učesnike iz svih republika bivše SFRJ. Pošto je govorio o rušenju Vukovara i Sarajeva, ubijanju civila i ratnih zarobljenika, Lojpur je izjavio: "Kao da želimo da zaboravimo da su to radili naši sugrađani. Stvara se atmosfera u kojoj se daje podrška najodvratnijim zločinima". "Treba da doprinesemo da naši građani zbog tih zločina osete stid, koji će dovesti do osnove za trajno pomirenje", rekao je Lojpur. On je ocenio da relativizacija i ignorisanje zločina predstavljaju elemente kolektivne krivice, konstatujući da je u SRJ prisutna puna podrška ljudima odgovornim za patnje stanovnika Sarajeva. Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle izjavio je da se na Balkanu zločinci kažnjavaju i krivica utvrđuje "zbog drugih, a ne zbog sebe". Šehić se založio za kažnjavanje svih zločinaca, pružanje pune podrške Haškom tribunalu i stvaranje uslova za suđenja ratnim zločincima pred domaćim sudovima. Potpredsednik Partije za demokratsko delovanje iz Preševa Behluf Nasufi je izjavio da je diskriminacija na jugu Srbije počela 1988. godine, "kada su Albanci isterani iz svih državnih institucija". "Diskriminacija je dostigla vrhunac 1999. i 2000. godine, kada su Albanci bili primorani da oružjem brane svoje dostojanstvo i kućni prag", rekao je Nasufi, ocenivši da su na jugu Srbije od 2001. ostvareni značajni pomaci, "tako da se može biti zadovoljan u nekoliko segmenata", od multietničke policije, preko medija, do sprovođenja demokratskih izbora. GABRIJEL KELER: IZVINJENJE NIJE REŠENJE ZA POMIRENJE NACIJA Beograd -- Ambasador Francuske u Jugoslaviji Gabrijel Keler izjavio je u četvrtak na skupu "Balkan u susret pomirenju" da "izvinjenje nacija" nije rešenje za pomirenje na Balkanu, jer je za rešavanje problema nastalih ratom potrebna "dobra volja". "Neki koji misle da bi odmah trebalo da se rešavaju zločini iz prethodnog perioda, trebalo bi da znaju da je u Francuskoj suđeno Morisu Paponu za saradnju sa nacistima 1998. godine, znači 53 godina posle završetka Drugog svetskog rata", kazao je Keler na Međunarodnoj konferenciji "Balkan u susret pomirenju", koja se održava u beogradskom "Sava centru". Keler je govoreći o rešenju odnosa između Nemačke i Francuske, naglasio da te dve države i pored sukoba koje su imale u prošlosti, danas imaju odnos "bliskog partnerstva". "Tržišna razmena dve zemlje je danas 50 milijardi evra u oba smera, ali je za to bilo potrebno 40 godina", kazao je francuski ambasador. Keler je rekao da kroz "ekonomsku saradnju mogu da se sretnu polarizovane strane". On je pohvalio poboljšanje odnosa na Balkanu, naglasivši da sada postoje ohrabrujući znaci i u političkom i u ekonomskom aspektu. Ambasador Nemačke u SRJ Kurt Leonberger kazao je na istom skupu da ne postoji kolektivna krivica za zločine već individualna, ali da postoji kolektivna odgovornost. On je povodom sukoba na Balkanu u poslednjih deset godina kazao da se poverenje mora "aktivno graditi", ali i da je za to potrebno vreme. "Nirnberški proces je bila blagodet za Nemačku, jer bez toga Nemci ne bi mogli da prevaziđu svoju prošlost, a bez nemačko-francuskog prijateljstva ne bi bilo današnje Evrope", kazao je Leonberger. ISCURILA JEDNA TONA AMONIJAKA Lajkovac -- U četvrtak oko četiri sata iz postrojenja Zadružne hladnjače u Lajkovcu iscurela je jedna tona amonijaka. Zamenik republičkog ministra za zaštitu životne sredine Mihajlo Gavrić izjavio je za Radio B92 da je do havarije došlo zbog neispravnosti ventila na izlasku iz postrojenja. "Prema preliminarnim izveštajima pretpostavlja se da je ventil dotrajao i da je zbog toga došlo do curenja amonijaka", istakao je Gavrić: "Nije došlo do ugrožavanja pošto je dežurni inženjer odmah, kada je zaustavio dotok amonijaka, krenuo sa polivanjem i napravio amonijak-hidroksid koji je otišao potom u kompenzacioni bazen, dalje u glavni kolektor i posle toga u Kolubaru. Naša inspekcija zajedno sa ekotoksikološkom jedinicom Gradskog zavoda su bile na mestu, izmerile koncentracije i konstatovale da nema nekog značajnog ugrožavanja životne sredine ili stanovništva." Stručne ekipe zavoda za zaštitu zdravlja iz Beograda i Valjeva, kao i šabačka ekipa Ministarstva za zaštitu životne sredine saopštile su da je koncentracija amonijaka povećana samo u blizini oštećenih postrojenja. Šef ekipe Ekotoksikološkog centra Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja iz Beograda Milan Milutinović izjavio je da je zbog povećane koncentracije amonijaka u mašinskoj sali hladnjače zabranjen rad i proizvodni proces u hladnjači. ISTRAGA ZBOG ANTIROMSKOG GRAFITA Leskovac -- Leskovačka policija započela je istragu, povodom grafita "Cigani, marš iz Leskovca", koji se pre desetak dana pojavio na zidu zgrade u kojoj su smešteni filijala Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i penzionerska udruženja. Policija sumnja da su autori grafita dvojica učenika Srednje tekstilne škole koji su ranije maltretirali romsku decu i otimali joj novac. Sa nekoliko srednjoškolaca su "vođeni razgovori", ali oni do sada "nisu hteli da odaju svoje drugove". Koordinator Romskog centra za južnu Srbiju Aleksandar Bakić rekao je da predstavnike Roma tim povodom još niko iz lokalne samouprave nije primio, iako su oni to tražili. Bakić dodaje da mu je u opštini rečeno da je predsednik privremenog organa Dragoljub Živković "odsutan" i da će u petak verovatno biti u Leskovcu, a da su ostala četvorica članova ovog organa "zauzeti". POSADA CRNOGORSKA, ALI NE I BROD Kotor -- Na brodu "Boka star", koji je u riječkoj luci sinoć zadržan radi pretrage, posada je uglavnom bila crnogorska - potvrdio je kapetan Lučke kapetanije u Kotoru Nikola Drakulović. Kapetan Drakulović da je u četvrtak razgovarao sa članovima posade broda koji su ga obavestili da se hrvatske vlasti prema njima korektno ponašaju, osim što ne smeju napustiti brod. On je izjavio da brod "Boka star" nije upisan u registar brodova lučkih kapetanija u Kotoru i Baru, te da je vlasništvo firme sa sedištem u Hondurasu. Hrvatska mornarica presrela je sinoć brod "Boka star", vlasništvo crnogorskog državljanina, a nakon istrage pronađeno je oružje koje je navodno bilo namijenjeno Iraku. UKINUTA PRESUDA ZA UBISTVO ARKANA Beograd -- Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu optuženima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu "Interkontinental". Predmet je vraćen Okružnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje, piše beogradska štampa. Presuda je po žalbi odbrane ukinuta "zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja", prenose dnevni listovi, pozivajući se na nezvanične informacije. SOSIJETE ŽENERAL: KREDITI DO 90.000 DINARA Beograd -- Korisnici usluga "Sosijete ženeral" banke u SRJ imaju mogućnost da dobiju kredite do 90.000 dinara na 12 mesečnih rata, bez depozita, učešća i žiranata, saopštili su u četvrtak u toj banci. Kamate iznose od 0,65 do 0,77 odsto mesečno, s tim što je manja kamate za zaposlene u firmama koje imaju ugovore o isplati zarada preko "Sosijete ženeral", a veća za one koji individalno primaju plate preko te banke, rekao je direktor SG Erik Blanšet na konferenciji za novinare. On je istakao da za "ekspres keš" kredite nije potrebna profaktura, već se sredstva direktno uplaćuju na račun klijenta, a odgovor o odobravanju kredita stiže za 15 minuta. Jedino ograničenje je da mesečna rata ne može biti veća od trećine plate korisnika. "Uz dozvoljeni minus na tekućem računa, ovim kreditima klijenti dobijaju mogućnost da dobiju gotovinu u iznosu četiri puta većem od mesečne plate", istako je predstavnik banke Vladimir Marković. DSS: SUMNJIVA PRIVATIZACIJA DUVANSKE INDUSTRIJE NIŠ Beograd -- Demokratska stranka Srbije saopštila je u četvrtak da najava da će Duvanska industrija Niš biti prodata kompaniji Filip Moris, pokazuje da Vlada Srbije nastavlja sa sumnjivim privatizacijama srpskih preduzeća. "Postavlja se pitanje zašto Zoran Đinđić i njegova vlada prodaju srpska preduzeća problematičnim stranim kompanijama", saopštio je DSS navodeći da Filip Moris "nije daleko od bankrota, jer je sud Kalifornije doneo presudu da plati odštetu od 28 milijardi dolara". "Samo ovaj iznos veći je od vrednosti kompanije, a čeka je isplata po ranijoj presudi u iznosu od 145 milijardi dolara. Vrednost akcija Filipa Morisa na njujorškoj berzi pala je za 16 odsto i vodeće brokerske firme je ne preporučuju kupcima", tvrdi DSS. Prema navodima DSS, DIN je jedna od najprofitabilnijih domaćih firmi, jer je ostvarila u prvih šest meseci prihod od 3,4 milijardi, a rashod od 2,3 milijardi dinara. "Očigledno je da Đinđić ima neke druge interese u privatizaciji srpske privrede, ili su njegovi ljudi sve drugo samo ne eksperti", zaključila je DSS. NASTAVLJA SE ŠTRAJK U TELEKOMU SRBIJA Beograd -- Zamenik predsednika Sindikata Telekoma "Srbija" Aleksandar Stojanović izjavio je u četvrtak da se štrajk u Telekomu Srbija nastavlja i da nema nagoveštaja da će on uskoro bit prekinut. Sindikat je dobio dopis od generalnog direktora PTT-a Srbija Srđana Blagojevića u kome se sindikatu nudi termin za razgovor o Kolektivnom ugovoru, rekao je Stojanović za Betu i dodao da sindikat želi da razgovara, ali ne o temi koja mu se nameće. Prema rečima Stojanovića, ponuda direktora Blagojevića je nekorektna, zbog činjenice da je Kolektivni ugovor već potpisan i da se o tome više ne može razgovarati. Štrajk radnika Telekoma Srbija počeo je u ponedeljak. Radnici Telekoma ne izlaze na teren u slučaju kvara na vezi, kao i otklanjanja smetnji na telefonskim linijama, a takođe se ne isključuju telefoni građanima, koji nisu platili telefonski račun za prethodni mesec. Otklanjaju se telefonski kvarovi u bolnicima, školama, SUP-u, vojsci i drugim javnim ustanovama, kao i na međunarodnim vezama. U ŽTP-U 10.000 RADNIKA VIŠAK Beograd -- Predsednik Upravnog odbora Železničko transportnog preduzeća Beograd Jablan Obradović najavio je da će u tom preduzeću do 2006. godine broj radnika biti smanjen za još oko 10.000. Obradović je na konferenciji za novinare rekao da je u ŽTP-u broj radnika već smanjen na 30.200 i istakao da je za zbrinjavanje viška radnika pripremljeno 10 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. O VELIKOJ SRBIJI U SANU Beograd -- "Velika Srbija - istine, zablude i zloupotrebe", naziv je trodnevnog naučnog skupa koji je u četvrtak počeo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Iako je bila utopija očekivati da se srpski akademici, nakon deset godina ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, bave posledicama koje je izazvao i Memorandum SANU, u svečanoj sali ove institucije srpska krivica pominjana je kao nusproizvod hrvatskog, slovenačkog i albanskog nacionalizma, kao i nesnalaženja srpske političke elite u novim međunarodnim okvirima. Pored predsednika SANU Dejana Medakovića, akademika Vasilija Krestića, Milorada Ekmečića, Koste Mihajlovića i Mihajla Markovića, skupu se obratio i bivši predsednik Jugoslavije Dobrica Ćosić. Iz izlaganja Dobrice Ćosića u kojem je sagledavao srpsku politiku u 20. veku, izdvajamo: "Odbacivanje jugoslovenstva kao integrativne ideologije i federalizma kao državnog ustrojstva sa aktiviranjem albanskog, slovenačkog i hrvatskog šovinizma i separatizma, izazvalo je aktiviranje i srpskog nacionalizma koji će iz odbrambene pozicije uraspadu Jugoslavije, međunacionalnom i građanskom ratu poprimiti i esktremističke vidove u paravojnim i dobrovoljačkim formacijama. O Velikoj Srbiji govorili su samo ekstremni nacionalisti koji u srpskoj politici nisu imali ozbiljnijeg značaja. JNA nije se borila za Veliku Srbiju, ona je samo neuspešno pokušavala da brani Jugoslaviju. Smatram da je naš životni interes da ideološki, politički i civilizacijski što pre i bezbolnije napustimo 20. vek". NOVI ČLAN SAVETA DIJASPORE U VELIKOJ BRITANIJI London -- Član Saveta dijaspore u Velikoj Britaniji na predlog Vlade Savezne Republike Jugoslavije, postao je Petar Janković, ugledni privrednik iz Londona. Savet je formiran u Beogradu krajem prošle godine sa ciljem da se ojačaju veze matice i dijaspore i da se toj saradnji da organizacijska forma. "Imenovanjem g. Jankovića Srbi u Velikoj Britaniji su dobili svog predstavnika u Savetu, koji ima 12 članova iz dijaspore i isti broj iz matice. Savet je do sada održao tri sednice na kojima su bila razmatrana razna važna pitanja za dijasporu, kao što su vraćanje jugoslovenskog državljanstva licima kojima je bilo oduzeto i pravo glasa na izborima", stoji u saopštenju Inicijatovnog odbora Saveta dijaspore u Velikoj Britaniji. A. HEBRANG: BOBETKO SE NEĆE PREDATI Zagreb -- Hrvatski general Janko Bobetko neće primiti optužnicu koja ga tereti za ratne zločine nad Srbima u akciji Medadžki džep 1993. godine, jer ne priznaje Haški sud - najavio je potredsednik Hrvatske demokratske zajednice Andrija Hebrang nakon posete Bobetku. On je novinarima rekao da je hrvatski premijer prihvatio sadržaj haške optužnice protiv Bobetka o čemu sjedoči Račanova izjava da će Vlada Županijskom sudu predati nalog za hapšenje, ako Žalbeno vijeće Haškog tribunala odbije Vladine žalbe. Hebrang se nada da ima dovoljno vremena i razuma da Račan shvati kakve bi posledice mogla imati njegova odluka, te da ima vremena da promeni stav prema optužnici, odnosno da zatraži da bude preispitan i njen sadržaj, a ne samo forma. Hebrang je potvrdio da general Bobetko ostaje u kućnom pritvoru i na kućnom lečenju, iako su mu lekari savetovali da ode u bolnicu. Govoreći o Haškom sudu i odnosu prema Hrvatskoj, Hebrang je rekao da je taj sud politička institucija koja samo treba da opravda isključenje Hrvatske iz evropskih zemalja. "OSTACI DIKTATURE MOGU DA STVORE STRAŠAN SAVEZ" Berlin -- "Opasna nova vrsta nacionalista sa vezama sa organizovanim kriminalom podstiče stare etničke rivalitete širom nestabilnog Balkana," kaže se, između ostalog, u izveštaju koji je pod naslovom "Pogled unapred: bezbednost na Balkanu" objavio njujorški IstVest Institut (EWI) u saradnji sa Centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga u Ženevi. U predgovoru izveštaja, bivši predstavnik UN za Balkan Karl Bilt piše da je "oružje sad utihnulo na Balkanu", ali da je "odsustvo otvorenog sukoba više funkcija prisustva velikih međunarodnih vojnih snaga". U izveštaju se konstatuje da uklanjanje Slobodana Miloševića s vlasti i njegova isporuka Haškom tribunalu "nije uklonila stalnu pretnju bezbednosti regiona". Mir u Jugoistočnoj Evropi je "i dalje nesiguran i krhak", kaže se u izveštaju, jer sad "ostaci diktature - organizovani kriminal, ekstremizam i nacionalizam - mogu da stvore strašan savez". U izveštaju se ukazuje na povratak na scenu nacionalističkih partija Srba,Muslimana i Hrvata na izborima u BiH, do kojeg je došlo uprkos pozivu Zapada da se izaberu umereni ljudi, skloni reformama i međuetničkoj saradnji. Međutim, u izveštaju se navodi i stav mostarskog sociologa Enesa Ratkušića koji kaže da je "još rano" da se osude nacionalisti. "Treba pružiti šansu nacionalističkim partijama. Međunarodna zajednica, koja je tu, zaštitiće nas, ako bude potrebno", kaže Ratkušić. U Srbiji nacionalisti, "uključujući jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunicu" i dalje uživaju snažnu podršku, "usred rastućeg javnog očajanja zbog sporog ritma reformi i izostanka poboljšanja životnog standarda". Tamo gde je ultranacionalista Šešelj dobio 800 hiljada glasova "demokratska Srbija ne jača, pre se može reći da slabi", navode se u izveštaju reči političkog analitičara i istraživača javnog mnenja Srđana Bogosavljevića. Na Kosovu se nastavljaju sukobi između srpskih "tvrdolinijaša" i većine etničkih Albanaca, "od kojih mnogi žele nezavisnost pokrajine". Komentarišući izveštaj IstVest instituta, stari američki diplomata Džejms Dobins konstatuje da su "na podlozi etničkog rivalstva i ekstremizma, osiona korupcija i mafijaški kriminal postali moćno sredstvo kojim balkanski nacionalisti štite i unapređuju svoje interese". "Spoj nadnacionalnog ekstremizma i organizovanog zločina je najozbiljnija pretnja s kojim će se nacionalni bezbednosni sistemi na Balkanu suočiti u sledećih pet do deset godina", upozorava Dobins. Britanski ministar Džek Strou, koji će 25. novembra biti domaćin konferencije ministara EU, na kojoj će se raspravljati o organizovanom kriminalu kao najozbiljnijoj pretnji miru, stabilnosti i razvoju Balkana, smatra da je "organizovani kriminal bič Jugoistočne Evrope". UHAPŠENI OSUMNJIČENI ZA SNAJPERSKE NAPADE Vašington -- Dva muškarca, za kojima je izdat nalog za hapšenje pod sumnjom da su povezani sa snajperskim napadima u Vašingtonu, privedena su u četvrtak u američkoj državi Merilend, saopštile su vlasti. Afroamerikanac Džon Alen Muhamed i njegov pastorak Džon Limavo, državljanin Jamajke, uhapšeni su na parkingu auto puta dok su spavali u autu za kojim je raspisana poternica, javlja iz Vašingtona za Radio B92 izveštava novinar Glasa Amerike Milan Pavlica. Muhamed je bivši američki vojnik, veteran Zalivskog rata, koji je promenio ime iz Vilijems u Muhamed iz verskih razloga. Policijski izvori smatraju da bi dvojica uhapšenih mogli da budu optuženi po 6 tačaka za višestruko ubistvo. Preokret u istrazi je učinilo pismo u kojem je sam snajperista sebe otkrio poručivši policiji da ga ne shvata ozbiljno, te da se malo raspita o njemu u okrugu Montgomeri. KONSULTACIJE SB UN PREKINUTE, NASTAVAK U PETAK Njujork -- Konsultacije Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija o nacrtu rezolucije za Irak prekinute su prošle noći i biće nastavljene u petak. Američki ambasador u UN Džon Negroponte je, posle tročasovnih konsultacija, kratko izjavio da su članovi Saveta bezbednosti izneli "preliminarne komentare" na tekst rezolucije. Negroponte je odbio da kaže kada će zatražiti izjašnjavanje novom nacrtu rezolucije. Britanski ambasador Džeremi Grinstok ocenio je da bi proces usaglašavanja mogao da traje više dana. Ruski ambasador Sergej Lavrov je odbio da odgovori da li su se Rusija, Francuska i Kina dogovorile sa Sjedinjenim Državama da ne stave veto na tu rezoluciju. DOGOVOR ŠIRAKA I ŠREDERA UVOD U SPORAZUM VOĐA EU Brisel -- Lideri Francuske i Nemačke, Žak Širak i Gerhard Šreder, u četvrtak uveče su u Briselu postigli nagodbu o ograničavanju izdataka iz budžeta EU za potrebe zajedničke poljoprivredne politike i time otvorili put za sporazum vođa evropske petnaestorice o finansiranju ulaska novih deset zemalja u članstvo Unije 2004. godine. Sastanak lidera Evropske unije u Briselu večeras je otvoren porukom Andersa Foga Rasmusena, premijera Danske, predsedavajućeg EU, da Evropa mora iskoristi "istorijsku priliku" za svoje ujedinjenje, otkako je pao Berlinski zid, i dovršiti proces proširenja na nove članice. Rasmusen je predočio da će troškovi proširenja iznositi samo 10-15 evra godišnje po stanovniku EU. Godišnji budžet EU iznosi 95,6 milijardi evra. Širak i Šreder su se sporazumeli da se isti nivo budžetskih izdvajanja održi do 2006. za potrebe zajedničke poljoprivredne politike, što je bio ključni zahtev Pariza. I da se, na čemu je insistirao Berlin, ne povećaju uplate zemalja EU za podmirenje troškova ulaska novih članica, što znači da izdvajanja za ključni sektor poljoprivrede ostanu na istom nivou i posle 2007. godine. Ove finansijske odluke šefova država i vlada Evropske unije su u istoj meri presudne za omogućavanje ulaska zemalja-kandidata u redove petnaestorice, koliko i preustrojstvo institucija Unije, i to posebno mehanizma odlučivanja. Evropska komisija je predložila da se do kraja godine okončaju pregovori o ulasku u redove EU sa Poljskom, Češkom, Mađarskom, Slovenijom, Slovačkom, Kiprom, Maltom, Litvanijom, Estonijom i Letonijom. OKO 50 POVREĐENIH OD EKSPLOZIJE BALONA S VODONIKOM Istanbul -- Oko 50 ljudi je završilo u bolnici s opekotinama nakon eksplozije balona napunjenih vodonikom tokom jednog predizbornog skupa u Istanbulu, rekli su zvaničnici iz zdravstvene službe. "Pedesetak osoba je hospitalizovano zbog opekotina na licu i rukama. Njih 14 imaju opekotine drugog stepena, dok su ostali pušteni kući", kazao je zvaničnik službe za javno zdravlje Osman Karaslan. Nesreća se dogodila na skupu Partije za nacionalističku akciju, pre nego što se okupljenima priključio i lider te stranke Devlet Bahčeli. Predsednik odbora MHP-a Hasan Husein Cejlan kazao je da su baloni eksplodirali u dodiru sa cigaretom. Skup je organizovan u evropskom delu Istanbula, u okviru predizborne kampanje za parlamentarne izbore, zakazane za 3. novembar. GOLDSTON OPTUŽIO SAD ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA Durban -- Bivši glavni tužilac Tribunala UN za ratne zločine u Ruandi i Jugoslaviji Ričard Goldston optužio je u četvrtak SAD da "krše međunarodno pravo u svojoj borbi protiv terorizma". Goldston je na jednoj međunarodnoj konferenciji u Durbanu rekao da vlada američkog predsednika Džordža Buša bira koje će međunarodne sporazume poštovati, dok od ostatka sveta očekuje da poštuje sve sporazume.On je, kako kaže, strahovao da će napadi od 11. septembra prošle godine označiti početak decenije u kojoj SAD narušava međunarodno pravo. "U stvari, to je počelo pre 11. septembra, kada su se Klintonova i Bušova administracija suprotstavile osnivanju Međunarodnog krivičnog suda" - rekao je bivši tužilac Tribunala. Goldston je dodao da "postoje stotine ratnih zarobljenika iz Avganistana koje SAD drže u zalivu Gvantanamo bez suđenja"."Prema odredbama Ženevske konvencije, SAD su jasno prekršile njihova prava" - rekao je on.Bivši tužilac za ratne zločine UN je rekao da SAD krše sopstvene zakone tajnim hapšenjima i neobjavljenim privođenjima. "Ovo je upravo ponašanje kakvo se godinama kritikuje u drugim zemljama. Ono daje nesrećan primer ostatku sveta" - ocenio je Goldston i izrazio očekivanje da će američka javnost na kraju prisiliti svoju vladu da promeni politiku SAD. EGIPATSKI MIŠEVI VOLE MARIHUANU Kairo -- Egipatski policajci, koji su nameravali da unište veću količinu zaplenjenog kanabisa iznenadili su se kad su u stanici zatekli veću grupu drogiranih miševa. Kako je saopštila policija, oko pola tone lokalne vrste indijske konoplje je nedavno zaplenjeno u gradu Kema na jugu Egipta. Miševi koji su se prepustili iskušenju, pojeli su dobar deo zaplenjenog materijala. Životinje nisu bile u stanju ni da trče pravo. Bango je lokalni naziv za vrstu indijske konoplje, koja se ilegalno uzgaja u više delova Egipta, naročito na Sinaju. PREGLED ŠTAMPE Beograd -- U pregledu štampe prenosimo intervju sa smenjenim direktorom "Jugoimporta" Jovanom Čekovićem iz "Politike", kolumnu Mihala Ramača iz "Danasa", i tekst o nagodbama u Haškom tribunalu iz "Reportera". Strana štampa - 'Haški tribunal pozvao je Ujedinjene nacije da se ozbiljno pozabave Jugoslavijom jer je propustila da izruči osumnjičene za ratne zločine. Ovaj zahtev koincidirao je sa posetom glavnog tužioca, Carle Del Ponte, Hrvatskoj koja je došla da izvrši pritisak na tamošnje vlasti da izruče generala Janka Bobetka, vojnog komandanta iz ratnog perioda protiv kojeg je tribunal nedavno podigao optužnicu,' pise BBC News. TEMA: I NOVA I ZELENA STRANKA U SRBIJI Beograd -- Da li Zeleni imaju šansu u Srbiji? Kvalitet života, čist vazduh, zdrava hrana i čiste tehnologije potpuno su u senci međustranačkih sukoba, izbora, afera i jurnjave za novcem. Baš tu svoj prostor vidi novoformirana stranka Zelenih. Nova stranka ne pripada ni desnici ni levici, ni centru, kažu za B92 članovi uprave Zelenih, Biljana Tomašović, Blaško Gabrić i Boriša Antonijević. Detaljnije u Temi dana. DOGODILO SE 24. OKTOBRA 1360. Engleski kralj Edvard III i francuski kralj Žan II Dobri, potpisali su u Kaleu sporazum kojim je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Englezi su dobili deo francuske teritorije, a Edvard III se zauzvrat odrekao polaganja prava na francuski presto. 1601. Umro je danski astronom Tiho Brahe, koji je podigao čuvenu opservatoriju "Uranijenburg" na ostrvu Hven i gotovo dve decenije osmatrao planete, posebno Mars. Otkrio je novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeje. 1618. Rođen je mogulski car Aurangzeb, veliki mogul Indije (1658-1707), koji je na vlast došao nakon što je zbacio oca i pogubio braću. Proširio je mogulsko carstvo, podsticao umetnost i nauku, ali je fanatično širio islam i progonio hinduizam. 1648. Vestfalskim mirom, koji su zaključili nemački car i vladari Francuske i Švedske, završen je Tridesetogodišnji rat. Mirovnim ugovorom potvrđena su načela Augsburškog verskog mira (1555) o ravnopravnosti rimokatolika i protestanata i osujećena namera rimsko-nemačkog carstva i pape za hegemonijom u Evropi. 1725. Umro je Alesandro Gaspare Skarlati, najznačajniji italijanski kompozitor visokog baroka, autor brojnih opera i religioznih kompozicija. 1795. Pruska, Austrija i Rusija izvršile su treću podelu Poljske, koja je prestala da postoji kao nezavisna država. 1882. Nemački bakteriolog Robert Koh otkrio je bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije nazvanu "Kohov bacil". 1907. Umro je srpski novinar, pisac i političar Pera Todorović, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke, autor programa i statuta stranke (1881). Krajem 1886. isključen je iz stranke pošto je obnovio list "Samouprava" i počeo da napada radikale. Pokrenuo je i do 1903. izdavao "Male novine", prvi senzacionalistički list u Srbiji. 1912. Pobedom Prve srpske armije pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića nad turskom Vardarskom armijom Zeki paše, završena je Kumanovska bitka u Prvom balkanskom ratu. 1917. Počela je bitka kod mesta Kaporeto (slovenački naziv Kobarid) u Prvom svetskom ratu u kojoj su Nemci i Austrijanci naneli težak poraz italijanskoj vojsci i naterali je u bekstvo. 1922. Irski parlament prihvatio je ustav po kojem je država dobila naziv Slobodna Irska Država. Ustav je formalno stupio na snagu u decembru. 1939. Nacisti su u Nemačkoj naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu. 1944. Američki avioni su u Drugom svetskom ratu tokom velike vazdušno-pomorske bitke u filipinskom zalivu Lejte potopili japanski bojni brod "Jamato", jedan od najvećih u svetu. 1945. Stupila je na snagu Povelja UN, koju je u junu 1945. u San Francisku potpisala 51 zemlja osnivač svetske organizacije, među kojima i Jugoslavija. 1948 - Umro je austrijski kompozitor mađarskog porekla Franc Lehar, najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. veka ("Vesela udovica", "Zemlja smeška", "Grof od Luksemburga"). 1957. Umro je francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od glavnih kreatora mode u svetu posle Drugog svetskog rata. 1964. Britanska afrička kolonija Severna Rodezija stekla je nezavisnost pod nazivom Republika Zambija, sa predsednikom Kenetom Kaundom. 1970. Kandidat levice Salvador Aljende izabran je za predsednika Čilea. Ubijen je u septembru 1973. u državnom udaru oficirske hunte koju je predvodio Augusto Pinoče. 1980. Poljske vlasti su legalizovale nezavisni radnički sindikat "Solidarnost". 1991. U Sarajevu je konstituisana prva Skupština srpskog naroda u BiH, a za prvog predsednika izabran je Momčilo Krajišnik. Skupština je usvojila Deklaraciju o pravu srpskog naroda na samopredeljenje. 1997. U Beogradu je ubijen Zoran Todorović Kundak, sekretar Direkcije Jugoslovenske levice, direktor "Beopetrola", blizak prijatelj porodice predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Ubica nije otkriven. 2000. Skupština Srbije izabrala je prelaznu tehničku Vladu Srbije koja će do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra obezbediti funkcionisanje zemlje. Vladu su formirali Demokratska opozicija Srbije, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPbhos0MYhVuIcyHKEQKe8QCfesRjyyjNkOiot+db7+TUE3tcp/YAoK6L ycsQJImdHBOO9Gii7raTWMla =gHPC -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
