http://www.patriotmagazin.com/media/012.htm
PATRIOT (Republika Srpska), broj 35, 7.oktobar, 2002.
Prvi krug pedsednickih izbora u Srbiji jasno definisao tri politicka
bloka
Seselj ponovo "najvece iznenadenje"
Kostunica je pobedio u 82, Miroljub Labus u 34, a Vojislav Seselj u 62
opstine.
Posle saopstavanja rezultata glavni kandidati za funkciju predsednika
"spustili su loptu na zemlju", pa je izuzetno prljavu retoriku uoci
glasanja
zamenio pomirljiv ton.
U sledecom krugu bojkot radikala, socijalista, DHSS-a, iza cega
verovatno
stoji Dindic
pise: Nenad M. Stevanovic
Posle prvog kruga predsednickih izbora u Srbiji svi glavni favoriti za
ovu funkciju naizgled su
zadovoljni. Vojislav Kostunica pobedio je u 82, Miroljub Labus u 34, a
Vojislav Seselj u 62 opstine.
Aktuelni i ovog puta potpuno obavesteni jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica pobednik je prvog
kruga sa osvojenih 30,79 odsto glasova. On tvrdi da je u uslovima, kako
je rekao, prljave antikampanje
koju je protiv njega vodio premijer Srbije Zoran Dindic sa saradnicima,
ovakav rezultat potpuni uspeh. I
Kostunicin glavni protivkandidat, potpredsednik Jugoslovenske vlade
Miroljub Labus kaze da je
zadovoljan sa osvojenih 27,36 odsto glasova: "Ako se ima u vidu da sam
nastupao sam protiv desetorice
protivkandidata koji su zloupotrebili pocetne poteskoce kroz koje su
prosle sve drzave u tranziciji, ja
sam zadovoljan."
Od zadovoljstva kipti i lider radikala Vojislav Seselj, treceplasirani
sa 23,24 odsto glasova. Ovaj
politicar, koga posle svakih izbora zovu "najvecim iznenadenjem",
objasnjava da je u uslovima potpune
medijske blokade i, kako veli, apsolutnog bezakonja i drske krade,
800.000 osvojenih glasova potpun
uspeh. Neuobicajeno za srpske prilike, odmah posle saopstavanja
rezultata glavni kandidati za funkciju
predsednika "spustili su loptu na zemlju", pa je izuzetno prljavu
retoriku uoci glasanja zamenio pomirljiv
ton.
Omanuli prognozeri
Tako je Kostunica objasnio Labusu da ce za "njega uvek biti mesta u
timu Savezne vlade jer je Labus
odlican ekonomista ali ne i politicar". Predsednik Jugoslavije nije
propustio priliku da baci kost izmedu
Labusa i njegovog glavnog mentora Zorana Dindica, govoreci da nije prvi
put da premijer Srbije
"zloupotrebljava ljude i koristi ih za jednokratnu upotrebu". "Nema
sumnje da to radi sa Labusom kao
sto je pokusao i sa mnom", kazao je Kostunica.
I Labus je bio slatkoreciv, pa je analizirajuci rezultate izbora
zakljucio da se, eto, pokazalo da su se
gradani Srbije opet opredelili za put reformi jer je zbir glasova
dvojice prvoplasiranih jednak glasovima
DOS-a dobijenih na izborima u septembru 2000. godine.
"Za Srbiju je vazno da su pobedila dva demokratska kandidata koji se
razlikuju samo u brzini
sprovodenja reformi", bogoumilno rece Labus kao da do pre par dana
njegov izborni stab nije
Kostunicu nazivao "sovinistom koji rusi granicu na Drini".
I jedan i drugi su kao kugu izbegavali pominjanje Seselja i njegovih 24
odsto. Sef izbornog staba
Miroljuba Labusa Bojan Zecevic rekao je da su "retrogradne snage
olicene u liku Vojislava Seselja
pretrpele neuspeh". Koliko je neuspeh u pitanju, najbolje svedoce
predizborne analize agencija za
ispitivanje javnog mnjenja, koje su u najboljoj varijanti radikalima
dodeljivale 13 odsto glasova.
"Seseljev uspeh je logican i ocekivan. On je raniju zapaljivu
nacionalnu retoriku zamenio govorima u
kojima obecava borbu protiv kriminala i korupcije. On kritikuje divlju
privatizaciju i akcenat stavlja na
socijalnu politiku, sto je kod drugih kandidata izostalo. Njima su usta
bila puna reformi i partnerstva sa
Zapadom, ciju ulogu na Balkanu poslednjih deset godina Srbi nisu
zaboravili", kaze Milena Duric sa
Fakulteta politickih nauka u Beogradu.
"Pink" "potamneo"
Analizirajuci rezultate izbora beogradski politikolozi zakljucili su da
je uloga premijera Zorana Dindica
vise odmogla nego pomogla njegovom favoritu Miroljubu Labusu.
Istrazivaci javnog mnjenja su dosli
do zakljucka da je Kostunica dostigao i pretekao Labusa u samom finisu
predizborne trke zahvaljujuci,
izmedu ostalog, i Dindicevom govoru na beogradskom Trgu Republike, kada
je predsednik
Demokratske stranke zajapuren od besa prilicno neartikulisano ispricao
svoju pricu u Kostunici kao
"trutu kome ne bi dao ni dve zavezane koze na cuvanje". Poseban teg oko
Labusovog vrata bila je i
televizija "Pink", koja je ostrasceno prikazivala njegove mitinge,
ukljucujuci i zavrsni u Beogradu.
Hronicari srpskih politickih desavanja slozni su u oceni da "ruzicasta
televizija" nije bila ovako politicki
angazovana i navijacki usmerena ni u vreme vladavina Slobodana
Milosevica i Mirjane Markovic. Veciti
reklamni spotovi Miroljuba Labusa i odusevljena lica udvornicki
nastrojenih novinara ove televizijske
kuce okrenuli su neopredeljene glasace na stranu Vojislava Kostunice.
Poseban kuriozitet ovih izbora jeste cinjenica da se Srbija,
opredeljujuci se za predsednika, podelila po
jasno oivicenim savovima. Za Vojislava Kostunicu je glasao Beograd, Nis
i gotovo sva centralna Srbija,
od Podrinja preko Sumadije do Negotinske Krajine. Labus je uzeo glasove
u severnoj Vojvodini,
ukljucujuci Novi Sad, u Sandzaku i delu opstina u centralnoj Srbiji.
Vojislav Seselj pobedio je u gotovo
svim opstinama Srema, politicki trusnim opstinama na jugu Srbije kao i
svim kosmetskim birackim
jedinicama. Komentarisuci ovakav raspored snaga politicki analiticari
su zakljucili da su Labusu mesto u
drugom krugu obezbedile nacionalne manjine, pre svih muslimani i
Madari.
Uticaj Milosevica
Pokazalo se da je podrska Slobodana Milosevica Vojislavu Seselju bila
od presudnog znacaja sa lidera
radikala. Da Socijalisticka partija Srbije nije kandidovala Velimira
Batu Zivojinovica vec da su poslusali
apel svog predsednika iz Haga, Seselj bi sasvim izvesno usao u drugi
krug izbora. Bila bi to situacija vrlo
slicna predsednickim izborima u Francuskoj, kada su se u drugom krugu,
na zgrazavanje globalista
sirom sveta, nasli Zak Sirak i lider nacionalnog fronta Zan-Mari Lepen.
Ovako, SPS je po svemu sudeci otisao u istoriju. Popularni Bata nije
uspeo da osvoji ni 100.000
glasova, pa u nekada najvecoj partiji jugoistocne Evrope vec
nagovestavaju kadrovske lomove, u
kojima ce deblji kraj, po svemu sudeci, izvuci generalni sekretar Zoran
Andelkovic Baki.
I Srpski pokret obnove, nekadasnji politicki kolos, dozivljava sudbinu
dinosaurusa. Vuk je kao
cetvrtoplasirani sa 4,5 odsto osvojenih glasova definitivno zavrsio
karijeru vecitog gubitnika na
predsednickim izborima.
Sansa za bojkot
Posle svega glavno pitanje je da li ce u drugom krugu izaci dovoljan
broj glasaca. Analiticari podsecaju
da po pravilu u drugom krugu glasanja ima uvek deset do petnaest odsto
glasaca manje nego u prvom.
To znaci da, imajuci u vidu jako slab procenat glasaca koji su izasli
29. septembra, drugi krug glasanja
ima velike sanse da ne uspe. Tome treba dodati i nekoliko vrlo jasnih
poziva na bojkot. Pre svih to je
ucinio Vojislav Seselj, koji je na konferenciji za novinare objasnio da
Srbija 13. oktobra nema za koga
da glasa i da ce neuspeh drugog kruga predsednickih izbora uvesti
Srbiju u novu krizu, koja mora
rezultovati novim parlamentarnim izborima, sto je Seselju i glavni
cilj. Upuceni tvrde da je Seselj
ponudio trampu Vojislavu Kostunici - ja tebi svoje glasove u drugom
krugu, ti meni mesto premijera.
Kostunica se, navodno, nije mnogo premisljao u vezi s ovom ponudom mada
su mu politicki savetnici
predlagali da u prvi mah pristane na sve a posle, kada dode vreme,
nonsalatno ne ispuni svoj deo
pogodbe.
Bojkot je najavila i Demohriscanska stranka Srbije, ciji lider Vladan
Batic, srpski ministar pravde,
najcesce govori ono sto Zoran Dindic misli. Batic je rekao da Srbija
prvo mora da resi "svoje probleme,
donese ustav, pa tek onda preispita pitanje predsednika". "Krajnje je
vreme da donesemo novi ustav,
koji ce predsedniku Srbije dati samo ceremonijalne duznosti. Nama treba
jak parlamentarni sistem sa
snaznom izvrsnom vlascu kakva je svuda u Evropskoj uniji. Ovakav krut
predsednicki sistem kakav je
u Srbiji, ne postoji nigde u Evropi. Osim u Francuskoj", rece Batic,
kao da su Jelisejska polja u Africi.
Vojvodanski radikali
Masovno glasanje manjina za Labusa sociolog Bora Kuzmanovic objasnjava
time sto one "opravdano ili
neopravdano smatraju da Kostunica nije za ravnopravnost nacionalih
manjina" i da favorizuje srpsko
nacionalno pitanje. Na drugoj strani, primecuje Kuzmanovic, "znatan
broj Srba u Vojvodini cine
doseljenici iz zapadnih krajeva, kod kojih je oduvek bio pojacan osecaj
za nacionalno".
"Jedan deo njih je preplasen i od Nenada Canka i njegovog preteranog
isticanja posebnosti Vojvodine,
koje ide i do zalaganja za status republike sa elementima drzavnosti.
Taj strah od moguceg secesionizma
ove gradane navodi da izmedu dve opcije izaberu onu radikalniju,
olicenu u politici Vojislava Seselja."
Albanski bojkot
Posebno poglavlje zasluzuju Albanci, koji su, i pored poziva lokalnog
politicara, lidera Partije za
demokratsko delovanje Rize Halimija da se ukljuce u politicki zivot
Srbije, bojkotovali ove izbore.
Ovaj poslednji bojkot samo potvrduje da Albanci Srbiju ne vide kao
svoju drzavu. Ocito je da se
raspolozenje sa Kosova, koje je generalno za odvajanje Kosova, preliva
i na jug centralne Srbije.
Medunacionalno podozrenje
Politicki analiticar Dusan Janjic smatra da ce posle prvog kruga ostati
veliko meduetnicko podozrenje, a
na jugu se cak zaostriti podvojenost izmedu Albanaca i Srba. On
upozorava da ce los efekat na drustvo
i njegovu stabilnost biti tvrdnja da je jedan kandidat usao u uzi izbor
za predsednika Srbije zahvaljujuci
glasovima manjina jer se njihovi pripadnici u tom slucaju ne tretiraju
kao ravnopravni gradani Srbije. Na
drugoj strani, manjine se sve vise distanciraju od drzave, ne
sagledavajuci svoju buducnost u njoj, kao
sto je to slucaj sa Albancima.
Labusov trijumf u senci
Osim Cuprije i Despotovca, gde je pobedu odneo kandidat Stranke srpskog
jedinstva Borisav Pelevic,
Kostunica, Labus i Seselj podelili su medusobno opstine u Srbiji. Labus
je procentualno najveci uspeh
osvojio u Sjenici, cak 90, a u Novom Pazaru 77 odsto glasova. Visoki
procenat podrske Labus je dobio
i u Subotici, preko 60 odsto. Seselj je najuverljiviju pobedu osvojio
na Kosovu - preko 61 odsto, dok
Kostunica nigde nije imao veci procenat od 51, koji je postigao u
Gornjem Milanovcu, ali je visok
procenat, preko 40, dobio i u Valjevu i Cacku. Kandidat DSS-a je
pobedio u svim beogradskim
opstinama (osim na Vracaru), koje su mnogoljudnije nego vecina gradova
u Srbiji.s
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
