G. Vulovic veli: "Zbog svega toga me je I zacudila njegova podrska Kostunici,koja ce uzimajuci u obzir autoritet koji gospodin Trifkovic ima, mnoge oterati u zabludu o prirodi politike koju vodi Kostunica I njegov DSS, zabludu u kojoj se, I uz veliko postovanje koje prema njemu gajim, po mom misljenju nalazi I sam gospodin Trifkovic.... Podrska takvoj politici , pa makar ona dolazila I od dr Srdje Trifkovica je ucestvovanje u prevari naroda"
Mislim da je po sredi nesporazum. Naslov u "Geopolitici" je stvar redakcijske opreme teksta. Samom sadrzaju clanka daleko je primereniji naslov pod kojim je isti tekst objavljen u "Glasu javnosti" od 24. septembra: "Da li Kostunica pobeduje? Da, ali vise nije bitno!" Iz celog teksta -- koji dostavljam u prilogu -- jasno je da ne pruzam "podrsku takvoj politici" vec apelujem na dr VK da napokon uoblici neku strategiju nacionalnog opstanka, tj. da osmisli neku "politiku" koju trenutno NEMA. (Uzgred budi receno, zbog ovog istog teksta dobio sam kritike i od Kostunicinih prijatelja, koji smatraju da sam ga "saranio" u nevreme -- sto mi takodje nije bila namera.) Ostajem pri stavu da cemo zasigurno znati kako stoje stvari sa VK po plodovima; v. pretposlednji pasus: "ako 23. decembra ove godine �indic i dalje bude predsednik Vlade, a Skupstina Srbije u istom sastavu, ako Svilanovic i dalje bude ministar spoljnih poslova a Kostunicin kabinet nepromenjenog personala, znacemo da je njegova pobeda 29. septembra bila nebitna". Moja zavrsna dijagnoza je prilicno sumorna: "Kad sam pre sest godina u Moskvi pitao Igora Safarevica da li ima sanse za oporavak Rusije, odgovorio je sazeto: 'Kao matematicar koji barata egzaktnim velicinama, vidim da sanse nema; kao pravoslavni hriscanin koji veruje u blagotvorni ucinak Duha Svetog, znam da je cudo moguce'. Za Voju Kostunicu licno i za Srbiju u celini ovaj je odgovor savrseno primenjiv." Nadam se da sam ovim dokazao svoje neucestvovanje u "prevari naroda". Pozdrav svima, ST ************************************* http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/srpski/arhiva-index.html GLAS JAVNOSTI, utorak, 24. septembra 2002. Da li Kostunica pobeduje? Da, ali vise nije bitno PISE: SR�A TRIFKOVIC Krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih mnogi su zitelji tadasnje Jugoslavije verno pratili tv kvizove. Cak i zagrizeni ekranofobicari, poput autora ovih redova, nisu odolevali iskusenju zavrsnih rundi, s nagradom od za ona vremena basnoslovnih deset starih miliona, kad je finalista postavljao pitanja, a voditelji odgovarali samo sa da ili ne. Ako je postavljeno pitanje odvracalo takmicara od puta ka pravom odgovoru, Mica Orlovic i Oliver Mlakar bi na njega odgovarali sa "da" ili "ne", "ali nije bitno". Na nedavno pitanje americkog kolege da li ce dr Vojislav Kostunica da pobedi na predstojecim predsednickim izborima u Srbiji, bio sam u iskusenju da pribegnem istoj formuli: da, ali nije bitno. Uzdrzao sam se, jer mi se nije dalo da mu objasnjavam da vaznost neke javne funkcije - bilo da je rec o uredniku novinske rubrike, direktoru firme, nacelniku opstinskog MUP-a, ili sefu drzave - bitno zavisi od licnosti njenog nosioca. Da, odgovorio sam mu, Kostunica ce da pobedi Labusa (ostali kandidati nisu vazni). Zadrzao sam za sebe strepnju da je krajnje neizvesno da li ce i kako ce on tu svoju skoro izvesnu pobedu da iskoristi. Da bismo ilustrovali problem, pogledajmo prvo kako jedan naizgled minoran polozaj u vicnim rukama predstavlja odskocnu dasku za nesrazmerno veliki uticaj i moc. U Americi polozaj zamenika ministra odbrane bio je skoro nebitan sve dok na njega pocetkom 2001. nije dosao zlokobno prodoran, bistar, beskrupulozan i makijavelistickim marifetlucima vican Pol Volfovic, covek koji je sada daleko mocniji od savetnice za nacionalnu bezbednost predsednika SAD. U Kini pokojni Deng Sjaoping bio je nesumnjivo licnost broj jedan u poslednjoj deceniji zivota, premda je zauzimao skromnu funkciju vicepremijera. S druge strane, u nedovoljno vestim rukama nominalno jak polosaj moze da izgubi na znacaju. Kao savetnici za nacionalnu bezbednost Bele kuce, i Henri Kisindzer (pod Ricardom Niksonom) i Zbignjev Bzezinski (pod Dzimijem Karterom) potpuno su zasenili svoje teoretski neuporedivo mocnije suparnike, ministre spoljnih poslova Vilijama Rodzersa i Sajrusa Vensa, premda sef Stejt departmenta na papiru ima daleko veca ovlascenja. Ko propusta prilike, one propustaju njega: Sarl Moras je u noci 6. februara 1934. imao sansu da dode na vlast i izmeni istoriju Francuske, Evrope i sveta; umesto toga, otisao je u redakciju da napise uvodnik za sledeci broj Francuske akcije. DSS je jos verovatno najjaca stranka u Srbiji po podrsci biraca, ali trenutno ima manje vlasti od GSS-a, iza kojega ne stoji ni jedan procenat birackog tela. Sve ovo ilustruje cinjenicu da sposobnost nosioca neke javne funkcije da poveca sopstveni uticaj na ustrb svojih takmaca nije nuzno u direktnoj srazmeri s njegovom obrazovanocu, sistemom vrednosti ili idejnim ubedenjima. Politika je sasvim tacno opisana kao umetnost moguceg, pa uspesno bavljenje njome iziskuje pre svega one kvalitete koje nalazimo kod umetnika: talenat, intuiciju, njuh, sluh, hitrinu. Kao sto vrsni dirigent samo jednim pogledom na partituru vec u svojoj glavi cuje orkestraciju, vrsni politicar, oslanjajuci se na navedene kvalitete, sklapa i razvija ili razbija saveznistva i kontakte, stvara interesne koalicije i zaokruzuje konstrukcije maltene u hodu, vazda korak ispred svojih suparnika. Polozaj predsednika Srbije u spretnim rukama predstavljao bi mocni instrument zaustavljanja sada vec zahuktalog materijalnog, moralnog, duhovnog i demografskog sunovrata nacije. Na osnovu iskustva iz protekle dve godine, pak, sa zaljenjem konstatujemo da je krajnje neizvesno da li ce sadasnji sef savezne drzave imati volje, snage i umeca (da o kadrovskoj podrsci njegovog najblizeg okruzenja ne govorimo) da taj sunovrat zaustavi. S druge strane, da je Zoran �indic vrstan politicar, vest, pronicljiv, brz - jedva da je potrebno dokazivati. Problem predstavlja njegova motivaciona struktura, licno funkcionalna (vlast, moc, novac, prestiz) ali sistemski disfunkcionalna: ostvarenje tih licnih ciljeva jeste ne samo primarni, vec i iskljucivi motiv njegovog delovanja, bez obzira na cenu po drzavu i narod. Jos od pre 5. oktobra i on i njegovi spoljni mentori imali su cilj da Kostunicu iskoriste kao "ovna" za razvaljivanje kapije Milosevicevog zamka, da bi se potom na Vojinim skutima uvukli u tvrdavu i zavladali njome, a njega zadrzali kao puku figuru tokom tranzicije. Da bi to ostvario, �indic je morao da Kostunici podeli rojal flas u julu 2000, da bi mu posle 5. oktobra te karte oduzimao jednu po jednu. Iznutra, to je znacilo brzo uspostavljanje kontrole nad svim kljucnim institucijama, pre svega policijom, medijima i tokovima novca. Spolja se strategija svodila na bezocnu usluznost, uz odsustvo ma kakvog koncepta nacionalnog interesa. Da se Kostunica tim procesima nije uspesno suprotstavio - suvisno je dokazivati. Svi oni koji su mislili da se ne moze pasti nize od Slobe, Mire, Saje i kompanije, da smo dotakli dno bruke i srama, uverili su se u ove dve godine da i od zla ima gore. Za one onda barem smo znali da su banda crvena, da su sledili svoju vokaciju. Od ovih sada tek sa zadrskom saznajemo ko su i sta su, posto je dr Kostunica 23. decembra 2000. za njih jamcio da su ipak OK. I tako sada javnom i medijskom scenom Srbije bahato dominiraju posthumani mutanti, njenom privredom kleptokrati daleko vecih apetita od brace Karic, sudstvom pobornici haskog kvazi-tribunala, obrazovanjem Sorosevi placenici, diplomatijom reciklirani brozovski aparatcici ili njihovi potomci sumnjive lojalnosti, a tajnom policijom stari kadrovi srecni sto nadjose nove gazde slicne talasne duzine. Stanje bezakonja, siromastva i kriminalizacije drustva, poodmaklo pod Milosevicem, sada je uslo u zrelu fazu. Srbija srlja iz jedne afere u drugu, bilo da je rec o hapsenju i izrucenju Milosevica, o ubistvu Gavrilovica, o aferi Perisic, o prisluskivanju, o otimacini poslanickih mandata, da ne govorimo o opstoj korupciji, skupoci, nemastini, zaostalim penzijama i kontrolisanim medijima. Osnovni, nedeljivi nacionalni interes Srba - a to jeste teritorijalno, politicko, duhovno i kulturno ujedinjenje srpskog naroda, na svim teritorijama koje vekovima nastanjuje, u okviru sopstvene nacionalne drzave - vise niko i ne pominje, jer je rec o deliktu misljenja prvog reda. Da li je moglo da bude drukcije? Da li je Kostunica mogao da spreci ovakav razvoj? Marksisticki deterministi, islamski fatalisti i pobornici slicnih satanskih jeresi reci ce da je ovakav ishod bio unapred zacrtan, jer je usledio iz datog spleta drustvenih snaga ili iz Alahove volje. Panglosovski optimisti ce dodati da je ovaj ishod zapravo dobar, jer zivimo u najboljem od svih mogucih svetova. Didro bi dodao da je sloboda volje ionako puka iluzija stvorenja svesnog sebe kao uzroka, ali ne i kao posledice, a Plehanov bi zakljucio da postoje objektivni zakoni koji regulisu sve ljudske delatnosti i koji su objasnjivi bez pribegavanja konceptu ljudske volje. Svi oni bi, dakle, oslobodili Kostunicu odgovornosti za stanje nacije dve godine posle pada Milosevica, jer je to stanje, eto, plod sila i okolnosti nad kojima puki pojedinac niti ima kontrolu, niti uticaj. (Ilja Oblomov bi dodao da je zato najbolje da se vratimo u krevet.) Predsednik Kostunica zasigurno ne bi prihvatio takvu odbranu svog ucinka. Kao hriscanin on je svestan da negacija nase slobodne volje predstavlja davolovo delo, da bez licne odgovornosti proistekle iz nase bogomdane spoznaje dobra i zla nema ni ljudskog digniteta niti smisla naseg postojanja. Kao trezven covek on je nesumnjivo svestan da je davo odneo salu, da je sunovrat u punom jeku i da samo radikalnim raskidom sa svojim dosadasnjim stilom menadzmenta on moze da stvori uslove za kakav-takav oporavak. Nazalost, trezvena spoznaja datog stanja ne garantuje sposobnost za blagotvorno delovanje. Dobar dijagnosticar nije nuzno i dobar hirurg. Preostaje izvesna, slabasna nada: da samom cinjenicom sto je usao u izbornu trku on zeli da nesto ipak ucini. Sta ce to biti? Sa strepnjom upozoravamo na englesku izreku: If you keep doing what you've been doing, you'll keep getting what you've been getting (ako nastavis da radis kao sto si dosad radio, nastavices da dobijas sta si dosad dobijao). Ima i jedan litmus test: ako 23. decembra ove godine �indic i dalje bude predsednik Vlade, a Skupstina Srbije u istom sastavu, ako Svilanovic i dalje bude ministar spoljnih poslova a Kostunicin kabinet nepromenjenog personala, znacemo da je njegova pobeda 29. septembra bila nebitna. Kad sam pre sest godina u Moskvi pitao Igora Safarevica da li ima sanse za oporavak Rusije, odgovorio je sazeto: "Kao matematicar koji barata egzaktnim velicinama, vidim da sanse nema; kao pravoslavni hriscanin koji veruje u blagotvorni ucinak Duha Svetog, znam da je cudo moguce." Za Voju Kostunicu licno i za Srbiju u celini ovaj je odgovor savrseno primenjiv. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
