http://www.patriotmagazin.com/media/001.htm
PATRIOT (Republika Srpska), broj 35, 7.oktobar, 2002.
Bogdan Tirnanic, clan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot
Spoljni poslovi: Srpski izbori, prvi krug
Vremenska analiza
Kostunica je prvi, Labus drugi, Seselj treci. U Srbiji je uspostavljena
vremenska rang-lista: sadasnjost, buducnost, proslost. Samo je jedno
stvarno. Ostalo ne postoji
Covek moze da se uspesno bavi raznim poslovima. Evo, recimo, sta bi mu
falilo da bude filmski
reditelj? Nije to tako tesko. Ili da igra fudbal. Cak se i to nauci s
godinama: kada napunis sezdesetu,
majstor si, potpisujes za Real!
Ali je covek prokleto bice. On se uvek dohvati bas onoga sto ce mu
pouzdano upropastiti zivot. Jedna
od takvih stvari je politika. Nije lose bistriti politiku u kafani, uz
deset s lukom. Medutim, izabrati nesto
takvo za svoju profesiju - ili, jos gore, za svoj hobi - jeste vrlo
stetno po zdravlje. Mozes da dospes u
zatvor. Ili u bolnicu. Kao sto se to, za primer, meni dogodilo.
Samo sto od politike, kako vidimo, leka nema. Buduci da je tome vec
tako, potpisniku ne ostaje nista
drugo nego da citaocima u zemlji koja je samo privremeno odvojena od
Srbije predoci svoje videnje
prvog kruga predsednickih izbora drzave koja je na dobrom putu kakvim
se svi ponosimo.
Da se odmah razumemo: nisam glasao. Ovo iz razloga sto mi je ishod bio
unapred poznat. Tako da, kao
lokalna baba vracara, sada smem da izjavim kako su se moje prognoze u
potpunosti ispunile. Bilo bi
pravo cudo da nisu. Otuda tvrdim da su izbori protekli regularno. Kao
sto nemam primedbi na redosled
kandidata.
Seselj je pomalo socijalista
Uzimajuci u obrzir tu rang-listu, a zanemarujuci procente osvojenih
glasova (koji mi se cine
beznacajnim), sada znam da je dusa Srbije sacinjena od tri dela:
buducnosti, sadasnjosti i proslosti. Ovo
potonje reprezentuje treceplasirani Vojislav Seselj. Brojni analiticari
javnog mnjenja, jedne sumnjive
profesije, zapravo lazne nauke, u kojoj sve moz' da bidne, al' ne mora
da znaci, prilicno su iznenadeni
njegovim (relativno) visokim plasmanom. To je ubitacno vecno vracanje
istog. Vojvoda bez brade ima
stabilan politicki rejting jos od svoje pojave na politickoj sceni,
koji je, ovog puta, pokazao blagi rast
zahvaljujuci Milosevicevoj preporuci da svako ko je u dusi malo
socijalista zaokruzi na listicu ime
najpoznatijeg stanovnika Batajnice.
Seselj, dakle, profitira na necemu sto bi se moglo nazvati
razocarenjem. Ili se zove nadom da se tocak
istorije moze obrnuti. Njegova predizborna obecanja su zato bila
stabilna, dobro poznata: on nam je
opet nudio izolaciju, sankcije, inflaciju, zardale kasike za cipele,
mrznju i ksenofobiju, rat. To smo, na
njegovu nesrecu, vec imali. To je proslo. Buduci da bivsi pitomac
popravnog doma u Zenici gaji
stanovitu averziju - da ne kazemo mrznju - prema Jenkijima, on ne zna
za americku poslovicu da je
proslost samo voda koja je protekla ispod mosta. Amerikanci su najveca
sila na svetu zato sto njihovo
istorijsko secanje seze do prosle nedelje. Uz uslov da se pod tim
podrazumeva petak.
Na sasvim drugom kraju iskrzanog srpskog konopca, razapetog iznad
provalije, balansirao je Miroljub
Labus, moj komsija. Nemam nista protiv toga sto on stanuje u mojoj
ulici. Ali, ako je vec tako, mnogo
me je razocarao. Okupio je oko sebe cudnu bulumentu, od Dindica, preko
Delica, do Duska
Kovacevica. Stozer njegove kampanje bio je, ipak, bubnjar Dragoljub
Duricic. Onaj koji lupa. Pa je
tako izdobosario kako Labus hoce da nas odvede u Evropu i time spase od
gladi i ponizenja. Ako ga
izaberemo, to ce se - kaze - dogoditi vec sutra. Ili malo sutra. Nisam
se upecao.
Naime, poznat je moj stav da buducnost ne postoji. Taj pojam je
operativno sredstvo svih prevaranata,
pocevsi od onih koji vam stalno obecavaju kako ce pozajmljeni novac
jednom sigurno vratiti, do onih
koji, u svetoj borbi za tu svetlu buducnost, primenjuju teror, izvode
revolucije ili prepravljaju poruke
Biblije. Zato se Labus u svojim predizbornim govorima nije dotakao
nicega sto je, osim besparice, od
znacaja za ovu drzavu. Za njega Jugoslavija (ili kako li ce se vec
zvati) jednostavno ne postoji kao
samostalni entitet. To je virtualna cinjenica. Prosto receno: Labusov
program kao da su pisali crnogorski
separatisti, znani inace kao sverceri cigaretama.
Ova drzava ne sme propasti
Njegovi simparizeri - Delic, Dinkic, Carli Braun, masoni iz G17 plus -
jednom su poredili Vasington i
Mali Zvornik, tvrdeci da Kostunica jedno govori u Beloj kuci a nesto
sasvim drugo na obali Drine. To
je, s oprostenjem, muslimanski sindrom. Valjda otuda sto Labus stanuje
uz jedinu beogradsku dzamiju.
A Alah je rekao da je sadasnjost mucna prolaznost, manje-vise jedna
opticka varka na putu za vecna
lovista.
Izgleda da Vojislav Kostunica, moj drugi komsija, boluje od poverenja u
tu iluziju cije je ime daj nam
danas. Ovo u najvecem objasnjava sve njegove greske iz prethodnih
godina, kada je cesto delovao
mlitavo, neodlucno. Ali ga legitimise kao tvrdog realistu. On, s jedne
strane, ne vidi nikakvu privlacnost
u nekakvoj proevropskoj orijentaciji jer je negde procitao da je Srbija
i u XIX veku bila u Evropi. O
XIV veku da i ne govorimo. Tada se Evropa ovde spasavala.
Ako je vec tako, misli on, onda je u Srbiji najprece obaviti one
poslove koji ce garantovati nas opstanak
u Evropi. Pod jedan: sacuvati ove malo preostale drzave izmedu mora i
Morave. Isto tako: sacuvati
Kosovo u toj drzavi. Onda doneti novi ustav. Pa raspustiti razbojnicki
parlament. Zahvaliti se postojecoj
vladi na njenom trudu da u svim oblastima zivota primeni metod
organizovanog kriminala. Kriminalce,
razume se, pohapsiti. Pod uslovom da ne pruzaju otpor prilikom
arestiranja. Inace.
Glasati za Kostunicu predstavljalo bi, moza, gresku da se nije opet
radilo o referendumskom potezu. Jer
je - da se ne lazemo - to bio glas protiv Dindica. Seselj je oko te
stvari u pravu: u prvom krugu ovih
izbora premijer i njegova vlada recikliranih marksista porazeni su do
nogu. Ili od nogu. Oni su sada,
svejedno, invalidi. Zato je Dindic, zvani Kiza, cim su objavljeni
rezultati, digao nevidenu, ali sebi
svojstvenu dreku, nadajuci se da ce galama spreciti gradane da ponovo
glasaju 13. oktobra. Jos ako
opet padne kisa.
Njegove satelitske partije, ciji rejting ne zadovoljava ni kod izbora
kucnog saveta, idu jos i dalje: one
otvoreno pozivaju ljude da u tu nedelju ostanu kod kuce, da gledaju
kako se kuva pasulj, da paze da im
rucak ne zagori. Time samo svojerucno potpisuju svoju smrtnu presudu.
Kao sto je to, pre vise od dva
veka, ucinio francuski tuzilac revolucionarnog suda Fukje-Tenvil. Dok
su ga vozili na gubiliste, on je
doviknuo razularenoj svetini: Prljavi olosu, da li ti je hleb
pojeftinio od kada njih vise nema?! Pariski
plebs je ostao nem: Danton, Robespjer. Sen-Zist, Kuton - sve je bilo
uzalud. Jer giljotina nista ne
resava. Posto smo mi, po svemu, na nivou 1789. godine, onda kada je
pala Bastilja, ovi izbori su za nas
lek protiv farsicnog ponavljanja istorije kao jedine buducnosti. Jeste,
gospodo, hleb je pojeftinio, ima ga
za bacanje. Ali, ne bacamo ga. Ono sto preostane saljemo u zatvore.
Tamo poslednji cas cekaju oni koji
su toliko dugo bili nasi zli gospodari. Mi smo Evropa. Evropa kaze:
zlocin se ne isplati!
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
