Otu�io celu flotu
S. GREGOVI� 10/11/2002, 7:19:46 PM
KOTOR – Ha�kog svedoka Nikolu Samard�i�a, koji je prethodnih dana izazivao vi�e smeh nego �u�enje u sudnici Me�unarodnog tribunala, po lo�em pamte u Kotoru, gde je proveo du�e vreme vode�i pomorsku kompaniju “Jugooceanija”. Po isklju�ivosti, netoleranciji, samoljublju, progonu neistomi�ljenika. Ipak ne po toliko bujnoj ma�ti, �iji je dobar deo pokazao svedo�e�i protiv Slobodana Milo�evi�a.
- Nikola Samard�i� me je ostavio bez posla, samo zato �to sam se usudila da iznesem svoje mi�ljenje na radnom sastanku, ka�e Mirjana Filipovi�, svojevremeno inspektor u kotorskoj “Jugooceaniji”. – On je na kormilo na�e firme do�ao krajem osamdesetih, i jedno vreme je bio i direktor i ministar inostranih poslova Crne Gore. – Ostala sam sa dva sina i majkom, takore�i na ulici, zbog njegove isklju�ivosti. Bio je prek i osvetoljubiv. Nije voleo one koji misle svojom glavom.
I Zdravko Milo�evi�, koji se na�ao na kormilu “Jugooceanije” u vreme njene naj�e��e krize, a koga je Samard�i� optu�io u vezi “logora u Morinju 1991. godine”, imao je poslovni sukob sa biv�im direktorom kotorske kompanije. I to na Malti.
- Oti�ao sam na Maltu na njegovu inicijativu, ba� kao �to sam u “Jugooceaniju” do�ao na njegov poziv, ka�e Milo�evi�. – Nakon devet meseci sam napustio Maltu zbog poslovnih, bolje re�i profesionalnih neslaganja. Ono �to je prethodnih dana govorio u Hagu, bar �to se mene ti�e, zdrav um ne mo�e da smisli.
Mnogi u Kotoru smatraju da je kraj “Jugooceanije”, nekada najmo�nije trgova�ke flote u SFRJ, koja danas nema nijedan brod, po�eo u vreme Samard�i�a. U leto 1992. godine, nakon uvo�enja sankcija SRJ, prvi �ovek ove ku�e je izjavio “da je Jugooceanija” reorganizovana i da u vlasni�kom smislu vi�e ne postoji”.
- On je na jednom od na�ih brodova po�ao iz Bijele za Maltu, gde su formirana preduze�a, kako bi se sa�uvala flota, ka�e Mirjana Filipovi�, - �ta se tamo de�avalo, ja ne znam. Nismo otuda, odnosno ne moj sektor i ja, dobijali nikakve informacije. Samard�i� je bio tamo, rukovodio, ali kako, nije mi poznato. Tek ispalo je sve na kraju lo�e.
Nikola Samard�i�, koji ne skriva sada svoj separatizam i u to vreme je “ljubio” samostalnu Crnu Goru. Obja�njavaju�i, zajedno sa svojim timom, tog leta 1992. godine, kako �e kotorskim brodovima biti dobro pod malte�kom zastavom, ostavio je zapis:
- Malte�ka zastava, koja se sada vijori na na�im brodovima, ista je kao i stara crnogorska zastava. To je onaj na� krsta� barjak pod kojim su na�i preci izvojevali slavne pobede na Grahovu Vu�jem dolu, Fundini, Dugi Nik�i�koj, na Presjeci. Pod tom zastavom Crnogorci su odoleli obema stra�nim Omer pa�inim godinama. To su zastave pod kojima su Sveti Petar Cetinjski i vladika Rade, stvarali crnogorsku dr�avu!
Posle Malte Nikola Samard�i� se preselio u Australiju, gde se i razboleo. �ta je tamo radio, pouzdanih informacija nema, ali se njegovo ime vezuje za “aferu vuna”, i za velike nov�ane transakcije u kojima je o�te�ena na�a dr�ava.
O Samard�i�evom “naknadnom pam�enju” u Hagu, progovorili su krajem ove nedelje i drugi koji ga pamte iz vremena njegovog ministrovanja 1991. godine.
Zoran Kova�evi�, kapetan Sedmog bataljona, koji je bio vojnik 1991. godine, se�a se susreta sa Samard�i�em 1991. u vrme rata oko Dubrovnika. Bilo je to kod hotela “Pla�a” u Herceg Novom, a pored njih dvojice bilo je jo� prisutnih.
- Sre�an vam Dubrovnik i on �e biti na�, rekao nam je tada Samard�i�. Malo posle, kada je trebalo da krenemo ka Debelom brijegu zamolio nas je da mu sa rati�ta, ako budemo u prilici, doteramo kamp-ku�icu, pa �e nas on za to �astiti sa 300 maraka, rekao je Kova�evi�.
BIOGRAFIJA
Nikola Samard�i� je ro�en 24. oktobra 1935. godine u selu Ledenice, op�tina Kotor. Osnovnu �kolu poha�ao je u Herceg Novom, kao i srednju pomorsku �kolu. U Dubrovniku je dobio zvanje oficira. Posle toga poha�ao je Vi�u pomorsku �kolu u Rijeci. Kada je diplomirao 1964. dobio je zvanje pomorskog kapetana. Potom je poha�ao pravni fakultet u LJubljani, dopisno, a 1969. stekao je zvanje diplomiranog pravnika.
NOVINARI
Sve vreme dok je bio direktor “Jugooceanije”, Samard�i� je ratovao s novinarima. Znao je da okupi radnike u hol zgrade ovog preduze�a u Kotoru, gde su bili izlepljeni ise�ci iz novina i da im ka�e: ovo su va�i neprijatelji. Oni tope brodove i uzimaju vam hleb.
S. GREGOVI� 10/11/2002, 7:19:46 PM
KOTOR – Ha�kog svedoka Nikolu Samard�i�a, koji je prethodnih dana izazivao vi�e smeh nego �u�enje u sudnici Me�unarodnog tribunala, po lo�em pamte u Kotoru, gde je proveo du�e vreme vode�i pomorsku kompaniju “Jugooceanija”. Po isklju�ivosti, netoleranciji, samoljublju, progonu neistomi�ljenika. Ipak ne po toliko bujnoj ma�ti, �iji je dobar deo pokazao svedo�e�i protiv Slobodana Milo�evi�a.
- Nikola Samard�i� me je ostavio bez posla, samo zato �to sam se usudila da iznesem svoje mi�ljenje na radnom sastanku, ka�e Mirjana Filipovi�, svojevremeno inspektor u kotorskoj “Jugooceaniji”. – On je na kormilo na�e firme do�ao krajem osamdesetih, i jedno vreme je bio i direktor i ministar inostranih poslova Crne Gore. – Ostala sam sa dva sina i majkom, takore�i na ulici, zbog njegove isklju�ivosti. Bio je prek i osvetoljubiv. Nije voleo one koji misle svojom glavom.
I Zdravko Milo�evi�, koji se na�ao na kormilu “Jugooceanije” u vreme njene naj�e��e krize, a koga je Samard�i� optu�io u vezi “logora u Morinju 1991. godine”, imao je poslovni sukob sa biv�im direktorom kotorske kompanije. I to na Malti.
- Oti�ao sam na Maltu na njegovu inicijativu, ba� kao �to sam u “Jugooceaniju” do�ao na njegov poziv, ka�e Milo�evi�. – Nakon devet meseci sam napustio Maltu zbog poslovnih, bolje re�i profesionalnih neslaganja. Ono �to je prethodnih dana govorio u Hagu, bar �to se mene ti�e, zdrav um ne mo�e da smisli.
Mnogi u Kotoru smatraju da je kraj “Jugooceanije”, nekada najmo�nije trgova�ke flote u SFRJ, koja danas nema nijedan brod, po�eo u vreme Samard�i�a. U leto 1992. godine, nakon uvo�enja sankcija SRJ, prvi �ovek ove ku�e je izjavio “da je Jugooceanija” reorganizovana i da u vlasni�kom smislu vi�e ne postoji”.
- On je na jednom od na�ih brodova po�ao iz Bijele za Maltu, gde su formirana preduze�a, kako bi se sa�uvala flota, ka�e Mirjana Filipovi�, - �ta se tamo de�avalo, ja ne znam. Nismo otuda, odnosno ne moj sektor i ja, dobijali nikakve informacije. Samard�i� je bio tamo, rukovodio, ali kako, nije mi poznato. Tek ispalo je sve na kraju lo�e.
Nikola Samard�i�, koji ne skriva sada svoj separatizam i u to vreme je “ljubio” samostalnu Crnu Goru. Obja�njavaju�i, zajedno sa svojim timom, tog leta 1992. godine, kako �e kotorskim brodovima biti dobro pod malte�kom zastavom, ostavio je zapis:
- Malte�ka zastava, koja se sada vijori na na�im brodovima, ista je kao i stara crnogorska zastava. To je onaj na� krsta� barjak pod kojim su na�i preci izvojevali slavne pobede na Grahovu Vu�jem dolu, Fundini, Dugi Nik�i�koj, na Presjeci. Pod tom zastavom Crnogorci su odoleli obema stra�nim Omer pa�inim godinama. To su zastave pod kojima su Sveti Petar Cetinjski i vladika Rade, stvarali crnogorsku dr�avu!
Posle Malte Nikola Samard�i� se preselio u Australiju, gde se i razboleo. �ta je tamo radio, pouzdanih informacija nema, ali se njegovo ime vezuje za “aferu vuna”, i za velike nov�ane transakcije u kojima je o�te�ena na�a dr�ava.
O Samard�i�evom “naknadnom pam�enju” u Hagu, progovorili su krajem ove nedelje i drugi koji ga pamte iz vremena njegovog ministrovanja 1991. godine.
Zoran Kova�evi�, kapetan Sedmog bataljona, koji je bio vojnik 1991. godine, se�a se susreta sa Samard�i�em 1991. u vrme rata oko Dubrovnika. Bilo je to kod hotela “Pla�a” u Herceg Novom, a pored njih dvojice bilo je jo� prisutnih.
- Sre�an vam Dubrovnik i on �e biti na�, rekao nam je tada Samard�i�. Malo posle, kada je trebalo da krenemo ka Debelom brijegu zamolio nas je da mu sa rati�ta, ako budemo u prilici, doteramo kamp-ku�icu, pa �e nas on za to �astiti sa 300 maraka, rekao je Kova�evi�.
BIOGRAFIJA
Nikola Samard�i� je ro�en 24. oktobra 1935. godine u selu Ledenice, op�tina Kotor. Osnovnu �kolu poha�ao je u Herceg Novom, kao i srednju pomorsku �kolu. U Dubrovniku je dobio zvanje oficira. Posle toga poha�ao je Vi�u pomorsku �kolu u Rijeci. Kada je diplomirao 1964. dobio je zvanje pomorskog kapetana. Potom je poha�ao pravni fakultet u LJubljani, dopisno, a 1969. stekao je zvanje diplomiranog pravnika.
NOVINARI
Sve vreme dok je bio direktor “Jugooceanije”, Samard�i� je ratovao s novinarima. Znao je da okupi radnike u hol zgrade ovog preduze�a u Kotoru, gde su bili izlepljeni ise�ci iz novina i da im ka�e: ovo su va�i neprijatelji. Oni tope brodove i uzimaju vam hleb.
