|
Novi "jugo-amerika"Grupa Zastava vozila sklopila je sa korporacijom "Nukarko" iz Nju D�ersija, �iji je osniva� Malkom Briklin svojevremeno zaslu�an za prodor "juga" na ameri�ko tr�i�te, predugovor o formiranju akcionarskog dru�tva "Zastava Motor Works" (ZMW). Ovaj dokument kojim je predvi�eno da, kroz zajedni�ko ulaganje sa strate�kim partnerom iz Amerike, za tri godine proizvodnja kragujeva�kih automobila namenjenih, pre svega, inostranom tr�i�tu naraste na 220.000 godi�nje, potpisan je 4. oktobra i od ju�e je va�e�i. U narednih �est meseci, a najkasnije do 1. marta idu�e godine, trebalo bi da se posao kruni�e i parafiranjem ugovora. Obelodanjuju�i ovu vest na ju�era�njoj konferenciji za novinare u vladi Srbije, Aleksandar Vlahovi�, republi�ki ministar za privredu i privatizaciju, naglasio je da �e trogodi�nje ulaganje najmanje 150 miliona dolara investicionog i obrtnog kapitala, na koje se strate�ki partner obavezao predugovorom, omogu�iti kragujeva�kom proizvo�a�u da pove�a i modernizuje proizvodne kapacitete i svoje modele - stare unapre�ene i nove - plasira �irom sveta. Naime, kako je predvi�eno predugovorom, "Nukarko" �e zarad ulaganja 150 miliona dolara postati ve�inski vlasnik (80 odsto akcija) ZMW ad Kragujevac, dok �e ulog u imovini Grupe Zastava vozila obezbediti 20-procentno vlasni�tvo. Sem investicije od minimum 150 miliona dolara, �iji �e se iznos precizno utvrditi u narednih �est meseci, ameri�ki partner se obavezao da podigne tehnolo�ke standarde na nivo EURO 3 i EURO 4., neophodne da bi se automobili iz Kragujevca mogli izvoziti i da unapredi postoje�e brendove i podstakne razvoj novog brenda (robne marke) koji �e, po Vlahovi�evim, re�ima biti sinonim za vrednost, kvalitet i pouzdanost. Pri tome na kraju prve godine proizvodnja zajedni�kog preduze�a bi trebalo da dostigne 5.000, na kraju druge 7.500, dok bi tre�u zavr�ili sa 10.000 automobila mese�no, odnosno 220.000 za godinu dana. "Nukarko" je preuzeo obavezu da 75 odsto proizvedenih vozila izveze u
SAD, EU i tr�i�ta zemalja u razvoju, pre svega latinoameri�kih sa �ijim
distributerima, nezavisno od ovog predugovora, postoji ugovoreni plasman
2000 automobila mese�no.
Kao ve�inski partner "Nukarko" �e u startu zaposliti 4.500, odnosno sve sada�nje radnike "Zastava automobila" da bi u godini pune iskori��enosti kapaciteta ZMW zapo�ljavao 9.000 ljudi. Uz to u narednih pet godina, kako je ugovoreno, ameri�ka korporacija �e morati da zadr�i udeo u zajedni�kom akcionarskom dru�tvu, kao i da ne dozvoli njegov bankrot ili ste�aj, sem u dogovoru sa "Zastavom". Ulog Grupe Zastava vozila ne�e biti nov�ani. Na ime 20 odsto vlasni�tva u novoosnovano preduze�e domicilni partner �e investirati nou-hau "Zastava automobila" za proizvodnju vozila "skala", "jugo" i "florida", kao i njihove pikap verzije, zatim zemlji�te na kome se nalaze proizvodni kapaciteti, zgrade i prate�e objekte, opremu i ma�ine i intelektualnu svojinu. Nakon potpisivanja predugovora u narednih �est meseci ameri�ki partner �e sa�initi tehni�ko-tehnolo�ki projekat, kojim �e se detaljno definisati nivo investicija, razraditi poslovni planovi, istra�iti tr�i�ta i organizovati marketing nove firme, uspostaviti distribucione kanale, sa �vrstim ugovorima i zapo�eti proces homologizacije novog vozila. Zadatak "Zastave" je, kako je objasnio Vlahovi�, da vrednuje i izdvoji imovinu koja �e pripasti zajedni�koj firmi i da uz pomo� dr�ave restrukturi�e obaveze, da dugove, koji ne�e u�i u novoosnovano preduze�e, prenese na holding. Naime, kako je objasnio Vlahovi�, osnivanjem ove srpsko-ameri�ke firme ni jedan biv�i kreditor, pre svega italijanski "Fijat" kome "Zastava" najvi�e i duguje (oko 75 miliona maraka) ne�e biti o�te�en. Ovom starom strate�kom partneru je, po ministrovim re�ima, nu�eno da preuzme kompaniju za dug ali on to nije bio spreman. Stoga u narednom periodu i predstoje razgovori sa biv�im kreditorima o razre�avanju starih dugovanja. Novo partnerstvo sa ameri�kom korporacijom, pre privatizacije, Vlahovi�
je objasnio nepovoljnim op�tim stanjem u svetskoj automobilskoj industriji
i �injenicom da vo�eni razgovori sa potencijalnim strate�kim partnerima
koji bi u ovom trenutku u�li u proces privatizacije, nisu oti�li dalje od
interesovanja, odnosno nisu rezultirali spremno��u na konkretne korake.
Deset godina bez poreza "Zastavin" ameri�ki partner �e, kao i svi veliki investitori, po usvajanju predlo�enih poreskih izmena, u narednih deset godina biti oslobo�en pla�anja poreza na dobit korporacije. Utoliko pre �to �e njegovo ulaganje vi�estruko prema�iti minimalno 10 miliona evra, na osnovu �ega ulaga� sti�e pravo na ovu olak�icu. Ovaj konkretni aran�man, izme�u ostalog, po re�ima Aleksandra Vlahovi�a, bio je povod da se nadle�na ministarstva za privredu i finansije odlu�e na zna�ajnije stimulanse u poreskoj politici. To je za stranog investitora bio dodatni podsticaj, kao �to je za njega atraktivno i formiranje slobodne zone u jugoisto�noj Evropi i ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusima. Pripreme za nova ulaganja Posle propu�tene �anse da se kao zemlja kandidujemo za zajedni�ko ulaganje "Pe�oa" i "Tojote" koji su za svoju destinaciju izabrali �e�ku, u izgledu je – 2004. godine nova grinfild investicija automobilske industrije. Stoga su jo� proletos po�ele pripreme,
kako bismo za dve godine mogli ravnopravno da konkuri�emo, najavio je
Vlahovi�, ne �ele�i da otkrije o �ijim je planovima za investiranje re�.
Vesna Jeli�i� |
<<01_03.jpg>>
<<vrati.gif>>
