-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== RIK: SVE SPREMNO ZA IZBORE Beograd -- Republička izborna komisija usvojila je u subotu na sednici informacije o pripremi ponovljenog glasanja na izborima za predsednika Srbije, koji se održavaju u nedelju. RIK je zaključio da će u drugom krugu predsedničkih izbora biti isti broj biračkih mesta kao u prvom krugu, kao i da ostaje isti birački spisak koji je ustanovljen 26. septembra. Glasački materijal je već podeljen biračkim odborima, saopštio je RIK. Sekretar RIK-a Ljiljana Velić-Šantić ocenila je da bi odziv birača "trebalo da bude dobar, ukoliko bude lepo vreme". SRBI NE MOGU SNOSITI ODGOVORNOST ZA LOKALNE IZBORE Beograd -- Politički predstavnici kosovskih Srba preneli su stav ambasadorima Amerike, Rusije, Francuske, Nemačke, Italije i zameniku ambasadora Velike Britanije da Srbi neće i ne mogu snositi odgovornost za eventualno neučešće na lokalnim izborima u pokrajini 26. oktobra. Poslanici koalicije Povratak preneli su diplomatama stav da su u pokrajinskom parlamentu do sada bili suočeni sa najgrubljom majorizacijom i preglasavanjem prilikom donošenja svake odluke. Plan šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera koji se odnosi na Kosovsku Mitrovicu, neposredno pred izbore, "pokazuje da on sa svoje strane nije imao dobru volju da našu zabrinutost, brige i zahteve uzme uopšte u obzir", rekao je Oliver Ivanović koji je učestvovao na sastanku. SRBI RAZMATRAJU TRI VARIJANTE Gračanica -- Politički predstavnici kosovskih Srba trenutno razmatraju tri opcije kako se postaviti prema predstojećim lokalnim izborima u pokrajini 26. oktobra. "Prva i najizglednija opcija je potpuni bojkot izbora", preneli su srpski zvaničnici sa Kosova, objašnjavajući takav stav "potpunim nerazumevanjem UNMIK-a za njihova osnovna i egzistencijalna prava u ambijentu potpune albanske dominacije i preglasavanja u svim institucijama u kojima su Srbu trenutno na Kosovu zastupljeni". "Skupština Kosova je najbolji primer majorizacije Albanaca i isključivosti prema potrebama Srba", naveli su sagovornici, želeći da ostanu anonimni. Druga varijanta je delimično učešće kosovskih Srba na izborima i to u sredinama u kojima čine nadpolovičnu većinu naspram Albanaca, dok je treća opcija organizovanje "sopstvenih izbora". Poslednja opcija će biti primenjana u slučaju da UNMIK i ostale kosovske institucije i dalje "ostanu gluve" na apele Srba da im se ponude čvrste i vremenski utvrđene garancije da će odmah posle izbora biti sprovedena decentralizacija vlasti u pokrajini. "Opredeljenje kosovskih Srba da na izborima za predsednika Srbije glasaju za Vojislava Šešelja je upozorenje međunarodnoj zajednici i vlastima u pokrajini da nisu obezbedili minimum uslova da se manjinske zajednice osećaju sigurnim i sastavnim delom kosovskog društva", naveli su sagovornici. DEČANSKI MONASI NE GLASAJU NA LOKALNIM KOSOVSKIM IZBORIMA Visoki Dečani -- Trideset tri monaha manastira Visoki Dečani, koji su jedini srpski stanovnici na području opštine Dečani, nisu glasali na najnovijim kosovskim opštinskim izborima koji su već počeli sa pred-glasanjem zajednica kojima je uskraćena sloboda kretanja i pristup zvaničnim glasačkim mestima, javlja Informativna služba Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske.Bratstvo je ovako postupilo zato što već tri godine monasi ovog manastira žive u potpunoj izolaciji bez ikakve slobode kretanja i građanskih prava. "Ovaj stav je jasno predočen predstavnicima OEBS-a koji su ispunili svoju dužnost i na par sati uspostavili privremeno glasačko mesto u manastirskim prostorijama. Ovim gestom bratstvo želi da skrene pažnju međunarodnoj i domaćoj javnosti da se budućnost Kosova i Metohije ne može graditi samo za jedan narod i jednu veroispovest, već treba da počiva na načelima jednakosti svih građana bez obzira na naciju i veru", stoji u saopštenju. ĐUKANOVIĆ: O IZBORNOM MODELU ODLUČIĆE PARLAMENT Podgorica -- Predsednik Crne Gore Milo Đukanović demantovao je da je već prihvatio da izbori za parlament buduće zajednice Srbije i Crne Gore budu neposredni, što bi, prema nekim tvrdnjama, objavio tek posle izbora 20. oktobra. "Nikome nisam saopštio kakav će biti izborni model po kome će Crna Gora birati svoje predstavnike u parlament državne zajednice. Svima sam jasno rekao da će o tome odlučiti crnogorski Parlament", rekao je Đukanović gostujući na televiziji Skaj sat. Đukanović je precizirao da ne insistira na posrednim izborima, iako smatra da bi taj način bio najprimereniji karakteru buduće državne zajednice, kakva je projektovana Beogradskim sporazumom. NARODNU STRANKU OSNOVALA SLUŽBA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI Kolašin -- Bivši predsednik crnogorske Narodne stranke Novak Kilibarda izjavio je da je ovu stranku 1990. godine osnovala Služba državne bezbednosti Crne Gore. "Bivši crnogorski ministar inostranih poslova Nikola Samardžić nije bio daleko od istine kada je, svedočeći u Hagu, kazao da je Narodnu stranku osnovao SDB", rekao je Kilibarda nezavisnoj televiziji "Orion" iz Kolašina. Kilibarda je istakao da su Momir Bulatović i Milo Đukanović preko SDB-a osnovali uslužnu stranku, a to je bila njegova Narodna stranka, koja bi "bila transimisioni kaiš i mesto gde je trebalo da budu svi njihovi kadrovi kojima nisu mogli da daju ministarske fotelje". "Trebao im je i vođa, pa su se odlučili za mene, kao poznatog disidenta. Dakle, Narodna stranka nije osnovana iz moje glave, nego iz glave ljudi koji su smijenili Veselina Đuranovića i ostale", rekao je Kilibarda, koji je deset godina bio lider Narodne stranke. Kilibarda je poslanički kandidat Koalicije "Demokratska lista za evropsku Crnu Goru - Milo Đukanović" za izbore 20.oktobra. GALJAK: SRBIJA I CRNA GORA U EU, PRERANO ZA TAČAN DATUM Brisel -- Portparol visokog predstavnika Evropske unije za bezbednost i saradnju Kristina Glaljak je ocenila da je prerano govoriti o tačnim datumima prijema Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju i poručila da je potrebno da buduća državna zajednica narednih godina pokaže da je stabilna država. "Na prvom mestu EU interesuje stabilna politička i ekonomska situacija, odnosno zaokruživanje rada na ustavnoj povelji, definisanje buduće države. Za EU je važno da zna s kim saraduje, ali je bitno da u zemlji uspostavite zdrave unutrašnje odnose. Drugi prioritet mora biti pristup Programu asocijacije i stabilizacije koji predstavlja formalno i tesnije povezivanje sa EU", izjavila je Galjak za "Blic". Ona je podvukla da ulazak u EU za svaku zemlju predstavlja veliki izazov. "Ulaskom se pojavljujete na sasvim novom tržištu i novim uslovima konkurencije, ali ulazite i u novi sistem spoljne politike. Da bi se odgovorilo tim izazovima potrebno je mnogo truda, a što reforme budu bile jasnije, Srbija i Crna Gora biće bliže punopravnom članstvu", zaključila je Galjak. USTAVNI SUD SRBIJE OCENJUJE ODREDBE O MANDATIMA Beograd -- Ustavni sud Srbije, kako saznaje B92, prihvatio je inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe Poslovnika republičke Skupštine koja daje pravo Administrativnom odboru da raspolaže poslaničkim mandatima. B92 saznaje da je Ustavni sud Srbije odredio "sudiju-izvestioca" i da će se o predlogu za ocenu ustavnosti pomenute odredbe izjašnjavati uskoro. Podsetimo, Administrativni odbor je najpre oduzeo 21 mandat poslanicima DSS, a nakon što je Savezni ustavni sud osporio ustavnost te odluke, DOS je u julu 2002. godine odlučio da DSS-u bude oduzeto svih 45 mandata u republičkom parlamentu. Recimo još i to da je izvor B92 negirao informaciju pojedinih medija da će na sednicu Ustavnog suda Srbije biti pozvani predstavnici stranaka i Skupštine Srbije. PRONAĐEN STRATEŠKI PARTNER ZA PREDUZEĆE "ZASTAVA AUTOMOBILI" Beograd -- Vlada Srbije od svog formiranja pokušavala je da pronađe strateškog partnera kragujevačkom preduzeću 'Zastava automobili'. Najveći proizvođač motornih vozila u Srbiji, nekada primer uspešnosti domaće privrede, propadao je više od decenije. Međutim, američka firma "New car company" odlučila je da, pod okriljem novoformiranog preduzeća 'Zastava Motor Works', postane vlasnik nekadašnjeg giganta. Shodno sporazumu, američki >New car company< učestvovaće u strukturi buduće kompanije sa 80 odsto. U naredne tri godine uložiće minimum 150 miliona dolara, a u roku od pet godina uposliti 9.000 radnika. Prema rečima ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića, kompanija će 2008. godine proizvoditi 220.000 automobila. U pitanju je predugovor, dok bi zvanični ugovor trebalo da bude sklopljen najkasnije do 1. marta 2003. godine. "New car company" je kompanija - ćerka "Global auta", firme na čijem je čelu Malkom Briklin, čovek koji je zaslužan za proboj Juga na američko tržište osamdesetih godina. Strateški partner Zastave ne dolazi iz prve lige svetske auto-industrije, ali bolje od ovoga verovatno nije moglo, komentariše za Radio B92 novinar nedeljnika 'Vreme' Miša Brkić. "Tražeći strateškog partnera vlada Srbije je obila pragove svih velikih automobilskih kompanija u svetu, i Tojote i Pežoa i Dženeral motorsa, a verovatno i Fiata, ali niko nije bio zainteresovan da dođe u Kragujevac. Malkolm Briklin je poznato ime u Americi u svetu automobilske industrije, naravno on nije moćan kao Dženeral motors ili Ford, ali on se tu mešto bori, on je čovek koji je uspeo na američkom tržištu, ne samo sa Jugom osamdesetih godina. To je naše suočavanje sa stvarnošću. "Zastava"" je dobila ono što je mogla da dobije, odnosno srpska vlada je dovela u Kragujevac onog ko je bio raspoložen da dođe. Za ono što smo do sada imali, "Global auto" je srećna prilika, dobar mladoženja", rekao je Brkić. U Samostalnom sindikatu Zastava automobila kažu da nisu bili obavešteni o planovima da američka kompanija postane novi vlasnik preduzeća. Predsednik sindikata Zoran Mihajlović izjavio je za Radio B92 da će stav radnika biti poznat u subotu, nakon sastanka sa upravom. "Mogu vam reći da smo svi vrlo iznenađeni, pogotovu mi u sindikatu, jer nikakvih zvaničnih informacija pre toga nismo imali da će biti potpisan neki ugovor ovog tipa. Nas najviše zanima šta će biti sa radnicima, kolika je sigurnost. Čini mi se da je vlada opet išla korak-dva ispred. Ničeg tu transparentnog nema, poslovodstvo je to držalo u tajnosti i odjednom je izbacilo tu informaciju. Ja sam zakazao sednicu sindikalnog odbora u fabrici za subotu, pozvao sam generalnog direktora da nam razjasni čitavu situaciju i da nam dostave na uvid ovaj ugovor kako bi mogli da pravilno reagujemo", rekao je Mihajlović. Miša Brkić kaže da nema mnogo razumevanja za bojazni radnika. "Ako su hteli nekog princa na belom konju, što ga nisu tražili ovih godinu dana, niko ima nije branio. Mogli su da se rastrče po svetu, a ne da sede skrštenih ruku i sad, kada je neko našao strateškog partnera, kakv god da je, nije ni kljakav, nije ni ćorav, donosi za tri godine 150 miliona dolara. Malo li je i za te radnike tamo i za taj sindikat, bolje bi bilo da gledaju kako će da zaposle ljude, a ne da li ih je neko obavestio i da li ih nije obavestio. Uostalom, potpisan je predugovor, ugovor je tamo negde početkom marta 2003. godine, i pretpostavljam da će sindikat imati i vremena i načina da se izjasni", rekao je Brkić. Jedan od strateških ciljeva "Zastava Motor Works" je povratak kragujevačkih automobila na tržište Sjedinjenih Američkih Država. To nije nemoguće, ali treba da postoje i veće ambicije, ističe za B92 predsednik Američke privredne komore za Jugoslaviju, Saša Trišić. "Voleo bih da izvezemo, ali nešto bolje od Juga. Ja veliki potencijal vidim u poljoprivredi, u hrani, to je nešto što smo nekada izvozili i mislim da je taj deo dosta neiskorišten,. Najbitnije je što je došao "US steel", ako jedan takav gigant reši da dođe na ovo tržište, znači da je sigurno i za ove manje da dođu. Mi računamo i na srednje i male američke firme da dođu, koje imaju mnogo više interesa od velikih kompanija, pošto asmo mi ipak tržište od 6 miliona ljudi", rekao je Trišić. Profesor ekonomije na beogradskom Pravnom fakultetu Boris Begović nije toliki optimista. U izjavi za B92, on tvrdi da ovdašnja privreda i vlada nemaju odgovor na ključne probleme koje treba rešiti pre stupanja na američko tržište. "Prvo pitanje je šta to mi imamo da prodamo Americi? Šta je to što proizvođači u ovoj zemlji mogu da ponude američkim kupcima? Druga stvar, vi da biste uspeli da prodate ono što američki kupci žele da kupe, potrebno je da postoji vrlo razrađena mreža, potrebno je da postoje kontakti između domaćih i američkih spoljnotrgovinskih preduzeća, proizvođača. Sve je to zamrlo tokom ovih 12 godina", ističe Begović. Upravo u cilju bolje komunikaciju medju privrednicima, Američka privredna komora sprovešće konkretne akcije, navodi Saša Trišić. "Mi imamo nekoliko akcija u narednih mesec ipo dana, zajedno sa organizacijom OPIK ćemo imati konferenciju, gde će biti prisutno 20 do 30 američkih firmi, koje žele da investiraju u Jugoslaviji, gde ćemo im predočiti neke pozitivne strane ovog tržišta. Mi sada prvo treba da oživimo firme koje su uspele da prežive, a drugo da vidimo sa tim investitorima da nađemo neke nove proizvode, otvorimo neke nove fabrike", kaže Trišić.Podsetimo da bi u američkom Kongresu uskoro trebalo da bude usvojen zakon koji će omogućiti obnavljanje normalnih trgovinskih odnosa izmedju SAD i Jugoslavije, čime će se stvoriti pravne pretpostavke za međusobnu saradnju dva tržišta. SAMOSTALNI SINDIKAT TRAŽI UGOVOR NA UVID Kragujevac -- Posle objavljivanja ishoda pregovora Vlade Srbije i američke firme "Nju-kar-ko", koja je spremna da investira u "Zastavu automobili" oko 150 miliona dolara, Samostalni sindikat kragujevačke Zastave izrazio je nezadovoljstvo time što nisu upoznati o predugovoru sa američkim partnerom. Tim povodom u subotu je u fabrici održan sastanak rukovodstva Zastave i samostalnog sindikata, javlja iz Kragujevca za B92 Tamara Sretenović. "Mi smo pozvali generalnog direktora fabrike Zastava automobila Zorana Radojevića da prisustvuje sastanku odbora Samostalnog sindikata kako bi nas upoznao sa stavkama u predugovoru da bi Samostalni sindikat mogao narednih dana tim povodom da zauzme stav", rekao je Zoran Mihajlović, predsednik sindikata. "Ugovor je zaključen 4. oktobra, pojavio se 11. oktobra. Plašimo se da je to opet neka propaganda kao što je bio i aranžman sa Kinom, pa nije uspeo, pa smo imali aranžman sa Rusima, pa nije uspeo. Prethodna vlada je imala neke preliminarne ugovore i dogovore sa Pežoom, pa nisu uspeli, i plašimo se da i sada ne uspe", kaže Mihajlović. Samostalni sindikat Zastava automobili zatražio je u subotu od Vlade Srbije i poslovodstva fabrike da "dostavi na uvid" predugovor o zajedničkom ulaganju koji je potpisan sa korporacijom "Njukarko", kao i da do potpisivanja ugovora sindikat bude aktivno uključen u sve razgovore. FORMIRANO TELO SAVEZNE VLADE KOJE ĆE PRATITI IRAČKU KRIZU Beograd -- Savezna vlada formirala je posebno telo koje će pratiti situaciju u vezi sa iračkom krizom, kako bi interesi Jugoslavije i njenih gradjana bili zaštićeni. Ministar inostranih poslova Goran Svilanović, obrazlažući ovu odluku, izjavio je za Radio B92 da bi eventualna eskalacija krize u Iraku mogla da se odrazi i na interese naše zemlje. "Smatrali smo da je neophodno da i Savezna vlada bude uključena i drugim resorima u ovaj posao, imajući u vidu potrebu zaštite interesa naših firmi i naše države u Iraku. Na predlog SMIP-a vlada je prihvatila da se formira jedna interresorna grupa koja bi uključila i predstavnike drugih ministarstava, konkretno tu će biti predstavnik MUP-a i Ministarstva odbrane. Ovo telo će pratiti situaciju u Iraku, i donositi preporuke, kako bi vlada mogla da donosi odluke. Cilj je da se zaštite interesi naše zemlje, životi i bezbednost naših građana koji tamo rade i da sve što bi moglo da se dogodi ni na koji način ne iznenadi našu vladu, odnosno, naše ljude koji tamo žive", rekao je Svilanović.Na pitanje kakvi su trenutni odnosi Jugoslavije i Iraka, s obzirom na težnje da se integrišemo sa zemljama Zapada, ministar Svilanović odgovara: "Jugoslavija i Irak imaju dobre odnose. Imamo odnose na nivou ambasadora, tako da naše diplomatsko predstavništvo tamo normalno radi za sada, i mi se nadamo da neće biti potrebe da se na bilo koji način to promeni, ali moramo da budemo oprezni. Mi sa velikom zabrinutošću pratimo sve što se događa i nadamo se da će sve rezolucije Saveta bezbednosti UN u punoj meri biti poštovane i da neće biti eskalacije", istakao je Svilanović. JOVAN AREŽINA NOVI DIREKTOR STUDIJA B Beograd -- Bivši novinar Radio Beograda Jovan Arežina novi je generalni direktor Studija B, odlučeno je u petak na sednici Skupštine grada Beograda. Arežina će na toj funkciji zameniti dosadašnjeg direktora Branimira Grulovića, čija je ostavka prethodno prihvaćena. Gradski parlament odlučio je i da prihvati ostavku člana Upravnog odbora Studija B Snježane Milivojević i na njeno mesto je postavljen Ranko Bugarski. Odbornici beogradske Skupštine takođe su usvojili i izmene Statuta Studija B, prema kojima se restoran STB briše iz sastava Radiodifuznog preduzeća, pošto je odlukom direktora prestao da radi. TV STUDIO B NIJE EMITOVALA VESTI U SEDAM ZBOG ŠTRAJKA Beograd -- Beogradska Televizija Studio B u subotu uveče nije emitovala glavnu informativnu emisiju "Vesti u sedam" zbog štrajka upozorenja radnika te medijske kuće. Voditelj te televizije saopštio je u 19 časova da je jednočasovni štrajk upozorenja organizovan zbog nezadovoljstva radnika niskim zaradama, odugovlačenjem usvajanja nove sistematizacije radnih mesta, nepostojanjem pojedinačnog kolektivnog ugovora i "nezakonitim tretmanom" honorarnih saradnika. Štrajk upozorenja trajao je do 20 sati. Štrajkački odbor Studija B saopštio je da je odlučio da ne prihvati uslove koje je Jovan Arežina ponudio tom odboru za odustajanje od štrajka upozorenja. UHAPŠEN IVAN ANTIĆ Niš -- Efikasnom akcijom niške policije, kako javlja lokalna Televizija 5, u petak kasno uveče uhapšen je Ivan Antić zvani Šica. On je u subotu ujutro, uz jaku policijsku pratnju odveden u zgradu niškog SUP. Antić je osumnjičen za dvostruko ubistvo u niškom kvartu Kičevo 15. septembra, kada su ubijeni Sandro Stamenković i Robert Viciknez. HIDROELEKTRANA PIROT GRADIĆE MINI ELEKTRANE Pirot -- Direktor Hidroelektrane "Pirot" Jovan Stevčić izjavio je da ova hidroelekrana uskoro počinje realizaciju projekta za izgradnju dve mini elektrane na Nišavi i Visočici, koje bi godišnje trebalo da proizvedu 65 miliona kilovat-sati struje. Prva mini elektrana gradiće se na Nišavi u Pirotu kod fabrike 'Tigar' i biće snage od 4,5 megavata, a druga snage od 7,5 megavata biće izgradjena petnaestak kilometara nizvodno od Pirota kod sela Crnolište", rekao je Stevčić, dodajući da su za ovaj projekat zainteresovani i investitori iz Italije. Prema njegovim rečima, pored ove dve, u planu je izgradnja još dve mini elektrane na temeljnom ispustu brane akumulacionog jezera HE "Pirot". Stevčić kaže da će izgradnju mini centrala fnansirati pirotska Elektrodistribucija, HE "Pirot" i Elektroprivreda Srbije. KUPOPRODAJA ZORKA-FARME BIĆE OBAVLJENA PRE ROKA Šabac -- Generalni direktor šabačke fabrike lekova "Zorka-Pharma" Tomislav Sokić, rekao je u subotu da će realizacija kupoprodajnog ugovora sa vršačkim koncernom "Hemofarm", biti realizovana pre predviđenog roka od 30 dana jer su "razlike samo u sitnicama". "Razlike su samo u viđenju socijalnog programa, a odnose se na nivo stečenih prava radnika koja su nešto viša u 'Zorka-Farmi' nego u 'Hemofarmu', ali to je stvar pregovora za čije rešenje sigurno neće biti potrebno zakonom predviđenih mesec dana", rekao je Sokić u izjavi za agenciju Beta. On je, takođe, kazao da je investicioni program ponuđen od 'Hemofarma' "znatno veći od očekivanog". Prema rečima Sokića, "Hemofarm" je ponudio za "Zorka-Farmu" 14,6 miliona evra, dok je "Krka" ponudila 16,1 milion, ali je vršački koncern predvideo veće investiciono ulaganje i bolji socijalni program što je opredelilo tendersku komisiju. Predsednik Skupštine opštine Šabac Dušan Petrović izjavio je agenciji Beta da je za Šabac "najvažnije što će realizacijom kupoprodaje između 'Hemofarma' i 'Zorka-Farme' grad dobiti još jednu fabriku". "Predviđena investicija od 27,5 miliona evra, sa najvećim procentom realizacije u naredne dve godine, garantuje nova radna mesta jer je to faktički vrednost još jedne fabrike lekova", rekao je Petrović. HOLANDSKE FIRME ĆE VADITI MOST SLOBODE U NOVOM SADU Novi Sad -- U operaciji sečenja srušene konstrukcije mosta Slobode u Novom Sadu učestvovaće i ekipe iz Holandije koje su sa dna mora vadile i rusku nuklearnu podmornicu "Kursk". Kako prenosi subotnji novosadski "Dnevnik" u završnoj fazi čišćenja ostataka mosta Slobode, glavni izvođač radova, beogradsko preduzeće "Mostogradnja" angažovala je ekipe roterdamskih preduzeća "Smit" i "Mamut", koja su vadila i rusku podmornicu "Kursk" kada je ona, nakon eksplozije, potonula na dno mora. Tehnički direktor "Mostogradnje" Dragan Lukić rekao je da će projekat čišćenja ostataka mosta Slobode biti završen do polovine novembra, što predstavlja kašnjenje od dva meseca. Lukić je kazao da je do kašnjenja došlo zbog uslova za vađenje koji su "neuporedivo teži" od onih preciziranih u projektu, kao i zbog avgustovskog "veoma visokog" vodostaja Dunava. INICIJATIVA ZA SANATORIJUM ZA NARKOMANE NA FRUŠKOJ GORI Novi Sad -- Novi Sad je jedan od gradova u kojima je u poslednjih nekoliko godina zabeležen rast broja narkomana. Grupa građana koju čine uglavnom roditelji zavisnika pokrenula je inicijativu za pomoć mladim narkomanima koja, pored ostalog, ima kao cilj i izgradnju sanatorijuma na Fruškoj gori, prenosi dopisnik Radija B92 iz Novog Sada, Dragan Gmizić. Bez svojih prostorija, bez telefona, udruženje građana za borbu protiv narkomanije Novi Sad uspelo je nakon dva meseca da sakupi više od 1.000 članova. Među njima su uglavnom ljudi koji imaju problem narkomanije u okviru svoje kuće, u svojoj porodici. Ružica Vasiljević, majka narkomana i predsednica udruženja, kaže: "Postoji svež podatak da u Vojvodini ima oko 12.000 godišnje nerođene dece, što znači da natalitet opada, a ja postavljam pitanje - šta je sa onom decom koja su rođena, odgajana i koja svaki dan umiru od korišćenja droga?"Glavni projekat koje udruženje želi da inicira jeste osnivanje Centra za produženu rehabilitaciju i lečenje narkomana, po uzoru na slične sanatorijume u razvijenim zemljama, ali i u susednoj Hrvatskoj. Značajna saglasnost pokrajinskih i gradskih institucija već je dobijena i u toku je izrada finalnog projekta. Teodora Ž. Janković, član udruženja, je izjavila: "Nacionalni park Fruška gora nam je ponudila napuštene lokalitete, radi se o nekih 45 jutara zemlje gde bi se takav kamp mogao oformiti". Osnovna ideja ovog sanatorijuma jeste zdravstvena i radna terapija gde bi se uz stalni nadzor stručnog zdravstvenog tima narkomani lečili kroz različite delatnosti. "Ja sam svaki dan na terenu, u nekoj kući. Mogu vam reći da 90% narkomana želi da ostavi drogu, oni u nekim trenucima shvataju koje je to zlo i za njih i za porodicu. Međutim, oni sami ne mogu da se izvuku iz tog zla. Njima treba pomoć", tvrdi Vasiljević. PRODUŽEN MANDAT MISIJI UN NA PREVLACI Njujork -- Savet bezbednosti je jednoglasno odlučio da do 15. decembra produži mandat misiji UN na Prevlaci, koji ističe 15. oktobra. U Rezoluciji se zahteva da SRJ i Hrvatska "ubrzaju napore kako bi kroz pregovore postigle rešenje". Generalni sekretar Kofi Anan saopštio je da bi UN do kraja ove godine trebalo da okončaju misiju na Prevlaci. Savet bezbednosti je izrazio spremnost da skrati mandat misiji, ako to bude zatraženo. ZAVRŠEN OKRUGLI STO O NORMALIZACIJI ODNOSA HRVATSKE I SRJ Beograd -- Dvodnevni okrugli sto na temu "Pravne prepreke u normalizaciji odnosa izmedju Hrvatske i Jugoslavije", u organizaciji splitske nevladine grupe ToD i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, završen je u subotu u Beogradu. Na početku rada okruglog stola u subotu, Miladin Škrbić iz Srpskog demokratskog foruma ocenio je da u Hrvatskoj "trenutno nema želje" da se primenjuju pravni propisi koji regulišu nepovredivost privatne svojine. On je kazao da Ustav Hrvatske i neki drugi pravni akti predstavljaju pravnu osnovu za regulisanje imovinskih problema, ali da se nekim specijalnim zakonima koji su donošeni u toku vojnih sukoba, viši pravni akti u praksi ne primenjuju. Škrbić je rekao da za regulisanje pitanja povraćaja imovine nije potreban nikakav dogovor političara, jer je pravo na zaštitu imovine univerzalno pravo. On je dodao i da jedan deo ljudi u Hrvatskoj na lokalnom nivou opstruiše odluke o vraćanju imovine, jer se time ugrožavaju njihovi lični interesi. Škrbić je kritikovao i odredbe u hrvatskom zakonu po kome nije izjednačen status državljana i nedržavljana kod zaštite i sticanja imovine. Pomoćnik ministra pravosudja Hrvatske zadužen za građansko pravo Vanja Bilić rekao je da su problemi oko zaštite imovine širi od pravnih, jer postoje i politički aspekti. On je kazao i da osobe koje nisu državljani Hrvatske mogu tražiti nazad povraćaj privatne svojine, dodavši da sticanje prava na nekoj imovini ima veze sa državljanstvom, ali da zaštita tih prava pripada svima bez obzira čiji su državljani. Bilić je naglasio da će Hrvatska prema novim tendencijama u Evropi, ići na to da se sticanje prava na svojini omogući svima bez obzira da li se radi o državljanima Hrvatske. DOMAĆI SUDOVI NISU SPREMNI DA SUDE ZLOČINCIMA Beograd -- Predstavnik beogradske kancelarije Tribunala u Hagu Matijas Helman ocenio je u subotu da "još uvek nema dovoljno znakova spremnosti" da domaći sudovi, zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije, počnu da sude ljudima osumnjičenim za ratne zločine počinjene u ratovima u Hrvatskoj, BIH i na Kosovu. "Postoji strategija završetka rada Tribunala u Hagu i mi planiramo da završimo sve procese do 2008. godine. Nakon toga će domaći sudovi morati da preuzmu na sebe slučajeve osumnjičenih sa srednjih i nižih struktura vlasti. Mislim da, osim pojedinih političkih izjava, za to nema dovoljno spremnosti", kazao je Helman na međunarodnoj konferenciji "Koji model istine i pomirenja odgovara bivšoj Jugoslaviji" koja se održava u Beogradu. Prema njegovim rečima, "pogrešan" je utisak ljudi da je Tribunal u Hagu pristrasan. "Sud u Hagu ne treba da utvrđuje istinu o tome šta se desilo. To je zadatak ljudi koji žive na ovim prostorima. Zadatak Tribunala je da utvrdi pojedinačnu krivičnu odgovornost optuženih, a mnoge stvari koje su se dogodile na ovim prostorima će biti dokumentovane tek za pet do deset godina", kazao je Helman. Međunarodna konferencija "Koji model istine i pomirenja odgovara bivšoj Jugoslaviji" održava se 11. i 12. oktobra u Beogradu u organizaciji Viktimološkog društva Srbije i Fridrih-Ebert fondacije. Na skupu učestvuje nekoliko desetina predstavnika nevladinih organizacija, instituta i univerziteta iz SRJ, BIH, Hrvatske, SAD i drugih zemalja. ODBAČEN MARTIĆEV ZAHTEV ZA PRIVREMENO OSLOBAĐANJE Hag -- Sudsko veće Haškog tribunala kojim predsatava kineski sudija Liu Daguin odbacilo je zahtev Milana Martića za privremeno puštanje na slobodu do početka suđenja, saopšteno je u Tribunalu. Odluka je doneta 10. oktobra. Martić je zahtev podneo 9. jula, a 23. septembra održana je statusna konferencija na kojoj je njegov branilac, beogradski advokat Strahinja Kastratović obrazložio zahtev, a savezni ministar pravde Savo Marković potvrdio garancije SRJ za Martićevo privremeno oslobađanje. Tužilac Aleks Vajting suprotstavio se obrazloživsi to opasnošću da će optuženi da pobegne i da je "već imao iskustva sa životom u begstvu, a i pokazao je da ne poštuje ovaj Sud". NASTAVAK SUĐENJA U PROKUPLJU ZA MESEC DANA Prokuplje -- U Okruznom sudu u Prokuplju u sudskom procesu za ratni zločin, koji se vodi protiv bivših pripadnika SAJ Saše Cvijetana i Dejana Demirovića, do sada je saslušano osmoro svedoka, a odlukom sudskog Veća suđenje se nastavlja za mesec dana, prenosi dopisnik Radija B92 Ljilja Danilović. Na početku ovog sudskog procesa okrivljeni Saša Cvijetan negirao je navode optužnice koja ga tereti da je zajedno sa Dejanom Demirovićem 28. maja 1999. godine u Podujevu usmrtio više Albanaca. Međutim, temelj optužbe je data izjava još 1999. godine u kojoj Cvijetan priznaje da je počinio zločin. Na glavnom pretresu Cvijetan je rekao da je ovu izjavu dao pod prinudom i bez prisustva advokata. Jedan od dvojice advokata okrivljenog, Goran Rodić rekao je da je odluka sudskog Veća da se preispita data izjava ključna za dalji tok sudskog procesa. "Na početku smo sumnjali oko veoma bitne stvari, pozivanje istražnog sudije ovog suda i zapisničara kao ključnih svedoka u vezi uzimanja izjave od Cvijetana, prilikom njegovog privođenja. Veće je usvojilo naš predlog i mislim da će na sledećem pretresu mnoge stvari biti jasnije, ako ne i okončanje procesa", rekao je Rodić. Nijedan od osmoro svedoka koje je saslušano u ovom procesu nije potvrdio optužnicu. Odbrani i tužilaštvu u petak su dostavljeni obdukcioni nalazi Haškog tribunala koji sadrže podatke o 11 leševa albanskih civila, među kojima su i podaci o pronađenim leševima dvoje dece. Branioci okrivljenih osporavaju ove nalaze. "Postavlja se pitanje da li mogu takvi dokazi da budu korišćeni pred našim sudom. Pred našim pravosuđem mogu da se koriste samo dokazi koji su pribavljeni prema odredbama našeg zakona o krivičnom postupku i u skladu sa tom procedurom", rekao je advokat koji zastupa Dejana Demirovića.U nastavku suđenja koje je zakazano za 11. novembar biće saslušano još šest svedoka. Sudsko Veće je odbilo zahtev branioca da se Saša Cvjetan brani sa slobode, dok je za drugookrivljenim Dejanom Demirovićem raspisana poternica i njemu se sudi u odsustvu. EU OD HRVATSKE OČEKUJE PUNU SARADNJU SA HAGOM Brisel, Zagreb -- Predstavnici Evropske Unije saopštili su hrvatskom premijeru Ivici Račanu i šefu diplomatije Toninu Piculi da evropska petnaestorica očekuju od vlade punu saradnju sa Haškim sudom i nastavak poštovanja međunarodno priznatih obaveza i u slučaju optužnice protiv hrvatskog genrala Janka Bobetka. Evropske diplomate naglasile su da je saradnja sa tribunalom važna obaveza svih zemalja sa područja bivše Jugoslavije bez obzira na domaće zakonodavstvo, te da će ona uticati na njihovo približavanje Evropskoj Uniji. Predstavnici EU su zvaničnicima Hrvatske uručili oštar demarš u kojem je izražena snažna podrška radu Haškog tribunala i odlučnost međunarodne zajednice da svi optuženi za ratne zločine budu privedeni pravdi. Račan je rekao da Hrvatska Vlada neće dovesti zemlju u sukob sa Haškim sudom i međunarodnom zajednicom. "Hrvatska Vlada neće riskirati sankcije, međunarodnu izloaciju, ali i sav dosadašnji napredak koji je Hrvatska postigla", rekao je Račan. ARTMAN: BOBETKO JE BEGUNAC Hag -- Portparol Tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman izjavila je da se hrvatski general Janko Bobetko tretira kao begunac, zato što nije uhapšen nakon što je je Haški sud potvrdio optužnicu koja ga tereti za ratne zločine nad Srbima u Medačkom džepu 1993. godine. On je u izjavi Srni naglasila da je Hrvatska dužna da pokrene postupak za izručenje Janka Bobetka. "Hrvatska je dužna da poštuje zakone i svoje obaveze posle potvrđivanja optužnice protiv Bobetka i izdatog naloga za hapšenje", rekla je Artmanova. Ona je kao neistinite odbacila navode hrvatskih medija da je Haški tribunal spreman na kompromis da se Bobetko o optužnici izjasni u Zagrebu, možda čak u sledećih 10 dana. "Tribunal se ne bavi kompromisima, već zakonom", naglasila je Artmanova. VEĆINA VOJNIKA SFORA NAPUSTILA ZAVOD ORAO Bijeljina -- Većina od oko 100 vojnika Sfora koji su vršili pretres Vazduhoplovnog zavoda "Orao" u Bijeljini napustili su u subotu taj Zavod oko 11 sati, dok se jedan deo vojnika i dalje nalazi u njemu. Prema informacijama Sfora, šest pripadnika Međunarodnih mirovnih snaga ostala su u Zavodu radi privođenja inspekcije kraju, i ostaće tamo najkasnije do nedelje. Sforove snage su nešto ranije, u subotu ujutru, napustile i prostor bijeljinske šećerane koju "Orao" koristi kao skladišni prostor. Pripadnici Sfora su u petak popodne započeli nenajavljeni pretres proizvodnih pogona i kancelarijskih prostorija u "Orlu". Major Sfora Šon Mel izjavio je novinarima u Bijeljini da se radi o redovnoj kontroli i da se ova inspekicija ne može povezivati sa aferom o umešanosti "Orla" u trgovinu oružja sa Irakom. On je takođe rekao da su pripadnici Sfora imali dobru saradnju sa upravom "Orla", koja im je omogućila da inspekcija bude kvalitetno sprovedena. Niko od predstavnika međunarodnih snaga, ali ni predstavnika uprave "Orla" nije želeo da govori o rezultatima inspekcije, niti da kaže da li je prilikom pretresa nešto konfiskovano. U ČURUGU 220 SVINJA UGINULO OD SVINJSKE KUGE Čurug -- Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Đordje Đukić izjavio je u subotu da je u vojvođanskom mestu Čurug evidentirana pojava klasične svinjske kuge, i da je od nje do sada uginulo 220 svinja. Đukić je agenciji Beta, posle jutrošnjeg boravka u ovom mestu, rekao da će broj uginulih svinja biti mnogo veći i da očekuje da će od ove bolesti koja je evidentirana u dva dvorišta biti pomoreno od 600 do 1.000 komada svinja. "Situacija je ipak pod punom kontrolom, jer je locirano izvorište zaraze. To su svinje donesene u Čurug i u još neka mesta u Vojvodini iz okoline Jagodine. Poznato je tačno mesto odakle su došle i locirana su sva mesta gde su dovođene svinje", kazao je Đukić. On je naveo da su zaražene svinje došle u Bečej, Novi Bečej, Vrbas, Žabalj, Bajmok i još neka vojvođanska mesta. EKSPLOZIJA U HELSINKIJU Hesilnki -- Snažna eksplozija u kojoj je u petak uveče u jednom tržnom centru nedaleko od Helsinkija stradalo sedam ljudi izazvana je bombom i reč je o zločinu, potvrdile su finske vlasti. Sam broj žrtava pokazuje o kako strašnoj i sramnoj stvari se radi", izjavio je na konferenciji za novinare ministar unutrašnjih poslova Vile Itala. Prema podacima policije u eksploziji je ranjeno izmedju 60 i 80 ljudi. Do eksplozije je došlo na drugom spratu jednog od najvećih tržnih centara u Finskoj, u kome je u tom trenutku bilo izmedju hiljadu i dve hiljade ljudi. SAD RAZMATRAJU MODEL PRELAZNE VLASTI U IRAKU Vašington -- SAD razmatraju više "modela" eventualne prelazne vlasti u Iraku po okončanju vojne akcije protiv režima predsednika Sadama Huseina, kazao je američki državni sekretar Kolin Pauel. Prema njegovim rečima, model prelazne vlasti mogao bi da bude inspirisan slučajem Japana i Nemačke iz 1945. godine. Ukoliko bude odlučeno da se sprovede vojna intervencija protiv Iraka, "imaćemo obavezu da postavimo bolji režim", kazao je šef američke diplomatije za državni radio NPR. On je nagovestio da primer koji je objavio "Njujork tajms" spada u projekte koji se proučavaju. List je u petak objavio da plan američke administracije, o kome se tek raspravlja, predviđa period tranzicije pre nego što bude uspostavljena izabrana civilna vlast. Tranzicija bi obuhvatala period od nekoliko meseci do nekoliko godina. Prema tom planu, američki komandant bi bio imenovan kao najviši zvaničnik u Iraku, sa mandatom od godinu dana i više, dok SAD i njihovi saveznici ne pronađu i uklone oružje za masovno uništenje. To podseća na administraciju koju su Amerikanci postavili u Japanu posle 1945. godine i koja je bila u nadležnosti generala Daglasa Mekartura. Bela kuća je precizirala da njeni planovi za administraciju Iraka nakon eventualnog svrgavanja Sadama Huseina ne treba da budu shvaćeni kao okupacija te zemlje. BUŠ: AMERIKA UJEDINJENA PROTIV IRAKA Vašington -- Američki predsednik Džordž Buš, koji je dobio podršku Kongresa za intervenciju u Iraku, kazao je u subotu da je narod ujedinjen u potrebi da se suprotstavi toj zemlji. "Naša zemlja i naš Kongres sada su ujedinjeni. Amerika govori jednoglasno: Irak mora da bude razoružan i da se povinuje svim postojećim rezolucijama UN, ili će biti primoran da to učini", kazao je Buš u obraćanju naciji putem radija. IRAK SPREMAN DA UKLONI SVE PREPREKE POVRATKU INSPEKTORA UN Beč -- Savetnik iračkog predsednika general Amir al-Sadi poslao je u subotu pismo inspektorima UN u kome se navodi da je Bagdad spreman da ukloni sve prepreke povratku inspektora posle četvorogodišnje pauze. Pismo je upućeno šefu inspektora UN Hansu Bliksu i šefu Međunarodne agencije UN za atomsku energiju Mohamadu El Baradeju koji je odgovoran za inspekcije nuklearnog naoružanja. "Potvrđujemo našu potpunu spremnost da 19. oktobra još jednom primimo tim (inspektora UN), kao što je preliminarno i dogovoreno sa vama, i nasu želju da rešimo sva pitanja koja bi mogla da blokiraju put zajedničkoj saradnji", navodi se u pismu Al Sadija. U pismu se ne daje dozvola da se izvrši inspekcija osam palata predsednika Sadama Huseina. Prema sporazumu iz 1998. godine, između UN i Iraka, iznenadne inspekcije predsedničkih palata su zabranjene, a pratnje inspektora su neophodne. OKO 5.000 LJUDI PROTESTVOVALO PROTIV RATA U IRAKU Pariz -- Oko 5.000 osoba protestvovalo je u subotu u Parizu, uz veliko prisustvo policije, protiv rata u Iraku. Demonstranti koji su vikali "Nema krvi za naftu" i nosili transparent sa natpisom "Bez rata u Iraku, pravda i mir na Bliskom istoku", prošetali su istočnim Parizom. Iako su protesti najveći do sada u Francuskoj, odziv je veoma nizak u poređenju sa 150.000 ljudi koji su prošle nedelje marširali centralnim Londonom i tražili od SAD i Britanije da ne napadnu na Irak. Organizatori protesta ocenili su ranije da će "ovaj rat biti sinonim prave katastrofe za Iračane i Kurde i za sve narode Bliskog istoka". Demonstranti su zatražili od Francuske da iskoristi pravo veta u Savetu bezbednosti UN i spreči američke napore da nametnu rat iračkom predsedniku Sadamu Huseinu. UHAPŠENO 26 PRIPADNIKA ĆELIJE AL-KAIDE Kuvajt -- Kuvajt je uhapsio 26 lica koja su osumnjičena da su formirali ćeliju po ugledu na al-Kaidu, koja je planirala napade na vitalne kuvajtske i američke ciljeve u naftom bogatoj državi, saopštili su izvori bezbednosti. Dva ključna člana ćelije, koji su se obučavali u kampovima al-Kaide u Avganistanu, ubijeni su u utorak tokom napada na američke marince u Kuvajtu. Jedan marinac je ubijen, a durgi povređen u, kako je to nazvao Kuvajt, "terorističkom napadu". "Sada imamo 26 osumnjičenih, svi su jako mladi. Najmlađi ima 18 godina", rekao je izvor bezbednosti Rojtersu. Ova grupa, od kojih su većina poznati islamisti za koje je utvrđeno da imaju veze sa napadačima i sa Avganistanom, okupljeni su i podvrgnuti ispitivanju. Prema izvorima bezbednosti, planovi ćelije uključuju napade na naftni tanker u Kuvajtu, koja je članica OPEK-a, napad na zabavni park u blizini američke baze Kamp Doha, gdje se nalazi škola u kojoj rade Amerikanci isključivo sa kuvajtskom decom, i još neke ciljeve. Kuvajtski ministar unutrašnjih poslova šeik Mohamad Kaled al-Sabah izneće zvanične optužnice i detalje o ćeliji i kao i trake sa priznanjima nekih od osumnjičenih. ORUŽANI SUKOB NA FILIPINIMA Manila -- Sedmorica filipinskih vojnika su ubijena, a 25 ranjena u žestokim sukobima sa muslimanskim pobunjenicima duboko u džungli na ostrva Sulu, na jugu zemlje, saopštili su vojni zvaničnici."Borba je rezultat naše greške u pokušaju spašavanja otetih", rekao je general pukovnik Ernesto Karolina, šef komande juga oružanih snaga Filipina. MALOLETNICMA ZABRANJENA ZABAVA U INTERNET KAFEIMA Peking -- Kina je maloletnicima zabranila pristup internet kafeima, donoseći nova pravila za lokale popularne zbog video igara i internet usluga, a koje državni mediji okrivljuju za trovanje umova urbane mladeži. Nova pravila, o kojima je izvestila kineska novinska agencija Hsinhua, donesena su četiri meseca nakon što je požar u jednom sajber-kafeu u Pekingu usmrtio 25 osoba, uglavnom studenata. Novim pravilima takođe se sprečava otvaranje internet kafea u krugu od 200 metara od osnovnih i srednjih škola. Prekršioci rizikuju kaznu u visini i do 15 000 juana, kao i oduzimanje dozvole za rad. Internet kafei mogu biti otvoreni od osam sati ujutru pa do ponoći. Kina je izvršila inspekciju na hiljade internet kafea širom zemlje u pokušaju da stavi pod kontrolu ovu neregulisanu delatnost nakon junskog požara. Dva mladića kasnije su zbog podmetanja požara osuđena na kazne doživotnog zatvora.Nova pravila, koja će na snagu će stupiti 15. novembra, doneo je Državni savet, a potpisao ih je krajem septembra premijer Žu Rongđi. Kineska Komunistička partija takođe pokušava da kontroliše internet sajtove koje smatra nezdravim i blokira neke od njih. BRAT TERORISTE KARLOSA DIREKTOR MINISTARSTVA ENERGETIKE Karakas -- Venecuela je imenovala brata ozloglašenog teroriste Karlosa na najviše mesto u moćnom ministarstvu energetike, potvrdila je predstavnica tog ministarstva. Lenjin Ramirez Sančez, koji ima diplomu inženjera elektrotehnike sa Centralnog univerziteta Venecuele, postao je direktor sektora za energiju prošlog meseca, dodala je predstavnica koja je želela da ostane anonimna. Ramirez Sančez je prethodno bio na mestu direktora državne kompanije za elektropivredu Kadafe. Terorista Karlos nalazi se na služenju doživotne robije u Francuskoj. Osuđen je za ubistva dvojice francuskih tajnih agenata i čoveka za koga se veruje da je bio špijun, koja je počinio 1975. godine. Karlos je uhapšen u Sudanu 1980. i pod istragom je u vezi sa tri teroristička napada izvedena 80-ih godina. PREGLED ŠTAMPE Beograd -- U pregledu štampe prenosimo tekst o promeni iskaza Biljane Plavšić pred Haškim sudom iz NIN-a, intervju sa ministrom spoljnjih poslova Perua iz 'Politike' i redovnu rubriku Vreme uživanja iz 'Vremena'. Strana štampa - 'Stvar koja najviše privlači nove zemlje u EU je upravo ona zbog koje mnoge članice Unije strahuju od proširenja: slobodan pristup tržištu od nekih 375 miliona ljudi. Firme i farmeri se plaše konkurencije zemalja koje su ekonomski manje razvijene, ali koje su u prednosti zbog jeftine radne snage,' piše Economist. DOGODILO SE 12. OKTOBRA 1492 - Španski moreplovac Kristofor Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta. Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, njegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverenjem da su stigli u Aziju. 1518 - Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, odbio je da se odrekne svojih teza pred papskim izaslanikom kardinalom Tomazom Kajetanom. Duboko pogodjen trgovinom indulgencijama (papski oprost) Luter je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj dogadjaj smatra se početkom reformacije. 1810 - Dan kada su se venčali bavarski princ Ludvig i saksonska princeza Tereza postao je događaj godine i vremenom se pretvorio u bavarske Oktobarske svečanosti piva i kobasica (Oktoberfest). 1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije i Argentine. 1822 - Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije. 1865 - Rođen je srpski naučnik, geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) ("Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Balkanska pitanja", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja"). 1873 - U Čačku je rođena srpska slikarka Nadežda Petrović, čije je delo snažno uticalo na razvoj modernog srpskog slikarstva. Od oko 200 njenih sačuvanih slika, neke se svrstavaju među najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti - "Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma". Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i organizator prvih umetničkih izložbi. 1897 - U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, i sahranjeni u porti Saborne crkve. 1918 - Uz zvuke kompozicije "Marš na Drinu" u oslobođeni Niš u Prvom svetskom ratu umarširala je Drinska divizija srpske vojske. 1924 - Umro je francuski pisac Anatol Frans, jedan od velikana francuske književnosti s kraja 19. i početka 20. veka, koji je za života dobio sve počasti kojima se jedan pisac može nadati. Bio je član Francuske akademije i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1921. ("Zločin Silvestra Bonara", "Pobuna anđela", "Taida", "Epikurov vrt", "Ostrvo pingvina"). 1928 - U dečijoj bolnici u Masačusetsu prvi put su na pacijentu obolelom od poliomielitisa primenjena "gvozdena pluća". 1934 - Jedanaestogodišnji Petar II Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, nakon što je 9. oktobra u atentatu u Marseju ubijen njegov otac kralj Aleksandar I. Vršenje kraljevske vlasti je u ime maloletnog kralja vršilo tročlano namesništvo - princ Pavle, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović. Prvi namesnik bio je Pavle Karađorđević. 1935 - Rođen je italijanski operski pevač Lučano Pavaroti. Karijeru svetske operske zvezde počeo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija. 1942 - U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji. 1960 - Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, ljutiti sovjetski lider Nikita Hruščov skinuo je cipelu i tresnuo njome o sto nekoliko puta. 1964 - U orbitu oko Zemlje lansiran je sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letilica sa višečlanom posadom. 1968 - Afrička država Ekvatorijalna Gvineja stekla je nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave. 1968 - Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname oborila je proameričkog predsednika Arnulfa Arijasa Madrida. 1984 - Tokom godišnje konferencije Konzervativne partije u hotelu "Grand" u Brajtonu, u kojem je boravila Margaret Tačer, britanski premijer, eksplodirala je bomba koju su podmetnuli pripadnici IRE. Pet ljudi je poginulo, a 30 je ranjeno. 1990 - Ubice na motociklima u Kairu su ubili predsednika egipatskog parlamenta Rifata Mahdžuba i trojicu njegovih telohranitelja. 1992 - U Kairu je poginulo više od 550 ljudi u zemljotresu čiji je epicentar bio blizu velikih piramida u Gizi. 1996 - U 92. godini je umro francuski teniser Rene Lakost, poslednji od "četiri musketira" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka. Osnivač je čuvene kompanije za proizvodnju sportske opreme. 1999 - UN su simbolično proglasile za šestomilijarditog stanovnika Zemlje bebu rođenu u Sarajevu. Majci novorođenog dečaka uručena je srebrna medalja mira UN. 1999 - Vojnim udarom vlast u Pakistanu preuzeo je general Pervez Mušaraf. 2001 - U požaru je izgorela Saborna crkva u Nišu, jedna od najvrednijih u Srbiji. Građena je od 1856. do 1872, a projekat je izradio najpoznatiji srpski arhitekta 19. veka Andrej Damjanović. 2001 - Nobelova nagrada za mir dodeljena je Ujedinjenim nacijama i njenom generalnom sekretaru Kofi Ananu. v -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPaiWs0MYhVuIcyHKEQIHeQCgnNOvRGKOWzrHd2FZYtkaiL5viJQAoKoA 2VBViRD2L5T2tdOM90h8pEIc =Rod0 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
